Најновије

фејес-клара-дан-сколе-(7)

Основна школа „Фејеш Клара“ првог дана пролећа обележава свој дан. За 214. рођендан уприличена је приредба под називом „Наша прича, једна књига“ у Народном позоришту за ученике, запослене, родитеље и пријатеље установе.

 

-Школа је основна давне 1812. године и првих година рада настава се реализовала у многобројним објектима у граду – истакла је директорица Хермина Чемере. –  Давне 1893. године се приступило изградњи нове школске зграде које је завршена након три године. Због своје лепоте и архитектонске вредности зграда је под заштитом државе, а наша зграда једна је од две најстарије образовне установе у граду.

 

У приредби, коју су осмислили наставници и учитељи, учествовала је већина ученика од првог до осмог разреда, а како и приличи јединој школи са наставом на мађарском језику, била је двојезична. Овом приликом додељене су похвалнице најуспешнијим ђацима који су од 1. септембра били успешни на такмичењима и конкурсима.

-Желели смо да испричамо причу о детињству, о првим школским данима, све до развоја детета у тинејџера, о првим љубавима. Акценат је на заједништву, мултикултуралности међу генерацијама. Ово је била прилика да наша публика чује и види рецитале, песме, игре на српском, мађарском, немачком и енглеском језику – навела је Хермина Чемере.

Ова година је, истиче наша саговорница, посебно значајна у школској историји.

-Након што је у претходном периоду објекат реконструисан споља, недавно је започела и комплетна реконструкција унутрашњости зграде. Радови су од изузетног значаја за нашу школу, јер овако обимно улагање нисмо имали више деценија уназад. Ни запослени ни ученици не могу да дочекају завршетак радова и да наставу реализујемо у бољем и лепшем простору – прецизирала је Чемере.

Дан школе обележава се првог дана пролећа у знак сећања на Фејеш Клару, студенткињу медицине и истакнуту чланицу Народноослободилачке  борбе. Убијена је 1943 у 22. години живота, тако да ова установа обележава младост, снови и љубав према животу  који су прекинути у трену. Први дан пролећа симболизује и младост, лепоту и буђење живота. Школа има 204 ученика.

А.Ђ.

седница-јп-језеро-(1)

На 15. седници Скупштине града већином гласова укинут је Културно – спортски центар „Језеро“, а основано је Јавно предузећа за спорт „Језеро“. Ову одлуку критиковали су одборници опозиције, а тачку на расправу ставио је градоначелник Младен Богдан:

-Са радницима ће бити потписани нови уговори, запослени ће наставити да раде свој посао и неће бити отпуштања, како инсинуирате. Ми се боримо за боље коефицијенте и веће плате свих који су радници „Језера“.  Сматрам да смо требали и раније да укинемо установу, а оснујемо Јавно предузеће управо због бројних бенефита јер ће функционисати лакше и другачије, а радници ће имати бољи статус. Ми нисмо ти који стављају катанце и затварају фирме. Удара на градски буџет неће бити јер се оснива ново јавно предузеће и неће бити ребаланса због тога. Ребаланса ће бити, али због 200 милиона динара који ће ускоро бити уплаћени од Управе за капитална улагања за реконструкцију Основне школе „Фејеш Клара“.

На питање о реконструкцији „Језера“ први човек града је рекао:

– Реконструкција крова, коју је покренула локална самоуправа, изнад затвореног базена биће брзо завршена након чега ће бити у потпуности функционалан и безбедан за коришћење. Након тога сешћемо сви заједно и договорити се о томе где и како треба уложити средства добијена од продаје одмаралишта у Прчњу. Као што смо обећали тај новац биће утрошен како бисмо побољшали садржаје намењене деци и омладини. Осим овог и крајем године потписали смо уговор са Покрајинским секретаријатом за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу  о финансирању израде пројектне документације за изградњу новог затвореног и отвореног базена за коју је планирано да се ради у две фазе.

У образложењу стоји да је дошло до проширења обима делатности Културно-спортског центра„Језеро“ које  установа у постојећем правном облику није била у могућности да испуни. Оснивањем Јавног предузећа за спорт„Језеро“ пословање ће бити рационалније и економичније. Циљеви оснивања су развој и унапређење спорта и културе, окупљања и свестрано и активно учествовање у спорту деце, омладине и одраслих, рекреација деце и одраслих, спортско образовање, стварање материјалних и стручних услова за омасовљење и унапређење спорта, обезбеђивање наменског и целисходног коришћења пословног простора у јавној својини, као и развој и унапређење обављања делатности од општег интереса. За вршиоца дужности директора именован је Драган Пецарски, који је и у КСЦ „Језеро“ био на истој функцији.

Како је в.д. директору Културног центра Марку Марковљеву истекао мандат, на ову функцију именована је Долорес Немет, дипломирани туризмолог, запослена у Туристичкој организацији града.

Одборници су већином гласова подржали измене и допуне Статута ПУ „Драгољуб Удицки“ и Центра за социјални рад, као и одлуке о организацији Градске управе, о главном урбанисти.

Гласано је и за покретање поступка израде и доношења „Плана развоја културе града Кикинде за период од 2026. до 2029. године и Акционог плана за његово спровођење“.

А.Ђ.

ИМГ-20260320-122931

Седницом Скупштине града Кикинде председавала је Милица Трипиновић Попов, као најстарија одборница с обзиром на то да је Душан Попесков, досадашњи председник локалног парламента, поднео оставку, а заменица Гордана Трнић Иличић није присуствовала.

На предлог градоначелника Младена Богдана на место заменице градоначелника именована је Биљана Кикић, која ће како је истекао предлагач допринети развоју града. Ову функцију обављао је Дејан Пудар, који је поднео оставку. На место чланице Градског већа за социјалну политику, пошто је Жељко Раду, који је био на овој функцији, поднео оставку 22. децембра прошле године, именована је Тамара Радловић, дипломирана правница. Након положене заклетве ступиле су на функцију.

За новог председника Скупштине тајним гласањем изабран је Дејан Пудар којег су предложили одборници владајуће већине и који је након полагања заклетве преузео ову функцију и наставио да води седницу. Од 34 присутних одборника за је гласало 28.

дан-сарених-царапа

У сусрет Дану особа са Дауновим синдромом, на платоу испред Културног центра одржана је јутрос креативна радионица која је окупила децу, просветне раднике и представнике Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, са јасном поруком – различитост је богатство, а не препрека.

Радионица је организована дан уочи званичног обележавања, са намером да се грађани подсете на значај овог датума и позову да га обележе симболичним ношењем шарених чарапа.

-Дан особа са Дауновим синдромом нам је јако важан и обележавамо га сваке године. Прошле године смо први пут организовали радионицу на тргу и имала је леп одзив, па смо одлучили да наставимо са том праксом – истакла је Николета Павлов, вршилац дужности директора Центра за пружање услуга социјалне заштите.

Она је подсетила да шарене чарапе нису случајан симбол.

-Хромозоми подсећају на чарапе, а код особа са Дауновим синдромом постоји тризомија 21. хромозома. Зато носимо различите чарапе као повод да разговарамо о томе и подигнемо свест. Важно је да се прича, јер ове особе имају иста права као и сви други и треба да буду укључене у живот заједнице.

Учесници радионице, међу којима су били ученици Основних школа „6. октобар“ и „Вук Караџић“, кроз креативан рад украшавали су папирне чарапе различитим техникама, учећи истовремено о солидарности и прихватању.

Седмогодишњи Јулијан Попадић направио је чак две шарене чарапе.

-Сутра је дан прослављања различитости, а то моје чарапе и представљају – рекао је Јулијан.

Његов друг Лука Агостини додаје да је најважније дружење.

-Лепо смо се играли и дружили. Данас сви могу да направе шарене чарапе и да се сете да свакоме треба друштво.

И мали Митар Ваштаг јасно је послао поруку:

-Ми смо овде да дамо подршку, јер је нормално да сви будемо различити.

Из Центра подсећају да тренутно имају 25 корисника, од којих је шест особа са Дауновим синдромом, и истичу да је један од главних изазова комуникација.

-Када проводите време са њима, схватите да је лако разумети шта желе да кажу и шта им је потребно – наглашава Павлов, додајући да ће у наредном периоду наставити да шире сарадњу са различитим институцијама како би корисници били што више укључени у све сегменте друштвеног живота.

Т. Д.

струја-2

Услед радова на електричној мрежи у понедељак, 23. марта, од 12 до 14 сати струје неће бити у улицама Банатска, Водице, Викенд зона према Пристаништу и Банатској ка ГП и ка Ауто кући, пут за Пристаниште.

 

офк-кикинда

Поводом одлуке Комисије за жалбе Фудбалског савеза Војводине да усвоји жалбу ФК Инђија на одлуку комесара за такмичење ФСВ, којом је утакмица 16. кола српсколигашке „Војводине”, између Инђије и ОФК Кикинде, регистрована службеним резултатом 0:3 у корист Кикинђана, огласио се Управни одбор клуба са севера Баната.
– Сматрамо да је одлука коју је донео комесар за такмичење исправна. Наиме, члан 43, став 7, јасан је: „Играч који није лекарски прегледан, чији лекарски преглед није унет у информациони систем Комет или је погрешно унет, не може наступити на јавној утакмици”. Потпуно је јасно да је Правилник ФСС у овом случају на нашој страни, јер предвиђа санкцију и у случају погрешно унетог лекарског прегледа. Овим поступком Комисије за жалбе ФСВ, доводи се у питање кредибилитет комесара за такмичење, а не подстиче се фер и поштено надметање. Годинама уназад кажњавају се клубови због техничких грешака чак и одузимањем бодова, а у случају Инђије погрешно је унето чак седам играча. Надамо се зато да ће ИО ФСВ само поступити по Правилнику који је донео ФСС – пише у саопштењу Управног одбора ОФК Кикинда.
Д. П.

позористе-1

Позориште „Стеван Сремац“ Дома културе из Црвенке гостоваће са представом „Илузије“, која је на репертоару у суботу са почетком у 20 часова.

Реч је о комаду насталом по тексту америчког драмског писца Тонија Кушнера, у режији Милене Павловић, који ће пред публику донети занимљиву и слојевиту причу о љубави, кајању и односу између стварности и фантазије. Ова представа уједно представља и праизведбу овог дела у Србији.

Кроз форму „драме у драми“, „Илузије“ на посебан начин истражују питање границе између стварног и замишљеног, подсећајући да у савременом друштву свако од нас ствара сопствену слику стварности. Позориште, као живи чин, остаје место непосредног сусрета глумаца и публике, где се емоције размењују у реалном времену.

У представи играју: Зоран Радуловић, Цвијета Јовановић Мучалица, Гордана Јелић Мештер, Милорад Бјелан, Мирослав Малацко и Ребека Планчак.

Љубитеље позоришта очекује вече испуњено уметношћу, хумором и снажним порукама, уз причу која подсећа на јединствену магију сцене.

АКЦИЈА-САОБРАЦАЈ-(8)

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодила се 91 саобраћајна незгода у којима је погинуло једна и повређене 32 особе. Током претходног дана на путевима које покрива Полицијска управа Кикинда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су два лица повређена.

Поводом обележавања Рамазанског бајрама, Министарство унутрашњих послова апелује на све учеснике у саобраћају да покажу додатну одговорност, стрпљење и опрезност. Током празничних дана очекује се појачан интензитет саобраћаја, нарочито на прилазима верским објектима и местима окупљања, због чега је од изузетне важности да возачи поштују ограничења брзине, држе безбедно одстојање и избегавају ризична претицања.

-Поштовањем саобраћајних прописа и међусобним уважавањем доприносимо безбедности свих учесника у саобраћају и спречавању нежељених последица. Министарство унутрашњих послова свим припадницима исламске вероисповести упућује искрене честитке поводом Рамазанског бајрама, уз жељу да празник проведу у миру, здрављу и радости, у кругу својих најближих – стоји у саопштењу МУП-а.

пролеце-(1)-цопy

Према подацима Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, пролеће почиње данас у 15 часова и 46 минута, када на северној полулопти наступа пролећна равнодневица, док у исто време на јужној почиње јесен.

Сунце у Београду је јутрос, на дан почетка пролећа, изашло у 5 сати и 41 минут, а залази у 17сати и 50 минута, што значи да ће обданица трајати 12 сати и девет минута, а ноћ 11 часова и 51 минут.

На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.

зоран-иванковиц-10

Када је 2014. године први пут стао на палубу огромног крузера у Копенхагену, Кикинђанин Зоран Иванковић није ни слутио да ће наредну деценију провести радећи у кухињама бродова који плове широм света. Данас своје искуство преноси ученицима Економско-трговинске школе, где предаје куварску групу предмета.

Иванковић је рођен 1987. године у Кикинди, где је завршио Основну школу „Свети Сава“ и Економско-трговинску школу. Након тога је у Новом Саду положио за кулинарског техничара и завршио специјализацију за хладна предјела, а потом и факултет туризма и хотелијерства.

До посла на броду, каже, није дошао из авантуризма, већ из потребе.

-Завршио сам школу, али није било сталног посла. Радио сам по Кикинди углавном замене људи који су на годишњем одмору. Неколико мојих пријатеља већ је радило на бродовима као конобари, па сам преко њих дошао у контакт са агенцијама. После интервјуа, прегледа и папира, брзо сам добио прилику да одем – прича он.

Током десет година рада остао је у истој компанији, која има двадесет бродова, па је често премештан са једног на други. У кухињи је напредовао постепено – од најниже позиције.

-Почео сам као кувар у тренингу, па асистент, трећи, други и на крају први кувар. То је била моја највиша позиција – каже Иванковић.

Први дани били су хаотични.

-Добијате огромну количину информација и све се дешава врло брзо. Чак ни после три месеца нисам се навикао на систем рада.

 

350 запослених у кухињи и 30.000 кафа

А тај систем је, како каже, изузетно сложен. На једном броду ради око 350 људи у кухињама – од перача судова и магационера до кувара и шефова кухиња.

Сваког дана припрема се огромна количина хране.

-Дневно се направи око 17.000 оброка за путнике и посаду. Само једна кафе-станица на броду изда и до 30.000 кафа дневно.

Намирнице се на брод допремају у огромним количинама.

-На сваких седам дана стиже између 15 и 30 шлепера са храном. Складишта су огромна – само фрижидери су на три спрата.

Кухиња на крузеру функционише као добро организована пирамида. Сваки сегмент има свој тим: за супе, сосове, рибу, салате, десерте или воће, а изнад свих је главни шеф кухиње са својим замеником.

Јеловници се планирају дуго унапред и зависе од региона у којем брод плови.

-Један јеловник је за Балтик, други за Медитеран, трећи за Азију, четврти за Америку. Мењају се на сваке две године.

Један од највећих изазова у раду су велике припреме за празнике. Иванковић памти једну ситуацију из одсека хладне кухиње, када су за амерички празнични мени морали да припреме на хиљаде порција специјалитета.

-Правили смо црвени кромпир са павлаком и кавијаром. На сваком тањиру су морале да буду три половине кромпира у облику звезде. То значи да се кромпир прво љушти, обликује у звезду, кува, хлади и припрема – и тако за четири хиљаде порција. Са припремом се крене две недеље раније.

Радио са 47 нација

На бродовима је радио са људима из 47 различитих нација, што је, каже, посебно искуство.

-То значи 47 различитих менталитета. Оно што је једнима смешно, друге лако у вреди. Радите са истим људима шест месеци без паузе, па није увек лако одржати лепе односе.

С друге стране, управо та разноликост доноси и највеће богатство.

-На броду имате прилику да упознате кухиње из целог света. Пробате воће и јела која код нас не постоје и научите технике које код нас стигну тек годинама касније.

 

Највише му је, каже, остала у сећању азијска кухиња.

-Кинеска кухиња користи много поврћа, а мање меса. Индијска је врло љута, али ако се љутина смањи, њихова јела много подсећају на наша.

Занимљиво је и да су страни чланови посаде радо пробали српска јела.

-Филипинци и Индијци су били одушевљени сармом и телећом чорбом. Једном смо колега и ја направили бурек за доручак и све је нестало за трен.

Наравно, било је и необичних захтева гостију. Једном приликом су, каже, путници тражили торту од пржених скакаваца.

-То су специјални инсекти који се узгајају за јело. Ја сам их пробао и наредна три дана нисам могао ништа сем јогурта да поднесем.

Ипак, најважније што је понео са бродова није само кулинарско знање.

-Научио сам стрпљење и организацију. И научио сам да су људи различити, али када је храна у питању – сви смо исти.

Данас то искуство преноси ученицима.

-Покушавам да их припремим да могу да раде било где у свету. Брод је добар почетак за младе – виде свет и стекну искуство које им касније много значи.

Т. Д.