najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Primopredaja dužnosti između dosadašnjeg gradonačelnika Kikinde, Nikole Lukača i novog prvog čoveka grada, Mladena Bogdana izvršena je u utorak u Gradskoj kući.
Bogdan je ovom prilikom istakao da grad nastavlja sa politikom kontinuiteta kada je reč o razvoju i prosperitetu, te poručio da će Kikinda u narednom periodu nastaviti putem koji je pred nas postavio gradonačelnik Lukač.
Iz JP „Toplana“ obaveštavaju korisnike da će u četvrtak i u petak, 10. i 11. oktobra, vršiti tople probe svog sistema kao pripremu za predstojeću grejnu sezonu, i to prema sledećem rasporedu: 10. oktobra tople probe će se obavljati za korisnike koji toplotnu energiju dobijaju iz kotlarnica Centar i u Hajduk Veljkovoj ulici, a sutradan, 11. oktobra, za korisnike koji su priključeni na kotlarnice u Mikronaselju, ulici Svetozara Miletića i u Banatskom Velikom Selu.
Tople probe ne znače i početak grejanja, podsećaju iz ovog preduzeća. Kako je prethodno najavljeno, daljinsko zagrevanje stanova počeće u utorak, 15. oktobra.
Narodni muzej pridružuje se aktivnostima u „Dečijoj nedelji“.
Do subote, 12, oktobra, ulazak za decu sa roditeljima je besplatan, a u Muzeju se, od 10 do 20 sati, odvijaju radionice za decu koja će moći i da upoznaju muzejsku zbirku uz radni list.
Na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem i Vojno stručno osposobljavanje za rezervne oficire mogu se prijaviti svi državljani Republike Srbije, muškog i ženskog pola, sa navršenih 19 godina života, a najkasnije do 30 godine života. Razlika je samo što se na Vojno stručno osposobljavanje za rezervne oficire mogu prijaviti samo lica koja imaju završen fakultet, odnosno imaju visoku stručni spremu.
Prijavljivanje kandidata obavlja se u Centru ministarstva odbrane Kikinda, kao i elektronskim putem preko portala eUprava i JP „Pošta Srbije“, dolaskom u naše kancelarije, vojni službenici će dati potrebna uputstva i pregled potrebnih dokumenata koja trebaju priložiti uz prijavu. Nakon što se izvrši prijem dokumenata, kandidati se upućuju na lekarske preglede u Vojnu bolnicu Novi Sad.
Trenutno je u toku prijavljivanje kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u decembarskom uputnom roku, pozivamo sve zainteresovane kandidate da se što pre prijave, kako bi uspeli da realizujemo sve planirane aktivnosti vezana za upućivanje na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem. Dok se nalaze na odsluženju vojnog roka, svaki kandidat pored plaćenih trošova prevoza za odlazak i povratak sa dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem, mesečno dobija naknadu odnosno novčano primanje u iznosu od 38.000,00 dinara, a kandidat na Vojnostručnom osposobljavanju za rezervne oficire 42.000,00 dinara, ima zdravstveno osiguranje i plaćeno odsustvo u trajanju od 10 dana. Tokom služenja vojnog roka, svi kandidati mogu da konkurišu i odmah po odsluženju vojnog roka, zasnuju radni odnos u Vojsci Srbije u svojstvu profesionalnog vojnika.
Povodom Svetske nedelje svemira, večeras je, u sali Narodnog muzeja, predavanje na temu „Mesečevi rebusi“ održao Mladen Đuran, astronom-amater, inače diplomirani hemičar.
Prethodno predavanje Đuran je posvetio vodi, obeležavajući, na taj način, Svetski dan voda, 22. mart. Tada mu je, kaže, predloženo da upravo Mesec bude tema prilikom sledećeg susreta.
Mi kažemo da je Mesec jedini zemljin satelit, ali to nije tačno, objasnio je na početku Đuran.
– Mesec je najduže prirodni Zemljin satelit ali, s vremena na vreme se pojavljuju i drugi sateliti koji se zadržavaju kraće ili duže vreme, čak i nekoliko vekova. Međutim, oni su manji i nemaju toliki naučni i javni značaj – objasnio je Đuran. – Meni je interesantno njegovo veoma složeno kretanje i zato sam predavanje nazvao „Mesečevi rebusi“ jer Mesec stalno pokazuje čudne osobine. Recimo, kako to da je nama uvek okrenut samo jednom stranom? Ono što mi vidimo, da se kreće oko Zemlje, to je privid, a u stvari se Mesec i Zemlja zajedno okreću oko Sunca. Kada bi smo se postavili u drugu poziciju, videli bismo sasvim drugu sliku, i postoje potpuno jasni matematički i fizički zakoni zašto je to tako. Zatim, zanimljivo je da se Mesec stalno udaljava od Zemlje, svake godine za nepuna četiri centimetra, i to usporava Zemlju, pa je dan sve duži, na godišnjem nivou 20 mikrosekundi.
Osim toga, prisutni su slušali o osobinama ovog satelita, o teorijama o njegovom nastanku, kao i šta bi se dogodilo kada bi Mesec nestao.
– Za kraj večeri sam ostavio „gošću“, a to je kometa koja je trenutno aktuelna. Ima službeni naziv C2023A3 i poslednji put se pojavila pre 80 hiljada godina, došla je iz Ortovog oblaka (pretpostavljenog oblaka kometa, prim. aut.) – kaže Đuran. – Ako se, negde usput, ne surva i sudari, ona će nam 12. oktobra biti najbliža, na pola puta između Sunca i Zemlje, što je, u astronomskom smislu, „za dlaku“.
On je istakao da će, golim okom, ova kometa biti vidljiva na zapadnom nebu već od sutra, 9. oktobra, a astrolozi-amateri će, ukoliko ne bude oblačno, 12. oktobra, kada kometa bude najvidljivija, posmatrati nebo od 19 sati na Aerodromu i pozvani su svi koji tome žele da prisustvuju. Sama kometa biće vidljiva sat vremena, ali ćemo, tom prilikom posmatrati i Saturn, Jupiter i Mesec, rekao je Đuran.
Mladen Đuran astronomijom se bavi od 1986, kada se pojavila Halejeva kometa, inače predaje već dvadesetak godina, ali, kako navodi, uglavnom užem krugu zainteresovanih. Ovoga puta, u saradnji sa Turističkom organizacijom, ponovo je privukao pažnju sugrađana svih uzrasta kojima je temu prezentovao na veoma zanimljiv način. Budući da je najavio posmatranje komete, možda ova nebeska tela budu u fokusu sledećeg susreta sa publikom.
Svetska nedelja svemira obeležava se od 4. oktobra do 10. oktobra radi podizanje svesti o značaju nauke i tehnologije i o njihovom doprinosu poboljšanju uslova života ljudi. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 6. decembra 1999. godine izabrala upravo ovu sedmicu za Svetsku nedelju svemira u čast lansiranja prvog veštačkog satelita, „Sputnjika 1“, 4. oktobra 1967. godine, i potpisivanja međunarodnog Sporazuma o principima upravljanja aktivnostima države u istraživanju i korišćenju svemira, 10. oktobra 1967. godine.
S. V. O.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi će u sredu, 9. oktobra, u okviru manifestacije „Dečija nedelja“, organizovati taktičko-tehnički zbor na kome će deca imati priliku da vide vozila i deo opreme Policije i da se druže sa policajcima koji brinu o njihovoj bezbednosti.
Iz Policijske uprave pozivaju građane, kao i roditelje sa decom, da im se pridruže na trgu, od 12 do 14 sati.
U Vladi Srbije potpisan je ugovor za hitnu obnovu železničke infrastrukture u Srbiji. Dokumentom koji su potpisali ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli i vršilac dužnosti direktorka „Infrastrukture železnice Srbije” Jelena Tanasković predviđa da će se utrošiti dodatnih 50 miliona evra u rehabilitaciju oko 200 kilometara postojećih pruga u Srbiji.
Među deonicama koje će biti obuhvaćene ovim projektom je i pruga Pančevo-Zrenjanin- Kikinda.
-Upravo ćemo kroz ovaj projekat rekonstruisati one putne železničke pravce, koji nisu predmet velikih projekata, znači modernizacije i elektrifikacije, a koje su važne, jer kompletna železnička mreža treba da bude rekonstruisana i dovedena u stanje da naprosto može da se koristi – rekao je Vesić.
Održavanje magistralnih i regionalnih pruga, unapređenje kvaliteta železničke infrastrukture i njeno dovođenje u funkcionalno stanje kojim se omogućava bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja ciljevi su projekta koji će sprovesti „Infrastruktura železnice Srbije”.
Pisac iz Kikinde, Srđan V. Tešin, dobitnik je prestižne „Andrićeve nagrade“ za 2023. godinu, za zbirku pripovedaka „Crna Anđelija i druge zverske priče“, u izdanju beogradskog „Arhipelaga“. Na konkurs Zadužbine Ive Andrića ove godine pristiglo je 40 naslova.
„Zbirku pripovedaka Srđana V. Tešina izdvaja sigurnost rečenice, izgrađenost stila i kompoziciona celovitost. Tematsko i stilsko jedinstvo Tešinove knjige proizilazi iz autentičnog odnosa prema zoomorfnoj problematici, koja pisca uvodi u plodan intertekstualni i intermedijalni dijalog. Hronotop Banata u zbirci zauzima središnje mesto, a svoju upečatljivost duguje spoju lokalnog i univerzalnog, intimnog i opšteljudskog, svakodnevnog i mitskog, aktuelnog i svevremenog. Tešinov pripovedni postupak odlikuju suptilna melanholija, prodorna ironija, psihološka iznijansiranost i narativna dinamičnost, koje tvore zaokružen i kompaktan pripovedni svet“, obrazloženje je žirija koji su činili dr Branko Vraneš (predsednik), dr Mina Đurić i dr Marko Avramović, i članovi saradnici, dr Andreja Marić i mr Aleksandar Ćuković.
Srđan V. Tešin rođen je u Mokrinu i do sada je napisao dvadesetak proznih zbirki, romana i zbirki priča za decu. Njegove „Mokrinske hronike“ bile su u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, za sinopsis romana „Kuvarove kletve i druge gadosti“ dobio je Nagradu „Borislav Pekić“, Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine zaslužio je za knjigu „Ispod crte“.
Za knjigu „Luka kaže“ dobitnik je dva priznanja: Nagrade „Maleni cvet” Grada Niša za književnost za decu i mlade, i Plakete „Sima Cucić“ Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa. Takođe je dobitnik Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Kulturnog centra Vojvodine.
Kratke priče i romani prevođeni su mu na engleski, francuski, nemački, poljski, češki, makedonski, mađarski, slovenački i albanski jezik.
Nagrada koja nosi ime našeg nobelovca jedna je od najuglednijih književnih nagrada u nas. Neki od dobitnika su Dragoslav Mihajlović, Aleksandar Tišma, David Albahari, Danilo Kiš. Priznanje se dodeljuje svake godine za najbolju zbirku priča ili pripovetku objavljenu tokom jedne kalendarske godine.
Srđanu V. Tešinu nagrada će biti uručena na svečanosti u Zadužbini Ive Andrića u Beogradu, 10. oktobra, na dan rođenja velikog pisca.
S. V. O.
(Foto: Imre Sabo, “Arhipelag”)
Studentski parlament Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) poziva građane da se pridruže humanitarnoj akciji prikupljanja donacija za decu u srpskom zabavištu i osnovnoj školi Ustanove „Nikola Tesla“ u mađarskom mestu Deska.
Očuvane knjige, slikovnice, enciklopedije, bukvari, radne sveske na srpskom jeziku mogu se doneti u Visoku školu do 31. oktobra. Kutija za donacije nalazi se na prvom spratu.
Ova visokoškolska ustanova nedavno je potpisala ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa srpskom ustanovom iz Deska, koja podrazumeva dodatnu obuku vaspitača u Mađarskoj i druge aktivnosti.
S. V. O.
Nebrojeno puta do sada smo u javnom diskursu svedočili paušalnim, neutemeljenim i zlonamernim istupima funkcionera Stranke slobode i pravde. Ovog puta, pokrajinska poslanica, Tanja Raca, prevazišla je sva očekivanja – „obrnula igricu“.
Što bi naš narod rekao – „neće jezik nego pravo“, tako pomenuta poslanica izađe i izjavi kako je budžet Kikinde „oštećen za 400 miliona dinara“, kako „nema investicija podržanih iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine“. To što gospođa poslanica priča napamet je odraz njene ličnosti i neznanja, a to što obmanjuje javnost odraz bezobrazluka.
Oni koje ona zdušno predstavlja su, do pre samo jedne decenije, ovu državu ekonomski i nacionalno sistematski uništavali, razorili je! Za sve partijske i burazerske kombinacije koristili su Razvojnu banku Vojvodine i budžet Republike i Pokrajine, pa i grada Kikinda, a najvažniji, kapitalni projekti su im bili “Banatske šore” i “Seks za početnike” namenjen učenicima osnovnih škola.
Istine radi, a na žalost poslanice, ulaganja iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine ka našem gradu, samo u prethodne četiri godine iznosila su 2,4 milijardi dinara, a samo u tekućoj godini finansirani su projekti u ukupnom iznosu od 311.500.000
dinara i to:
– Projekat izgradnje atmosferske kanalizacije sliv Moravska – 180.000.000 dinara
– Ulaganja u obrazovanje – 74.000.000 dinara
– Realizacija projekata kulture u gradu i mesnim zajednicama – 4.500.000 dinara
– Uklanjanje otpada na smetlištima u Bašaidu, Banatskoj Topoli i Kikindi – 12.000.000 dinara
– Rekonstrukcija distributivne vodovodne mreže – 22.240.000 dinara
– Izvođenje sekundarne atmosferske kanalizacije – 18.730.000 dinara
Vama, poslanice Raca, ovo deluje kao 0 dinara ulaganja, jer je, u vreme vlasti vaših sadašnjih šefova i koordinatora, sav novac koji je pristizao u gradski budžet, završavao u džepovima istih, i niko drugi nije imao priliku da ga vidi i oseti. Autoprojekcija, ponovo. Celokupan iznos od 400.000.000 dinara, namenjen za rekonstrukciju OŠ „Feješ Klara“, biće utrošen namenski, kako bi ova obrazovna ustanova dobila ono što zaslužuje.
Ono što, na posletku, treba da znate je to da, svaki naš uspeh i rezultat našeg rada, je direktno proporcionalan vašem neuspehu. Za taj rezultat ćemo se boriti i u budućnosti. A vi nastavite da izmišljate i brukate se, stoji u saopštenju predsednice Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi i poslanice u Skupštini APV Stanislave Hrnjak.
