Prvu pobedu, u šestom pokušaju ove sezone, zabeležili su stonoteniseri Galadske (Đukić, Kudlik, Vesović) u vojvođanskoj grupi trećeg ranga nadmetanja za muškarce. U Kikindi savladali su 4:3 sastav novosadskog STK Ćurić, a sledeći rival, u Lokvama, biće im Banatul.
D. P.
Најновије
Kikinda – Gledalaca: 150. Sudija: Nemanja Kampić (Novi Sad). Strelci: Ivanović 75. za OFK Kikindu, Mišović 87. za Mladost. Žuti kartoni: Budai, Zečević, Nikolić (OFK Kikinda), Nikolić, Lukić (Mladost). Crveni karton: Zečević (OFK Kikinda) 89. minut.
OFK KIKINDA: Jovanović, Zečević, Beloš, Kovačević (Ivanović), Molnar (Kecman), Nikolić, Lekaj (Stojanov), Šašić, Živanov, Stojanović (Stanimirov), Budai.
MLADOST: V. Petrović, Rakić (Krstić), Samurović, Jurišić, Lukić, Radisavljević (Mišović), A. Petrović, Nikolić, Cetić (Stanković), Novićević (Vučinić), Đurić.
Sadržajno i borbeno, pogotovo u drugom poluvremenu, bilo je u duelu dve najslabije plasirane ekipe, ali i neefikasno na obe strane pa je možda to i glavni razlog zašto su, najveći deo jeseni, dva banatska kluba provela pri ili na samom dnu tabele.
Zapretili su najpre gosti, A. Petrović odlično je tukao pod prečku, a golman Kikinđana Jovanović najavio kandidaturu za igrača utakmice. Uzvratio je na sličan način, samo iz slobodnog udarca, Lekaj, a tada je čuvar mreže V. Petrović bio na visini zadatka da bi u nastavku akcije Kovačević promašio stopostotnu priliku, izbliza je odbitak od golmana poslao poviše prečke.
U prvoj polovini drugog dela, niz odbrana i parada domaćeg Jovanovića, ali i sporan trenutak pred mrežom gostiju kada je Molnar u gol šansi pao u kaznenom prostoru, a stekao se utisak da je sudija Kampić mogao mirne duše pokazati na belu tačku. 
Ipak su Kikinđani poveli četvrt sata pre kraja, Beloš je iskosa tukao, izblokiran je, ali mu se lopta vratila na nogu, brzo je odigrao ka Ivanoviću koji je, iz šesnaesterca, iz prve pucao i zatresao mrežu.
Razgoropadili su se domaćini, nastavili s pritskom, imali dva odlična pokušaja, a oba puta golman Mladosti bio je već nemoćan, međutim lopta je prolazila tik pokraj stative. Tri minuta pre kraja, na 40 metara od svoje mreže kiks Šašića, koji je do tada bio vrlo dobar, i brza akcija po boku pa mat u dva poteza Omoljičana za izjednačenje Mišovića. Na samom kraju, Stojanov je bio u stoprocentnoj šansi da donese plen OFK Kikindi, ali je glavom tukao u golmana gostiju.
D. P.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i ove godine je postala filmski set mladih stvaralaca. Na osmom po redu konkursu „Knjigotrejler“, održanom u subotu, prikazani su najbolji radovi učesnika iz Kikinde, regiona, ali i iz inostranstva. Organizatori s ponosom ističu da je ovo najuspešnije izdanje do sada: pristiglo je oko 50 trejlera, što je rekordan broj prijava.
V. d. direktorka biblioteke Dunja Brkin Trifunović naglašava da je broj radova još značajniji kada se uzme u obzir koliko izrada knjigotrejlera zahteva veština.
-Ove godine prijavilo se najviše radova do sad. Zadovoljni smo brojem i kvalitetom, jer nije jednostavno uraditi trejler. Deca moraju da poseduju digitalnu pismenost, ali i visoko razvijeno čitanje: da razumeju knjigu, izdvoje bitno i pretoče to u kratak video – rekla je Brkin Trifunović.
Tržište žanrova bilo je raznoliko: od klasika do savremene književnosti, od fantastike do avanture.
-Ima svih žanrova, a sve je više i samostalnih radova gde je i ideja i realizacija potpuno dečija – dodala je Brkin Trifunović.
Ovogodišnji konkurs bio je poseban i po tome što je biblioteka prvi put ponudila mentorsku podršku.
-Za mentorstvo se prijavilo njih desetak. Neki su odustali, ali nas raduje što su mnogi istrajali. Važno je da znaju da nisu sami ako žele da stvaraju – istakla je v. d. direktorka, posebno zahvaljujući saradnici Milici Stokić na ulozi mentora.
Ona mladima šalje i poruku ohrabrenja, pozivajući se na reči pisca Igora Kolarova: „Ako ne znaš kako da počneš – samo počni. Ideje će same dolaziti.“
Predsednik žirija, pisac Branko Stevanović, napominje da je ovogodišnji izbor bio i najraznovrsniji do sada.
-Dobili smo 50 trejlera, ali je dece učesnika mnogo više. Rade u timovima i to je divno jer podstiče socijalizaciju. Imamo čak i predškolca koji je napravio trejler o Džeronimu Stiltonu! A srednjoškolci su nas, kao i uvek oduševili profesionalnim pristupom – objasnio je Stevnović.
Zanimljivo je da nema preklapanja u izboru knjiga, što govori o širini čitalačkih navika.
-Od neobičnih, ličnih izbora do klasika kao što je Robinzon Kruso. To pokazuje da neke knjige nikad ne zastarevaju – dodao je Stevanović.
Žiri, koji su sačinjavali Branko Stevanović, Zorica Despotov i Darinka Maljugić, pri donošenju odluka u obzir je uzimao sve: od kadrova i scenografije, preko specijalnih efekata, do režije i ideje. Dodeljeno je oko 35 nagrada, uključujući i specijalna priznanja.
Prva nagrada u kategoriji viših razreda osnovne škole, za trejler o „Koralini“ Nila Gejmana, otišla je u Zrenjanin. Četrnaestogodišnja Vasilisa Poljakov rekla je da je inspiraciju pronašla u zajedničkoj ljubavi prema čitanju i snimanju.
-Drugarica Olga mi je rekla za konkurs i odmah smo odlučile da probamo. Volimo da čitamo i snimamo, a ja volim i da montiram. Čitav proces je trajao nekoliko dana – ispričala je Poljakov.
Olgi Petrovački najveći izazov je bila montaža.
-Najteže je bilo napraviti efekte, jer je „Koralina“ fikcija i mnogo toga u realnosti ne postoji. Najlakše je bilo snimanje, jer to volimo – objasnila je Petrovački.
Organizatori ističu da konkurs ima direktan uticaj na čitanje.
-Primetili smo da su knjige za koje postoji knjigotrejler daleko čitanije. Neke moramo dodatno da nabavljamo jer ih deca masovna traže – napomenula je v. d. direktorka. Kao svež primer navodi da se knjiga „Lesi se vraća kući“ već danima ne može naći u fondu, jer je stalno na čitanju.
Od prvog izdanja 2018.godine pa do danas, konkurs „Knjigotrejler“ izrastao je u jedan od najkreativnijih programa za mlade u Kikindi.
-Tehnologija se razvija, a mi moramo da rastemo sa njom. Želimo da konkurs dođe do što više dece – poručili su organizatori.
Svako dete koje je učestvovalo, dobilo je priznanje. Za mnoge od njih, ovo je bio prvi susret sa filmskom umetnošću. Za druge, možda, prvi korak ka budućoj profesiji.
Pobednici konkursa „Knjigotrejler“:
U kategoriji predškolaca, 1. nagradu osvojio je trejler „Džeronimo Stilton“ koji je napravio Matej Vasić iz vrtića „Pčelica“ iz Kikinde.
U kategoriji učenika I-IV razreda OŠ:
- specijalnu nagradu za kvalitetnu zamisao i timski rad dobio je trejler za knjigu „Željko i Živko“ Alana MekDonalda, a tim koji ga je uradio čine: Aleksa Jolić, Nađa Gavrančić, Filip Gavrančić i Staša Šibul iz odeljenja II3 OŠ „Sveti Sava“ iz Kikinde.
- mesto: trejler za knjigu „Pipi Duga Čarapa“ Astrid Lindgren, autorke Lare Gubaš, IV3 odeljenje OŠ „Bratstvo jedinstvo“ iz Kucure. Mentorka na projektu je bila Marija Poldruhi.
- mesto: trejler za knjigu „Jedrenjak u kukuruzu“ Zlatka Vasića, sledećih autora: Minja Davidović, Jana Stanković i Petra Živković, odeljenje IV3 OŠ „Ljupče Španac“ iz Bele Palanke. Mentorka na projektu bila je Slavica Ćirić.
- mesto: trejler za knjigu „Bela griva“ Renea Gijoa, autora Jovana Radulovića, učenika IV1 odeljenja OŠ „Vuk Karadžić“ iz Kikinde.
- mesto: trejler za knjigu „Baka Gangster“ Dejvida Vilijamsa, autora Andreja Barte iz odeljenja IV2 OŠ „Feješ Klara“ iz Kikinde. Mentorka na projektu bila je Tatjana Prvulović Jolić.
- mesto: trejler za knjigu „Isidora Mun ide kod drugarice na prespavanjac“ Harijete Makaster“, autorki Lene Jocić i Olge Janković, učenica III razreda OŠ „Ivo Andrić“ iz Niša.
- mesto: trejler za knjigu „Da li je kokos opasniji od ajkule?“ grupe autora, koji je napravila Nevena Simić iz IV razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Kikinde. Mentorka na ovom projektu bila je Desanka Ristić.
Kategorija učenika V-VIII razreda OŠ:
- mesto: trejler za knjigu „Pakovanje zjala“ Elizabete Georgiev, koji je uradila Lena Dakić iz V1, OŠ „Mladost“ iz Prigrevice. Mentorka je bila Verica Dvornić.
- mesto: trejler za knjigu „Dnevnik Šonjavka“ Džefa Kinija. Autori trejlera su Rastko, Damjan i Aljoša, učenici V1 OŠ „Dr Jovan Cvijić“ iz Smedereva. Mentorka: Violeta Drašković.
- mesto: trejler za knjigu „Moj deka je bio trešnja“ Anđele Naneti, autora: Aleksandar Knežević, Lazar Mijatov, Marko Igić, Dragoljub Vujanov, Ivan Grebenarov, Stefan Vučetić i Tamara Mici – učenici VII2 OŠ „Boško Vrebalov“ iz Melenaca.
- mesto: trejler za knjigu „Koralina i tajanstveni svet“ Nila Gejmana, autorki Olge Petrovački iz VII4 i Vasilise Poljakove iz VII2 OŠ „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina.
U kategoriji učenika I-IV razreda srednjih škola:
- mesto: trejler za knjigu „Nečista krv“ Borisava Stankovića, koji su napravili David Kšan, Miloš Zavišić i Filip Mijatov, učenici IV6 SŠ „Svetozar Miletić“ iz Novog Sada. Mentor: Marko Lambeta.
- mesto: trejler za knjigu „Priče ispod zmajevih krila“ Branka Ćopića, koji je napravio Karl Novak, učenik IV6 SŠ „Svetozar Miletić“ iz Novog Sada. Mentor: Marko Lambeta.
- mesto: trejler za pesmu „Albatros“ Šarla Bodlera, autora: Marina Mihok, Marina Veljin, Marina Nikolić, Tamara Kokanov i Vanja Badrljički iz II1 Ekonomsko-trgovinske škole u Kikindi. Mentorka: Marija Mirčeta.
- mesto: trejler za knjigu „Robinzon Kruso“ Danijela Defoa, autorke Ljubice Savić, učenice I1 Medicinske škole iz Užica.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ ove godine obeležava 180 godina postojanja i rada. Tim povodom, u utorak, 18. novembra biće organizovan bogat svečani program.
Tokom gotovo dva veka postojanja, biblioteka je bila čuvar pisane reči, centar kulturnih dešavanja i mesto susretanja svih generacija čitalaca.
Jubilej će biti obeležen nizom događaja tako da je u 14 sati promocija slikovnice o biblioteci, autora Roberta Takariča, sat vremena kasnije je dodela nagrada autorima najboljih literarnih i likovnih radova, a za 18 časova Svečana akademija povodom 180 godina Biblioteke
Program će biti upriličen u holu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , uz prisustvo uvaženih gostiju i predstavnika kulturnog života grada.
Prva srpska čitaonica u Kikindi osnovana je 1845. zaslugom tadašnjih uglednih Kikinđana sa simboličnim brojem knjiga, da bi vremenom fond rastao i uvećavao se do više od 160 hiljada naslova koliko danas ima Narodna biblioteka, jedna od tri najstarije u Republici Srbiji.
Narodna biblioteka je povodom značajne 180. godišnjice ovenčana Sretenjskim ordenom, najvišim državnim priznanjem koje svedoči o njenom značaju za nacionalnu kulturu i misiji u afirmaciji sveta knjige.
Gost podkasta Kikindskog portala je Dunja Brkin Trifunović, direktorica Narodne biblioteke “Jovan Popović”.
Nakon što su predstavnici regije Norland u septembru posetili Kikindu, delegacija našeg grada, predvođena zamenikom gradonačelnika Dejanom Pudarom, boravila je od 12. do 15. novembra u Narviku u Norveškoj. Povod posete bio je jačanje dugogodišnjeg prijateljstva dva bratska grada.
Ovom prilikom stanovnicima Narvika poklonjena je monumentalna skulptura „Kikinđanka“, kao simbol prijateljstva i solidarnosti. Skulpturu su izradili vajari Biljana Popović i Jovan Blat, po grafičkom rešenju Vladislava Gajskog, a na inicijatvu v.d. direktora Kulturnog centra Marka Markovljeva, koji je takođe bio u Narviku. Svečana ceremonija otkrivanja održana je u Biblioteci grada Narvika, a ovom događaju prisustvovao je i Lav Pajkić, državni sekretar u Ministarstvu kulture.
-Kikindu i Narvik veže dugogodišnje prijateljstvo nastalo tokom Drugog svetskog rata, pošto je deo stanovnika našeg grada interniran na prisilan rad u nemačke logore u Norveškoj – istakao je ovom prilikom Dejan Pudar. – Golgota koju su prošli naši preci i pomoć koju su imali od stanovnika Narvika učvrstilo je višedecenijsko prijateljstvo dva naroda i dva grada. Deklaracija o prijateljstvu potpisana je šezdesetih godina prošlog veka i od tada se ono neguje i nadograđuje. Skulptura „Kikinđanka“ podseća na prošlost, ali je i zalog buduće saradnje dva naroda.
Među prisutnima su bili i predsednik regiona Nordland Eividin Holst i poslanica Hilde Grande.
– Duboko smo zahvalni na ovom poklonu. Ovaj velikodušan gest simbolizuje toplo i trajno prijateljstvo naših dveju lokalnih zajednica – naveo je zamenik gradonačelnika Narvika, Rune Ernest Ostergen.
A. Đ.
Svetom Liturgijom koju je služilo sveštenstvo naše eparhije, uz rezanje i osvećenje slavskog kolača u Hramu Svetih Kozme i Damjana obeležena je slava Sveti Vrači. Po blagoslovu episkopa banatskog kikindski hram slavu slavi dva puta godišnje 14. jula i 14. novembra.
Ovogodišnji kumovi bile su porodice Stupar i Zavišin. Supružnici Vladimir i Silvija prvi put su kumovali.
-Svake nedelje i crkvenim praznicima prisustvujemo Svetoj Liturgiji i ovaj hram doživljavamo kao svoju kuću – kazao je Vladimir Stupar. – Kumstvo je glavna odlika hrišćanstva i nama je čast što smo i na ovaj način pomogli obeležavanju slave. Radujemo se svemu što se dešava u hramu, a posebno smo srećni što je započeta izgradnja zvonika.
Branislav Zavišin napomenuo je da je njegova porodica nekoliko puta bila u ulozi kuma slave.
-Smatram da je važno da održavamo veru, ali i tradiciju i Hram Svetih Kozme i Damjana nas uči tome. Kumstvo je privilegija i donosi zdravlje doma i ukućana. Pomažemo izgradnju koliko i kada možemo – dodao je Branislav Zavišin.
Svetoj Liturgiji prisustvovali su vernici, kao i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
-Treba svi da se ugledamo na Svete Vrače, na njihovu veru koja im je dala moć da isceljuju bolesnike, na njihov način života koji je Bog obdarimo snagom blagodati rekao je starešina Hrama svetih Kozme i Damjana, protojerej Boban Petrović. – Zahvaljujem se svima na prilozima za izgradnju zvonika. Već 22 godine gradimo i radimo zahvaljujući, pre svega, dobrim ljudima koji su pomagali na mnogo načina. Blago vama i nama što možemo u našoj Kikindi da imamo ovakvu svetinju jer najvažnije je imati zdravu porodicu i zajednicu.
Ovom prilikom protojerej Petrović podsetio je da je u toku izgradnja zvonika na kom će se nalaziti tri zvona težine 800, 400 i 200 kilograma, izlivena u Livnici „Kremenović“ iz Belosavaca kod Topole.
Sveti Kozma i Damjan bili su vračevi (lekari) i čudotvorci koji su, zahvaljujući darom od Boga za isceljenje raznih bolesti, besplatno lečili, zbog čega ih je narod prozvao besrebrenicima.
A.Đ.
U Gradskoj kući organizovana je sedmodnevna javna prezentacija urbanističkog projekta brze saobraćajnice Sombor- Kikinda za deo koji se odnosi na teritoriju našeg grada. Put na našoj teritoriji počinje na granici grada sa opštinom Novi Bečej i ide do državnog puta prema graničnom prelazu Nakovo-Lunga, a postoji i krak prema Ruskom Selu koji izlazi na granični prelaz u Srpskoj Crnji. Svi građani kroz čije parcele će prolaziti put, kao i oni u neposrednom okruženju dobili su pozive da prisustvuju prezentaciji.
Sugrađanin Slobodan Simić ima njivu od sedam jutara na Velikoselskom putu. Kako ističe došao je da vidi koliko će ona biti obuhvaćena saobraćajnicom.
-Ukupno tri parcele koje posedujem nalaze se jedna do druge. Očekujem da isplata za zemlju bude korektna. Verujem da će najpre biti obavljena procena poljoprivrednog zemljišta koja je važna kako nama, tako i investitoru i pretpostavljam da će biti potrebna dva veštačenja. Osim klase kojoj zemlja pripada procena će obuhvatiti i položaj i infrastrukturu. Hektar moje njive trenutno vredi 17.000 evra, a koliko će biti nakon što se završe sve neophodne procedure u vezi puta, videćemo – saznajemo od Slobodana Simića.
Javni uvid je deo zakonske procedure i građanima je omogućeno da urbanistički projekat mogu da vide i tokom vikenda.
-Svi koji imaju primedbe mogu da je napišu i pošalju na naš Sekretarijat – navela je Jelena Bajić Ivetić, sekretarka Sekretarijata za urbanizam, objedinjenu proceduru i izgradnju grada.Mi ćemo ih proslediti pokrajinskom Komisiji za planove koja će svaku primedbu ponaosob razmatrati. Pošto se donese zaključak, oni koji su uputili primedbu biće obavešteni o odluci Komisije. Kada se proglasi da je saobraćajnica od javnog interesa i kada započne eksproprijacija građani čije njive se nalaze na trasi dobijaće pozive sa ponudama o obeštećenju.
Građani su najviše pitanja postavili u vezi isplate zemlje, a mnoge je interesovalo da li će postojati mogućnost da dobiju istu površinu obradive zemlje na drugoj lokaciji.
Na našoj teritoriji saobraćajnica poznata kao „osmeh Vojvodine“ obuhvatiće 16,2 kilometara puta. Planirana su tri ukrštanja u nivou površinske kružne raskrsnice, Kikinda jug, Kikinda istok i Kikinda sever. Trasa prelazi preko više meliorativnih kanala, preko kanala DTD, Kikindski kanal na granici deonice sa deonicom Novi Bečej, regionalnih pruga, državnih i opštinskih puteva i ukrštanjima sa infrastrukturnim sistemima.
Brza saobraćajnica je projektovana za brzinu od 100 kilometara na sat i obuhvataće 46 mostova, 34 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, projektom je planirana i izgradnja 12 petlji, te 13 površinskih kružnih raskrsnica.
A.Đ.
Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević i ministar za javna ulaganja Darko Glišić uručili su predstavnicima jedinica lokalne samouprave ugovore kojima se obezbeđuje 130 miliona dinara za nabavku hrane i ogreva za najugroženije izbegličke porodice.
Gradu Kikindi pripala su dva ugovora, jedan o nabavci ogreva u iznosu od 2,4 miliona dinara i drugi o pružanju pomoći u hrani za najugroženije izbegličke i interno raseljene porodice u iznosu od 708.000 dinara.
Ugovore je potpisao gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je istakao da Kikinda stoji ponosno uz svaku porodicu koja traži sigurnost i novi početak.
-Srbija je naša zajednička kuća, i kada svi zajedno delamo odgovorno i s ljubavlju, možemo da pružimo konkretnu podršku onima kojima je najpotrebnija i da ostavimo trajan trag dobre volje i solidarnosti. Ovi ugovori omogućuju da se obezbede konkretna sredstva za osnovne potrebe – ogrev za zagrevanje domova tokom zime i hrana za dostojanstven život, pokazujući da Kikinda i država zajedno stoje kao stub podrške i nade za sve kojima je potrebna pomoć – naveo je Bogdan.
U sklopu programa solidarnosti „Ogrev i hrana za najugroženije“ uručeni su ugovori za dodelu 4.663 paketa hrane i 3.550 paketa ogrevnog drveta, namenjeni za ukupno oko 7.200 porodica, kazala je Stanisavljević, dok je ministar Glišić napomenuo da je 214 ugovora koji su potpisani prilika da mnoge od ugroženih porodica reše neke od svojih problema.
Lokalne samouprave raspisaće javne pozive za nabavku hrane i ogreva na koje mogu da se jave porodice izbeglica, interno raseljenih lica i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji.
A.Đ.
Bivše odmaralište u Prčnju, u vlasništvu grada, prodato je za milion i 115 hiljada evra. Novi vlasnik je pančevačka firma „Fat Frumos“ koja je bila u obavezi da nakon licitacije uplati avans, a pre zaključenja ugovora da isplati celokupan iznos što je i urađeno, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
-Prodaja odmarališta bila je tema političkih i društvenih debata od momenta kada je pokrenuta inicijativa da se na ovaj način reši problem. Licitacija je održana 12. septembra i na njoj je učestvovalo šest ponuđača. Ugovor je potpisan 10. novembra, a kompletna procedura realizovana je u skladu sa zakonom. Sredstva od prodaje, koja su na računu grada, biće iskorištena isključivo za infrastrukturna i investiciona ulaganja, a to je posebno važno za sadržaje za decu jer su i ovo odmaralište koristili upravo najmlađi. Imamo zgrada koje je neophodno rekonstruisati, a otvara se mogućnost i izgradnje novih – precizirao je gradonačelnik Bogdan.
U odmaralištu u Prčnju niko nije ušao 28 godina, od 2006. godine ono se nalazi u drugoj državi, u Crnoj Gori. Ono je ruina kojoj teško može da se priđe.
-Deo objekta nije legalizovan, ne postoji mogućnost da se kapaciteti odmarališta prošire i osavremene jer je neophodno ispoštovati standarde za objekte u kojima borave deca. Kada se sagledaju sve činjenice, mi smo hrabro doneli odluku da se odmaralište proda. Podsetiću da je najpre na sednici Skupštine grada doneta odluka o otuđenju uz protivljenje opozicije čiji predstavnici su iznosili paušalne ocene i obmanjivali su javnost raznim netačnim informacijama. Sve do tada niko o odmaralištu nije pričao, ali je ono bila dobra tema da se podgreje situacija u gradu. Pojedinci su podbunjivali sa nesuvislim komentarima i predlozima na društvenim mrežama kako bi prikupili jeftine političke poene – podsetio je prvi čovek grada.
Prodajom je rešen višedecenijski problem sa kojim niko nije imao hrabrosti da se uhvati u koštac, naveo je Mladen Bogdan.
-Temu prodaje odmarališta vrlo brzo su zaboravili oni koji su najviše bili protiv. Svako je imao priliku, pre svega oni koji se aktivno bave politikom i predstavljaju građane u lokalnom parlamentu, da se upoznaju i isprate kompletnu proceduru od početka do kraja. Smatram da je dobijena cena dobra jer je za 400.000 evra veća od procenjene vrednosti – zaključio je prvi čovek grada.
Procenu tržišne vrednosti obavila je firma „Špika Inženjering“ i ona je iznosila 753.000 evra, što je bila i početna cena na licitaciji.
Katastarska parcela nalazi se na potesu Gambrovina. Njena ukupna površina je 519 kvadratnih metara od čega je dvorište 379, zgrada 140 kvadrata, a pored su livade treće klase površine 1.016 i 1.196 kvadrata. Na parceli se nalazi zelenilo ograničene namene, tako da se na njoj ne može ništa graditi.
Vrlo brzo biće pokrenuto participativno budžetiranje odnosno otvoriće se mogućnost da se putem javne rasprave predlažu investiciona i infrastrukturna ulaganja.
-Pozivam sve predstavnike javnosti i političkih grupa, zainteresovane sugrađane da učestvuju. Svako ko želi moći će da daje predloge i svačije mišljenje biće uvaženo. Jedna od tema biće i raspolaganje novčanim sredstvima dobijenim prodajom odmarališta u Prčnju – otkrio je gradonačelnik Bogdan.
Odluka o budžetu za narednu godinu biće doneta u decembru, a nakon javne rasprave.
A.Đ.