Pored izlovljavanja, lovci imaju i dužnost da brinu o divljači, da im obezbeđuju hranu i vodu, održavaju lovišta i lovno-uzgojne objekte, a, u ovom periodu, izvrše i sve potrebne pripreme za zimu.
Na 11,5 hiljada hektara o kojem brinu lovci iz Iđoša i Sajana, ujedinjeni u Lovačkom udruženju „Stare bare“, u toku su izgradnja i popravka hranilišta, kaže Veselin Veselinov, predsednik Udruženja.
– Imamo oko 80 hranilišta koja moraju da budu od prirodnog materijala, a za sledeću sezonu moramo obezbediti i najmanje desetak pojilišta, kako bismo bili sigurni da divljač stalno ima vodu tokom zime – navodi Veselinov.
Kako bi se fond divljači sačuvao i održao u dobroj kondiciji, u zimskom periodu važna je pravovremena nabavka hrane za divljač – kabasta za srneću i zrnasta za pernatu divljač.
– Moramo imati dovoljno hrane sve do proleća, odnosno do perioda godine kada krenu insekti, tek tada prestaje prehrana. Samo za fazansku divljač godišnje iznesemo oko 20 tona hrane. Fazanske piliće kupujemo i puštamo u lovišta. Sarađujemo sa resornim pokrajinskim sekretarijatom, i ove godine, u tu svrhu, dobili smo 400 hiljada dinara – napominje Veselinov.
U lovištu i dalje postoji problem opadanja broja jedinki i to iz nekoliko razloga.
– Veliku štetu nanose šakali koji uništavaju i odrasle i manje pernate vrste, kao i srneću divljač. Na opadanje populacije divljači veliki uticaj ima i intenzivna poljoprivredna proizvodnja sa ogromnom mehanizacijom. Treći problem je suša.
Koliko je stanje ozbiljno, pokazuje i podatak da je aktivna srneća divljač, sa 650, opala na samo 500 jedinki. Jako je loš i priraštaj zečeva, podmlatka je sve manje; zečice se kote dva do tri puta godišnje i imaju tri do pet mladunaca, navodi Veselinov i dodaje da Lovačko udruženje, uprkos tome što imaju čak 83 aktivna i posvećena člana, opstaje samo zahvaljujući lovnom turizmu.
– Na odstrel fazana dolaze stranci, uglavnom Maltežani i Italijani. U ovoj turističkoj lovnoj sezoni bilo ih je dvadesetak i za njih je lov završen – kaže Veselinov. – Naši članovi love samo fazane i to do polovine januara. Lovili smo i zečeve, ali smo prestali jer smo dobili rezultate po kojima je njihovo brojno stanje u opadanju.
Za celo lovište zadužen je i jedan lovočuvar, a u Lovačkom udruženju zabrinuti su, kažu, i zbog opadanja članstva. U Iđošu i Sajanu ima i manje stanovnika, pa je, kaže Veselinov, i broj članova ovog lovačkog udruženja sve manji.
S. V. O.
U međuvremenu, u svim osnovnim školama na teritoriji grada i u svim ograncima Narodne biblioteke „Jovan Popović“, za osnovce i predškolce održana su predavanja i “Sovembarski čitanjci”, a proglašeni su i najbolji dečiji likovni i literarni radovi na konkursu Turističke organizacije.
„Svet sova ušara“, kviz znanja, biće održan u Kulturnom centru od 10 sati, a pola sata kasnije i događaj koji se najviše iščekuje – “Sova patrola – putem staništa sova ušara” – prvo brojanje sova uz pomoć članova Društva za zaštitu ptica Srbije.
– Programe smo započeli naučnim skupom, ali smo, u prethodnom periodu, uključivali učenike koji su kod nas u radionicama izrađivali kopije grbova mesta koja su pripadala Distriktu i na taj način se upoznavali sa ovim delom naše istorije – rekao je Sivčev. – Ovo delo ne bazira se striktno na istoriografiji, potrudili smo se da predstavimo povelje, ukupno ih ima pet, koje se odnose i na Distrikt, tako i na sam grad. Sada su se, prvi put, sve našle na jednom mestu, sa uporednim prevodima na moderan srpski jezik i sa kratkim objašnjenjima. Delo je kapitalno zbog gabarita i kvaliteta, kao i zbog obilja fotografija i informacija, i drago mi je što možemo da ga ponudimo svim građanima i istraživačima.
Pored Sivčeva, Monografiju potpisuju i Dragan Beleslić i Vladimir Dudić iz kikindskog arhiva. Recenzent, dr Boris Bulatović iz Arhiva Vojvodine, takođe angažovan i na Institutu za slovensku filologiju univerziteta u Vroclavu, istakao je da je postojanje privilegija koje su Srbi imali u Habsburškoj monarhiji, kao izuzetna činjenica, gotovo potpuno nepoznato široj javnosti.
– Postojanje Velikokikindskog privilegovanog distrikta je, samo na prvi pogled, podatak iz lokalne istorije i potpuno je nerasvetljen u javnoj kulturnoj i političkoj svesti kod Srba. Ovo je jedna od tema od izuzetnog nacionalnog značaja jer je područje Distrikta, u vremenu u kojem je postojao, uz Potiski krunski distrikt, bio jedini prostor u Evropi koji su naseljavali Srbi, a koji je imao nekakav vid autonomnog statusa u političkom, ekonomskom, kulturnom i verskom smislu. Ono što deluje kao marginalno i lokalno, zapravo je važna tema za celokupni srpski kulturni prostor – naveo je dr Bulatović. – Nikada se, na jednom mestu, nisu našle sve povelje koje se odnose i na Distrikt i na Veliku Kikindu. Često se ovakvi poduhvati završe skromnom publikacijom koja nema značajan efekat ni u naučnoj ni u kulturnoj javnosti, tako da je važno i to da Monografija bude ovako kapitalno delo.
Izdavač monografije „Povelje Velikokikindskog privilegovanog distrikta“ je Istorijski arhiv, a njeno objavljivanje pomogli su Grad Kikinda, organizacija „Srpski lobi”, i donatori, Peter Višnjei i Bojan Panjević.
Dramska grupa starijih osnovaca priprema prigodne programe, kratke predstave, učestvuje u tematskim priredbama „Eđšega“, izvodi i monodrame i recitatorske nastupe. Ovih dana, sa tekstovima u rukama, dočekalo nas je petoro nestašnih Krampusa koji, po predanju, stižu pre Mikulaša.
Viola Čemere glumi već četiri godine i takođe je završni razred.
Iskustvo u glumi ima i Mate Komarek koji je i uspešan recitator.
Pored logističke podrške, iz „Eđšega“, „Spadala“ uvek dobijaju i asistenciju reditelja i glumca Šandora Kiralja.
Mladi glumci grupe „Spadala“ do sada su uradili 10 predstava.
Mnogi talenti iz „Spadala“ bivaju regrutovani u ansambl grupe „Jožef Atila“ KUD „Eđšeg“. Premijera predstave koju upravo pripremaju zakazana je za 6. decembar, kada će deca, tradicionalno, dobiti poklone od Mikulaša.