August 21, 2026

Најновије

zetva-kombajn

Na samom kraju vršidba žita, prinosi katastrofalni

Aleksandra Djuran July 9, 2026

Najvažniji posao u ovo doba godine vršidba žita završen je na 95 odsto jesenas zasnovanih površina. Kako ističu savetodavci u Poljoprivrednoj stručnoj službi „Kikinda“ suša koja je pratila ovogodišnju proizvodnju strnina glavni je uzrok niskih prinosa koji je ispod svih očekivanja.

-Prinosi su katastrofalni i kreću se od 200,300 kilograma po do 3,5 tone po hektaru  – kaže savetodavac Aleksandar Pap. – Na delu parcela roda nije ni bilo, pa su ti poljoprivrednici pokosili žito za senažu. Prosečan prinos na našem lokalitetu je 2,5 tone po hektaru. On je prepolovljen u odnosu na višegodišnji prosek s obzirom na to da je bio pet tona po hektaru.

Loši vremenski uslovi i niski prinosi odrazili su se i na kvalitet pšenice.

-Zrno je sitno i lošeg je kvaliteta. U aprilu kada je vreme nalivanja nije bilo padavina koje su neophodne za ovu razvojnu fazu, a 1. maja imali smo i mraz koji je dodatno uticao na već loše stanje biljaka.

Pod ozimim strninama je više njiva u odnosu na prošlu godinu. Pšenice ima više na uštrb, najpre kukuruza, a potom i suncokreta.

-Pod pšenicom je zasnovano oko 18.000 hektara, ječma ima na 2.500, a uljane repice na 1.500 hektara – precizira naš sagovornik.

Akontna cena pšenice ovogodišnjeg roda je 19 dinara za kilogram. Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, proizvodnja jednog kilograma pšenice košta oko 27 dinara, a da bi ostvarili bilo kakvu zaradu po ponuđenoj ceni, ratarima je potreban prinos od  osam tona po hektaru, što je ove godine  nedostižno.

Zbog toga zadrugari od države traže bržu reakciju kroz otkup pšenice za robne rezerve, ali i odobravanje kratkoročnih beskamatnih kredita kako bi proizvođači mogli da sačekaju povoljnije tržišne uslove. Dodatni problem predstavlja nedostatak podataka o zalihama prošlogodišnjeg roda pšenice, što otežava planiranje proizvodnje. U Zadružnom savezu Vojvodine ocenjuju da troškovi proizvodnje godinama rastu, dok otkupna cena stagnira, pa sve više ratara prodaje rod ispod cene koštanja.

U severnom Banatu strnine su podbacile, ali su solidno rodile u ostalim delovima zemlje. Prema procenama stručnjaka ovogodišnji rod pšenice će u Srbiji biti na nivou od oko 3,9 miliona tona koliko je požnjeveno i prošle godine, jer su proizvođači jesenas povećali površine pod ovim usevom.

A.Đ.

 

sajan-kamp-folklora-(4)

Kamp folklora u Sajanu: Muzičke, pevačke i igračke radionice

Aleksandra Djuran July 9, 2026

Sajan je domaćin kampu folklora, koji se održava deveti put.  Okupio je tridesetoro dece i mladih iz Sajana, Kikinde i Sente. Tokom četvorodnevnog druženja deca uzrasta od četiri i mladi do 15 godina učestvuju u muzičkim, pevačkim i igračkim radionicama, ali i da se oprobaju u izradi rukotvorina, saznajemo od Roberta Tapaija, predsednika udruženja prosvetnih radnika Banata „Pastor Vera“ .

-Naš prvenstveni cilj bio je da učesnike kampa upoznamo sa mađarskim narodnim igrama iz različitih krajeva. Želja nam je da što više dece i mladih zavoli folklor, ali i da upoznaju običaje i tradiciju. Ovo je najbolji način i da se domaćini i gosti upoznaju, druže i kvalitetno provedu vreme – istakao je Robert Tapai, jedan od pokretača kampa.

Za učesnike je pripremljen celodnevni program, a za mlađu decu organizovane su  i igrarije. Učesnike je postila Melita Gombar, članica Gradskog veća.

-Kamp na najlepši način spaja tradiciju, kulturu, prijateljstvo među decom i mladima. Njegov značaj je u tome što mlađi naraštaji saznaju više o kulturnom nasleđu, ali i uče da se međusobno poštuju. Čuvanje tradicije nije samo negovanje prošlosti, nego i ulaganje u budućnost – navela je Melita Gombar.

Ovo je bila prilika da nauče kako su se nekada igrali njihovi roditelji, ali i bake i dede. Ove godine  uče se tradicionalne igre iz južnog dela Mađarske, Gare.

Kamp su organizovali KUD „Adi Endre“, udruženje prosvetnih radnika Banata „Pastor Vera“ i Podršku događaju dali su Grad Kikinda, Mesna zajednica Sajan, Pokrajinska Vlada.

 

 

 

staparac-branko-naslovna

Veliko priznanje za Borisa Staparca: Bista Branka Radičevića krasiće park velikana u Kranju

Jelena Trifunović July 9, 2026

Veliko priznanje i čast ukazani su kikindskom vajaru Borisu Staparcu. Ovaj stvaralac, koji je široj javnosti poznat po mnogim skulpturama, skrenuo je pažnju na sebe još pre dve decenije kada je izradio statuu Rokija Balboe u Žitištu. Od tada, Staparac neprekidno stvara u svom ateljeu kod kikindskog Pristaništa. Hodajući kroz dvorište do umetnikovog doma, usput nas „pozdravljaju” skulpture u različitim fazama izrade: Vojvoda Prijezda, Patrijarh Pavle, Novak Đoković…

Ovog puta Staparac nam s posebnim ponosom pokazuje poziv sa najvišeg diplomatskog mesta, iz ambasade i kao i fotografije svog najnovijeg rada nastalog tim povodom.

– Na poziv Ambasade Republike Srbije u Ljubljani, dobio sam priliku da napravim bistu našeg velikog pesnika Branka Radičevića. Ona će će biti postavljena u Kranju u tamošnjem parku, koji inače krase biste sedam velikana svetske književnosti, među kojima su Ševčenko, Petefi, Ljermontov, Prešern… Sada će postavljanjem Brankove biste i naša Srbija biti umetnički zastupljena, a Radičević je zaista bio emisar lepe reči- kaže Staparac, dodajući:

-Moram da istaknem svoju veliku zahvalnost zameniku ambasadora Srbije u Sloveniji, našem poznatom književniku Aleksandru Gatalici, čija je velika želja bila da baš moj rad krasi kranjski park. Inače, on je zapazio bistu Branka Radičevića, koju sam radio za biblioteku u Žitištu, koja nosi ime po ovom pesniku. Ova nova bista koju sam napravio po pozivu naše ambasade u Ljubljani potpuno je drugačija u odnosu na onu u Žitištu, jer sam morao da usklađujem i veličinu i izgled poprsjima koja već krase pomenuti javni prostor u Kranju.

Nedavno je završio rad na bisti koja će Slovence podsećati da smo narod sa bogatom kulturnom baštinom. Brankova bista je izlivena u novosadskoj livnici „Stanišić” i spremna je za septembar, kada je planirano svečano otkrivanje.

Ova najnovija Staparčeva skulptura izrađena je od modeliranog betona, koji je omiljeni stvaralački materijal ovog vajara. Biće teška oko dvadeset kilograma, a bez postamenta visoka pedeset centimetara i dodatno će obogatiti ambijentalnu celinu ionako veoma lepog parka u Kranju.

FOTOGENIČNI ROKI

I nakon skoro dve decenije od postavljanja, spomenik Rokiju Balboi u Žitištu i danas privlači pažnju. Ne prođe dan, a da se neko od putnika u tranzitu između Temišvara i Zrenjanina ne fotografiše ispred ove svetski poznate statue. Takvu „privilegiju” nema mnogo spomenika.

– Nije to čudno, identifikuju se mnogi s njim, jer Roki je simbol borbe malog čoveka, koji svojim trudom uspeva da se izbori za pobedu, a tome svi u životu težimo- jasan je Staparac.

N.S.

ofk-kikinda

Žolt Gačka, predsednik OFK Kikinde: Ekspresan povratak među srpskoligaše

Dejan Panić July 9, 2026
U klubu s Gradskog stadiona podvukli su i definitivno crtu ispod minule sezone i sve misli usmerili prema novoj, odnosno predstojećem vikendu i početku priprema za vojvođanski „Istok” i brzi povratak u društvo srpskoligaša. Predsednik OFK Kikinde Žolt Gačka podeljenih je osećanja uoči početka svoje druge godine na čelnoj funkciji.
– Iza nas je naporna sezona u kojoj, nažalost, nismo uspeli da zadržimo status člana srpskoligaške „Vojvodine”, ali je u ovom trenutku mnogo bitnije od toga što je klub nastavio da živi i stabilno funkcioniše. Srpska liga u pogledu finansija bila je za nas više nego zahtevna, a mi smo bili klub s ubedljivo najmanjim budžetom i nismo mogli da pariramo rivalima – kaže Gačka.
Pozitivno je to, naglašava prvi čovek sa Gradskog stadiona, i što je mladim igračima pružena šansa.
– Na svakoj utakmici imali smo minimalno 10 bonusa u protokolu, a na pojedinim mečevima čak 15. Zato se na sve ovo nadovezuje i naša logična odluka da novi trener prve ekipe bude Rade Medić, koji je proletos vodio omladinsku selekciju. Tu je dobro upoznao i trenirao većinu momaka koji su zaigrali proletos u srpskoligaškom društvu, a tek sada treba da budu okosnica prvog tima.
U klubu, za borbe u Vojvođanskoj ligi, ostaje većina domaćih igrača.
– Planiramo da se na prvoj prozivci, u petak u 18 sati, pojave i petorica novajlija, reč je o povratnicima, igračima iz okolnih klubova koji su većinom nosili dres OFK Kikinde, a ne krijemo ambiciju da klub ekspresno vratimo u viši rang, jer jasno je da i naš grad i OFK Kikinda, s ogromnom tradicijom, to zaslužuju.
Kada govori o dugoročnijim planovima, Gačka ističe kao najbitniji segment, rad s mlađim kategorijama.
– Osim želje da mladi igrači moraju da budu nosioci igre u prvom timu, želimo i da stvorimo kontinuitet pa da iz mlađih selekcija neprestano popunjavamo seniorski pogon. Imamo sjajne trenere u omladinskoj školi, gledano i u celini, ali i ako ih posmatramo kao stručnjake za individualni rad, kao i trenera golmana, a uz odličnog koordinatora rada svih selekcija, siguran sam da ni rezultati neće izostati – jasan je Gačka.
D. P. 
pozar-atar

Ne palite strnjiku, čuvajte njive, poručuju iz Ministarstva poljoprivrede

Aleksandra Djuran July 9, 2026

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je zbog najavljenog novog talasa visokih temperatura i povećanog rizika od izbijanja požara na otvorenom prostoru apelovalo na poljoprivrednike da ne pale strnjiku, žetvene ostatke, smeće i biljni otpad, a ministar Dragan Glamočić poručuje da je očuvanje plodnog zemljišta zajednička odgovornost svih koji se bave poljoprivredom.

-Poljoprivredno zemljište je naš najvažniji resurs i nemamo pravo da ga uništavamo. Paljenjem strnjike ne gubimo samo organsku materiju i plodnost zemljišta, već dovodimo u opasnost ljudske živote, imovinu i čitave useve. Pozivam sve poljoprivrednike da pokažu odgovornost i da zajedno okončamo ovu štetnu praksu. Svako ko primeti paljenje strnjike treba to odmah da prijavi nadležnim službama, jer samo zajedničkim delovanjem možemo sprečiti požare i sačuvati ljude, prirodu i našu poljoprivredu –  istakao je Glamočić.

Paljenje strnjike, žetvenih ostataka, smeća i biljnog otpada predstavlja ozbiljnu opasnost po ljudske živote, imovinu, poljoprivredno zemljište i životnu sredinu, a i zakonom je zabranjeno, upozorava ministarstvo u saopštenju.

Kako je navedeno, u uslovima visokih temperatura, suše i pojačanog rizika od požara, čak i najmanji plamen može dovesti do požara velikih razmera.

Vatra se sa njiva veoma brzo širi na okolne useve, voćnjake, šume, stambene i privredne objekte, ostavljajući za sobom nesagledive posledice.

Pored neposredne opasnosti od požara, paljenje strnjike nanosi trajnu štetu poljoprivrednom zemljištu.

Uništavaju se organska materija, humus i korisni mikroorganizmi koji predstavljaju osnovu plodnosti zemljišta, što dovodi do smanjenja prinosa, degradacije zemljišta i povećane erozije.

Ministarstvo poziva sve poljoprivrednike da pokažu maksimalnu odgovornost i da prilikom uklanjanja žetvenih ostataka ne koriste vatru, već da primenjuju bezbedne i održive načine njihovog zbrinjavanja.

Podsećamo da su Zakonom o zaštiti od požara i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisane novčane kazne za paljenje strnjike i biljnih ostataka na otvorenom prostoru.

Pored novčanih sankcija, poljoprivredna gazdinstva koja prekrše propise mogu izgubiti pravo na podsticaje, u skladu sa važećim propisima.

biciklisti

Na putevima u Srbiji, od početka godine, poginulo 11 biciklista

Aleksandra Djuran July 9, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodile su se 82 saobraćajne nezgode u kojima je poginulo jedno, a povređeno je 38 lica. Na teritoriji Policijske uprave Kikinda nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.

Od početka godine u saobraćajnim nezgodama je poginulo 11 vozača bicikla.

Iz MUP-a apeluju na vozače motornih vozila da obrate posebnu pažnju na bicikliste u naselju i na prolasku državnog puta kroz naselje, da drže bezbedno odstojanje i rastojanje, kako bi se očuvala njihova bezbednost.

-Istovremeno skrećemo pažnju biciklistima na važnost ispravnosti i korišćenja svetala i opreme sa reflektujućim elementima, jer njihova bezbednost i život najviše zavise od dobre uočljivosti i vidljivosti na putu. Ne budite iznenađenje drugim vozačima, birajte bezbedne trase, koristite zaštitnu biciklističku kacigu, a posebno pažljivi budite u raskrsnicama,
prilikom promene pravca kretanja ili pri prelasku kolovoza – navode u MUP-u.

kerkez-1

Fudbaler Liverpula Miloš Kerkez doneo 50 lopti OFK Kikindi: „Enfild” je čudesan!

Dejan Panić July 8, 2026

Fudbaler Liverpula, Vrbašanin, Miloš Kerkez posetio je OFK Kikindu s ocem i prijateljima i na dar doneo 50 fudbalskih lopti. Inače, u Beogradu je, individualno se sprema za novu sezonu „Redsa”, a više od lopti članove mlađih selekcija OFK Kikinde obradovala je mogućnost razgovora, fotografisanja i uzimanja autograma od mladog asa s „Enfilda”.
Pitali smo ga najpre za Mundijal, veći broj saigrača iz Liverpula nastupio je u raznim selekcijama, a neki su još uvek tamo, čuje li se s njima?
– Naravno, čujemo se, sve ih pratim i podržavam. Holanđani, nažalost, nisu daleko stigli, a žao mi je što je i Salah ispao, ali iz tog susreta Egipta i Argentine, dalje je otišao Mekalister.
Gradski rival Everton nedavno je napustio svoj „Gudison”, a dom Liverpula „Enfild”, još i više od rivalskog stadiona, ima mitski status. Šta bi se dogodilo kada bi Tvoj klub napustio stadion, Liverpul bi verovatno izgubio sadašnju magiju i kako bi to navijači prihvatili?
– Nadam se da se to nikada neće desiti, jer „Enfild” je čudesan stadion s posebnom energijom, Liverpul će još dugo biti u svom domu, a i ja u njemu, posle ovog, barem još jedan ugovor.
Svi ovi klinci koji su Te videli i uživo i slikali se, sanjaju put do Liverpula, ali ako zanemarimo ono klasično „deco, verujte u snove”, koliko si Ti imao odricanja na putu do „Enfilda”?
– Moraju verovati u snove pa onda u sebe i to je najbitnije, ali iznad svega su: glava, rad i podrška porodice. U svemu su bili uz mene: mama, tata, braća… Bez njih ne bih bio gde sam trenutno.
Na kraju jednosatnog susreta na Gradskom stadionu i predsednik severnobanatskog kluba Žolt Gačka gostoprimstvo je začinio prigodnim poklonima koje je uručio Milošu Kerkezu i njegovom ocu, između ostalog našao se tu i crveni dres OFK Kikinde, sličan Liverpulovom, a broj na njemu isti je – 6.


D. P.

stric-peticija

Gradonačelnik Bogdan: Peticiju stanovnika Albertove razmotriće struka, tražim pojačanu kontrolu saobraćaja

Jelena Trifunović July 8, 2026

Gradonačelnik Mladen Bogdan razgovarao je sa stricem nastradalog dečaka, Mihajla Smetane, Sašom Smetanom, koji mu je lično predao peticiju stanovnika Albertove ulice sa zahtevima za unapređenje bezbednosti saobraćaja u tom delu grada.

Kako je naveo, zahtevi iz peticije biće upućeni na razmatranje struci, koja će detaljnom analizom sagledati sve mogućnosti u skladu sa važećim zakonima i propisima.

Gradonačelnik je istakao da će, kao predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja, uputiti zvaničan zahtev Odeljenju saobraćajne policije da pojača kontrolu brzine kretanja vozila i poveća prisustvo policijskih službenika i patrola, ne samo u Albertovoj ulici, već i na svim lokacijama na kojima je to potrebno, radi veće bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

– Istovremeno, predložiću da na narednoj sednici Saveta za bezbednost saobraćaja, koja bi trebalo da bude do kraja meseca, jedna od tema svakako bude i sve učestalije obraćanje sugrađana oko nesavesnog ponašanja vozača u saobraćaju- ističe Bogdan.

Gradonačelnik je ponovo apelovao na sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise.

– Takođe, uputio bih apel svim učesnicima u javnom životu, medijima i sugrađanima da pokažu dostojanstvo i poštovanje prema svima. Ničija tragedija ne sme postati povod za senzacionalizam, tabloidne naslove, pozive na linč ili prikupljanje političkih i medijskih poena. Dužni smo da sačuvamo dostojanstvo jedne porodice koja prolazi kroz nezamisliv bol, a utvrđivanjem svih činjenica i okolnosti u vezi sa događajem bave se nadležni organi. Tragedija koja je zadesila porodicu Smetana nije pogodila samo njih, već je duboko potresla čitavu Kikindu. Bol zbog izgubljenog mladog života ne može se ublažiti rečima, ali nas kao zajednicu obavezuje da učinimo sve što je u našoj nadležnosti kako se ovakve nesreće više nikada ne bi ponovile.

 

bibliokamp-(1)

Pet dana druženja, knjiga i kreativnih radionica: Prijave za „Letnji Bibliokamp” do 10. jula

Jelena Trifunović July 8, 2026

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ organizuje „Letnji Bibliokamp“, koji će biti održan od 13. do 17. jula, a namenjen je deci uzrasta od 6 do 12 godina.

Pod sloganom „Jedno leto. Pet dana. Bezbroj priča“, petodnevni program osmišljen je kao spoj druženja, čitanja, kreativnih radionica i zanimljivih igara, sa ciljem da najmlađima ponudi kvalitetan i ispunjen deo letnjeg raspusta.

Organizatori ističu da Bibliokamp pruža deci priliku da kroz knjige, maštu i različite kreativne aktivnosti otkrivaju nove svetove, stiču prijatelje i razvijaju ljubav prema čitanju.

Broj mesta je ograničen, a prijave su otvorene do 10. jula. Sve informacije i prijave moguće su putem telefona 0230/316-082 ili elektronskom poštom na adresu kultura@kibiblioteka.org.rs.

Zlatica-VV

Važan korak za Zlaticu: Uspešno završena druga etapa uređenja kanala

Jelena Trifunović July 8, 2026

Tokom druge faze radova na kanalu Zlatica, koji je deo Hidrosistema DTD, uspešno su završeni svi planirani poslovi: uređenje priobalnog pojasa, izmuljenje kanala, izgradnja nove inspekcione staze, postavljanje propusta, kao i transport i deponovanje izmuljenog materijala.

Pre početka radova bilo je neophodno obezbediti pristup terenu kroz pripremne aktivnosti. Potom je mašinski uklonjena vegetacija sa obale i izvršeno temeljno čišćenje kanala. Sa obe strane izgrađena je nova inspekciona staza širine šest metara, sa blagim padom koji omogućava efikasno površinsko oticanje vode i sprečava zadržavanje vode na trasi, naveli su iz “Voda Vojvodine”.

Postavljeni su i propusti od armirano-betonskih cevi prečnika 800 milimetara, čime je obezbeđen nesmetan protok vode kroz korito Zlatice. Izmuljeni materijal transportovan je na predviđene lokacije za deponovanje i ravnomerno raspoređen.

Završetkom ove faze radova poboljšani su uslovi vodosnabdevanja korisnika kanala Zlatica, a ujedno je omogućeno i efikasnije redovno održavanje ovog važnog vodoprivrednog objekta.

Foto: Vode Vojvodine