Најновије

nato-venci-2026-(1)

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели  су 24. марта 1999. До 10. јуна, до када је трајала НАТО агресија, према подацима Министарства одбране Србије, убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године, „Туга“, положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Слађана Бунић из Кањиже први пут је, на овај датум, дошла да се поклони сенима свога оца Јеленка Бунића.

-Мој отац, који је био полицајац, погинуо је 16. априла 1999. године у Ђаковици на Косову. Имао је свега 21 годину. Тада сам имала 14 месеци. Воли приче о оцу и то што сви кажу да сам на њега, што је за мене највећи комплимент. Сви га памте као доброг човека, спремног да помогне – казала је Слађана Бунић.

На спомен плочи је 37 имена, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима:

– Са дужним поштовањем, одајемо почаст и сећамо се и војника и полицајца, али и свих невиних жртава ратова деведесетих. Тих дана живело се у страху и неизвесности, али тињала је и нада да ћемо победити, да ће све престати и да ћемо поново живети у миру. Сваки изгубљени живот није само број, него је име породица и прича. Чувамо сећање на све наше суграђане и никада нећемо заборавити. Снага заједништва и данас је наша највећа вредност.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали Милан Вашалић који је свирао на гајдама и ученици ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина.

А.Ђ.

 

.

struja-radovi

Због планираних радова на електромрежи, у понедељак без електричне енергије ће у Кикинди бити потрошачи на непарној страни Доситејеве улице, од улице Трг Српских Добровољаца до кућног броја 33, у периоду од 9 до 10 часова.

Како је наведено, у случају да радови буду завршени раније, напајање може бити успостављено и пре планираног рока. Такође, у случају лоших временских услова, радови могу бити одложени.

 

nakovo-dan-skole-(6)

Основна школа „Петар Кочић“ из Накова 23. марта обележила је 80 година постојања и рада. Школа је изграђена 1936, а од 1946. ради под данашњим именом. Обележавање је почело заменом улога ученик – наставник, након чега је одигран Кахут квиз,а затим су уследиле спортске игре, као и квиз знања за ученике од 5. до 8. разреда. Организована је и свечана приредба за родитеље, мештане и пријатеље ове установе под називом „Школа је место где снови добијају крила“.

-Ученици су, заједно са учитељима и наставницима, осмислили како ћемо прославити јубиларни рођендан – сазнајемо од Љиљане Јањиловић, директорице. – Приредба је била прилика да ученици покажу шта знају и шта су научили, а учествовали су скоро сви наши ђаци. Уз песме, рецитале, плес, свирање обележили смо 80 година рада. Ђаци су рецитовали и на енглеском и немачком, а двоје ученика, брат и сестра, који су дошли из Русије говорили су стихове на свом матерњем језику. Наградили смо и оне који су били најуспешнији на такмичењима, конкурсима, смотрама.

 

У претходној години у школу је уложено 14 милиона динара за замену крова који је био у лошем стању.

-Оно што преостаје да се уради је наставак замене прозора и врата. Овај посао радимо сукцесивно неколико година уназад и већи део је урађен. Преостао је предњи део зграде односно замена прозора у зборници, делу хола и фискултурне сале, канцеларији и очекујем да и то урадимо у наредном периоду – каже наша саговорница.

Неколико година уназад ова установа добија и средства Министарства просвете за опремање ученичких задруга основних школа. Новцем је обогаћен рад како задруге, тако и свих осталих секција које раде. Наковачка школа има 71-ог ученика и у наредној школској години очекују десетак ђака првака.

 

А.Ђ.

 

 

pexels-introspectivedsgn-4839255

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодила се 81 саобраћајна незгода у којима није било погинулих лица, а повређено је 26 учесника у саобраћају. На подручју Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода.

У МУП-у подсећају да је поштовање ограничења брзине основни предуслов за безбедно учешће у саобраћају, јер неприлагођена и непрописна брзина ван насеља најчешће доводе до губитка контроле над возилом, слетања са коловоза и најтежих последица по возача и путнике у возилу. Неприлагођена брзина у насељу најчешће има за последицу страдање пешака, возача
двоточкаша или тешка страдања у раскрсницама.

Нажалост, сваке године у саобраћајним незгодама у Републици Србији живот изгуби више од 60, а тешке повреде задобије више од 400 младих возача. Приближно две трећине страда у путничком возилу, а једна трећина на мотоциклу и мопеду.

humanitarni-koncert

Народно позориште у Кикинди било је испуњено до последњег места на хуманитарном концерту „Сви за једну маму“, који је окупио ученике, професоре, културна друштва и бројне суграђане са једним циљем – да помогну лечење Јасне Стокић.

Публика је током вечери уживала у разноврсном програму – песми, рецитацијама и наступима који су, осим уметничког, носили и снажан емотивни набој. Атмосфера је била топла и весела, прожета осећајем заједништва и искрене жеље да се помогне.

Ова акција, која је потекла од ученика Економско-трговинске школе, за кратко време прерасла је у покрет који је окупио читав град.

– Безрезервну подршку ученици су добили од мене, директора и свих ученика из разреда, а потом и ученичког парламента. Цела школа се подигла на ноге да реализује ову идеју која је настала у учионици, а прерасла у нешто велико – истакла је Ивана Којић, разредни старешина одељења II1 ЕТШ.

Она је додала да су се позиву одазвали и ученици других школа, хорови и културна друштва, а посебно ученици Основне школе „Вук Караџић“, са којима деле зграду.

– Често мислимо да млади немају емпатије као некада, али вечерас смо видели да она и те како живи у њима – рекла је Којић, нагласивши да су се ученици укључили на различите начине – од наступа до организације и прикупљања прилога.

Посебну тежину вечери дале су речи Јасне Стокић, којој је концерт и био посвећен. Она се, заједно са ћерком Јеленом, на крају концерта захвалила свим окупљенима. Иако, како каже, није било лако прихватити да јој је потребна помоћ, подршка коју добија мења све.

– Осећај вечерас био је предиван. У почетку није било тако, јер није лако тражити помоћ. Али када видите колика армија људи стоји иза вас, онда је то нешто што вас тера да идете даље – рекла је она.

Додала је да јој много значи сваки гест подршке, било да долази од пријатеља, комшија, деце или потпуно непознатих људи.

– Један обичан човек одвоји од своје породице колико може, и то је за мене огромно. Не могу се довољно одужити свима за ову хуманост – истакла је Стокић.

Да је акција пробудила емпатију широм града, потврђују и млади који су се одазвали позиву.

– Дошла сам да подржим другарицу и њену маму. Највише ме је дирнуло то што људи желе да помогну и што су спремни да буду хумани – рекла је ученица Калина Скубан.

Идејни творац акције, ученица ЕТШ, Ива Киш, није крила задовољство што је иницијатива прерасла у нешто много веће.

– Када видим да је моја идеја постала стварност, баш ми је драго. Окупило се много људи и сви су изашли у сусрет. Најлепши тренутак је ово јединство – види се да је Кикинда град великог срца – рекла је она.

На великој сцени Народног позоришта вечерас су наступили женска певачка група „Мелизми, хор Културног центра „Attendite“, хорови ОШ „Вук Караџић“ и ЕТШ, ученици и рецитатори више школа, АДЗНМ „Гусле“, као и Милан и Вид Вашалић.

Хуманитарни концерт „Сви за једну маму“ показао је да, упркос свакодневним изазовима, солидарност и даље живи међу људима. Вече испуњено песмом и добротом још једном је потврдило да, када се заједница уједини, нико није сам.

Т. Д.

pexels-olly-3756693

Национална служба за запошљавање 23. марта расписала је 11 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 15.000 особа.

Као и претходних година, тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама лица у које првенствено спадају: лица без основног образовања и завршене средње школе, млади до 30 година без радног искуства, жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите, лица старости 50 и више година, дугорочно незапослена лица која посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослени који посао траже дуже од 18 месеци, самохрани родитељи, супружници из породице у којој су оба супружника незапослена.

Већина јавних позива биће отворена до 30. новембра 2026. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја.

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.

Све информације у вези расписаних јавних позива су доступне на интернет страници www.nsz.gov.rs, путем званичних страница на друштвеним мрежама као и у свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање.

plivanje

У словеначком граду Марибору одржан је пливачки јуниорски четворомеч државних репрезентација: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, за наш изабрани тим пливали су и чланови Велике Кикинде, Алекса Коцкар и Теодора Станчић, а у укупном пласману Србије је заузела треће место.
Коцкар је био најбољи у дисциплини 50м леђно, а друго место припало му је на двоструко дужој деоници истим стилом. Станчић је заузела четврто место на 200м мешовито односно пето на 100м делфин, а још је пливала и у штафети Србије, трећепласираној на 4х100м мешовито.
Д. П.

karate

На турниру у Панчеву, наступили су и каратисти кикиндског Феникса, а медаље су освојили, у борбама: Огњен Каменовић (злато), Стефан Славевски (сребро), Данило Анучин, Јелена и Селена Кличић (сви по бронзу), у катама: Нађа Гавранчић, Никола Скакић, Ленка Завишић, Николија Дабовић (сви по злато), Миа Вашалић (два сребра), Искра Ђикић (сребро), Милан Драгишић, Александар Фелбаб (сви по бронзу), а још су у сениорској конкуренцији као ката тим првопласиране биле: Љиљана Сабо, Јана Пантић, Лена Јаковљевић, док је пионирски ката тим: Дабовић, Завишић, Видовић, узео бронзу.
Д. П. 

ofk-kikinda

Директор за стратегију и развој ФСС Ранко Стојић и координатор млађих селекција Предраг Роган, угостили су председника ОФК Кикинде Жолта Гачку и спортског директора Марка Зечевића.
– Разговарали смо о јачању организације клуба, унапређењу рада млађих категорија и креирању развојне стратегије која би омогућила стабилан и континуиран напредак. Представници ФСС указали су на значај системског приступа у свим сегментима функционисања клуба, од омладинске школе до првог тима, уз нагласак на едукацију стручног кадра и увођење савремених модела рада – каже Гачка.
Истакнуто је да ОФК Кикинда има дугу и препознатљиву фудбалску традицију, као и потенцијал да поново буде важан фактор у регионалном и националном оквиру.
– Управо зато, речено нам је у Савезу, сарадња с локалном средином и институцијама препозната је као кључни сегмент будућег развоја. Фудбалски савез Србије спреман је да кроз стручну подршку и савете помогне нашем клубу у постављању чврстих темеља за наредни период, а договорено је и да ускоро уследи узвратна посета представника ФСС, ОФК Кикинди па ћемо на лицу места анализирати услове рада и дефинисати конкретне кораке сарадње – истиче Гачка.
Д. П.

ФОТО: Фудбалски савез Србије/Д. П.

staro-jezero-konkurs-(5)

Поводом обележавања Светског дана вода на Старом језеру организована је изложба старих и фотографија пристиглих на конкурс Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Мирослава Наранчић, секретарка поменутог Секретаријата истакла је да фотографије приказују језеро какво је некада изгледало и какво је данас.

-Зелена оаза на Старом језеру најпрепознатљивија по језеру. Прошло је тачно две деценије од рекултивације овог простора које је непрепознатљиво у односу на оно какво је некада било. Штеванчева бара је заправо проширење речног тока некадашње реке Галадске и једина је водена површина која се налази 500 метара од градског језгра. Старо језеро је комплекс и чине га ободни канали, језеро, уређене зелене површине и мобилијар за све узрасте. Део је  Блока 9 у оквиру ког су и Велики парк и спортски центар су огроман потенцијал града.

На фото-конкурс на тему „Старо језеро, некад и сад“ пристигла су 44 рада ученика виших разреда основних школа „Свети Сава“, „Фејеш Клара“, „Жарко Зрењанин“ и „Ђура Јакшић“. Најбоља три су награђена, а пригодне поклоне уручио је Ђорђе Тешин, члан Градског већа. Прво место припало је Христини Милетин, друго Марку Зубанову и треће Дариу Гребецу.

-За конкурс сам чула у школи и решила да учествујем – сазнајемо од Христине, иначе ученице шестог разреда ОШ „Свети Сава“. – Фотографију је настала у јуну. Њоме је обухваћен поглед са моста и фонтана што ми је и најлепше.

Завод за јавно здравље у континуитету контролише воду у ободним каналима и у самом језеру, рекла је др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију.

-Контрола се обавља једном месечно, а лети два пута. Квалитет је такав да су то воде пете класе. У самом језеру је подземна вода, у ободном каналу је површинска. Повишене су вредности биохемијске потрошње кисеоника и хемијске потрошње кисеоника, што је одраз органског загађења. У води се налазе аератори који побољшавају њен квалитет, посебно лети – навела је  др Брусин Белош.

Изложба фотографија биће постављена и у Културном центру до 3. априла.

А.Ђ.