Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila bestelesnih, poznatiji kao Aranđelovdan.
Kada se Lucifer pobunio protiv Boga, i počeo da okuplja svoju vojsku, Mihailo je bio prvi koji je stao protiv Lucifera i rekao: „Ko je kao Bog?”, potom je usledio „Nebeski rat”, između anđela, predvođenim Mihailom, i demonima, predvođenim Luciferom. U ovom ratu pobedu su odneli anđeli, a đavoli su proterani u večni pakao.
Arhanđel Mihailo smatra se čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv verske jeresi. Poštuje se kao iscelitelj, borac i ratnik, čija se pomoć priziva i pod čiju se zaštitu stavljaju narodi i zemlje.
Mihailo se javljao na mestima na kojima i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.
U nekim krajevima Srbije slavi se i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove. Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti. Smatra se da dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas.
Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao. Aranđelovdan je jedna od najčešćih srpskih slava.
Nakon nedeljne utakmice vojvođanskog „Istoka”, odigrane u Srpskoj Crnji, između nakovačkog Poleta i Dolova, koju su gosti dobili 3:1, stiglo je reagovanje klupske Uprave iz Nakova.
Gradonačelnik Bogdan i predsednik Skupštine grada, Dušan Popeskov, položili su, zatim, venac na spomen-ploču pukovniku Dragutinu Ristiću, komandantu pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihailo“ koji je ušao u Kikindu na ovaj dan i, sa balkona Gradske kuće, poručio narodu da je stigla sloboda.
Skupu su prisustvovali i Dragiša Mihajlović, načelnik Gradske uprave, Željko Radu, član Gradskog veća i predstavnici Vojske Srbije i boračkih organizacija.
U nastavku obeležavanja ovog značajnog istorijskog datuma, tradicionalno su položeni venci i na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju koja je podignuta za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata, među kojima su bila 64 Srbina, 62 ruska vojnika i 21 Rumun; lekari, prosvetni radnici, generali, naučnici koji su za vreme rata pronašli utočište u Kikindi.
Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u grad je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije pukovnik Ristić je preuzeo vlast u Kikindi. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici.
– Zamenjena je stolarija u prizemlju i na prvom spratu, u delu koji pripada našoj školi – kaže direktorka dr Angela Mesaroš Živkov. – Uz to su urađeni i podovi, hoblovani su parketi, zamenjeni laminati, okrečeno je i zamenjeno je osvetljenje u svim prostorijama Škole. Svi radovi završeni su u toku letnjeg raspusta.
Zahvaljujući preduzimljivosti uprave Škole, studenti su novu školsku godinu započeli u svetlom i potpuno obnovljenom prostoru. U radove je uloženo 10 miliona dinara.
U Visokoj školi već imaju plan za narednu godinu. Po rečima direktorke, u pripremi je dokumentacija za konkurisanje kod istog ministarstva, kako bi se rekonstruisalo kompletno dvorište. Ovo će biti urađeno u saradnji sa dvema školama sa kojima ga zajedno koriste – Srednjom stručnom školom „Miloš Crnjanski“ i Tehničkom školom „Mihajlo Pupin“.
Vladimir Pištalo, pisac, profesor, kolumnista, pravnik po struci, objavio je 15 knjiga u žanrovskom rasponu od poetske proze do romana. Kikindskoj publici predstavio je svoje najnovije delo, knjigu „Pesma o tri sveta“.
– Ovo je ženski roman, pisan je u prvom licu jednine, priča je jedna žena. I to je, takođe jedna Hajdegerova ideja, da je čovek bačen u svet. Kao likovi Gustava Klinta koji, svi, kao da su morske trave nošene vodom jer čovek nije bogzna kakav subjekt u životu, nego mu se stvari dešavaju. I to se sigurno dešava mojoj junakinji u jednom svetu koji je tek počeo da se povezuje u 17. i 18. veku. I u tom, takvom svetu, jedna žena jako mnogo putuje, naime, ona je kao Odisej, nema ulogu žene, što bi bila Penelopa koja sedi kod kuće i čeka. Odlazi svuda i priča zanimljivu priču u svetu u kojem živi. To je svet učitelja i gospodara, znači neko gospodari tobom i uči te kako bi trebalo da živiš, a mislim da je, u izvesnom smislu, to i sada tačno. Takođe, to je vreme u kojem počinje masovna proizvodnja šećera na kojoj su zasnovana mnoga velika bogatstva, naročito u Engleskoj; bila su bazirana na Karipskim ostrvima i na robovskoj radnoj snazi. Iako nema lepog načina da se bude rob, ono što se tada dešavalo, čak i u poređenju sa grčkim i rimskim robovima, bilo je katastrofalno. Kupovani su ljudi iz Afrike, a ideja je bila da roba ubije rad. Njegov životni vek je bio pet ili šest godina, onda bi umro, a bili su dovoljno jeftini da može da se kupi nov. I to je ilustracija borbe svega sa svima kojoj prisustvuje Ozana Bolica, moja glavna junakinja – ispričao je Pištalo.
Antikolonijalni roman, priča o ženi, čoveku izbačenom u život, u postojanje, u romanu „Pesma o tri sveta“ daje, odnosno vraća glas ženi, istakao je pisac. Knjiga je prošle godine dobila priznanja „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“.
Vladimir Pištalo je, u poslednjoj deceniji prošlog veka bio angažovan kao predavač američke, ruske i svetske istorije na dva univerziteta u Sjedinjenim američkim državama. Njegova najpoznatija dela su: „Sunce među maskama: pisma Andriću“, „Milenijum u Beogradu“ i „Venecija“, i ona se prevode, ili su već prevedena, na više svetskih jezika.
Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, a nezabeležen uspeh postigao je njegov roman „Tesla, portret među maskama“ koji se sastoji iz tri dela. Posle NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je u čitavom regionu, a u SAD je doživeo tri izdanja, kao 11. prevod ovog dela na neki od stranih jezika.