Вртић „Мендо“ и „Бамби“ учествовали су у пројекту грађанске науке Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду. Пројекат је имао назив „Опасуљи се“ и малишани су заједно са васпитачима имали задатак да узгајају пасуљ од семена до плода.
Др Урош Станковић и др Мирко Ђорђевић посетили су поменуте вртиће како би се уверили у то како је пројекат напредовао током претходних месеци.
-Наша идеја је да испитамо генетичку разноврсност пасуља и пасуљевог жишка. Желели смо да се на лицу места уверимо које резултате су постигла деца из Кикинде и колико су научили – рекао је др Станковић. – Циљ је да се увиди разноврсност што пасуља тако и пасуљевог жишка у чему су нам доста помогла деца из „Менде“ и „Бамбија“. Ово је начин на који деца могу да постану научници. Драго ми је што су малишани, и васпитачи били успешни у ономе што су радили.
Пројекат је обухватио аутохтоне сорте пасуља, додао је др Мирко Ђорђевић, такође са београдског са Института за биолошка истраживања .
-Сакупљамо старе сорте пасуља и жишка из читаве Србије и радимо на популационој генетици. Задовољни смо колико су се кикиндски малишани посветили узгоју пасуља и шта све знају. Донели смо и занимљиве друштвене игре које прате пројекат и сигуран сам да ћемо сарађивати и у наредном периоду. Сва наша истраживања налазе се на сајту opasuljise.rs – истакао је др Ђорђевић.
Све је почело на размени са осталим колегиницама, открила нам је васпитачица у вртићу „Мендо“ Оливера Ивановић.
-Допао ми се назив „Опасуљи се“, али и еколошка порука коју он носи. У данашње време ово је заиста важно, као и да наши малишани стичу знања од научника са факултета и стручњака у својим областима. Семена су стигла са београдског Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. Засадили смо их са децом у једном делу дворишта у вртићу и убрзо смо укључили и родитеље који су однели семена кући и тамо их узгајали. Успели смо да га проширимо на ширу заједницу – прецизирала је Оливера Ивановић.
Пасуљ је свакодневно негован, деца су га заливала, плевила и пратила његов раст.
-И ове школске године такође ћемо се прикључити овом пројекту. Сада имамо искуство више и сигурна сам да ће резултати које ћемо постићи бити бољи – закључила је васпитачица Оливера.
Деца су својим гостима уручила цртеже на којима је насликан читав процес узгоја пасуља од садње до бербе.
Резултати овог пројекта унапредиће пољопривредну производњу развојем метода био контроле штетних инсеката и значајно допринети заштити животне средине и здравља људи од штетних утицаја пестицида. Наведени подухват могућ је искључиво уз активно укључивање грађана у сакупљање жижака великог броја популација са различитих локација. Укључивањем јавности у сакупљање и слање материјала унапредиће се популационо-генетичка истраживања пасуљевог жишка и детектовати распрострањеност ове штетне врсте у Србији.
Пројекат је финансирао Центар за промоцију науке уз иницијативу да се што више грађана укључи у њега.
А.Ђ.
Три минута пре одмора Ветерничани су пропустили стопостотну прилику. Након ударца Крстевског и одбране Ковачевића, лопта се одбила до Савковића који је из идеалне потиције, сам и неометан, промашио немогуће, погодио је пречку.
На почетку наставка повела је ОФК Кикинда из казненог ударца. Оборен је Станимиров, а Лекај је савладао Палковљевића с беле тачке. На супротној страни, након мало више од четврт сата игре, и гости су добили пенал. У казненом простору домаћина повучен је Крстевски који је и преузео одговорност и сигурно погодио за изједначење.
До краја сусрета још је Молнар могао донети ОФК Кикинди цели плен, али је после одбитка погодио пречку гостију.
Тако је овосезонска европска одисеја наших куглашица започела и завршена на куглани „Пампас” у граду на Драви.
Додајмо, овај евроизлет понајвише памтиће Наталија Кресоја, будући да је остварила најбољи резултат у каријери – 616 оборених чуњева.
