May 1, 2026

Најновије

pexels-mikhail-nilov-8718466

Vernici koji Uskrs slave sutra obeležavaju Veliku subotu, dan tišine, iščekivanja i duhovne pripreme

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Za vernike koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru  danas je Velika subota, dan pred veliki praznik Uskrs.

Velika subota, odnosno Sveta subota, poslednji je, treći dan Vazmenog trodnevlja i ovaj dan ima posebno mesto jer je posvećen tišini i molitvi. Ovaj dan poznat je i pod drugim nazivima, među kojima su Veliki šabat, Crna subota, Radosna subota, Subota slave.

Posebno mjesto u obeležavanju ovog dana ima Vazmeno bdenje, koje se tradicionalno slavi noću. Ovo bogoslužje ne počinje pre nego što padne noć, a završava pre svanuća uskrsne nedelje. Tada se vjernici okupljaju oko ognja koji sveštenik blagoslovi, a tim plamenom pali se uskrsna svijeća, simbol Isusa Krista, svetla i novog života.

Velika subota je dan tišine, iščekivanja i duhovne pripreme. Između tuge Velikog petka i radosti Uskrsa, ovaj dan u hrišćanskoj tradiciji nosi poruku mira, sabranosti i nade, dok se u mnogim domovima istovremeno obavljaju i posljednje pripreme za  proslavu Uskrsa.

lazarice-sindjeliceva-(4)

Vatre Lazarice teraju zlo, duhove i bolesti: Uživali i stari i mladi

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Ulice u Kikindi i okolnim selima ove večeri obasjavale su vatre Lazarice. Deca su sa nestrpljenjem čekala da padne prvi mrak, kako bi mogli da preskaču vatru. Palili su se tulaj, slama, grane.

 

Dečija graja praćena budnim okom starijih čula se i u  ulici Stevana Sinđelića gde su se okupili članovi Kikindskog konjičkog društva. I Nika Beleslin bila je jedna od onih koji su preskakali Lazaricu.

-Dolazim svake godine. Okupio se veliki broj mojih drugara. Volim da preskačem vatru, nije me strah ni kada je velika– kaže Nika.

 

Mira Rakić prisetila se kako je to bilo nekada:

-U paljenju Lazarice učestvovao je čitav komšiluk. Bilo je puno mladih, puno parova i dece. Spremale su kokice, palačinke, kifle i krofne i kokice obavezno, a stariji bi popili po koju rakiju i vino. Narodno veselje trajalo je do ponoći. Neretko je tu bila i harmonika pa se zapevalo i zaigralo- saznajemo od Mire Rakić.

Gradonačelnik Mladen Bogdan takođe je uživao u ovom običaju. Preskakao je vatru razgovarao sa sugrađanima i družio se sa decom. Kako je istakao, ovi običaji su važni, jer, pre svega, okupljaju sve generacije na jednom mestu.

I danas je tako, dok mladi preskaču vatru, stariji Kikinđani druže se uz krofne, kokice i rakiju.  Tako je bilo i u Malom Bedemu gde se okupilo stotinak stanovnika ovog dela grada, istakao je Zoltan Kočiš.

 

-Mi ovako obeležavamo svake godine Lazaricu. Palimo tulaj, grane, slamu po starom običaju. Zna se da je petak veče pred Vrbicu  uvek veseo. Deca su jedva čekala da padne mrak i da upalimo vatru. Kokice su obavezne. Svi donesu po nešto tako da deca pored preskakanja vatre uživaju i u slatkim i slanim đakonijama – otkrio nam je Kočiš.

Paljenje vatri Lazarica svake godine pada u petak, sedam dana pre Velikog petka za pravoslavne vernike. Nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest.

A.Đ.

hana-dokic

Humanitarna akcija u Mokrinu: Prikupljaju se sredstva za četrnaestogodišnju Hanu Dokić

Aleksandra Djuran April 3, 2026

U nedelju, 5. aprila od 16 sati, na Varoškom trgu biće organizovan humanitarni slatko- slani bazar. Sva sredstva koja se prikupe biće donirana za pomoć Mokrinčanki četrnaestogodišnjoj Hani Dokić.

-Hani je sa dve godine postavljena dijagnoza mišićna spinalna atrofija – saznajemo od Zorice Lazić koja je inicirala humanitarnu akciju. – Sa deset godina došlo je do pogoršanja bolesti i sa 11 je počela da koristi kolica. Sredstva su joj neophodna za kupovinu kolica koja će joj omogućiti da se lakše kreće i da prebrodi sve barijere na trotoaru i uopšte na putu od škole do kuće, a koje joj otežavaju život. Neophodna kolica postoje samo u Švajcarskoj i njihova cena je četrdesetak hiljada evra. Deo sredstava je već prikupljen, a nadam se, da će uz pomoć ljudi dobre volje, vrlo brzo Hani na raspolaganju biti cela suma, što bi joj omogućilo da kvalitetnije živi.

Hana, čiji su roditelji su Mokrinčani, sa porodicom živi u Novom Sadu i učenica je prve godine Gimnazije „Isidora Sekulić“.

Broj žiro računa na koji je moguće uplatiti sredstva za Hanu Dokić je 200716000000315750 banka Poštanska štedionica.

bolnica-donacije-(23)

Zdravstvenim ustanovama u Kikindi opredeljeno 58,5 miliona dinara za novu medicinsku opremu

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo doneo je odluku  o dodeli sredstava na konkursu za finansiranje odnosno sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja zdravstvenih ustanova u Vojvodini. Za tri zdravstvene ustanove u Kikindi odobreno je ukupno 58,5 miliona dinara.

Opšta bolnica, po osnovu pomenute odluke, nabaviće 4K video laparoskopski stub sa setom za laparoskopiju i setom za histeroskopiju za koji je odobreno 17,2 miliona dinara, ultrazvuk za radiologiju u iznosu od 10,3 miliona, optički koherentni tomograf u iznosu od 9,2 miliona, aparat za anesteziju  za koji će biti izdvojeno 6,1 milion, aparat za intraoperativno spašavanje krvi u iznosu od četiri miliona, transportni respirator vredan 1,8 miliona dinara i  bronhoskop od 1,5 miliona dinara. Ukupan iznos na koji Opšta bolnica može da računa je 50,3 miliona dinara.

Po istom konkursu Domu zdravlja pripalo je ukupno 4,3 miliona dinara.  Za nabavku osam komada  autoklava za stomatološku zdravstvenu zaštitu opredeljeno je 3,8 miliona dinara, a za sedam  kompresora za stomatološku zdravstvenu zaštitu 545 hiljada dinara.

Zavodu za javno zdravlje za nabavku aparata za parazitološki pregled fecesa koji koristi naprednu AI tehnologiju i digitalnu mikroskopiju sa pripadajućim podacima odobreno je 3,8 miliona dinara.

A.Đ.

 

 

uskrs-jaja

Za vernike koji Uskrs proslavljaju po Gregorijanskom kalendaru danas je Veliki petak

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Hrišćani koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru i Uskrs slave 5. aprila, danas će širom sveta i Srbije obeležiti Veliki petak, dan spomena Hristove muke, razapinjanja i smrti.

Dan kada je na krstu stradao Isus Hrist najtužniji je dan u hrišćanstvu, a za vernike, Veliki petak je dan posta i nemrsa. Veliki petak, jedini je dan u godini kad Katolička crkva nema svetu misu, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog.

Vernici farbaju jaja, koja predstavljaju simbol obnavljanja prirode i života, a uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.Prema predanju, prva jaja caru Tiberiju poklonila je Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o uskrsnuću.

U dane Svetog trodnevlja, na Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subotu crkvena zvona ne zvone, a oni se  završava praznikom Hristovog uskrsnuća, Uskrsa.

rettungsgasse-jetzt-highway-1929866

Zbog Uskrsa očekuje se pojačan intentzitet saobraćaja, iz MUP-a apeluju na opreznost

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 117 saobraćajnih nezgoda u kojima je povređeno 39 lica. Na području Policijske uprave Kikinda dogodile su se četiri saobraćajne nezgoda u kojima su povrećena dva lica.

Povodom predstojeće proslave Uskrsa po Gregorijanskom kalendaru, Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve učesnike u saobraćaju da budu strpljivi i odgovorni. U narednim danima očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na svim važnijim putnim pravcima, kao i veće gužve na graničnim prelazima i naplatnim stanicama. S tim u vezi, neophodno je da vozači pokažu dodatnu toleranciju i strpljenje i poštuju saobraćajne propise, kako bi se očuvala bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

Pripadnici saobraćajne policije sprovodiće mere pojačane kontrole, a po potrebi će preduzimati i aktivnosti na regulisanju saobraćaja, sa ciljem obezbeđivanja što bolje protočnosti i bezbednosti.

Svim građanima koji slave Uskrs po Gregorijanskom kalendaru želimo srećan praznik i da budu bezbedni u saobraćaju.

 

dan-autizma-3

Rano prepoznavanje ključno: o autizmu se mora govoriti na vreme

Tijana Despotovski April 2, 2026

Povodom Svetskog dana osoba sa autizmom, u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača održano je stručno predavanje pod nazivom „Rano prepoznavanje poremećaja iz spektra autizma“, koje je okupilo prosvetne radnike, stručnjake i predstavnike institucija sa ciljem da se jedna od najosetljivijih tema današnjice približi široj javnosti.

Predavanje je održala prof. dr Marija Cvijetić Vukčević sa Pedagoškog fakulteta u Somboru, koja je istakla da je upravo rano prepoznavanje presudno za dalji razvoj deteta.

-Poremećaji iz spektra autizma su složeni neurorazvojni poremećaji, ali imaju neuporedivo bolji ishod ukoliko se na vreme prepoznaju i ako se rano krene sa intervencijama – naglasila je ona.

Poseban akcenat stavljen je na razbijanje predrasuda koje i dalje postoje u društvu.

-Jedna od najčešćih zabluda je da će deca sa autizmom „prerasti“ taj poremećaj. Nauka kaže da to nije tačno – deca sa autizmom postaju odrasli sa autizmom. Uz adekvatnu podršku mogu biti funkcionalnija i uspešnija, ali autizam ostaje njihova trajna karakteristika – objasnila je profesorka.

Ona je dodala da obrazovni sistem u Srbiji kontinuirano radi na unapređenju inkluzije, ali da prostora za napredak uvek ima, posebno u edukaciji vaspitača i učitelja, koji često prvi uočavaju rane znake.

Predavanje je organizovala OŠ „6. oktobar“, u saradnji sa Visokom školom strukovnih studija, a direktor Srđan Stojanović istakao je značaj praktične primene znanja.

-Ovo je prilika da stručnoj javnosti približimo alate koji mogu da pomognu u ranom prepoznavanju. Predstavljena je i baterija jednostavnih testova koji se mogu primeniti i u kućnim i u obrazovnim uslovima, kako bi se na vreme uočila potreba za dodatnim stručnim mišljenjem – rekao je Stojanović.

Događaju je prisustvovala i zamenica gradonačelnika Biljana Kikić, koja je ukazala na društveni značaj teme.

-Ovo je problem koji je prisutan u našem društvu, ali o kojem se nedovoljno govori. To je tiha patnja porodica koje se sa tim suočavaju. Zato je važno da kao zajednica budemo informisaniji i spremniji da pružimo podršku –  poručila je Kikić.

Ona je naglasila da lokalna samouprava ima interes da se ovakve teme otvaraju, kako bi se unapredili mehanizmi podrške porodicama.

Poremećaji iz spektra autizma spadaju u neurorazvojne poremećaje koji se javljaju u ranom detinjstvu. Rani znaci mogu uključivati kašnjenje u govoru, slabiji kontakt očima, izbegavanje socijalne interakcije i ponavljajuća ponašanja. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’, u registru je evidentirano više od 1.600 dece sa dijagnozom autizma, dok se procenjuje da u Srbiji živi nekoliko desetina hiljada osoba iz spektra autizma.

T. D.

in-memoriam.-leca-draganov-1

IN MEMORIAM: Aleksandar Draganov Leca (22.5.1944.-1.4.2026.)

Dejan Panić April 2, 2026

Fudbalska Kikinda, pogotovo stariji ljubitelji fudbala, oprašta se od Aleksandra Draganova Lece.

Nakon duge i teške bolesti, u 82. godini, preminuo je juče u Nakovu, u kojem je proveo poslednjih sedam. Odrastao je u skromnoj kikindskoj devetočlanoj porodici, prve fudbalske korake načinio u ŽAK-u, potom bio u Odredu, a onda posle dobrih igara dobio poziv i novosadske Vojvodine.

Posle sezone u Novom Sadu, otišao je u Nemačku, igrao u Šveningenu i Vis Badenu, bio potom i trener u Grojter Firtu, Šalkeu 04, Regenzburgu…, a još je živeo i u Duizburgu.

Na prelazu stoleća, vratio se u Kikindu i osnovao školu fudbala. Na nezvaničnom Svetskom prvenstvu škola fudbala u Švedskoj, 2005. godine, sa svojom ekipom tada dečaka od 12 godina, zauzeo je treće mesto.

Sakupio je zatim punih 45 godina radnog staža, a iza sebe, iz dvaju brakova, ostavio i trojicu sinova i kćer.

lazarice

Paljenje vatri Lazarica sutra, a u subotu praznik posvećen dečijoj radosti, Vrbica

Aleksandra Djuran April 2, 2026

Tradicionalno paljenje i preskakanje vatre Lazarice odavnina se praktikuje na sokacima u gradu i selima. Sutra (petak) uveče čuće se veseli žamor dece, pucketanje vatre od tulaja, biće po koja oprljena obrva, a vatra će napraviti „brkove” kod dece od gareži. Dok mladi preskaču vatru, stariji Kikinđani druže se uz krofne, kokice i rakiju.

Paljenje vatri Lazarica svake godine pada u petak, sedam dana pre Velikog petka za pravoslavne vernike. Nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest.

Narednog dana obeležava se Lazareva subota odnosno Vrbica. Ovaj praznik posvećen je dečijoj radosti. Na Lazarevu subotu bere se pruće od vrbe preko kojeg se, po verovanju, prenosila snaga zelenila na decu i odrasle. Svake godine ona se proslavlja osveštanjem vrbovih grana i litijom dece oko crkve, dok su na Gradskom trgu postavljene tezge sa raznim đakonijama. Običaj je i da majke svečano obučenu decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, vode u crkvu i kupuju im zvončiće vezane za trobojku koje mališani nose oko vrata. Po tradiciji u pravoslavnim crkvama osveštaće se vrbe, a vernicima će biti deljene osveštane grane.

 

A.Đ.

 

gimnazija-mjuzikl-2

Gimnazijalci ponovo na sceni: humanitarni mjuzikl za Jasnu Stokić

Tijana Despotovski April 2, 2026

Kikinda ponovo pokazuje svoje najlepše lice – lice solidarnosti, brige i zajedništva. Učenici Gimnazije pridružuju se sugrađanima u humanitarnoj akciji prikupljanja sredstava za Jasnu Stokić, organizujući posebno veče ispunjeno umetnošću i humanošću.

U ponedeljak, 6. aprila, u Narodnom pozorištu, sa početkom u 18 časova, gimnazijalci će izvesti mjuzikl „Nekad i sad – gimnazijalci za jednu mamu“. Kroz pesmu, ples i glumu, mladi će poslati snažnu poruku podrške i pozvati sve sugrađane da se uključe u pomoć.

Inače, premijera ovog petog, jubilarnog gimnazijskog mjuzikla pod nazivom „Onda i sad“ bila je krajem februara. Prema rečima profesorke Snežane Zamurović, tema je poređenje kasnih osamdesetih godina i savremenog doba, predstavljeno na vedar i zabavan način.

-Scenografija je prikazala porodicu iz 1986. godine – starinski televizor, hekleraj, devojčicu koja čita knjigu i dečaka koji igra fudbal – nasuprot porodici iz 2026. godine, gde dečak igra igrice sa slušalicama na ušima, a devojčica vreme provodi na TikToku.

Program spaja rok i pop klasike ex-jugoslovenske i svetske scene, uz plesne koreografije i scenske detalje koji prizivaju duh prošlih vremena. Profesorica Zamurović radila scenario i režiju, a profesorica muzičkog, Dragana Armacki, radila je sa solistima, revidirala odabir pesama i pomogla izvođačima da se pripreme.

Organizatori pozivaju sve Kikinđane da dođu, uživaju u programu i, pre svega, budu deo akcije koja ima za cilj da pomogne jednoj majci. Jer, ponekad je dovoljno malo da bismo učinili mnogo.

T. D.