Најновије Архиве | Паге 109 оф 732

Бадњак унет у Градску кућу

Redakcija Kikindski Јануарy 6, 2026

Поводом Бадњег дана, у Градску кућу у Кикинди јутрос је, по вишегодишњој традицији, унет бадњак. Тим чином, како је поручено, симболично се упућују жеље за здрављем, миром и радошћу свим суграђанима.

-Већ по традицији, 6. јануара, на Бадње јутро уносимо бадњак у Градску кућу и тиме желимо да поручимо да свим нашим суграђанима желимо пуно здравља, јер бадњак представља симбол здравља и радости – навео је градоначелник Младен Богдан.

У уношењу бадњака учествовали и представници Кикиндског коњичког удружења Банат, који су се побринули и за набавку бадњака. Овогодишњи бадњак је највећи до сада и симбол је најрадоснијег хришћанског празника – Божића.

У оквиру обележавања Бадњег дана, предвиђен је и пратећи програм. Паљење бадњака заказано је за 14.30 часова испред Храма Светог Николе и испред Цркве Светих Козме и Дамјана, док се од 16 часова очекује долазак најмлађих суграђана и њихових родитеља у Градску кућу, уз традиционално коринђање.

На крају, градоначелник је свим Кикинђанима честитао Бадњи дан, уз жељу да га проведу у миру, благостању и здрављу, у кругу својих породица.

Данас је Бадњи дан- пост, бадњак и коринђање у Кикинди

Jelena Trifunović Јануарy 6, 2026

Бадњи дан, у православној традицији, дан је ишчекивања и породичног окупљања, када се дом припрема да прими радост Божића.

Од раних јутарњих часова поштује се строги пост. У домаћинствима се завршавају последње припреме, чисти се кућа и спрема посна трпеза. На столу се најчешће налазе пасуљ, риба, кисели купус, хлеб, као и кувано жито. Иако једноставна, ова трпеза носи снажну симболику скромности и духовне чистоте.

Посебан тренутак Бадњег дана је уношење бадњака – храстове гранчице која симболизује живот, снагу и нови почетак.

Паљење бадњака симболизује светлост, топлину и радост Христовог рођења, окупљајући вернике у заједничкој молитви и ишчекивању Божића.

У Кикинди ће, и овог Бадњег дана, традиционално паљење бадњака бити организовано у порти Храма Светог оца Николе, у 14 сати и 30 минута. Овај поштовани обичај биће уприличен и у Храму Светих Козме и Дамјана, као и у Манастиру Свете Тројице.

У вечерњим сатима, у нашем граду и околини, као и у још појединим деловима Војводине, оживеће лепа традиција коринђања.

На врата домова закуцаће малишани спремни да певају божићне песмице. Заузврат ће их домаћини даривати воћем, слаткишима… Коринђашима је дочек спремљен и у Градској кући, од 16 до 18 сати.

Измена плана сакупљања отпада током божићних празника

Jelena Trifunović Јануарy 5, 2026

Привредно друштво ФЦЦ КИКИНДА обавештава кориснике комуналних услуга са територије града Кикинде да ће се сакупљање комуналног отпада обављати према следећем распореду:

Уторак, 6.01.2026. (Бадњи дан) – сакупљање се обавља редовно. Моле се грађани да посуде за отпад изнесу до 6 часова ујутру.
Среда, 7.01.2026. (Божић) – сакупљање комуналног отпада се неће обављати (православни Божић)
Субота, 10.01.2026. – надокнада сакупљања, у преподневним часовима

Служба за рекламације неће радити у среду, 7. јануара. Корисници могу поднети рекламације писаним путем:

путем е-маил адресе: reklamacije@fcc-group.rs (уз обавезно попуњавање предмета мејла)
поштом на адресу: Булевар краља Александра 79, 11120 Београд

Са редовним радом служба за рекламације наставља у петак, 9. јануара.

Без повреда у Кикинди, али лекари упозоравају: Петарде најчешће повређују децу

Redakcija Kikindski Јануарy 5, 2026

Иако је новогодишње празнике Кикинда дочекала без пријављених повреда изазваних употребом пиротехнике, лекари упозоравају да опрез не сме да изостане. Искуства службе Хитне медицинске помоћи показују да се најтеже последице јављају онда када се петарде нађу у рукама деце, док подаци на нивоу Србије сведоче да пиротехничка средства и даље представљају озбиљан безбедносни и здравствени проблем.

У Кикинди, током последњих празника, служба Хитне медицинске помоћи није имала интервенције због повреда изазваних пиротехником. Како наводи др Бојан Мишков, специјалиста ургентне медицине, Кикинђани су углавном опрезни када је у питању употреба ових средстава.

-Нисмо имали пријављене повреде настале употребом пиротехнике, нити саобраћајне незгоде или туче током празника. Најчешће су нам се јављали пацијенти са симптомима респираторних инфекција, повишеном температуром, слабошћу и последицама прекомерне конзумације алкохола, што је уобичајено за празнични период – каже др Мишков, наглашавајући да говори искључиво у име службе Хитне помоћи, а не пријемног одељења Опште болнице у Кикинди.

Он ипак упозорава да су повреде од петарди, када до њих дође, изузетно тешке.

-Повреде најчешће настају када се деци дају петарде. То су озбиљне повреде које често захтевају ампутацију прстију, а у највећем броју случајева страдају деца, истиче др Мишков.

Суграђани такође указују на проблеме које пиротехника изазива. Јадранка Кнежевић сматра да се пиротехници придаје превелики значај и да њена доступност представља додатан ризик.

-Неуки и неискусни људи доводе у опасност и себе и друге. Тај тренд је узео маха и тешко је допрети до свести деце када су петарде доступне на сваком ћошку – наводи она, додајући да би строжа законска регулатива могла бити једно од решења.

На последице по животиње указује и Андреј Култошев, који подсећа да бука од петарди и ватромета сваке године изазива велики стрес код кућних љубимаца и животиња на улици.

-Закони постоје, али је питање колико се доследно спроводе – оцењује он.

Иако поједине локалне средине, попут Кикинде, бележе мањи број инцидената, званичне републичке статистике показују да пиротехника и даље представља озбиљан јавноздравствени и безбедносни проблем.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Србије, током новогодишњих и божићних празника сваке године бива повређено више десетина људи услед неправилне употребе пиротехнике. Међу повређенима је велики проценат деце и малолетника, а најчешће су у питању повреде шака, прстију, лица и очију, од којих део завршава трајним инвалидитетом.

Стручњаци упозоравају да је највећи ризик управо у давању петарди деци и у неконтролисаној употреби пиротехничких средстава од стране нестручних лица. Повреде које настају у тим ситуацијама често су тешке и захтевају сложено лечење, а у појединим случајевима и ампутације. Зато је превенција, пре свега кроз одговорно понашање одраслих и заштиту деце, кључна у спречавању повреда које могу да имају доживотне последице.

Ово су обичаји на Туциндан

Jelena Trifunović Јануарy 5, 2026

По српском обичајном календару, Божић се слави три дана, а празнични период обухвата и Туциндан и Бадњи дан. Туциндан, који пада два дана пред Божић, дан је када се коље и припрема печеница. Некада се животиња најпре тукла сољу, па отуда и назив празника.

У градовима се месо углавном купује, док се на селу прасе или јагње бира и храни раније, а понегде се кољу и ћурка, гуска или кокош. Печеница, односно „божићњар“, пече се на Бадњи дан, а једе на Божић као прва мрсна храна после шест недеља поста.

Тог дана припрема се брашно за мешење, зрневље жита, мења се слама у живинским гнездима и набављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које се на Бадње вече расипају по слами у кући, да их деца покупе.

По веровању, на Туциндан се ништа не износи из куће да не би „одлазило“ током године, али је пожељно вратити све дугове. Такође, децу не треба тући, јер се верује да би иначе била неваљала и болешљива. Период од Туциндана до Божића испуњен је бројним обичајима који се разликују од краја до краја.

Кикинда добила школу балета за одрасле: простор где се жеља из детињства коначно остварује

Redakcija Kikindski Јануарy 5, 2026

По први пут у Кикинди покренути су часови балета намењени искључиво одраслима, као рекреативно-корективни програм који спаја физичку активност и уметнички израз.

Идеја о балету за одрасле постојала је дуже време, али је реализована тек ове године. Како објашњава Ингрида Војводић Црномарковић, наставница класичног балета и историјско-балетских игара, иницијатива је дошла са више страна – ње као наставнице и жена које су желеле да се баве балетом, али за то раније нису имале прилику.

-Неколико година уназад жене које доводе децу на балет, као и бивше балерине које су завршиле школу пре више од десет година, питале су када ћемо направити рекреативни балет за одрасле. Нисмо имали времена ни организације све до ове године, када смо кренули експериментално са мањом групом – наводи Војводић Црномарковић.

Програм је прилагођен могућностима сваке полазнице. Часови се одвијају по балетском програму, али без притиска да се од полазница стварају професионалне балерине.

-Радимо елементе класичног балета, онолико колико ко може. Циљ нам је да затегнемо мишиће, побољшамо држање, да се елегантније крећемо, седамо и устајемо – објашњава она.

Часови се одржавају у балетским салама, уз класичну музику, балетске штапове и огледала. Обухватају вежбе код штапа, рад на средини, скокове, партер, истезање, као и једноставне кореографије, валцере и историјске балске игре. Тренутно групу чини десетак полазница, различитог узраста и физичке спреме.

Важно је истаћи да претходно искуство није потребно.

-Пола групе чине жене које су први пут обуле балетанке. Радимо полако, од почетка, и свако може да се прикључи у било ком тренутку – каже Војводић Црномарковић, додајући да не постоји старосна граница за упис.

Међу полазницама су и оне које никада раније нису тренирале балет, али и бивше балерине. Зорана Влајнић, 32-годишња полазница, истиче да се на балет уписала пре свега због физичке активности, али и уметничке инспирације.

-Одувек сам волела балет, али нисам могла да га тренирам као дете. На првом часу сам имала трему, било ми је збуњујуће, али после тренинга се осећам много боље. И као мастер ликовне уметности, доживљавам балет као важан утицај на свој рад – каже она.

Слично искуство има и Милана Малешевић, која је као дете завршила основну балетску школу.

Када је најављена школа балета за одрасле, била сам одушевљена. Тело памти покрете, иако петнаест година нисам играла. Изазов је повратак у форму, али воље сада имам више него икад – истиче Малешевић, додајући да јој највише значи спој уметности и физичке активности.

Часови се одржавају два пута недељно, понедељком и четвртком од 18.30 часова, и трају око сат и по. Сви заинтересовани могу да се прикључе директно или да најпре дођу и погледају како часови изгледају.

Четири саобраћајне незгоде, из саобраћаја искључено 13 возача

Jelena Trifunović Јануарy 5, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и празника догодиле су се четири саобраћајне незгоде и то две са материјалном штетом и две у којима су три лица задобила лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 265.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом, неуступања првенства пролаза и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 225 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 13 возача, од којих су 3 лица задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл алкохола тј. имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривена су 72 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 92 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 62 остала прекршаја.

На Бадње вече: Градска кућа отвориће врата коринђашима

Jelena Trifunović Јануарy 4, 2026

У духу најлепших обичаја, Градска кућа и ове године отвара своја врата за најмлађе суграђане. На Бадње вече, од 16 до 18 сати, свечана сала биће испуњена дечјом грајом и песмом.

Малишани ће имати прилику да рецитују коринђашке песмице, донесу празничну радост и поделе чаролију овог посебног дана. Уз срдачан дочек градоначелника Младена Богдана и чланова Градског већа, деца ће, по старом обичају, бити даривана слаткишима, орасима, воћем.

На северу Баната и даље се негује овај леп обичај који се огледа у томе да деца одлазе на врата својих комшија, родбине, пријатеља и питају да ли је слободно да коринђају. Када им дозволе, малишани рецитују божићне песмице, а домаћини их, заузврат, дарују слаткишима, воћем, новчићима… На овај начин, деца најављују долазак најрадоснијег хришћанског празника, Божића.

Стигао нам Алекса: први Кикинђанин рођен у 2026. години

Redakcija Kikindski Јануарy 3, 2026

У Кикинди је рођена прва беба у Новој 2026. години. Дечак Алекса, син Сање Секереш из Банатске Тополе, на свет је дошао у 8.33 часова у Породилишту Опште болнице, чиме је постао прва беба рођена у овој години у граду.

Према речима мајке, Алекса је њено прво дете, тежак 3.630 грама и дугачак 57 центиметара, а порођај је протекао у најбољем реду.

-Искрено, нисам се надала да ће Алекса бити прва беба у 2026. години, само сам желела да све прође како треба. Порођај је прошао у најбољем реду уз најбољу екипу, на челу са доктором Марком Ђукићем – навела је Сања, додајући да јој је термин био првог јануара.

Директорка Опште болнице, Весна Томин, истакла је да је током 2025. године у овој здравственој установи рођено тек 375 беба.

-То је значајно мање у односу на период од пре две године, када је смо имали 480 новорођенчади. Свакако нам треба више деце. Болница је срце овог града у којем се људи лече, рађају. Здрави људи могу да стичу, граде а то што смо стекли треба неком и да оставимо и зато је битно да се роди што више деце у једној години и да напредујемо и растемо кроз њих.

Честитке мајци и новорођенчету упутио је и градоначелник Кикинде Младен Богдан, који је Алексу поздравио као првог Кикинђанина у 2026. години.

-Град, по традицији, дарује прву бебу у години симболичним, али значајним поклоном, као знак поштовања родитељима који се одлучују на родитељство. Ове године тај поклон износи 80.000 динара. Желим да поручим да смо као град издвајали доста велика новчана средства за дечију заштиту и популациону политику и желимо да наставимо то и у наредном периоду. Надамо се да ћемо 2026. имати више беба него претходне године.

У име Црвеног крста, чланица Градског већа Маријана Мирков уручила је мајци поклон-пакет са неопходним стварима за прве дане живота бебе.

– Са великом емоцијом смо данас на порођајном одељењу. Емоције су још веће јер смо малог Алексу чекали три дана Нове године. Као и сваке године, Црвени крст Кикинда поклања првој беби али и свим бебама које ће се родити до Божића скромне поклоне, оно што је најпотребније за прве дана. Али ови пакети носе много више: знање да је Црвени крст увек ту са нама и у најлепшим тренуцима и у најтежим. Пожелела бих Алекси пуно среће и тренутака у животу, породици бих пожелела да имају снаге да га изведу на најбољи пут. Захвалила бих се и болници и порођајном одељењу јер свакодневно, пожртвовано и са топлином спасавају животе. Свим нашим суграђанима од срца желим успешну годину, пуну разлога за осмех.

Рођењем малог Алексе, Нова година у Кикинди почела је лепим и значајним догађајем, који је обрадовао не само његову породицу, већ и ширу заједницу.

Зимска служба на терену, апел возачима да прилагоде вожњу условима

Jelena Trifunović Јануарy 3, 2026

Сходно временским условим и снежним падавинама, зимска служба је на терену и врши посипање соли за одржавање проходности путева и саобраћајница и одвијања безбедне вожње. Возило са плугом и посипачем врши посипање соли и уклањање бљузгавице. Сви општински путеви и градске саобраћајнице су проходне- навели су из ЈП Кикинда и најавили да ће се ситуација пратити на терену и у складу са њом приступати даљим активностима, а према плану и приоритетима рада Зимске службе

ЈП Кикинда је управљач пута, а за потребе зимског одржавања у зимској сезони 2025/26. као извођач ангажована је Компанија Екоградња Зрењанин.

Такође, упућен је апел возачима да прилагоде брзину и начин вожње тренутним условима на путевима, користе зимску опрему и поштују саобраћајне прописе. Молимо грађане за стрпљење и разумевање док се радови на терену не заврше у потпуности- саопштили су из ЈП Кикинда.