najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U četvrtak, 30. oktobra, u Crvenom krstu biće organizovana treća akcija dobrovoljnog davalaštva krvi u ovom mesecu. Podsećamo da dragocenu tečnost mogu dati sve zdrave, odrasle osobe, starosti od 18 do 65 godina kod kojih se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni njih niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.
U saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine akcija će trajati od 8.30 do 13 sati.
U Kulturnom centru Kikinda u petak biće otvorena multimedijalna izložba sugrađanke Ide Trkulje, pod nazivom „ (Kad me pitaju) Čime se ti baviš?”.
Otvaranje izložbe zakazano je za 18 sati.
Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci velike droplje“ i ove godine bogatiji je za jednu veliku droplju. Radi se o mladoj ptici, za koju se veruje da je mužjak. Ukoliko se obistine predviđanja to će biti drugi mužjak na pašnjaku jer se i pretprošle, nakon osam godina, u delu ataru Vaverka u Mokrinu, pojavio mužjak. Lovci udruženja „Perjanica“, u čijoj nadležnosti je prirodno dobro bore se za opstanak ove veličanstvene ptice te lovočuvari obilaze, čuvaju gnezda i vode računa o broju i stanju ptica, kaže predsednik udruženja Bogica Božin.
-Dostigli smo dvocifreni broj velikih droplji i u rezervatu ih je sada deset. Imamo osam ženki i, nadamo se, dva mužjaka. To bi značilo da bi u budućnosti mogli da imamo mlade. Pre tri godine u okviru IPA projekta sa Mađarskom ogradili smo 115 hektara površine na kojima se velike droplje šepure i sada imamo rezultate – saznajemo od Božina.
Jedna od najvećih ptica Evrope, velika droplja, smestila se na najočuvanijem i najvećem stepskom području Srbije. Pašnjaci velike droplje su specijalni prirodni rezervat sačinjen od stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih i oraničnih ekosistema, sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje je jedino stanište ove ptice u Srbiji i jedno od retkih u Evropi i svetu.
-U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine svake godine na ovom prostoru sejemo biljne kulture koje su potrebne za hranjenje i gnežđenje velikih droplji. Teren redovno održavamo i kosimo i trudimo se da sve prilagodimo ovoj ugroženoj vrsti – istakao je naš sagovornik.
U rezervatu je izgrađen vizitorski centar čiji je cilj da se omogući da posetioci mogu da borave u ovom delu rezervata, kao i da se organizuju stručni skupovi na kojima će biti omogućeno da se putem projektora prikazuje sve što je vezano za temu. Eko salaš „Jaroš“ izgrađen je u blizini severne granice rezervata nedaleko od Mokrina. Sadrži dve zatvorene potpuno opremljene prostorije, središnju terasu i visoku kulu za posmatranje terena. Ukupno može da primi između 30 i 50 posetilaca.
-Ove godine opremili smo vizitorski centar sa solarnim panelima tako da sada ima struje. Imamo i učionice na otvorenom. Za sledeću godinu planiramo da izbušimo takozvana vlažna staništa odnosno bunare koji će takođe biti na solarni pogon. Cilj nam je da pokušamo da vratimo vlažna staništa, koja su nekada postojala, u prvobitno stanje. U ovome imamo pomoć od nadležnih pokrajinskih i republičkih organa – naveo je Božin.
Kako bi Specijalni rezervat bio što dostupniji posetiocima neophodno je uraditi i pristupni put. Od asfaltnog puta do vizitorskog centra ima dva kilometara neasfaltiranog i lošeg atarskog prilaza. Ukoliko bi se posuo, barem tucanik, značajno bi se povećao broj onih koji bi posetili i izučavali ovo stanište.
Svadbena igra mužjaka počinje sredinom marta ili početkom aprila i traje do početka, odnosno, kraja maja i u „Perjanci“ veruju da bi već naredne godine mogli da imaju i prinove.
-Praksa je pokazala da kada vrsta padne ispod 20 jedinki, ne može da se oporavi. Mi smo dokazali suprotno. Pre nekoliko godina imali smo osam droplji i one se oporavljaju. Specijalni rezervat jedinstven je u Evropi jer 10.000 godina nije došlo do erozije zemljišta. Prema mišljenju stručnjaka to je razlog što je velika droplja i dalje na ovom terenu – saznajemo od Bogice Božina.
Velika droplja je jedna od najkrupnijih ptica naše faune, impozantan mužjak može da dostigne dužinu do 100 centimetara, težinu do 16 kilograma, a raspon krila doseže čak 2,5 metra.
A.Đ.
U prisustvu velikog broja članova, simpatizera i prijatelja, uz rezanje slavskog kolača, u prostorijama Gradskog odbora Srpske napredne stranke obeležena je slava Sveta Petka. Protojerej Boban Petrović okupljenima je čestitao slavu uz reči da je uvek izazov šta reći ljudima koji nose najveću odgovornost za dobrobit grada:
-Oživljavajte snagu vere jer nas je ona održala. Neka svetiteljka Petka krasi sve nas i njen duh i duh vere neka nas vodi – rekao je protojerej Petrović.
Stanislava Hrnjak, predsednica GrO SNS istakla je da u vremenu materijalizma i velike tenzije svakog dana treba raditi na veri i duhovnosti.
-Srpska napredna stranka je velika politička porodica, okuplja članove, simpatizere, ali i sve koji su svesni da je naša zemlja Srbija blago koje moramo da čuvamo. Prolazimo kroz brojne izazove, ali uvek pokazujemo da smo spremni da zajedništvom odgovorimo na sve njih. Sveta Petka je zaštitnica žena koje svakodnevno pokazuju koliko su hrabre i dostojanstvene, što naše članice i dokazale u prethodnom periodu. Važno je da jačamo zajedništvo i važno je da nas rešenost i produhovljenost vodi u budućnosti. Imamo jedni druge, porodice, tradiciju, veru, stranku koju želimo da čuvamo. Čuvajući jedni druge, sačuvaćemo naš narod – precizirala je Stanislava Hrnjak.
Kum slave bio je Ilija Rađenović.
-Veliko je zadovoljstvo biti kum slave i drago mi je što je ove godine meni pripala ta čast. Naša stranka je velika porodica, a krsna slava obeležava se u krugu porodice i sa prijateljima. Poštujemo tradiciju i običaje i obeležavamo je svake godine – naveo je Rađenović.
I mesni odbori Srpske napredne stranke u selima takođe su na pravi način obeležili Svetu Petku.
Pravoslavni vernici 27. oktobra obeležavaju praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu.
Rođena je u 10. veku u mestu Epivat, u blizini današnjeg Istanbula, i još kao devojčica odlučila je da svoj život posveti Bogu i pomaganju drugima. Nakon godina provedenih u molitvi i isposničkom životu, proslavila se kao čudotvorka i zaštitnica žena, bolesnih, siromašnih i nemoćnih.
Njene mošti danas se čuvaju u rumunskom gradu Jašiju, dok se u Beogradu, na Kalemegdanu, nalazi kapela podignuta iznad izvora koji se smatra lekovitim i posvećen je upravo Svetoj Petki.
Praznik Petkovdan jedan je od najraširenijih u Srbiji, a brojni običaji i verovanja svedoče o dubokom poštovanju koje narod ima prema ovoj svetiteljki.
U narodu se veruje da se na Petkovdan ne valja baviti teškim poslovima, šiti, prati veš ili mesiti hleb. Smatra se da dan treba provesti u miru i molitvi, jer je, kako kažu stari, najveći greh tog dana zaboraviti na molitvu i zahvalnost. Vernici se Svetoj Petki mole za zdravlje, porodični mir i zaštitu od bolesti, a mnogi tog dana odlaze na izvore i u crkve posvećene njenom imenu da se pomole i zapale sveću.
Praznik Svete Petke podseća da su molitva, vera i dobrota najvažniji darovi koje možemo ponuditi sebi i drugima.
Aleksa Popov (82) iz Mokrina pronađen je jutros oko sedam časova. Kada je pronađen Aleksa je bio svestan, ali promrzao. Trenutno se nalazi u Opštoj bolnici jer ima promrzline pošto je doživeo hipotermiju. Deda Aleksu pronašao ga je Raša Kranjac takođe iz Mokrina, zaposlen u kompaniji FCC koji je video traktor u njivi koja se nalazi u blizini deponije na Teremijskom drumu. Odmah je javljeno porodici koji je došla na licu mesta.
-Traktor je bio zaglavljen u sredini njive, a tata je bio van njega nekoliko duži dalje – priča ćerka Olivera Popov. – Kada smo ga pronašli bio je svestan i komunikativan. Vrlo brzo stigli su i zaposleni u Hitnoj pomoći koji su ga pregledali i odvezli u Bolnicu. Hvala svima koji su se priključili u potrazi i koji su se odazvali našem apelu da ga pronađemo. Sada mu predstoji oporavak i nadam se da će sve proteći u najboljem redu.
Podsetimo da je Aleksa Popov u subotu poslepodne traktorom otišao u atar i pošto se do uveče nije vratio porodica je krenula da ga traži. Kako nisu uspeli da ga pronađu, pute društvenih mreža uputili su apel da koji je urodio plodom. Kiša koja je padala u subotu i nedelju dodatno je otežala potragu.
– Naša potraga bila je usmerena ka potesu Ritić u Mokrinu gde se nalaze tatine njive. Policija, ali i meštani Mokrina, Kikinde, Iđoša, lovci i mnogi dobri ljudi priključili su nam se da ga što pre pronađemo. U nedelju je i pet dronova nadletalo prostor gde smo verovali da se nalazi, sve u nadi da ćemo ga što pre naći. Pretpostavljam da je do Kikinde stigao jer je bio mrak i nije mogao da se orijentiše na koju stranu da krene. Praktično, on je obišao svoje njive i produžio prema Teremiji. Najvažnije je da se sve dobro završilo – zaključila je ćerka Olivera.
Na području Policijske uprave u Kikindi u danima vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode u kojima jedna osoba zadobila lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 450.000 dinara.
Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog vožnje pod dejstvom alkohola, neprilagođene brzine i radnje vozilom.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 189 prekršajna naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja su zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključena 22 vozača, od kojih je devet vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je 29 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 92 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 91 ostalih prekršaja.
U Staroj Pazovi, u drugom kolu pionirske Lige Vojvodine discipline pištolj, strelkinja Kikinde Ana Marija Pača bila je prva (181 krug), a Ema Cvejin druga (178).
U konkurenciji pionira najbolji je bio Kikinđani Vanja Derbakov (185 krugova).
D. P.
Nastavljena su nadmetanja u drugom i trećem stepenu stonoteniskih liga za devojke odnosno momke. U Bačkoj Palanci na turniru četiriju kola, od petog do osmog, devojke Galadske u sastavu: Banjac, Terzić, Golić, Đulović, Mršić, upisale su po dve pobede i poraza i sada imaju ukupan skor 5-3, trenutno su u gornjem delu tabele, ali na proleće naredne godine, iz lige 12 klubova, ispašće šest slabijih. Ovog vikenda savladale su negotinskog Hajduk Veljka i Pančevo sa po 4:2, izgubile 4:3 od Slavie iz Kovačice odnosno 4:0 od Čoke dok je muški tim Galadske u trećem rangu, vojvođanskoj grupi, poražen na domaćem terenu 4:1 od Pančeva.
D. P.
Na Prvenstvu Srbije za kadetkinje u Mladenovcu, karatistkinja kikindskog Feniksa Una Terzin (na naslovnoj slici) uzela je bronzanu medalju u borbama, u kategoriji do 47kg.
Bronzana je bila i kadetkinja Mia Vašalić, ali u katama. Još je junior Petar Stupar (do 67kg) bio blizu odličja, ali je diskvalifikacijom izgubio u borbi za medalju.
D. P.
