најчитанији портал Севернобанатског округа
Сутра (субота) на платоу испред Градске куће биће обележен Светски дан сладоледа.
Из Туристичке организације у 19.30 сати најављују интерактивно дружење за млађе уз глумце позоришта „Лане“, а од 20 сати је, за старију децу, потрага за сладоледом, уз упознавање са туристичким потенцијалима града.
Истакнути песник, есејиста, антологичар, прозаиста и приређивач Зоран Богнар, на позив локалне самоуправе и Библиотеке „Јован Поповић“, представио је синоћ у башти Градске куће, представио свој уметнички рад.
Међу многобројним наградама које овај стваралац има у својој колекцији, издвајају се најновије „Ђура Јакшић“ у Српској Црњи и кикиндска „Душан Васиљев“ чији је актуелни лауреат уз Гордану Ђилас.
Представљајући своје богато поетско стваралаштво, Зоран Богнар (Вуковар, 1965), још једном је потврдио зашто спада у сам врх домаће песничке сцене. Његове поетске преокупације, како је сам навео, добрим делом крећу се од летаргије до литургије, што у исходишту значи да му поезија није лишена ни библијских тема, као ни теме неминовног физичког одласка. О вечитом питању колико је поезија маргинализована и колико јој је садашњица супротстављена, Богнар је изричит:
-Наравно да поезија никад неће бити превазиђена. Било је и тежих времена од ових и већих изума од електронских глупости. Веома се осећам несрећно што живим у овом времену, али још од Платонове државе песници су били први свесни људи и увек су представљали сметњу-навео је овај књижевник.
Програм је надахнуто водила директорка библиотеке Дуња Бркин Трифуновић нагласивши да ако су људи на одморима, то не значи да је култура на одмору, пожелевши да овакви сусрети буду још чешћа пракса.
Беседе о поезији и казивање стихова ефектно су гарниране музичким нумерама у извођењу истакнутог џез гитариста Роберта Варге из Сенте.
Програму је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу.
Н. С.
По завршетку грејне сезоне, како је и најављено, запослени у Јавном предузећу „Топлана“ започели су реконструкцију топловода. Ради се на локацијама које су се показале најкритичније и најлошије током претходне грејне сезоне, наводи в.д. директор Душан Марјановић.
-У улици Светосавској 125 реконструисан је топловод, али и сам улаз испод у зграде до подстанице у дужини од 30 метара. У истој улици, али код Галадске такође се ради на вреловоду. Овде се праве нови испусти на најнижој тачки на вреловоду – истиче Марјановић.
Отклоњене су и две хаварије.
-Прва, у дужини од 30 метара била је код пицерије у Светосавској улици, некадашњи Блок Г1. Друга је била у Партизанској улици у Микронасељу, стари Блок Д1. После ових радова не очекујемо да у овим деловима имамо проблеме – додаје наш саговорник.
И на Тргу српских добровољаца 10 реконструисано је 15 метара топловода, али и део самог улаза испод зграде, укупно дужине око 40 метара.
-Тренутно се ради траса вреловода у дужини од 120 метара. Реч је о топловоду код Парка пријатељства у улици Др Зорана Ђинђића, у близини Универекспорта. И у згради Универекспорта, у улици Вука Караџића, реконструисан је вреловод у дужини око 30 метара – напомиње Душан Марјановић.
Запослене очекује и да реше део топловода у улици Браће Татић број 1. Ова деоница показала се као најкритичнија јер су се током грејне сезоне догодиле две хаварије на истом месту. Радови су захтевнији и сигуран сам да ћемо их успешно завршити – каже в.д. директор „Топлане“.
-Са овим завршавамо први део ремонта. Крајем августа планирамо други део ремонта и саму припрему за почетак грејне сезоне – закључио је Марјановић.
У протеклих неколико година комплетан вреловод замењен је у улицама Браће Татић, Вука Караџића, Ђоке Радака и у већем делу Немањине улице. Урађен је и најзахтевнији део вреловодне мреже у улици Милоша Великог.
Остаје још да се споји вреловод испод пута из улице Вука Караџића до Ђоке Радака тачније до семафора у Светосавској улици.
А.Ђ.
У недељу, 19. јула од 9 до 11 сати струје неће бити улицама Николе Тесле од Југовићеве до Војводе Путника и Браће Лаковића од Николе Тесле до Јована Поповића.
Истога дана али од 11.30 до 13.30 часова без електричне енергије биће домаћинства у Дистричкој, Драгољуба Удицког, Слободанке Ациган, Фејеш Кларе, Милана Сивчева, Нићифора Брандића, Мокрински друм, Стара кланица, Метеоролошка станица.
Одборници су, на 18. седници локалног парламента изгласали доношење одлука о покретању поступка отуђења непокретности из јавне својине града радионица и продајни простор „Ауто-кућа“, као и продају индустријске зоне „Расадник“, а образложио ју је Саша Танацков из Регионалне привредне коморе:
-Кикиндска привреда је извозно оријентисана и ослања се на аутомобилску индустрију. Када дође до поремећаја на тржишту, као што је сада, долази до одласка привредника који траже јефтинију радну снагу, као што је случај са „Зопасом“. Они су пре 10 година дошли и нису планирали да остану краткорочно. Купили су и градили објекат, али глобална кретања, криза у аутомобилској индустрији, рат довели су до тога да селе производњу у Тунис. Проналажење инвеститора није лак посао јер сви они бирају између неколико земаља пошто сагледају политичку ситуацију, економску стабилност, повезаност путева, субвенције које добијају. Кикинду је изабрао нови инвеститор и продаја дела објекта у којем је „Зопас“ и индустријске зоне „Расадник“ предуслов су за његов долазак. Када неко жели да запосли 300 људи и прави хале од 20.000 квадрата и инвестира 20 милиона евра то није мали инвеститор. Он ужива подршку Развојне агенције Србије и када потпише уговор са њима он ће обелоданити свој долазак. Зато се не излази у јавност о његовом доласку – прецизирао је Танацков.
У власништву града је помоћна зграда, портирница, као и сувласнички удео у праву својине где се тренутно налази компанија „Зопас“. Ради утврђивања тржишне вредности предметне непокретности, Град Кикинда је ангажовао лиценцираног проценитеља Сенку Шпику, те је утврђено да она износи 2.200.000 евра. Предложено отуђење има за циљ реализацију браунфилд инвестиције и обезбеђивање услова да се, по престанку коришћења предметних објеката од стране садашњег закупца „Зопаса“, постојећи производни капацитети у најкраћем року поново ставе у функцију, настави обављање производне делатности и створе услови за очување постојећих и отварање нових места на територији Кикинде.
Одлуком о покретању поступка отуђења непокретности из јавне својине града Кикинде у поступку прикупљања писмених понуда обухваћено је и грађевинско земљиште које чине грађевинске парцеле, површина 20.120, 1.875, 20.156 и 12.841 метар квадратни. Отуђење има за циљ реализацију гринфилд инвестиције, на локацији индустријске зоне „Расадник“.
-Постоје четири парцеле и почетна купопродајна цена непокретности утврђује се у износу од 384.944 евра – појаснио је Томислав Симин, секретар Секретаријата за имовинско – правне послове и комуналне делатности.
Купопродајна цена плаћа се у динарима по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате. Најповољнији понуђач дужан је да купопродајну цену плати најкасније до дана солемнизације уговора о отуђењу непокретности код јавног бележника. Инвеститор ће бити дужан да у осмогодишњем инвестиционом циклусу запосли минимално 300 радника, да изгради производне хале минималне површине 20.000 квадратних метара и да у производњу у Кикинди инвестира минимално 20 милиона евра. Најповољнији понуђач дужан је и да предметно грађевинско земљиште приведе намени утврђеној важећим планским документом у року од осам година од дана закључења уговора о отуђењу грађевинског земљишта.
-После више година имамо озбиљног инвеститора пред вратима и очекивао сам да ово буде најважнија тема на седници. Са овим инвеститором, који је послао писмо о намерама, разговарамо већ годину дана. Озбиљне компаније врло добро провере локалне средине у којима ће улагати, као и људе са којима преговарају. Морали смо да се боримо, али били смо посвећени и истрајни. Инвеститор је озбиљан и има озбиљну производњу. Он не долази краткорочно и са намером да пресели производњу него да остане.
А.Ђ.
Одлука о изменама и допунама одлуке о буџету Града Кикинде за 2026. годину са пројекцијама на 2027. и 2028. годину изгласана је већином гласова одборника. Ребалансом је, буџет донет крајем прошле године, увећан за 348 милиона динара и износиће четири милијарде 479 милиона и 142 хиљаде динара.
Одборници опозиције гласали су против јер су замерили да је материјал за ову тачку дневног реда стигао касно, као и да нико није изашао за скупштинском говорницом да образложи ребаланс. Након дуже расправе одговорио им је градоначелник Младен Богдан:
-Шта ће вама образложење рачунао сам на то да сте експерти у свим темама и да ћете прочитати достављени материјал. Сада је јасно да ништа нисте прочитали и то говори о томе колико вас интересује ова тема и на који начин се троше буџетска средства, као и о плановима у наредном периоду. Нападате и вређате одборнике и то је однос који имате према вашим гласачима. Уместо да се прикључите и будете конструктивни вас нешто друго занима. Један од одборника је питао: „Где се троше наше паре и када ћемо ми да их добијамо?“ и то је једино то вас занима. Народ вам неће више дозволити да поново извлачите новац свих грађана. Стално причате о корупцији, а када ћете изаћи са доказима. Причате о вилама и џиповима, а сваки одборник опозиције има више имовине и бољи аутомобил од мене.
Први човек града подсетио је на период од пре 13 година:
-Где су биле наше паре када смо имали 13.000 незапослених у граду, када није било ниједног инвеститора, ниједну индустријску зону, када је буџет града био у минусу за 900 милиона динара пре 13 година, када су рачуни школа били блокирани због дугова, када ни у једној школи није било интернета? Средства из буџета искористићемо у улагања у град и села. Завршавамо велике инвестиције и пројекте, који ће бити на услузи грађанима. Чека нас пуно посла. До краја године требало би да се заврши реконструкција Гимназије и Економско-трговинске школе, као и да се у највећој мери заврше радови на школи „Фејеш Клара“. Само у ове две образовне институције уложиће се милијарду динара – закључио је градоначелник Богдан.
Ово је први ребаланс од почетка године и сада се уводе трансфери. Усклађује се почетно стање и унете су нове позиције на бази прилива и то за трошкове за изградњу пречистача за пијаћу воду у селима, за реконструкцију пута у улицама Стевана Синђелића, Војводе Путника и Војводе Мишића, за ставку лични пратиоци, повећано је и издвајање за трошкове превоза средњошколаца.
Донете су и одлуке о усвајању годишњег извештаја о пословању јавних предузећа „Кикинда“ , „Топлана“ и „Аутопревоз“ за прошлу годину са извештајем независног ревизора о извршеној ревизији финансијских извештаја. Разматраће се и доношење одлука о давању сагласности на прву измену и допуну програма пословања поменутих предузећа, као и доношење одлуке о давању сагласности на програм пословања Јавног предузећа за спорт „Језеро“ за 2026. годину.
А.Ђ.
Због радова на електричној мрежи у петак, 17. јула, од 8 до 12 часова без струје ће бити домаћинства у делу улице Велики Бедем и улицама Јована Радака и Јована Стојкова.
Иђошки ФК Борац уприличиће, од суботе па до краја овога месеца меморијални турнир у малом фудбалу „Васа Марјанов Цита” за малишане и то на трави стадиона на „Бистрици” и под светлошћу рефлектора.
Надметаће се три генерације дечака, а досад у свакој има по пет пријављених клубова. Почетак турнира, првога дана викенда, предвиђен је за 20 сати.
Д. П.
У суботу, на градском тргу, у организацији Спортског савеза Кикинде, уз подршку Спортског савеза Војводине и под покровитељством Града Кикинде, биће одржан турнир у баскету 3х3.
Турнир почиње у 16 сати када на терен излазе четири екипе пионира, два сата касније предвиђено је такмичење кадета, такође четири екипе, а главни део програма почиње у 20 сати, тада ће на терен сениори, шест екипа из: Кикинде, Новог Сада и Суботице, које ће се надметати за прву награду од 150.000 динара. Другопласирани ће инкасирати 70.000, док је за освајаче бронзе превиђено 30.000 динара.
Захваљујући бројним спонзорима, пионире и кадете очекује велики број робних награда, а поред тога, награде су спремне и за оне који се буду пријавили за такмичење у тројкама.
У Спортском савезу Кикинде посебно истичу новину на турниру, учешће млађих категорија, што ће наредних година бити један од приоритета и заштитни знак турнира.
Председник Скупштине града Дејан Пудар, за сутра, 16. јул у 10 часова, заказао је 18 седницу Скупштине града.
Одборници ће међу важнијим тачкама дневног реда разматрати и доношење одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету Града Кикинде за 2026. годину са пројекцијама на 2027. и 2028. годину. Ребалансом ће, буџет донет крајем прошле године, бити увећан за 348 милиона дина
-Буџет је пројектован на четири милијарде 130 милиона и 757 хиљада динара, а са овом одлуком он ће износи четири милијарде 479 милиона и 142 хиљаде динара – сазнајемо од Дијане Јакшић Киурски, помоћнице градоначелника. – Ово је први ребаланс од почетка године и сада уводимо трансфере. – Ускладили смо почетно стање и увели нове позиције на бази прилива. Увећавамо трошкове за изградњу пречистача за пијаћу воду у селима, а уводимо и 70 милиона динара који се односе на реконструкцију пута у улицама Стевана Синђелића, Војводе Путника и Војводе Мишића. Ту је и субвенција ка новооснованом Јавном предузећу „Језеро“. Имамо пораст за ставку лични пратиоци, повећали смо издвајања за трошкове превоза средњошколаца, трошкове накнаде за одвожење и депоновање смећа. Компанија ФЦЦ тражи повећање цена ради усклађивања са предвиђеном инфлацијом и по основу услуге примарне селекције.
На дневном реду је и доношење одлука о усвајању годишњег извештаја о пословању јавних предузећа „Кикинда“ , „Топлана“ и „Аутопревоз“ за прошлу годину са извештајем независног ревизора о извршеној ревизији финансијских извештаја. Разматраће се и доношење одлука о давању сагласности на прву измену и допуну програма пословања поменутих предузећа, као и доношење одлуке о давању сагласности на програм пословања Јавног предузећа за спорт „Језеро“ за 2026. годину.
Разматраће се и доношење решења о давању сагласности на одлуку о повећању цена услуга сакупљања и депоновања отпада на територији града Кикинде привредног друштва „ФЦЦ“ и доношење одлуке о изменама и допунама одлуке о јавним паркиралиштима и уклањању возила.
Пред одборницима ће се наћи и доношење одлуке о покретању поступка отуђења непокретности из јавне својине града радионица и продајни простор „Ауто-кућа“, помоћна зграда, портирница, као и сувласнички удео града у праву својине где се тренутно налази компанија „Зопас“. Ради утврђивања тржишне вредности предметне непокретности, Град Кикинда је ангажовао лиценцираног проценитеља Сенку Шпику, те је утврђено да она износи 2.200.000 евра. Предложено отуђење има за циљ реализацију браунфилд инвестиције и обезбеђивање услова да се, по престанку коришћења предметних објеката од стране садашњег закупца „Зопаса“, постојећи производни капацитети у најкраћем року поново ставе у функцију, настави обављање производне делатности и створе услови за очување постојећих и отварање нових места на територији Кикинде.
Одлуком о покретању поступка отуђења непокретности из јавне својине града Кикинде у поступку прикупљања писмених понуда обухваћено је и грађевинско земљиште које чине грађевинске парцеле, површина 20.120, 1.875, 20.156 и 12.841 метар квадратни. Отуђење има за циљ реализацију гринфилд инвестиције, на локацији индустријске зоне „Расадник“. Почетна купопродајна цена непокретности утврђује се у износу од 384.944 евра. Купопродајна цена плаћа се у динарима по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате. Најповољнији понуђач дужан је да купопродајну цену плати најкасније до дана солемнизације уговора о отуђењу непокретности код јавног бележника. Инвеститор ће бити дужан да у осмогодишњем инвестиционом циклусу запосли минимално 300 радника, да изгради производне хале минималне површине 20.000 квадратних метара и да у производњу у Кикинди инвестира минимално 20 милиона евра. Најповољнији понуђач дужан је и да предметно грађевинско земљиште приведе намени утврђеној важећим планским документом у року од осам година од дана закључења уговора о отуђењу грађевинског земљишта.
Разматраће се и доношење одлуке о измени кадровског плана Градске управе за 2026. годину, као и доношење решења о разрешењу и именовању чланова Управног одбора Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.
А.Ђ.
