najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Sutra (subota) na platou ispred Gradske kuće biće obeležen Svetski dan sladoleda.
Iz Turističke organizacije u 19.30 sati najavljuju interaktivno druženje za mlađe uz glumce pozorišta „Lane“, a od 20 sati je, za stariju decu, potraga za sladoledom, uz upoznavanje sa turističkim potencijalima grada.
Istaknuti pesnik, esejista, antologičar, prozaista i priređivač Zoran Bognar, na poziv lokalne samouprave i Biblioteke „Jovan Popović“, predstavio je sinoć u bašti Gradske kuće, predstavio svoj umetnički rad.
Među mnogobrojnim nagradama koje ovaj stvaralac ima u svojoj kolekciji, izdvajaju se najnovije „Đura Jakšić“ u Srpskoj Crnji i kikindska „Dušan Vasiljev“ čiji je aktuelni laureat uz Gordanu Đilas.
Predstavljajući svoje bogato poetsko stvaralaštvo, Zoran Bognar (Vukovar, 1965), još jednom je potvrdio zašto spada u sam vrh domaće pesničke scene. Njegove poetske preokupacije, kako je sam naveo, dobrim delom kreću se od letargije do liturgije, što u ishodištu znači da mu poezija nije lišena ni biblijskih tema, kao ni teme neminovnog fizičkog odlaska. O večitom pitanju koliko je poezija marginalizovana i koliko joj je sadašnjica suprotstavljena, Bognar je izričit:
-Naravno da poezija nikad neće biti prevaziđena. Bilo je i težih vremena od ovih i većih izuma od elektronskih gluposti. Veoma se osećam nesrećno što živim u ovom vremenu, ali još od Platonove države pesnici su bili prvi svesni ljudi i uvek su predstavljali smetnju-naveo je ovaj književnik.
Program je nadahnuto vodila direktorka biblioteke Dunja Brkin Trifunović naglasivši da ako su ljudi na odmorima, to ne znači da je kultura na odmoru, poželevši da ovakvi susreti budu još češća praksa.
Besede o poeziji i kazivanje stihova efektno su garnirane muzičkim numerama u izvođenju istaknutog džez gitarista Roberta Varge iz Sente.
Programu je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu.
N. S.
Po završetku grejne sezone, kako je i najavljeno, zaposleni u Javnom preduzeću „Toplana“ započeli su rekonstrukciju toplovoda. Radi se na lokacijama koje su se pokazale najkritičnije i najlošije tokom prethodne grejne sezone, navodi v.d. direktor Dušan Marjanović.
-U ulici Svetosavskoj 125 rekonstruisan je toplovod, ali i sam ulaz ispod u zgrade do podstanice u dužini od 30 metara. U istoj ulici, ali kod Galadske takođe se radi na vrelovodu. Ovde se prave novi ispusti na najnižoj tački na vrelovodu – ističe Marjanović.
Otklonjene su i dve havarije.
-Prva, u dužini od 30 metara bila je kod picerije u Svetosavskoj ulici, nekadašnji Blok G1. Druga je bila u Partizanskoj ulici u Mikronaselju, stari Blok D1. Posle ovih radova ne očekujemo da u ovim delovima imamo probleme – dodaje naš sagovornik.
I na Trgu srpskih dobrovoljaca 10 rekonstruisano je 15 metara toplovoda, ali i deo samog ulaza ispod zgrade, ukupno dužine oko 40 metara.
-Trenutno se radi trasa vrelovoda u dužini od 120 metara. Reč je o toplovodu kod Parka prijateljstva u ulici Dr Zorana Đinđića, u blizini Univereksporta. I u zgradi Univereksporta, u ulici Vuka Karadžića, rekonstruisan je vrelovod u dužini oko 30 metara – napominje Dušan Marjanović.
Zaposlene očekuje i da reše deo toplovoda u ulici Braće Tatić broj 1. Ova deonica pokazala se kao najkritičnija jer su se tokom grejne sezone dogodile dve havarije na istom mestu. Radovi su zahtevniji i siguran sam da ćemo ih uspešno završiti – kaže v.d. direktor „Toplane“.
-Sa ovim završavamo prvi deo remonta. Krajem avgusta planiramo drugi deo remonta i samu pripremu za početak grejne sezone – zaključio je Marjanović.
U proteklih nekoliko godina kompletan vrelovod zamenjen je u ulicama Braće Tatić, Vuka Karadžića, Đoke Radaka i u većem delu Nemanjine ulice. Urađen je i najzahtevniji deo vrelovodne mreže u ulici Miloša Velikog.
Ostaje još da se spoji vrelovod ispod puta iz ulice Vuka Karadžića do Đoke Radaka tačnije do semafora u Svetosavskoj ulici.
A.Đ.
U nedelju, 19. jula od 9 do 11 sati struje neće biti ulicama Nikole Tesle od Jugovićeve do Vojvode Putnika i Braće Lakovića od Nikole Tesle do Jovana Popovića.
Istoga dana ali od 11.30 do 13.30 časova bez električne energije biće domaćinstva u Distričkoj, Dragoljuba Udickog, Slobodanke Acigan, Feješ Klare, Milana Sivčeva, Nićifora Brandića, Mokrinski drum, Stara klanica, Meteorološka stanica.
Odbornici su, na 18. sednici lokalnog parlamenta izglasali donošenje odluka o pokretanju postupka otuđenja nepokretnosti iz javne svojine grada radionica i prodajni prostor „Auto-kuća“, kao i prodaju industrijske zone „Rasadnik“, a obrazložio ju je Saša Tanackov iz Regionalne privredne komore:
-Kikindska privreda je izvozno orijentisana i oslanja se na automobilsku industriju. Kada dođe do poremećaja na tržištu, kao što je sada, dolazi do odlaska privrednika koji traže jeftiniju radnu snagu, kao što je slučaj sa „Zopasom“. Oni su pre 10 godina došli i nisu planirali da ostanu kratkoročno. Kupili su i gradili objekat, ali globalna kretanja, kriza u automobilskoj industriji, rat doveli su do toga da sele proizvodnju u Tunis. Pronalaženje investitora nije lak posao jer svi oni biraju između nekoliko zemalja pošto sagledaju političku situaciju, ekonomsku stabilnost, povezanost puteva, subvencije koje dobijaju. Kikindu je izabrao novi investitor i prodaja dela objekta u kojem je „Zopas“ i industrijske zone „Rasadnik“ preduslov su za njegov dolazak. Kada neko želi da zaposli 300 ljudi i pravi hale od 20.000 kvadrata i investira 20 miliona evra to nije mali investitor. On uživa podršku Razvojne agencije Srbije i kada potpiše ugovor sa njima on će obelodaniti svoj dolazak. Zato se ne izlazi u javnost o njegovom dolasku – precizirao je Tanackov.
U vlasništvu grada je pomoćna zgrada, portirnica, kao i suvlasnički udeo u pravu svojine gde se trenutno nalazi kompanija „Zopas“. Radi utvrđivanja tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti, Grad Kikinda je angažovao licenciranog procenitelja Senku Špiku, te je utvrđeno da ona iznosi 2.200.000 evra. Predloženo otuđenje ima za cilj realizaciju braunfild investicije i obezbeđivanje uslova da se, po prestanku korišćenja predmetnih objekata od strane sadašnjeg zakupca „Zopasa“, postojeći proizvodni kapaciteti u najkraćem roku ponovo stave u funkciju, nastavi obavljanje proizvodne delatnosti i stvore uslovi za očuvanje postojećih i otvaranje novih mesta na teritoriji Kikinde.
Odlukom o pokretanju postupka otuđenja nepokretnosti iz javne svojine grada Kikinde u postupku prikupljanja pismenih ponuda obuhvaćeno je i građevinsko zemljište koje čine građevinske parcele, površina 20.120, 1.875, 20.156 i 12.841 metar kvadratni. Otuđenje ima za cilj realizaciju grinfild investicije, na lokaciji industrijske zone „Rasadnik“.
-Postoje četiri parcele i početna kupoprodajna cena nepokretnosti utvrđuje se u iznosu od 384.944 evra – pojasnio je Tomislav Simin, sekretar Sekretarijata za imovinsko – pravne poslove i komunalne delatnosti.
Kupoprodajna cena plaća se u dinarima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Najpovoljniji ponuđač dužan je da kupoprodajnu cenu plati najkasnije do dana solemnizacije ugovora o otuđenju nepokretnosti kod javnog beležnika. Investitor će biti dužan da u osmogodišnjem investicionom ciklusu zaposli minimalno 300 radnika, da izgradi proizvodne hale minimalne površine 20.000 kvadratnih metara i da u proizvodnju u Kikindi investira minimalno 20 miliona evra. Najpovoljniji ponuđač dužan je i da predmetno građevinsko zemljište privede nameni utvrđenoj važećim planskim dokumentom u roku od osam godina od dana zaključenja ugovora o otuđenju građevinskog zemljišta.
-Posle više godina imamo ozbiljnog investitora pred vratima i očekivao sam da ovo bude najvažnija tema na sednici. Sa ovim investitorom, koji je poslao pismo o namerama, razgovaramo već godinu dana. Ozbiljne kompanije vrlo dobro provere lokalne sredine u kojima će ulagati, kao i ljude sa kojima pregovaraju. Morali smo da se borimo, ali bili smo posvećeni i istrajni. Investitor je ozbiljan i ima ozbiljnu proizvodnju. On ne dolazi kratkoročno i sa namerom da preseli proizvodnju nego da ostane.
A.Đ.
Odluka o izmenama i dopunama odluke o budžetu Grada Kikinde za 2026. godinu sa projekcijama na 2027. i 2028. godinu izglasana je većinom glasova odbornika. Rebalansom je, budžet donet krajem prošle godine, uvećan za 348 miliona dinara i iznosiće četiri milijarde 479 miliona i 142 hiljade dinara.
Odbornici opozicije glasali su protiv jer su zamerili da je materijal za ovu tačku dnevnog reda stigao kasno, kao i da niko nije izašao za skupštinskom govornicom da obrazloži rebalans. Nakon duže rasprave odgovorio im je gradonačelnik Mladen Bogdan:
-Šta će vama obrazloženje računao sam na to da ste eksperti u svim temama i da ćete pročitati dostavljeni materijal. Sada je jasno da ništa niste pročitali i to govori o tome koliko vas interesuje ova tema i na koji način se troše budžetska sredstva, kao i o planovima u narednom periodu. Napadate i vređate odbornike i to je odnos koji imate prema vašim glasačima. Umesto da se priključite i budete konstruktivni vas nešto drugo zanima. Jedan od odbornika je pitao: „Gde se troše naše pare i kada ćemo mi da ih dobijamo?“ i to je jedino to vas zanima. Narod vam neće više dozvoliti da ponovo izvlačite novac svih građana. Stalno pričate o korupciji, a kada ćete izaći sa dokazima. Pričate o vilama i džipovima, a svaki odbornik opozicije ima više imovine i bolji automobil od mene.
Prvi čovek grada podsetio je na period od pre 13 godina:
-Gde su bile naše pare kada smo imali 13.000 nezaposlenih u gradu, kada nije bilo nijednog investitora, nijednu industrijsku zonu, kada je budžet grada bio u minusu za 900 miliona dinara pre 13 godina, kada su računi škola bili blokirani zbog dugova, kada ni u jednoj školi nije bilo interneta? Sredstva iz budžeta iskoristićemo u ulaganja u grad i sela. Završavamo velike investicije i projekte, koji će biti na usluzi građanima. Čeka nas puno posla. Do kraja godine trebalo bi da se završi rekonstrukcija Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole, kao i da se u najvećoj meri završe radovi na školi „Feješ Klara“. Samo u ove dve obrazovne institucije uložiće se milijardu dinara – zaključio je gradonačelnik Bogdan.
Ovo je prvi rebalans od početka godine i sada se uvode transferi. Usklađuje se početno stanje i unete su nove pozicije na bazi priliva i to za troškove za izgradnju prečistača za pijaću vodu u selima, za rekonstrukciju puta u ulicama Stevana Sinđelića, Vojvode Putnika i Vojvode Mišića, za stavku lični pratioci, povećano je i izdvajanje za troškove prevoza srednjoškolaca.
Donete su i odluke o usvajanju godišnjeg izveštaja o poslovanju javnih preduzeća „Kikinda“ , „Toplana“ i „Autoprevoz“ za prošlu godinu sa izveštajem nezavisnog revizora o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja. Razmatraće se i donošenje odluka o davanju saglasnosti na prvu izmenu i dopunu programa poslovanja pomenutih preduzeća, kao i donošenje odluke o davanju saglasnosti na program poslovanja Javnog preduzeća za sport „Jezero“ za 2026. godinu.
A.Đ.
Zbog radova na električnoj mreži u petak, 17. jula, od 8 do 12 časova bez struje će biti domaćinstva u delu ulice Veliki Bedem i ulicama Jovana Radaka i Jovana Stojkova.
Iđoški FK Borac upriličiće, od subote pa do kraja ovoga meseca memorijalni turnir u malom fudbalu „Vasa Marjanov Cita” za mališane i to na travi stadiona na „Bistrici” i pod svetlošću reflektora.
Nadmetaće se tri generacije dečaka, a dosad u svakoj ima po pet prijavljenih klubova. Početak turnira, prvoga dana vikenda, predviđen je za 20 sati.
D. P.
U subotu, na gradskom trgu, u organizaciji Sportskog saveza Kikinde, uz podršku Sportskog saveza Vojvodine i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde, biće održan turnir u basketu 3h3.
Turnir počinje u 16 sati kada na teren izlaze četiri ekipe pionira, dva sata kasnije predviđeno je takmičenje kadeta, takođe četiri ekipe, a glavni deo programa počinje u 20 sati, tada će na teren seniori, šest ekipa iz: Kikinde, Novog Sada i Subotice, koje će se nadmetati za prvu nagradu od 150.000 dinara. Drugoplasirani će inkasirati 70.000, dok je za osvajače bronze previđeno 30.000 dinara.
Zahvaljujući brojnim sponzorima, pionire i kadete očekuje veliki broj robnih nagrada, a pored toga, nagrade su spremne i za one koji se budu prijavili za takmičenje u trojkama.
U Sportskom savezu Kikinde posebno ističu novinu na turniru, učešće mlađih kategorija, što će narednih godina biti jedan od prioriteta i zaštitni znak turnira.
Predsednik Skupštine grada Dejan Pudar, za sutra, 16. jul u 10 časova, zakazao je 18 sednicu Skupštine grada.
Odbornici će među važnijim tačkama dnevnog reda razmatrati i donošenje odluke o izmenama i dopunama odluke o budžetu Grada Kikinde za 2026. godinu sa projekcijama na 2027. i 2028. godinu. Rebalansom će, budžet donet krajem prošle godine, biti uvećan za 348 miliona dina
-Budžet je projektovan na četiri milijarde 130 miliona i 757 hiljada dinara, a sa ovom odlukom on će iznosi četiri milijarde 479 miliona i 142 hiljade dinara – saznajemo od Dijane Jakšić Kiurski, pomoćnice gradonačelnika. – Ovo je prvi rebalans od početka godine i sada uvodimo transfere. – Uskladili smo početno stanje i uveli nove pozicije na bazi priliva. Uvećavamo troškove za izgradnju prečistača za pijaću vodu u selima, a uvodimo i 70 miliona dinara koji se odnose na rekonstrukciju puta u ulicama Stevana Sinđelića, Vojvode Putnika i Vojvode Mišića. Tu je i subvencija ka novoosnovanom Javnom preduzeću „Jezero“. Imamo porast za stavku lični pratioci, povećali smo izdvajanja za troškove prevoza srednjoškolaca, troškove naknade za odvoženje i deponovanje smeća. Kompanija FCC traži povećanje cena radi usklađivanja sa predviđenom inflacijom i po osnovu usluge primarne selekcije.
Na dnevnom redu je i donošenje odluka o usvajanju godišnjeg izveštaja o poslovanju javnih preduzeća „Kikinda“ , „Toplana“ i „Autoprevoz“ za prošlu godinu sa izveštajem nezavisnog revizora o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja. Razmatraće se i donošenje odluka o davanju saglasnosti na prvu izmenu i dopunu programa poslovanja pomenutih preduzeća, kao i donošenje odluke o davanju saglasnosti na program poslovanja Javnog preduzeća za sport „Jezero“ za 2026. godinu.
Razmatraće se i donošenje rešenja o davanju saglasnosti na odluku o povećanju cena usluga sakupljanja i deponovanja otpada na teritoriji grada Kikinde privrednog društva „FCC“ i donošenje odluke o izmenama i dopunama odluke o javnim parkiralištima i uklanjanju vozila.
Pred odbornicima će se naći i donošenje odluke o pokretanju postupka otuđenja nepokretnosti iz javne svojine grada radionica i prodajni prostor „Auto-kuća“, pomoćna zgrada, portirnica, kao i suvlasnički udeo grada u pravu svojine gde se trenutno nalazi kompanija „Zopas“. Radi utvrđivanja tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti, Grad Kikinda je angažovao licenciranog procenitelja Senku Špiku, te je utvrđeno da ona iznosi 2.200.000 evra. Predloženo otuđenje ima za cilj realizaciju braunfild investicije i obezbeđivanje uslova da se, po prestanku korišćenja predmetnih objekata od strane sadašnjeg zakupca „Zopasa“, postojeći proizvodni kapaciteti u najkraćem roku ponovo stave u funkciju, nastavi obavljanje proizvodne delatnosti i stvore uslovi za očuvanje postojećih i otvaranje novih mesta na teritoriji Kikinde.
Odlukom o pokretanju postupka otuđenja nepokretnosti iz javne svojine grada Kikinde u postupku prikupljanja pismenih ponuda obuhvaćeno je i građevinsko zemljište koje čine građevinske parcele, površina 20.120, 1.875, 20.156 i 12.841 metar kvadratni. Otuđenje ima za cilj realizaciju grinfild investicije, na lokaciji industrijske zone „Rasadnik“. Početna kupoprodajna cena nepokretnosti utvrđuje se u iznosu od 384.944 evra. Kupoprodajna cena plaća se u dinarima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Najpovoljniji ponuđač dužan je da kupoprodajnu cenu plati najkasnije do dana solemnizacije ugovora o otuđenju nepokretnosti kod javnog beležnika. Investitor će biti dužan da u osmogodišnjem investicionom ciklusu zaposli minimalno 300 radnika, da izgradi proizvodne hale minimalne površine 20.000 kvadratnih metara i da u proizvodnju u Kikindi investira minimalno 20 miliona evra. Najpovoljniji ponuđač dužan je i da predmetno građevinsko zemljište privede nameni utvrđenoj važećim planskim dokumentom u roku od osam godina od dana zaključenja ugovora o otuđenju građevinskog zemljišta.
Razmatraće se i donošenje odluke o izmeni kadrovskog plana Gradske uprave za 2026. godinu, kao i donošenje rešenja o razrešenju i imenovanju članova Upravnog odbora Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.
A.Đ.
