Vrtić „Mendo“ i „Bambi“ učestvovali su u projektu građanske nauke Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu. Projekat je imao naziv „Opasulji se“ i mališani su zajedno sa vaspitačima imali zadatak da uzgajaju pasulj od semena do ploda.
Dr Uroš Stanković i dr Mirko Đorđević posetili su pomenute vrtiće kako bi se uverili u to kako je projekat napredovao tokom prethodnih meseci.
-Naša ideja je da ispitamo genetičku raznovrsnost pasulja i pasuljevog žiška. Želeli smo da se na licu mesta uverimo koje rezultate su postigla deca iz Kikinde i koliko su naučili – rekao je dr Stanković. – Cilj je da se uvidi raznovrsnost što pasulja tako i pasuljevog žiška u čemu su nam dosta pomogla deca iz „Mende“ i „Bambija“. Ovo je način na koji deca mogu da postanu naučnici. Drago mi je što su mališani, i vaspitači bili uspešni u onome što su radili.
Projekat je obuhvatio autohtone sorte pasulja, dodao je dr Mirko Đorđević, takođe sa beogradskog sa Instituta za biološka istraživanja .
-Sakupljamo stare sorte pasulja i žiška iz čitave Srbije i radimo na populacionoj genetici. Zadovoljni smo koliko su se kikindski mališani posvetili uzgoju pasulja i šta sve znaju. Doneli smo i zanimljive društvene igre koje prate projekat i siguran sam da ćemo sarađivati i u narednom periodu. Sva naša istraživanja nalaze se na sajtu opasuljise.rs – istakao je dr Đorđević.
Sve je počelo na razmeni sa ostalim koleginicama, otkrila nam je vaspitačica u vrtiću „Mendo“ Olivera Ivanović.
-Dopao mi se naziv „Opasulji se“, ali i ekološka poruka koju on nosi. U današnje vreme ovo je zaista važno, kao i da naši mališani stiču znanja od naučnika sa fakulteta i stručnjaka u svojim oblastima. Semena su stigla sa beogradskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Zasadili smo ih sa decom u jednom delu dvorišta u vrtiću i ubrzo smo uključili i roditelje koji su odneli semena kući i tamo ih uzgajali. Uspeli smo da ga proširimo na širu zajednicu – precizirala je Olivera Ivanović.
Pasulj je svakodnevno negovan, deca su ga zalivala, plevila i pratila njegov rast.
-I ove školske godine takođe ćemo se priključiti ovom projektu. Sada imamo iskustvo više i sigurna sam da će rezultati koje ćemo postići biti bolji – zaključila je vaspitačica Olivera.
Deca su svojim gostima uručila crteže na kojima je naslikan čitav proces uzgoja pasulja od sadnje do berbe.
Rezultati ovog projekta unaprediće poljoprivrednu proizvodnju razvojem metoda bio kontrole štetnih insekata i značajno doprineti zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi od štetnih uticaja pesticida. Navedeni poduhvat moguć je isključivo uz aktivno uključivanje građana u sakupljanje žižaka velikog broja populacija sa različitih lokacija. Uključivanjem javnosti u sakupljanje i slanje materijala unaprediće se populaciono-genetička istraživanja pasuljevog žiška i detektovati rasprostranjenost ove štetne vrste u Srbiji.
Projekat je finansirao Centar za promociju nauke uz inicijativu da se što više građana uključi u njega.
A.Đ.
Tri minuta pre odmora Veterničani su propustili stopostotnu priliku. Nakon udarca Krstevskog i odbrane Kovačevića, lopta se odbila do Savkovića koji je iz idealne poticije, sam i neometan, promašio nemoguće, pogodio je prečku.
Na početku nastavka povela je OFK Kikinda iz kaznenog udarca. Oboren je Stanimirov, a Lekaj je savladao Palkovljevića s bele tačke. Na suprotnoj strani, nakon malo više od četvrt sata igre, i gosti su dobili penal. U kaznenom prostoru domaćina povučen je Krstevski koji je i preuzeo odgovornost i sigurno pogodio za izjednačenje.
Do kraja susreta još je Molnar mogao doneti OFK Kikindi celi plen, ali je posle odbitka pogodio prečku gostiju.
Tako je ovosezonska evropska odiseja naših kuglašica započela i završena na kuglani „Pampas” u gradu na Dravi.
Dodajmo, ovaj evroizlet ponajviše pamtiće Natalija Kresoja, budući da je ostvarila najbolji rezultat u karijeri – 616 oborenih čunjeva.
