Бадњи дан је дан који претходи најродаснијем хришћанском празнику Божићу. Обичај је да у јутарњим сатима домаћин са синовима и унуцима одлази у шуму да по део храстовог стабла, бадњак. Бадњак се сече бадњак са само три ударца секиром јер, верује се, то симболизује Свето тројство, те ће само тако одсечан бадњак бити благословен.
Он представља симбол храстових грана које је праведни Јосиф запалио кад је са Богородицом ушао у пећину у којој ће она донети на свет Богомладенца Исуса Христа. Наиме, кад су Богородица и њен заручник праведни Јосиф дошли из Назарета у Витлејем, све гостионице су биле пуне и нигде није било ниједног слободног кревета у ком би могли да преноће.
Породице које прослављају Божић по јулијанском календару у кућу на Бадње вече уносе сламу. Она симболички представља сламу на коју је Исус Христ положен по рођењу, а која га је заштитила од смрзавања.
Данас је и последњи дан поста па се припрема посна храна, а у нашем крају, чим падне мрак дочекују се коринђаши који домаћинма честитају Бадње вече, а заузврат добијају дарове.
На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић. Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провео у миру и љубави.
Божић, као један од највећих хришћанских празника заузима посебно место у срцима нашег народа, рекла је Маријана Мирков, чланица Градског већа која је, у име локалне самоуправе, присуствовала догађају.
Обративши се присутнима, и честитајући предстојећи празник, протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, рекао је да је смисао обичаја да, колико год је то могуће, живимо са њима.
Игор Попов, главни уметнички руководилац АДЗНМ „Гусле“, подсетио је да Друштво у овом храму наступа већ пети пут, овога пута са три певачке групе и једним мушким дуетом.
Изузетан наступ свих чланова певачких група у посебној атмосфери Храма увео је све присутне у највећи хришћански празник који се прославља у уторак. У понедељак, на Бадњи дан, од 15 сати у овом, као и у осталим православним храмовима, уносиће се бадњаци који ће, после чина освештавања, бити дељени верницима. Божићно јутрење почеће у 7 сати. Од 9 сати служиће се Света литургија, после које ће се ломити божићна чесница.
Миланка, која се, како каже, бави продајом цвећа, припремила је симболично украшене бадњаке.
На пијаци је данас била и Боса, која каже да долази само два пута годишње, када продаје Ивањске венчиће и бадњаке. На овој тезги бадњаци су, такође, 150 динара, 250 динара је пола килограма ораха у љусци, жито је 100 динара, а жито у саксији украшеној малим бадњаком – 150 динара. Боса је направила и занимљиву божићну корпицу која кошта 500 динара.
Поред бадњака и жита, посебне аранжмане са свим симболима Бадњег дана и Божића пронашли смо код Бориславе.
Према хришћанској симболици, бадњак представља храст који су пастири донели у витлејемску пећину где је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.
Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи. Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст. У Војводини и Хрватској Срби уносе бадњак у кућу.