Најновије Архиве | Паге 23 оф 732

Еуромеланом дан: Годишње се, у Болници, открије петанестак пацијената оболелих од меланома

Aleksandra Djuran Маy 18, 2026

Општа болница прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Циљ је рано откривање промена на кожи и очување здравља становништва.

-Радило се у две амбуланте и суграђани су били веома заинтересовани. Прегледали смо 32 пацијената. Циљ кампање је да становништво бар једном годишње превентивно прегледа кожу како би се на време открили евентуални меланоми и други облици рака коже – истакао је др Синиша Јолић, дерматовенеролог који је обављао прегледе заједно са др Милицом Агић. – Наша жеља је да подигнемо свест о раку коже јер је кампања посвећена превенцији, раном откривању и лечењу рака коже. Више није проблем само сунце којем се излажемо током лета, него током читаве године.

Ове године фокус је на дезинформацијама о излагању сунцу и о превенцији рака коже које круже друштвеним мрежама, посебно међу адолесцентима. Недавни трендови на платформама као што су ТикТок и Инстаграм показују све више обмањујућих порука које подстичу ризична понашања попут намерних опекотина од сунца или обесхрабривање употребе мера заштите од сунца. Да би се решио овакав изазов, кампања Еуромеланома 2026 усваја комуникациону стратегију усмерену на дигиталне технологије и према адолесцентима и млађим одраслима путем друштвених мрежа.

-Годишње у нашој Болници откријемо петнаестак особа код којих дијагностификујемо меланом, а десет пута је више оних са немеланомским туморима. На сваком прегледу радимо скрининг комплетне коже и дермоскопске прегледе, а суграђанима су омогућени и, заказани, дигитални прегледи. Превентивно, рано, откривање такозваних „танких“ меланома је најважније. То је меланом који у свом промеру није већи од 0,8 до 0,9 милиметара. Уколико неко примети да младеж расте, мења боју, крвари, задаје бол неопходно је да се што пре јави дерматологу, како би обавио дермоскопију – додао је др Синиша Јолић.

А.Ђ.

Концерт поводом славе Града: Сестре Гобовић у позоришту у петак

Jelena Trifunović Маy 18, 2026

У оквиру свечаног обележавања Градске славе, летњег Светог Николе, у петак 22. маја од 19 сати у Народном позоришту биће одржан концерт сестара Гобовић.

Музички тандем који изводи традиционалну музику чине близнакиње Марина и Марија Гобовић, које су за свој рад добиле златну Медаљу за заслуге Републике Србије. Лауреаткиње су бројних награда и признања за очување српске изворне музике, допринос култури, уметничко стваралаштво и рад са најмлађима.^[

Сестре Гобовић су наступале широм света од Америке, Швајцарске, Румуније, па до Мађарске.

Концерт организују Град Кикинда и Културни центар Кикинда.

Плесачице „Јефимије” потврдиле таленат и рад

Jelena Trifunović Маy 18, 2026

Студио плеса „Јефимија“ остварио је велики успех на Светском првенству у плесу, које је јуче одржано у Сенти. Младе плесачице наступиле су са шест кореографија и још једном потврдиле свој таленат, предан рад и квалитет.

На такмичењу су освојена четири прва и два друга места, а поред медаља стигле су и две специјалне награде које су додатно обележиле наступ студија.

Кореографија „Хере И Го“ обезбедила је пласман у Барселони, док је за кореографију „Калифорнија“ освојена бесплатна котизација за такмичење у Темишвару, које ће бити одржано 25. октобра.

Из Плесног студија истичу да посебну тежину овим успесима даје чињеница да су награде потврђене на два различита такмичења и од стране различитих судија, што је још један доказ квалитета и рада младих плесачица.

– То само потврђује да су наше девојке светске, а наше – поручили су поносно из „Јефимије“.

Велику захвалност упутили су и родитељима, који су им, како кажу, највећа подршка у сваком наступу и такмичењу.

Из „Јефимије“ су најавили да ће 31. маја Студио плеса и фолклорна секција одржати завршни концерт.

Током викенда две саобраћајне незгоде и четири задржана возча због вожње у пијаном и дрогираном стању

Aleksandra Djuran Маy 18, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су две особе задобиле лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 20.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја укупно су санкционисана 134 учесника у саобраћају. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је осам возача, од којих су четири задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 13 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 76 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 37 осталих прекршаја.

У уторак и среду без струје део Накова и Кикинде

Aleksandra Djuran Маy 18, 2026

Због планираних радова на електричној мрежи, сутра, 19. маја, од 9 до 9.30 часова улица Миладина Зорића од Главне до кућног броја 32 у Накову биће без електричне енергије.

У среду, 20. маја, од 8.30 до 11.30 сати без струје ће бити домаћинства у следећим улицама: Југовићева од кућног броја 45 до Николе Пашића, Браће Лаковића од Јаше Томића до Јована Поповића, Војводе Путника од Јаше Томића до Николе Пашића, Николе Пашића од Војводе Путника до Семлачке, Семлачка од Хајдук Вељкове до Николе Пашића, Југовићева од Семлачке до Николе Пашића, Косте Бочарца (Семлачко сокаче), Браће Лаковић од Семлачке до Јаше Томића, Јаше Томића од Семлачке до Војводе Путника, Хајдук Вељкова од Теодора Илића Чешљара до Семлачке, Семлачка од Краља Петра Првог до Хајдук Вељкове, Војводе Путника од Теодора Илића Чешљара до Јаше Томића, Јаше Томића од Браће Лаковић до Војводе Путника.

Српска лига „Војводина”: Хајдук – ОФК Кикинда 6:4 (1:3)

Dejan Panić Маy 18, 2026

Дивош – Судија: Марко Попов (Зрењанин). Стрелци: Митровић 29, Нађ 48, Чутовић (аутогол) 49, Ђурић 54, Золнајић 59. и Веселиновић 76. за Хајдук, Вујовић 18. и 26, Трифуновић 34. и Лекај 81. за ОФК Кикинду. Жути картони: Ивановић, Кртинић, Церовић, Маринковић (Хајдук).
ХАЈДУК: Бајић, Ивановић (Мандић), Лазаревић, Нађ, Золнајић, Кртинић (Ђурић), Церовић (Веселиновић), Трајковић (Петрењ), Митровић, Маринковић (Ахметовић), Петрић.
ОФК КИКИНДА: Видаковић, Зечевић, Чутовић, Молнар, Оторан (Чудан), Трифуновић, Лекај, Белош (Степанчев), Вучетић, Вујовић (Кецман), Стојановић.
Несвакидашњи резултат, барем за трећелигашки ранг надметања, у резултатски потпуно небитном мечу.
Д. П.

Војвођански „Исток”: Слобода – Граднулица 1:2 (1:1)

Dejan Panić Маy 17, 2026

Нови Козарци – Стадион: „Илија Пантелић”. Гледалаца: 100. Судија: Стефан Пауновић (Житиште). Стрелци: Терзин 40. за Слободу, Титин 10. и Мијатов 77. за Граднулицу. Црвени картон: Велевски (Граднулица) 90+7.
СЛОБОДА: Живков, Д. Марковић, Богојевић, Галић, Врбачки, Мисић, Терзин, Чубрило, Вокић, Ђурђевић (Б. Марковић), Јовандић.
ГРАДНУЛИЦА: Којић, Тасић, Рудан, Руњевац (Барошевић), Гардиновачки, Зекановић (Велевски), Титин (Мијатов), Станић, Влаучин (Кнежевић), Радановић (Шемић), Лисица.
Титин је у уводу донео предност лидеру, извесно и новом српсколигашу, након неспеле офсајд замке домаћина, када је голман Живков најпре у ситуацији један на један одбранио ударац, али је играч гостију одбитак послао у мрежу. Пред одмор поравнао је Терзин, с петерца проследивши повратну лопту, добијену од Галића, у супротан угао. Имали су Новокозарчани стативу и пречку и још неколико опасних прекида, али ближе крају уследила је казна, резервиста Мијатов, који је заменио стрелца првог поготка за Зрењанинце, из прве с 25 метара погодио је горњи угао за три бода, практично, вредних пласмана у Српску лигу.
Д. П.

Конкурс за пољопривредна газдинства: Нове машине и опрема за сточарство

Aleksandra Djuran Маy 17, 2026

Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство објавио је конкурс за суфинансирање инвестиција у физичку имовину пољопривредних газдинстава ради куповине нових машина и опреме за унапређење примарне пољопривредне производње у сточарству за чега је определио 130 милиона динара.

Конкурсом Покрајина суфинансира 60 одсто трошкова за опремање говедарских фарми, свињарских, овчарских, козарских и живинарских фарми, набавку опреме за мужу, хлађење и складиштење млека, опрему за изђубравање, за припрему, руковање и дистрибуцију концентроване и кабасте хране на газдинствима, и набавку пчелињих друштава и опреме за пчеларство.

Највише по једној пријави сточари могу да добију три милиона динара за инвестиције у опремање фарми, а најмање 150.000 динара. У суфинансирању инвестиција у пчеларству макисмалан износ бесповрантог новца је пола милиона динара, а минимално по једној пријави се може добити 50.000 динара.

За физичка лица, предузетнике и правна лица, чије је газдинство регистровано на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, жене носиоци пољопривредних газдинстава, и физичко лице и оснивач правног лица млађи од 40 година, бесповратна средства за подршку инвестиција износе 70 одсто од укупних прихватљивих трошкова.

Додатне информације и термин за консултације могу се добити искључиво путем електронске поште: psp@vojvodina.gov.rs. Термин за консултације се може заказати и путем телефона број: 021/487-4411 од 10 до 12 часова.

Конкурс је отворен до 12. јуна.

Без струје у у уторак већи део улица у другом рејону

Aleksandra Djuran Маy 17, 2026

Због планираних радова на елекетричној мрежи, у уторак, 19. маја, од 9 до 12 сати биће искљена домаћинства у Кикинди у следећим улицама: Кумановска од Ђуре Даничића до Вељка Петровића, Краљевића Марка од Ђуре Даничића до Жарка Зрењанина, Жарка Зрењанина од Албертове до Саве Липованова, Ватрогасно спремиште, Краљевића Марка од Жарка Зрењанина до Ђуре
Оличкова, Кумановска од ул.Ђуре Даничића до Жарка Зрењанина, Албертова од Жарка Зрењанина до Лазе Костића, Жарка Зрењанина од Кумановске до Кинђе, Лазе Костића од Албертове до Краљевића Марка, Димитрија Туцовица од Албертове до Краљевића Марка, Гаврила Принципа од Новосадске до Жарка Зрењанина, Сутјеска од Жарка Зрењанина до Моравске, Призренска од Стерије Поповића до Николе Француског, Жарка Зрењанина од Стерије Поповић до Албертове, Сувачарска од Жарка Зрењанина до Ђуре Даничића и Ђуре Даничића од Сувачарске до Албертове.

Изложба о животу у банатској војној граници у Народном музеју

Aleksandra Djuran Маy 16, 2026

Поводом обележавања Међународног дана музеја, у Народном музеју, у Галерији „Нова“, отворена је изложба „Живот у банатској војној граници“, аутора Ивана Радића. Кроз изложене слике, географске карте, оружје, па и куће у којима се живело на веродостојан начин приближен је свакодневни живот на простору јужног Баната током периода Војне границе.

-Изложба је настала поводом обележавања 300 година од Пожаревачког мира и кроз богату документарну грађу, илустрације, реконструкције и визуелне приказе осветљава историјске, културне и друштвене промене које су обликовале Банат током 18. и 19. века – наводи аутор – Пре оснивања Великокикиндског дистрикта основана је војна граница и посетиоци могу да се путем ове изложбе увере у промене које су се десиле у том периоду. На који начин су људи живели и како су долазиле промене за становништво које је регрутовано као војна снага. Војне власти управљале су животима обичних људи и условљавали су их да буду у војној служби.

Кроз богату изложбу посетиоци имају прилику да се упознају са животом граничара, развојем насеља, војном организацијом и обичајима становништва које је живело на простору некадашње банатске војне границе.

-Посебан сегмент поставке чине реконструкције униформи, историјске мапе и илустрације које верно приказују време великих промена на простору јужног Баната и ширег подунавског региона. Војна униформа има велики утицај и уплив на народно одело. На самом почетку долази до отпора јер су Срби сматрали да увођењем униформе губе свој идентитет. Марија Терезија, пошто је видела реакције, оставила је време да се становништво навикне на униформе које су касније биле толико прихваћене, да су их граничари носили и након завршетак војног рока као успомену на ратишта на којима су били. Поједини делови војне униформе прихваћени су и као народно одело – каже Радић.

Са увођењем промена долази и до бољег живота становништва, развија се трговина, обрада земље је боља и ефикаснија.

-Током 100 година, то су четири генерације једне породице, спремније се дочекује 19. век када су људи са ових простора помогли Србима са друге стране Саве и Дунаве да дође до спајања у једну земљу Србију – додао је Иван Радић.

Слике су дело студената са Факултета примењене уметности. У оквиру наставе студенти, тада треће године, током читаве године радили су на реконструкцији униформе граничара банатске војне границе. Пре ликовних приказа следило је истраживање, а након тога са костимографима из позоришта урађена је реконструкција униформи. Од пет, колико треба да се уради и да прикажу њихов развој, урађен су две пешак и стрелац.

Милош Пушара, в.д. директор Народног музеја напоменуо је да ће бити организована стручна вођења кроз изложбу и предавања:

-И ми смо допринели да изложба буде богатија тако да смо изложили и део наше етнолошке и историјске збирке. Она има снажну симболику јер су граница, колонизација и миграције важан сегмент наше националне историје. Позваћемо и ученике да нас посете и тако више сазнају о локалном наслеђу.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа која је позвала грађане да дођу и да виде поставку која све враћа у време које не сме да се заборави.

-Ово је прилика да сви ми видимо како је Банат некада изгледао, како су живели, размишљали и које наде и жеље су имали граничари, шта да оставе свима нама. Историја су људи и на нама је да сачувамо културу сећања на наше претке – прецизирала је Маријана Мирков.

Посебна атракција је приказ становања. Урађене су макете кућа које представљају евалуацију кућа кроз 18. век, а у природној величини је колиба која је најзанимљивији тип станишта.

Све посетиоце изненадили су Милан и Вид Вашалић који су свирали на архаичним инструментима и певали старе песме.

А.Ђ.