Прву победу, у шестом покушају ове сезоне, забележили су стонотенисери Галадске (Ђукић, Кудлик, Весовић) у војвођанској групи трећег ранга надметања за мушкарце. У Кикинди савладали су 4:3 састав новосадског СТК Ћурић, а следећи ривал, у Локвама, биће им Банатул.
Д. П.
Најновије
Кикинда – Гледалаца: 150. Судија: Немања Кампић (Нови Сад). Стрелци: Ивановић 75. за ОФК Кикинду, Мишовић 87. за Младост. Жути картони: Будаи, Зечевић, Николић (ОФК Кикинда), Николић, Лукић (Младост). Црвени картон: Зечевић (ОФК Кикинда) 89. минут.
ОФК КИКИНДА: Јовановић, Зечевић, Белош, Ковачевић (Ивановић), Молнар (Кецман), Николић, Лекај (Стојанов), Шашић, Живанов, Стојановић (Станимиров), Будаи.
МЛАДОСТ: В. Петровић, Ракић (Крстић), Самуровић, Јуришић, Лукић, Радисављевић (Мишовић), А. Петровић, Николић, Цетић (Станковић), Новићевић (Вучинић), Ђурић.
Садржајно и борбено, поготово у другом полувремену, било је у дуелу две најслабије пласиране екипе, али и неефикасно на обе стране па је можда то и главни разлог зашто су, највећи део јесени, два банатска клуба провела при или на самом дну табеле.
Запретили су најпре гости, А. Петровић одлично је тукао под пречку, а голман Кикинђана Јовановић најавио кандидатуру за играча утакмице. Узвратио је на сличан начин, само из слободног ударца, Лекај, а тада је чувар мреже В. Петровић био на висини задатка да би у наставку акције Ковачевић промашио стопостотну прилику, изблиза је одбитак од голмана послао повише пречке.
У првој половини другог дела, низ одбрана и парада домаћег Јовановића, али и споран тренутак пред мрежом гостију када је Молнар у гол шанси пао у казненом простору, а стекао се утисак да је судија Кампић могао мирне душе показати на белу тачку. 
Ипак су Кикинђани повели четврт сата пре краја, Белош је искоса тукао, изблокиран је, али му се лопта вратила на ногу, брзо је одиграо ка Ивановићу који је, из шеснаестерца, из прве пуцао и затресао мрежу.
Разгоропадили су се домаћини, наставили с притском, имали два одлична покушаја, а оба пута голман Младости био је већ немоћан, међутим лопта је пролазила тик покрај стативе. Три минута пре краја, на 40 метара од своје мреже кикс Шашића, који је до тада био врло добар, и брза акција по боку па мат у два потеза Омољичана за изједначење Мишовића. На самом крају, Стојанов је био у стопроцентној шанси да донесе плен ОФК Кикинди, али је главом тукао у голмана гостију.
Д. П.
Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године је постала филмски сет младих стваралаца. На осмом по реду конкурсу „Књиготрејлер“, одржаном у суботу, приказани су најбољи радови учесника из Кикинде, региона, али и из иностранства. Организатори с поносом истичу да је ово најуспешније издање до сада: пристигло је око 50 трејлера, што је рекордан број пријава.
В. д. директорка библиотеке Дуња Бркин Трифуновић наглашава да је број радова још значајнији када се узме у обзир колико израда књиготрејлера захтева вештина.
-Ове године пријавило се највише радова до сад. Задовољни смо бројем и квалитетом, јер није једноставно урадити трејлер. Деца морају да поседују дигиталну писменост, али и високо развијено читање: да разумеју књигу, издвоје битно и преточе то у кратак видео – рекла је Бркин Трифуновић.
Тржиште жанрова било је разнолико: од класика до савремене књижевности, од фантастике до авантуре.
-Има свих жанрова, а све је више и самосталних радова где је и идеја и реализација потпуно дечија – додала је Бркин Трифуновић.
Овогодишњи конкурс био је посебан и по томе што је библиотека први пут понудила менторску подршку.
-За менторство се пријавило њих десетак. Неки су одустали, али нас радује што су многи истрајали. Важно је да знају да нису сами ако желе да стварају – истакла је в. д. директорка, посебно захваљујући сарадници Милици Стокић на улози ментора.
Она младима шаље и поруку охрабрења, позивајући се на речи писца Игора Коларова: „Ако не знаш како да почнеш – само почни. Идеје ће саме долазити.“
Председник жирија, писац Бранко Стевановић, напомиње да је овогодишњи избор био и најразноврснији до сада.
-Добили смо 50 трејлера, али је деце учесника много више. Раде у тимовима и то је дивно јер подстиче социјализацију. Имамо чак и предшколца који је направио трејлер о Џерониму Стилтону! А средњошколци су нас, као и увек одушевили професионалним приступом – објаснио је Стевновић.
Занимљиво је да нема преклапања у избору књига, што говори о ширини читалачких навика.
-Од необичних, личних избора до класика као што је Робинзон Крусо. То показује да неке књиге никад не застаревају – додао је Стевановић.
Жири, који су сачињавали Бранко Стевановић, Зорица Деспотов и Даринка Маљугић, при доношењу одлука у обзир је узимао све: од кадрова и сценографије, преко специјалних ефеката, до режије и идеје. Додељено је око 35 награда, укључујући и специјална признања.
Прва награда у категорији виших разреда основне школе, за трејлер о „Коралини“ Нила Гејмана, отишла је у Зрењанин. Четрнаестогодишња Василиса Пољаков рекла је да је инспирацију пронашла у заједничкој љубави према читању и снимању.
-Другарица Олга ми је рекла за конкурс и одмах смо одлучиле да пробамо. Волимо да читамо и снимамо, а ја волим и да монтирам. Читав процес је трајао неколико дана – испричала је Пољаков.
Олги Петровачки највећи изазов је била монтажа.
-Најтеже је било направити ефекте, јер је „Коралина“ фикција и много тога у реалности не постоји. Најлакше је било снимање, јер то волимо – објаснила је Петровачки.
Организатори истичу да конкурс има директан утицај на читање.
-Приметили смо да су књиге за које постоји књиготрејлер далеко читаније. Неке морамо додатно да набављамо јер их деца масовна траже – напоменула је в. д. директорка. Као свеж пример наводи да се књига „Леси се враћа кући“ већ данима не може наћи у фонду, јер је стално на читању.
Од првог издања 2018.године па до данас, конкурс „Књиготрејлер“ израстао је у један од најкреативнијих програма за младе у Кикинди.
-Технологија се развија, а ми морамо да растемо са њом. Желимо да конкурс дође до што више деце – поручили су организатори.
Свако дете које је учествовало, добило је признање. За многе од њих, ово је био први сусрет са филмском уметношћу. За друге, можда, први корак ка будућој професији.
Победници конкурса „Књиготрејлер“:
У категорији предшколаца, 1. награду освојио је трејлер „Џеронимо Стилтон“ који је направио Матеј Васић из вртића „Пчелица“ из Кикинде.
У категорији ученика И-ИВ разреда ОШ:
- специјалну награду за квалитетну замисао и тимски рад добио је трејлер за књигу „Жељко и Живко“ Алана МекДоналда, а тим који га је урадио чине: Алекса Јолић, Нађа Гавранчић, Филип Гавранчић и Сташа Шибул из одељења ИИ3 ОШ „Свети Сава“ из Кикинде.
- место: трејлер за књигу „Пипи Дуга Чарапа“ Астрид Линдгрен, ауторке Ларе Губаш, ИВ3 одељење ОШ „Братство јединство“ из Куцуре. Менторка на пројекту је била Марија Полдрухи.
- место: трејлер за књигу „Једрењак у кукурузу“ Златка Васића, следећих аутора: Миња Давидовић, Јана Станковић и Петра Живковић, одељење ИВ3 ОШ „Љупче Шпанац“ из Беле Паланке. Менторка на пројекту била је Славица Ћирић.
- место: трејлер за књигу „Бела грива“ Ренеа Гијоа, аутора Јована Радуловића, ученика ИВ1 одељења ОШ „Вук Караџић“ из Кикинде.
- место: трејлер за књигу „Бака Гангстер“ Дејвида Вилијамса, аутора Андреја Барте из одељења ИВ2 ОШ „Фејеш Клара“ из Кикинде. Менторка на пројекту била је Татјана Првуловић Јолић.
- место: трејлер за књигу „Исидора Мун иде код другарице на преспавањац“ Харијете Макастер“, ауторки Лене Јоцић и Олге Јанковић, ученица ИИИ разреда ОШ „Иво Андрић“ из Ниша.
- место: трејлер за књигу „Да ли је кокос опаснији од ајкуле?“ групе аутора, који је направила Невена Симић из ИВ разреда ОШ „Вук Караџић“ из Кикинде. Менторка на овом пројекту била је Десанка Ристић.
Категорија ученика В-ВИИИ разреда ОШ:
- место: трејлер за књигу „Паковање зјала“ Елизабете Георгиев, који је урадила Лена Дакић из В1, ОШ „Младост“ из Пригревице. Менторка је била Верица Дворнић.
- место: трејлер за књигу „Дневник Шоњавка“ Џефа Кинија. Аутори трејлера су Растко, Дамјан и Аљоша, ученици В1 ОШ „Др Јован Цвијић“ из Смедерева. Менторка: Виолета Драшковић.
- место: трејлер за књигу „Мој дека је био трешња“ Анђеле Нанети, аутора: Александар Кнежевић, Лазар Мијатов, Марко Игић, Драгољуб Вујанов, Иван Гребенаров, Стефан Вучетић и Тамара Мици – ученици ВИИ2 ОШ „Бошко Вребалов“ из Меленаца.
- место: трејлер за књигу „Коралина и тајанствени свет“ Нила Гејмана, ауторки Олге Петровачки из ВИИ4 и Василисе Пољакове из ВИИ2 ОШ „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина.
У категорији ученика И-ИВ разреда средњих школа:
- место: трејлер за књигу „Нечиста крв“ Борисава Станковића, који су направили Давид Кшан, Милош Завишић и Филип Мијатов, ученици ИВ6 СШ „Светозар Милетић“ из Новог Сада. Ментор: Марко Ламбета.
- место: трејлер за књигу „Приче испод змајевих крила“ Бранка Ћопића, који је направио Карл Новак, ученик ИВ6 СШ „Светозар Милетић“ из Новог Сада. Ментор: Марко Ламбета.
- место: трејлер за песму „Албатрос“ Шарла Бодлера, аутора: Марина Михок, Марина Вељин, Марина Николић, Тамара Коканов и Вања Бадрљички из ИИ1 Економско-трговинске школе у Кикинди. Менторка: Марија Мирчета.
- место: трејлер за књигу „Робинзон Крусо“ Данијела Дефоа, ауторке Љубице Савић, ученице И1 Медицинске школе из Ужица.
Народна библиотека „Јован Поповић“ ове године обележава 180 година постојања и рада. Тим поводом, у уторак, 18. новембра биће организован богат свечани програм.
Током готово два века постојања, библиотека је била чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.
Јубилеј ће бити обележен низом догађаја тако да је у 14 сати промоција сликовнице о библиотеци, аутора Роберта Такарича, сат времена касније је додела награда ауторима најбољих литерарних и ликовних радова, а за 18 часова Свечана академија поводом 180 година Библиотеке
Програм ће бити уприличен у холу Народне библиотеке „Јован Поповић“ , уз присуство уважених гостију и представника културног живота града.
Прва српска читаоница у Кикинди основана је 1845. заслугом тадашњих угледних Кикинђана са симболичним бројем књига, да би временом фонд растао и увећавао се до више од 160 хиљада наслова колико данас има Народна библиотека, једна од три најстарије у Републици Србији.
Народна библиотека је поводом значајне 180. годишњице овенчана Сретењским орденом, највишим државним признањем које сведочи о њеном значају за националну културу и мисији у афирмацији света књиге.
Гост подкаста Кикиндског портала је Дуња Бркин Трифуновић, директорица Народне библиотеке “Јован Поповић”.
Након што су представници регије Норланд у септембру посетили Кикинду, делегација нашег града, предвођена замеником градоначелника Дејаном Пударом, боравила је од 12. до 15. новембра у Нарвику у Норвешкој. Повод посете био је јачање дугогодишњег пријатељства два братска града.
Овом приликом становницима Нарвика поклоњена је монументална скулптура „Кикинђанка“, као симбол пријатељства и солидарности. Скулптуру су израдили вајари Биљана Поповић и Јован Блат, по графичком решењу Владислава Гајског, а на иницијатву в.д. директора Културног центра Марка Марковљева, који је такође био у Нарвику. Свечана церемонија откривања одржана је у Библиотеци града Нарвика, а овом догађају присуствовао је и Лав Пајкић, државни секретар у Министарству културе.
-Кикинду и Нарвик веже дугогодишње пријатељство настало током Другог светског рата, пошто је део становника нашег града интерниран на присилан рад у немачке логоре у Норвешкој – истакао је овом приликом Дејан Пудар. – Голгота коју су прошли наши преци и помоћ коју су имали од становника Нарвика учврстило је вишедеценијско пријатељство два народа и два града. Декларација о пријатељству потписана је шездесетих година прошлог века и од тада се оно негује и надограђује. Скулптура „Кикинђанка“ подсећа на прошлост, али је и залог будуће сарадње два народа.
Међу присутнима су били и председник региона Нордланд Еивидин Холст и посланица Хилде Гранде.
– Дубоко смо захвални на овом поклону. Овај великодушан гест симболизује топло и трајно пријатељство наших двеју локалних заједница – навео је заменик градоначелника Нарвика, Руне Ернест Остерген.
А. Ђ.
Светом Литургијом коју је служило свештенство наше епархије, уз резање и освећење славског колача у Храму Светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи. По благослову епископа банатског кикиндски храм славу слави два пута годишње 14. јула и 14. новембра.
Овогодишњи кумови биле су породице Ступар и Завишин. Супружници Владимир и Силвија први пут су кумовали.
-Сваке недеље и црквеним празницима присуствујемо Светој Литургији и овај храм доживљавамо као своју кућу – казао је Владимир Ступар. – Кумство је главна одлика хришћанства и нама је част што смо и на овај начин помогли обележавању славе. Радујемо се свему што се дешава у храму, а посебно смо срећни што је започета изградња звоника.
Бранислав Завишин напоменуо је да је његова породица неколико пута била у улози кума славе.
-Сматрам да је важно да одржавамо веру, али и традицију и Храм Светих Козме и Дамјана нас учи томе. Кумство је привилегија и доноси здравље дома и укућана. Помажемо изградњу колико и када можемо – додао је Бранислав Завишин.
Светој Литургији присуствовали су верници, као и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
-Треба сви да се угледамо на Свете Враче, на њихову веру која им је дала моћ да исцељују болеснике, на њихов начин живота који је Бог обдаримо снагом благодати рекао је старешина Храма светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић. – Захваљујем се свима на прилозима за изградњу звоника. Већ 22 године градимо и радимо захваљујући, пре свега, добрим људима који су помагали на много начина. Благо вама и нама што можемо у нашој Кикинди да имамо овакву светињу јер најважније је имати здраву породицу и заједницу.
Овом приликом протојереј Петровић подсетио је да је у току изградња звоника на ком ће се налазити три звона тежине 800, 400 и 200 килограма, изливена у Ливници „Кременовић“ из Белосаваца код Тополе.
Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари) и чудотворци који су, захваљујући даром од Бога за исцељење разних болести, бесплатно лечили, због чега их је народ прозвао бесребреницима.
А.Ђ.
У Градској кући организована је седмодневна јавна презентација урбанистичког пројекта брзе саобраћајнице Сомбор- Кикинда за део који се односи на територију нашег града. Пут на нашој територији почиње на граници града са општином Нови Бечеј и иде до државног пута према граничном прелазу Наково-Лунга, а постоји и крак према Руском Селу који излази на гранични прелаз у Српској Црњи. Сви грађани кроз чије парцеле ће пролазити пут, као и они у непосредном окружењу добили су позиве да присуствују презентацији.
Суграђанин Слободан Симић има њиву од седам јутара на Великоселском путу. Како истиче дошао је да види колико ће она бити обухваћена саобраћајницом.
-Укупно три парцеле које поседујем налазе се једна до друге. Очекујем да исплата за земљу буде коректна. Верујем да ће најпре бити обављена процена пољопривредног земљишта која је важна како нама, тако и инвеститору и претпостављам да ће бити потребна два вештачења. Осим класе којој земља припада процена ће обухватити и положај и инфраструктуру. Хектар моје њиве тренутно вреди 17.000 евра, а колико ће бити након што се заврше све неопходне процедуре у вези пута, видећемо – сазнајемо од Слободана Симића.
Јавни увид је део законске процедуре и грађанима је омогућено да урбанистички пројекат могу да виде и током викенда.
-Сви који имају примедбе могу да је напишу и пошаљу на наш Секретаријат – навела је Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.Ми ћемо их проследити покрајинском Комисији за планове која ће сваку примедбу понаособ разматрати. Пошто се донесе закључак, они који су упутили примедбу биће обавештени о одлуци Комисије. Када се прогласи да је саобраћајница од јавног интереса и када започне експропријација грађани чије њиве се налазе на траси добијаће позиве са понудама о обештећењу.
Грађани су највише питања поставили у вези исплате земље, а многе је интересовало да ли ће постојати могућност да добију исту површину обрадиве земље на другој локацији.
На нашој територији саобраћајница позната као „осмех Војводине“ обухватиће 16,2 километара пута. Планирана су три укрштања у нивоу површинске кружне раскрснице, Кикинда југ, Кикинда исток и Кикинда север. Траса прелази преко више мелиоративних канала, преко канала ДТД, Кикиндски канал на граници деонице са деоницом Нови Бечеј, регионалних пруга, државних и општинских путева и укрштањима са инфраструктурним системима.
Брза саобраћајница је пројектована за брзину од 100 километара на сат и обухватаће 46 мостова, 34 надвожњака, пет подвожњака и 35 пропуста. Поред тога, пројектом је планирана и изградња 12 петљи, те 13 површинских кружних раскрсница.
А.Ђ.
Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић и министар за јавна улагања Дарко Глишић уручили су представницима јединица локалне самоуправе уговоре којима се обезбеђује 130 милиона динара за набавку хране и огрева за најугроженије избегличке породице.
Граду Кикинди припала су два уговора, један о набавци огрева у износу од 2,4 милиона динара и други о пружању помоћи у храни за најугроженије избегличке и интерно расељене породице у износу од 708.000 динара.
Уговоре је потписао градоначелник Младен Богдан, који је истакао да Кикинда стоји поносно уз сваку породицу која тражи сигурност и нови почетак.
-Србија је наша заједничка кућа, и када сви заједно деламо одговорно и с љубављу, можемо да пружимо конкретну подршку онима којима је најпотребнија и да оставимо трајан траг добре воље и солидарности. Ови уговори омогућују да се обезбеде конкретна средства за основне потребе – огрев за загревање домова током зиме и храна за достојанствен живот, показујући да Кикинда и држава заједно стоје као стуб подршке и наде за све којима је потребна помоћ – навео је Богдан.
У склопу програма солидарности „Огрев и храна за најугроженије“ уручени су уговори за доделу 4.663 пакета хране и 3.550 пакета огревног дрвета, намењени за укупно око 7.200 породица, казала је Станисављевић, док је министар Глишић напоменуо да је 214 уговора који су потписани прилика да многе од угрожених породица реше неке од својих проблема.
Локалне самоуправе расписаће јавне позиве за набавку хране и огрева на које могу да се јаве породице избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији.
А.Ђ.
Бивше одмаралиште у Прчњу, у власништву града, продато је за милион и 115 хиљада евра. Нови власник је панчевачка фирма „Фат Фрумос“ која је била у обавези да након лицитације уплати аванс, а пре закључења уговора да исплати целокупан износ што је и урађено, истакао је градоначелник Младен Богдан.
-Продаја одмаралишта била је тема политичких и друштвених дебата од момента када је покренута иницијатива да се на овај начин реши проблем. Лицитација је одржана 12. септембра и на њој је учествовало шест понуђача. Уговор је потписан 10. новембра, а комплетна процедура реализована је у складу са законом. Средства од продаје, која су на рачуну града, биће искориштена искључиво за инфраструктурна и инвестициона улагања, а то је посебно важно за садржаје за децу јер су и ово одмаралиште користили управо најмлађи. Имамо зграда које је неопходно реконструисати, а отвара се могућност и изградње нових – прецизирао је градоначелник Богдан.
У одмаралишту у Прчњу нико није ушао 28 година, од 2006. године оно се налази у другој држави, у Црној Гори. Оно је руина којој тешко може да се приђе.
-Део објекта није легализован, не постоји могућност да се капацитети одмаралишта прошире и осавремене јер је неопходно испоштовати стандарде за објекте у којима бораве деца. Када се сагледају све чињенице, ми смо храбро донели одлуку да се одмаралиште прода. Подсетићу да је најпре на седници Скупштине града донета одлука о отуђењу уз противљење опозиције чији представници су износили паушалне оцене и обмањивали су јавност разним нетачним информацијама. Све до тада нико о одмаралишту није причао, али је оно била добра тема да се подгреје ситуација у граду. Појединци су подбуњивали са несувислим коментарима и предлозима на друштвеним мрежама како би прикупили јефтине политичке поене – подсетио је први човек града.
Продајом је решен вишедеценијски проблем са којим нико није имао храбрости да се ухвати у коштац, навео је Младен Богдан.
-Тему продаје одмаралишта врло брзо су заборавили они који су највише били против. Свако је имао прилику, пре свега они који се активно баве политиком и представљају грађане у локалном парламенту, да се упознају и испрате комплетну процедуру од почетка до краја. Сматрам да је добијена цена добра јер је за 400.000 евра већа од процењене вредности – закључио је први човек града.
Процену тржишне вредности обавила је фирма „Шпика Инжењеринг“ и она је износила 753.000 евра, што је била и почетна цена на лицитацији.
Катастарска парцела налази се на потесу Гамбровина. Њена укупна површина је 519 квадратних метара од чега је двориште 379, зграда 140 квадрата, а поред су ливаде треће класе површине 1.016 и 1.196 квадрата. На парцели се налази зеленило ограничене намене, тако да се на њој не може ништа градити.
Врло брзо биће покренуто партиципативно буџетирање односно отвориће се могућност да се путем јавне расправе предлажу инвестициона и инфраструктурна улагања.
-Позивам све представнике јавности и политичких група, заинтересоване суграђане да учествују. Свако ко жели моћи ће да даје предлоге и свачије мишљење биће уважено. Једна од тема биће и располагање новчаним средствима добијеним продајом одмаралишта у Прчњу – открио је градоначелник Богдан.
Одлука о буџету за наредну годину биће донета у децембру, а након јавне расправе.
А.Ђ.