Најновије

незгода-змај-јовина

На подручју Полицијске управе у Кикинди у данима викенда догодило се пет саобраћајних незгода у којима је једна особа  задобила теже, а седам лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 560.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због: непрописне радње од стране возача, непоступања по саобраћајном знаку, управљања возилом под дејством алкохола и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је откривено 378 прекршаја у контроли саобраћаја. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 17 возача, од којих је шест задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 20 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 279 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 62 остала прекршаја.

6.7.-мали-фудбал

Кикиндски љубитељи фудбала „на петопарцу”, уживо у свом граду, мораће бити стрпљиви барем до децембра. Према речима Јелене Чуданов, председнице Спортског савеза Кикинде, асоцијације која организује Летњи турнир у малом фудбалу, овог лета, нема могућности да се манифестација уприличи у дворишту Гимназије.
– У току су радови у овој нашој школи и као прво нема довољно простора да се поставе трибине, а, наравно, није нам циљ да све протекне уз присуство минималног броја гледалаца или чак без њих. Пошто би то све било бесмислено, покушали смо да турнир само ове године пребацимо у неко друго школско двориште, али у сваком, бар по један услов за одржавање и организацију, не може да се испуни – каже Чуданов (на слици испод, с Марком Вукобратом, директором турнира).
Постојала је опција да се Летњи турнир организује и на отвореном терену „Језера”.
– Размишљали смо и о тој варијанти, било би идеално по много чему, почев од велике бетонске трибине која се иначе ретко користи, али гумени терен није у идеалном стању и то треба ускоро да се реши, али биће касно за ову годину и наш турнир.
На крају, имаћемо Зимски турнир у дворани „Језеро”.
– Ове године, на прелазу из 2026. у 2027, направићемо тај изузетак, верујем да ће бити лепо и у затвореном простору, да ћемо имати исти број екипа као и прошле године у ово време, а можда и већи и опет када будемо у такозваној мртвој спортској сезони, нашим суграђанима, али и свим љубитељима ове игре из околине, омогућићемо овај вид забаве и разоноде. Потом на лето 2027. године враћамо се у Гимназију – поручује Чуданов.
Д. П.

5.7.-одбојка

Сумирана је сезона 2025/26. у Одбојкашком клубу Кикинда, а генерација девојчица рођена 2011. године у пионирској конкуренцији остварила је највећи успех у историји клуба, поновивши успех пионирки КИ 0230 од пре три сезоне.
Девојке ОК Кикинда пласирале су се у четвртфинале Првенства Војводине за пионирке, а тамо их је зауставила екипа ОК Јединство из Старе Пазове, каснији првак и Војводине и Србије.
У оквиру пионирске лиге одиграле су укупно 13 утакмица, у првом кругу такмичења оствариле су шест победа, уз пораз, док су у другом кругу забележиле четири тријумфа и неуспех, што им је донело поменути пласман у четвртфинале и потврдило квалитет, напредак и велики потенцијал ове генерације.
ИЗВОР/ФОТО: ОК Кикинда

цар-бротхерс-2026-(6)

Огромно интересовање суграђана изазвао је пети „Тунинг схоw“, у организацији аутомобилског спортског клуба „Цар бротхерс“, на Градском тргу.  Око 150 четвороточкаша учествовало је у  такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила. Било је ту и двоточкаша, али и олдтајмера.

Урош Јеличић из Крушчића има „сеат леон“ са којим редовно осваја награде:

-Највише пехара освојио сам за такмичење у музици, а да на аутомобилу сам радио две године.  Мењао сам хаубу, сада има већи грб, замењени су браници предњи и задњи, клипови, спојлери, комплетан ентеријер. Замењена су и гепек врата, фелне, мотор је чипован. Љубав према стајлингу аутомобила код мене постоји одмалена. Већ три године активно учествујем на оваквим манифестацијама.

Велику пажњу изазвали су стари аутомобили. Олдтајмер  клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били „буба“, „волово“, „лада“, „опел кадет“, „стојадин“, „голф“  сви настали у прошлом веку. Посебну пажњу привукао је жути „фића“ чија је власница Рожа Фекете из Сенте.

-„Фића“ је из 1981. године. Где год да се појавим привлачи пажњу с обзиром на то да је сав у лимун жутој боји. Супруг и ја купили смо га пре седам година, рестаурирали га и сваког дана је на путу. Када сам била мала мој отац возио је црвеног „фићу“ и за мене не постоји лепши и бољи аутомобил. Често ми прилазе људи који желе да се сликају поред њега, а док га возим велика већина возача ми маше и поздравља ме сиреном – открила нам је Рожа Фекете.

Циљ је окупљање, дружење, али и промоција аутомобилизма. „Цар бротхерс“ окупља двадесетак чланова.

-Ове године манифестација је меморијалног карактера у знак сећања на потпредседника Сашу Јакшу који је недавно преминуо – рекао је Срђан Поморишац, председник удружења „Цар бротхерс“.  – Угостили смо учеснике из Румуније, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцеговине и свих крајева наше земље. Поделили смо 56 пехара у исто толико категорија.

Локална самоуправа помогла је овај шоу, а манифестацији је присуствовао и градоначелник Младен Богдан.

– Кикинђани су имали прилику да виде велик број аутомобила, а гости да се упознају са нашим градом – казао је први човек града. – Чланови клуба „Цар бротхерс“ и ове године окупили су велики број гостију, а и суграђанима приредили прави угођај. Посебни бих истакао чињеницу да се баве и хуманитарним радом и ту су да помогну када год је то потребно.

И овом приликом акценат је био на безбедности у саобраћају и поштовању саобраћајних прописа, посебно ограничења брзине.

 

Крајиски-висебој-(8)

У Банатском Великом Селу у суботу 25. јула биће одржан 16. Крајишки вишебој, традиционално спортско такмичење које окупља екипе из различитих места и негује дух надметања и очувања обичаја.

Такмичари ће се надметати у девет дисциплина: бацање камена с рамена, трчање по брвну, претезање штапа (кличак), скок у даљ из места, скок у вис из места, обарање руку, бој на брвну, пењање уз стожину и надвлачење конопа.

Пре почетка званичних дисциплина, најмлађи учесници такмичиће се у трци у џаку.

Пријаве екипа отворене су до понедељка, 20. јула, на бројеве телефона 063/786-8768 (Стојан Дабранин) и 063/606-140 (Душан Карановић). Првопласирана екипа освојиће 70.000 динара, другопласирана 50.000, а трећепласирана 30.000 динара. Котизација по екипи износи 5.000 динара.

Организатор манифестације је Управни одбор удружења „Крајишки вишебој” из Банатског Великог Села.

зетеоци-сајан-2026-(9)

У Сајану су организоване 29. Севернобанатске жетелачке свечаности. Манифестација  је окупила госте  из Остојићева, Мађарске из места Апартхалом, Сенте, Црне Баре и Сајана.

Миклош Репергер из Остојићева заједно са још тројицом пријатеља први пут је учествовао у сајанској манифестацији. Они су чланови организације „Мађарски културни круг“.

-И раније смо одлазили на слична окупљања. Наша жеља је да се, пре свега, дружимо, упознајемо нове људе, али и да младе учимо како се некад долазило до хлеба. Наши преци тешко су радили и то не треба да заборавимо – рекао је Репергер.

У својој 89 години најстарији косац био је Ференц Хереши из Сенте. Косу је први пут узео са 15 година.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.

Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови фолклорне секције КУД-а „Ади Ендре“ настављају сеоску традицију.

-У косидби учествујемо четврти пут. Наши деде и очеви научили смо да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Наша жеља је  да сачувамо традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.

Рад у пољу био је незамислив без жена. Оне су припремале храну, а фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, рекла нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.

-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности –  навела је наша саговорница.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и више од деценије они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице. КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва  била дан радости и заједништва.

-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.

Ове године организована су и спортска надметања. Такмичари су се опробали у трчању по стрњици, гурању паорских кола и вучењу конопца.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.

А.Ђ.

 

тера-2-2026.јпег

На платоу испред Галерије „Тера“ на Тргу, отворена је изложба скулптура са прошлогодишњег сазива Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Тиме је званично отпочео нови, овогодишњи, четрдесет пети сазив. Током јула у простору некадашње циглане, петоро уметника из Србије, Аустрије, Француске и Северне Македоније ствараће монументална дела која ће остати нашем граду.

Отварајући изложбу Сања Радусин Смиљанић, вршилац дужности директора „Тере“ нагласила је:

-Ову изложбу чине радови са прошлогодишњег сазива, на ком је учествовало шест уметника из Србије, Хрватске, Мексика, Словачке, Финске и Велике Британије. Сви уметници, сем учесника из Хрватске, који је тренутно у Венецији на Бијеналу, вечерас су присутни у нашем граду. Ово је веома важан догађај за нашу земљу, али пре свега за наш град. Опет смо у јавном простору поставили нове скулптуре са прошлогодишњег сазива и оне ће ту бити у наредних годину дана. Што се тиче Галерије и Салона музеја „Тера“, изложбе ће тамо бити до почетка септембра. Кикинда је, подсетићу, јединствено место у свету у којем се стварају савремене скулптуре у теракоти великог формата. Имамо највећу светску колекцију те врсте -поносна је Сања Радусин Смиљанић.

Верица Немет, кустоскиња „Тере“ и један од шест селектора овогодишњег Симпозијума изнела је запажање да су се окупљени уметници заједно нашли истим, креастивним поводом, а то је дијалог са глином, свако спрам свог темперамента.

-Неки од уметника су већ имали искуства, другима је ово било први пут. Али свако од њих је постављао различита питања која је остављао свима нама да их ишчитавамо. Ту пре свега мислим на радове који ће красити градски трг у наредних годину дана-нагласила је Немет, истичући да је велика срећа што и даље имамо и чувамо услове за овакав јединствен Симпозијум.

Прошлогодишњи учесник, Британац Дезмонд Брет није крио одушевљење што је поново у Кикинди.

–Много је за мене учинила „Тера“. Колико год да сам постигао у каријери пре вашег Симпозијума, након „Тере“, отворила су ми се нова поља и нови начини размишљања, а оно што је исто важно је да ме је „Тера“ учинила приснијим са материјалом који ми је иначе јако важан. Моје прошлогодишње учешће утицало је веома на то како ћу даље приступати сваком раду, јер искуство на „Тери“, променило је на боље моје уметничке односе и мој начин рада- наводи онај уметник.

Утиске је поделила и млада француска уметница Рафаел Сабати:

– Живим у Лиону, на југу Француске. Први пут сам у Кикинди. Дошла сам овде по препоруци Бернарда Лудингера који је био део „Териног“ Уметничког савета и један од учесника претходних година. Он ми је у суперлативу причао о овом Симпозијуму и самом граду, наглашавајући да су овде услови фантастични да се уметнички развијам, и драго ми је што је моје прво учествовање на неком иностраном Симпозијуму баш овде- наглашава млада уметница.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам:

-Волим да кажем да је култура једног града- душа града, а срце те душе је „Тера“. Захвални смо неизмерно свима који су ово градили, од оснивача до уметника који остављају део своје душе у овом граду. Мало је градова који могу да се похвали да имају један овакав бренд, који је престижан и који се с пуним устима изговара у целом свету. Није чудо што у наш град долазе не само уметници из целог света, него и туристи- истакла је Мирков.

Н.С.

пестициди-одлагање

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој обавештава све пољопривредне произвођаче да ће се организовано сакупљање амбалажног отпада од средстава за заштиту биља и других хемијских препарата обавити 7. јула.

У  Иђошу од 8.45 сати (стовариште Суботички на путу за Кикинду) у Кикинди у 9.15 часова (сточна пијаца), у Наковоу у 10.15 сати (пут за Банатско Велико Село код ЗЗ М.Орешковић), у Банатском Великом Селу у 10.45 часова (излаз према Новим Козарцима пре пруге са леве стране), у Руском Селу у 11.15 сати (иза ресторана Баја) и у Башаиду у 12 часова (Вашариште).

Из поменутог Секретаријата апелују на све произвођаче да амбалажу донесу очишћену троструким испирањем, како би била безбедна за даље поступање, као и да испрану амбалажу пробуше како не би била поново коришћена.

Потребно је троструко испирање које подразумева да се испразни амбалажа у потпуности.
Потом напунити амбалажу водом до 1/3 запремине, затворити и добро промућкати и то три пута.

Сви пољопривредни произвођачи који буду предали амбалажни отпад у складу са прописаним условима, добиће потврду о извршеној предаји амбалажног отпада. Прикупљањем амбалажног отпада смањујемо загађење и доприносимо очувању животне средине.

За додатне информације обратити се на бројеве телефона 0230/315-904, 315-905, 315-906.

мора-карољ-конкурс

На конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу, националне мањине- националне заједнице Основној школи „Мора Карољ“ из Сајана одобрена су средства за израду пројектно-техничке документације за инвестиционо одржавање фасаде у износу од 348 хиљада динара, као и средства, пет милиона 849 хиљада динара за прву фазу грађевинско-занатских радова на одржавању фасаде објекта.

– Укупна вредност одобрених средстава премашује осам милиона динара. Посебна пажња посвећена је безбедности ученика и запослених – напомиње Лидија Кикић Бари, директорица. – Школа је обезбедила 526 хиљада динара за набавку и постављање система видео-надзора, као и за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара. Ради побољшања услова рада и наставног процеса, обезбеђена су и средства за набавку неопходне рачунарске опреме  и намештаја, као и за набавку савремених спортских реквизита.

Дому ученика „Никола Војводић“ уручен је уговор вредан 1,5 милиона динара за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара.

За нови намештај Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“ одобрено је 387 хиљада динара, а за исту намену „Мора Карољ“  добила је 216 хиљада динара.

Рачунарску опрему добиће и Средња стручна школа „Милош Црњански“ која је по овом конкурсу добила 1,8 милиона динара. За исту намену Основна школа „Фејеш Клара“ добила је 319,5 хиљада динара, док је Економско-трговинској школи припало 313 хиљада динара. Нова опрема омогућиће бољу организацију кабинетске наставе.

А.Ђ.

сајан-зетва-2025-(13)

Сајанске Севернобанатске жетвене свечаности, 29. по реду, у организацији Културно-уметничког друштва „Ади Ендре“ биће одржане сутра, 4. јула.

Након свечаног отварања,уследиће дефиле учесника, као и такмичење жетелаца у ручној косидби жита. Циљ организатора је да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. Очекују се жетеоци из Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде, околних села.

Ове године биће организована и спортска надметања која почињу у 13 сати, након жетве. Такмичари ће се опробати у трчању по стрњици, гурању паорских кола.