Најновије

Монографија-повеqа-Дистикта-(8)

Капитална монографија „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ представљена је вечерас у свечаној сали Музеја, чиме је Историјски архив заокружио програме поводом јубилеја, 250 година од оснивања Дистрикта, рекао је в. д. директор, историчар Срђан Сивчев.

– Програме смо започели научним скупом, али смо, у претходном периоду,  укључивали ученике који су код нас у радионицама израђивали копије грбова места која су припадала Дистрикту и на тај начин се упознавали са овим делом наше историје – рекао је Сивчев. – Ово дело не базира се стриктно на историографији, потрудили смо се да представимо повеље, укупно их има пет, које се односе и на Дистрикт, тако и на сам град. Сада су се, први пут, све нашле на једном месту, са упоредним преводима на модеран српски језик и са кратким објашњењима. Дело је капитално због габарита и квалитета, као и због обиља фотографија и информација, и драго ми је што можемо да га понудимо свим грађанима и истраживачима.

Поред Сивчева, Монографију потписују и Драган Белеслић и Владимир Дудић из кикиндског архива. Рецензент, др Борис Булатовић из Архива Војводине, такође ангажован и на Институту за словенску филологију универзитета у Вроцлаву, истакао је да је постојање привилегија које су Срби имали у Хабсбуршкој монархији, као изузетна чињеница, готово потпуно непознато широј јавности.

– Постојање Великокикиндског привилегованог дистрикта је, само на први поглед, податак из локалне историје и потпуно је нерасветљен у јавној културној и политичкој свести код Срба. Ово је једна од тема од изузетног националног значаја јер је подручје Дистрикта, у времену у којем је постојао, уз Потиски крунски дистрикт, био једини простор у Европи који су насељавали Срби, а који је имао некакав вид аутономног статуса у политичком, економском, културном и верском смислу. Оно што делује као маргинално и локално, заправо је важна тема за целокупни српски културни простор – навео је др Булатовић. – Никада се, на једном месту, нису нашле све повеље које се односе и на Дистрикт и на Велику Кикинду. Често се овакви подухвати заврше скромном публикацијом која нема значајан ефекат ни у научној ни у културној јавности, тако да је важно и то да Монографија буде овако капитално дело.

Издавач монографије „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ је Историјски архив, а њено објављивање помогли су Град Кикинда, организација „Српски лоби”, и донатори, Петер Вишњеи и Бојан Пањевић.

С. В. О.

 

рпк-награде

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларна признања. Награда Привредне коморе за регионалног пословног лидера у 2024. години припала је Николи Кнежевићу, сувласнику „Блик продукта“ који је фирму преузео од свог оца.

-Директор сам фирме која ове године обележава четири деценије рада и морам одати признање свим колегама који све ово верем раде са мном и од којих сам научио све што радим. Драго ми је што смо препознати и што је наш рад и труд вреднован у окружењу у ком је фирма основана. Сигуран сам да у нашем граду има још људи попут мене, младих, који привређују и треба их све истаћи – рекао је Кнежевић.

Награду за посебан допринос региона у области индустрије примио је Јован Булатовић, власник и директор „Гриндекса“ која се бави производњом алатних машина. Основана је 2003. године и од тада унапређује производњу. Пре пет година изградили су нову халу за монтажу машина и ЦНЦ машина за обраду на 4.000 квадрата и сваке године повећавају извоз и производњу.

-Растемо и развијамо се зато што све што зарадимо реинвестирамо у фабрику, људе и опрему. То мора да да резултате. Улагања у сопствену производњу и фирму су нам најважнија и неопходна су како бисмо одржали корак са напретком, међутим све је ишло поступно и у складу са реалним могућностима – додао је Булатовић.

За посебан допринос развоју привреде и пољопривреде региона признање је припало кикиндској фирми „Хартопак “. Признање је примио власник Живојин Стојков, а предузеће постоји петнаестак година и бави се производњом транспортне картонске амбалаже односно производа од дрвета и папира.

-Заслужни за ову награду су сви запослени у „Хартопаку“ који су помогли да дођемо до одличних резултата. Уколико буде онако како планирамо наша фирма постаће лидер у производњи производа од папирне пулпе. Сигуран сам да ћемо следеће године остварити још боље пословне резултате – казао је Стојков.

Фирми „ДНИ“ из Банатске Тополе додељена је награда за посебни допринос развоју привреде региона у области услуга и трговине. Власници су браћа Жељко и Золтан Курунци и фирму су основали 2007. године као заступници немачких фирми „Кош“ и „Раух“ те се баве трговином пољопривредним машинама.

-Иако нас више људи зна по производњи лековитог и осталог биља, ми имамо фирму и њена највећа вредност је што се налази у Банатској Тополи које је и најмање сели на територији нашег града. Свако признање је вредно јер то је показатељ да добро радимо. Ово што смо постигли захтевали је пуно труда и рада и како би напредовали треба нам боља инфраструктура, јер је наша жеља да задржимо младе да остану у селу – навео је Жељко Курунци.

Плакета Привредне коморе Србије за јубиларних 30 година рада додељена је Јавном предузећу „Аутопревоз“.

-Наша фирма и у наредном периоду биће на услузи суграђанима и свим нашим корисницима Циљ нам је унапређење пословања и квалитета наших услуга. Потрудићемо се на купимо још нових возила како би наши корисници, али и запослени били још задовољнији – прецизирао Мирољуб Томић, финансијски директор.

Јован Булатовић добиће и награду Привредне коморе Србије за пословног лидера на нивоу државе. Она ће му бити уручена у децембру у Београду, а разлог повећање извоза, производње, броја запослених, док „Гриндекс“ има и велики допринос у помоћи локалној заједници.

А.Ђ.

бомбардовање-други-светски-рат

На данашњи дан, 22.новембра 1944 год. већ ослобођена Кикинда, доживела је у вечерњим сатима напад немачких ратних авиона.

Мета је била Железничка станица, и совјетски војни транспорт, који су се ту нашли. Фашистички злочинци изручили су већи број разорних бомби, које су само делимично погодиле војне циљеве.

– Неколико бомби је пало на оближње куће и изазвало велике људске губитке: 46 погинулих, 19 тешко рањених од којих су пет убрзо умрли и 20 лакше рањених лица. Срушено је 119 кућа, међу којима и породице Стражмештер, у којој су погинули отац Јоца ( 42)и ћерка Аница (8)година. Међу погинулим Кикинђанима је и машиновођа на дужности, Милан Белеслић као и четири Црвеноармејца- подсећа Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Такође, том приликом изгорела су 3 вагона, оштећено или уништено 30 вагона као и једна локомотива.

У СУБНОР-у града Кикинде указују да ће уврстити овај датум у годишњи План активности, као и иницирати постављање Спомен плоче на зграду железничке станице.

Фејес-Клара-(2)

У дечијој драмској групи „Спадала“ („Гéзенгúзок“), јединој на мађарском језику у граду, у току су пробе нове представе за децу „Микулаш“. Глумцима, ђацима Основне школе „Фејеш Клара“ сцену, већ 12 година, уступа Културно-уметничко друштво „Еђшег“.

– Драмска секција је основана поводом 200 година постојања наше школе. Заправо смо обновили њен рад и тада смо направили прву представу за Дан школе, „Ромеа и Јулију“, коју су потписали глумац и редитељ Јанош Тот и наставница Тинда Пакши која ме је и увела у рад секције – каже Виолета Момић, наставница мађарског језика.

Драмска група старијих основаца припрема пригодне програме, кратке представе, учествује у тематским приредбама „Еђшега“, изводи и монодраме и рецитаторске наступе. Ових дана, са текстовима у рукама, дочекало нас је петоро несташних Крампуса који, по предању, стижу пре Микулаша.

Један од њих, Давид Тот, ученик је осмог разреда ОШ „Фејеш Клара“

– Мислим да ће ово бити добра и смешна представа за децу. Интересантно ми је и волим да глумим. Овде се јако лепо дружимо – каже Давид.

Виола Чемере глуми већ четири године и такође је завршни разред.

– Играла сам, до сада, у четири представе – каже. – На сцени сам се ослободила и мислим да ће ми то бити корисно. Сада очекујемо млађе глумце да се прикључе јер ћемо ми следеће године бити средњошколци. Позивамо их да дођу, овде је јако забавно.

Искуство у глуми има и Мате Комарек који је и успешан рецитатор.

– Рецитујем од другог разреда и до сада сам неколико пута наступао и на републичким такмичењима. Освојио сам и три специјалне награде за улоге у представама. Волим да глумим, док сам на сцени осећам се слободније – објашњава Мате и додаје да ће уписати информатику али да се нада да ће успети и да настави своју рецитаторску и глумачку каријеру.

Поред логистичке подршке, из „Еђшега“, „Спадала“ увек добијају и асистенцију редитеља и глумца Шандора Кираља.

– Волим да радим са њима, то ми је вентил за душу. Често дођу стидљиви и без искуства и помажем им да заволе позориште и да уживају у њему. Овде, такође, много науче о мађарској култури и књижевности. С друге стране, стичу самопоуздање – наводи Кираљ. – Зато их увек позивам све, не морају да глуме, могу и на други начин да допринесу у припреми представе. Често се осмеле и стану на сцену или пожеле да помогну, што је подједнако важно у позоришту.

Млади глумци групе „Спадала“ до сада су урадили 10 представа.

– После премијере за родитеље, редовно стижемо до војвођанске позоришне смотре ученика у Фекетићу на којој смо, до сада, са два друга и једним трећим местом, били веома успешни. Ове године надамо се и злату са инсценацијом новела мађарског писца Фриђеша Каринтија, коју ускоро почињемо да радимо – каже Виолета Момић.

Многи таленти из „Спадала“ бивају регрутовани у ансамбл групе „Јожеф Атила“  КУД „Еђшег“. Премијера представе коју управо припремају заказана је за 6. децембар, када ће деца, традиционално, добити поклоне од Микулаша.

С. В. О.

 

бициклиста

Министарство унутрашњих послова апеловало је на возаче да буду пажљивији према бициклистима и да поштују прописе, али и на бициклисте да буду пажљиви и користе прописана светла.

У објави на Инстаграму МУП је навео да је у новембру у саобраћају живот изгубило петоро бициклиста и да су сви били старији од 60 година, као и да су већину несрећа са настрадалим бициклистима изазвали возачи моторних возила.

Због тога је МУП позвао возаче моторних возила да поштују прописе, буду пажљиви према бициклистима, смање брзину и држе безбедно одстојање, посебно ноћу и у условима смањене видљивости.

Такође и бициклисти се подсећају да ноћу користе прописана светла.

“Видљивост значи безбедност! Један тренутак непажње може уништити нечији живот. Поштујмо једни друге у саобраћају и сачувајмо животе”, наводи се у објави МУП-а.

(Извор: РТВ)

Арандјелловдан-Мокрин-(6)

У највећем селу на територији града данас су имали два повода за славље. Мокринчани су Сабор Светог Архангела Михаила, славу храма и Месне заједнице, обележили службом у цркви, резањем славског колача и доделом признања Месне заједнице.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Програм прославе почео је у Храму Сабора Светих Архангела, у којем је, пред великим бројем верника, Свету литургију служио митрополит банатски Никанор са свештенством.

У просторијама Месне заједнице обављен је чин резања славског колача приликом којег је досадашњи кум славе, Дејан Пудар, заменик градоначелника, такође задужен за месне заједнице у локалној самоуправи, предао кумство Марку Ракину, в. д. директору СЦ „Језеро“.

– Била ми је изузетна част да будем кум Месној заједници и свим мештанима – рекао је Пудар. – Сматрам се Мокринчанином јер су одавде мој отац и деда. Трудимо се да подједнако водимо рачуна о свим селима, али Мокрин има посебно место у мом срцу.

Нови кум Месне заједнице, такође Мокринчанин, захвалио се на привилегији да кумство преузме управо од Дејана Пудара.

– Овде сам рођен и одрастао и зато имам још већу обавезу да се залажем за Мокринчане и да, са саветом Месне заједнице, допринесем бољитку села – навео је Ракин.

Градоначелник Младен Богдан честитао је славу свим мештанима и истакао да ће локална самоуправа увек уважавати њихове потребе.

– Мокрин је место са богатом историјом и многим знаменитим личностима које су потекле одавде и прославиле га. Ослушкујемо потребе мештана и трудимо се да испунимо њихове захтеве на најбољи начин – рекао је Богдан. – Наша жеља, као локалне самоуправе, јесте да село напредује, да се обезбеди чиста вода и уреде тротоари, као и центар места, све на шта нам Мокринчани указују.

Прослава је настављена, такође традиционалном, доделом признања Месне заједнице свима који су Мокринчане учинили поноснима. Плакете је, у сали Дома омладине, уручио председник Савета, Горан Ристић.

– Плакете, као знак захвалности, и овога пута, додељујемо појединцима, донаторима, успешним људима у селу. Заслужили су их Добровољно ватрогасно друштво, чије су се три екипе пласирале на републичко такмичење, затим Паја Ж. Ђорђевић и Бранко Кнежевић, који су пореклом из Мокрина и који су помогли да наш храм добије нови крст. Посебну пажњу посветили смо младим спортистима који се такмиче на највишим нивоима – казао је Ристић.

Награде свог села за изузетне доприносе у спорту добили су: Жељана Радаковић, Дудо Ковачић, Ђорђе Ивановић, Немања Белош, Ненад Маленчић и Стефан Арђелан.

На свечаности уручења наступили су чланови КУД „Мокрин“, а затим је прослава настављена уз поруку да ће ово место и убудуће служити на част Мокринчанима и свим становницима града.

куглање

Нову страницу историје клуба, најзначајнију досад, исписаће куглашице Кике 0230 у суботу, када ће се, од 13 сати, у хрватској Ријеци састати у осмини финала Лиге шампионки с домаћом Млаком.
– Сутра путујемо у Ријеку, а будући да ћемо одмерити снагу с најбољом женском куглашком екипом на свету, и то већ пет година у низу, јасно је ко је апсолутни фаворит. Зато је на нама да играмо са жаром и борбеношћу до последњег хитца и бићемо онда све задовољне, какав год био резултат – каже Нада Команов, капитенка Кике.
Узвратни сусрет на распореду је 7. децембра у Новом Бечеју.
Д. П. 

друго-место-1536x1024

На конкурсу за најбољег младог пољопривредника друго је газдинство Властимира Влајкова (33), сточара из Башаида, који је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.

-Прво теле купио сам од новца зарађеног у надници, чувао сам сеоску стоку и није ме било срамота. Данас имам доста крава, млеко предајем Млекари у Зрењанину и задовољан сам. Нисам имао ништа, а сада се бавим послом којим волим. Имам супругу и двоје деце који ми пуно помажу – каже Влајков.

Као награду добио је 300.000 динара и захваљује се свима који су гласали за њега.

-Између Башаида и Кикинде на потесу познатијем као Валов имам салаш. Са новцем који сам добио завршићу објекте за стоку. Имам јунице и бикове и грла су на на салашу или на ливади. Добио сам земљу по праву пречег око 20 хектара и имам 3,5 хектар сопствене земље. Од нуле сам почео и сваке године се ширим. Идем напред, гурам и пробијам се. Испунио сам сопствени сан који сам имао док сам чувао стоку. Касније сам та иста грла откупљивао и сада имам дупло стоке од оног броја колико сам чувао – открио нам је млади пољопривредник.

Са супругом Тамаром једно време је живео и у Новом Саду, и како каже, видео је да тај живот није за њега.

-Када смо се доселили у Башаид, где сам као мали највише времена проводио код бабе и деде, у кући у коју смо се уселили нисам имао ни струју ни воду. За све ово време саградио сам дом, али и објекте за стоку које планиран да завршим следеће године – навео је Влајков.

О најбољем младом пољопривреднику одлучивао је жири у саставу Ивана Поповић, државни секретар у Министарству пољопривреде, Јелена Несторовић, председница Задружног савеза Војводине, Александар Грабовац, управитељ Српске фондације за предузетништво и Владимир Вукотић, председник Извршног одбора 3 Банке, која је и доделила средства.

А.Ђ.

књига-(2)

Марија Нешић из Кикинде добитница је прве награде за причу на књижевном конкурсу који је расписао часопис „Улазница”, који издаје Градска народна библиотека из Зрењанина.

У конкуренцији преко 1000 поетских, прозних и есејистичких радова, наша суграђанка је прву награду заслужила за остварење под називом, „Удовице”.

У категорији поезије првонаграђени је Дарио Хајрић из Бачке Паланке, а есеја Даница Ђокић из Јагодине.

Награда, осим публиковања у специјалном броју часописа „Улазница”, подразумева и новчани износ, а свечано уручење и промоција часописа предвиђени су за 13. децембар у зрењанинској библиотеци.

Н.С.