June 27, 2026

Најновије

korindjanje-9

Korinđanje u Gradskoj kući: osmesi, pesma i deca kao glavni gosti

Redakcija Kikindski January 6, 2026

Večeras je u Gradskoj kući u Kikindi održano tradicionalno korinđanje, koje je i ove godine okupilo najmlađe sugrađane u prazničnoj i veseloj atmosferi. Uz muziku, osmehe i korinđalke, deca su donela duh Badnjeg dana u centar grada, a vrata Gradske kuće bila su otvorena za sve korinđaše.

Među njima je bila i osmogodišnja Anđela Vasilov, koja je prvi put učestvovala u ovom događaju.

-Prvi put sam ovde i jako mi se dopada. Kad dođem kući, nastaviću da korinđam u komšiluku – rekla je Anđela, recitujući pesmicu koju je pripremila za ovaj nastup.

Sestre Lana Komnenović (10) i Lea Komnenović (7) kažu da im je korinđanje u Gradskoj kući već postalo tradicija.

-I prethodnih godina smo korinđale ovde i baš nam se sviđa. Posle ovoga idemo u kuće i stanove. Najviše volimo kad dobijemo slatkiše – istakle su one.

Dvanaestogodišnja Nevena Mirkov smatra da je korinđanje jedan od najlepših običaja.

-Svake godine idem u korinđanje. Već sam nekoliko puta bila u Gradskoj kući i sada uopšte nemam tremu kada treba da recitujem – izjavila je Nevena.

Gradonačelnik Mladen Bogdan podsetio je da je ovo šesta godina zaredom kako Gradska kuća otvara vrata korinđašima.

-Tradicionalno se okupljamo 6. januara uveče i otvaramo vrata našim najmlađima i svim korinđašima. Ovde čuvamo tradiciju, istoriju našeg podneblja i kulturu. Deca nam, kao mali anđeli, unose radost i sreću u Gradsku kuću, a sa ovom tradicijom ćemo nastaviti i ubuduće – poručio je Bogdan.

 

fcc-2

Odgovorili na potrebe građana: Nova izmena rasporeda odnošenja otpada

Jelena Trifunović January 6, 2026

Zbog povećanog obima otpada tokom prazničnog perioda, a na osnovu sugestija i potreba građana, kompanija FCC Kikinda će izvršiti privremenu izmenu rasporeda odnošenja otpada po ulicama i mesnim zajednicama i to:

Raspored planiran za 07.01. realizuje se 08.01.

Raspored planiran za 08.01. realizuje se 09.01.

Raspored planiran za 09.01. realizuje se 10.01.

Iz kompanije FCC  zahvaljuju se građanima na razumevanju i saradnji.

hram-nakovo

Badnje veče u Nakovu okupilo brojne meštane

Jelena Trifunović January 6, 2026

U prisustvu velikog broja vernika i u Nakovu je proslavljen Banji dan. Najpre je u ranim popodnevnim časovima litija sa badnjakom prošla kroz selo i pozvala vernike da u miru i s radošću proslave ovaj najradosniji hrišćanski praznik.

Potom su u 17 časova sveštenik Srđan Vučanović i prisutni meštani upalili badnjak. Nakon liturgije, vernici su se, kako običaji i nalažu, poslužili prigodnom posnom trpezom.

Najradosniji su bili najmlađi, a parohijanima je sveštenik poželeo blagodat i zdravlje tokom cele godine pred nama.

N. Savić

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

paljenje-badnjaka

Najmlađa kuma u istoriji kikindskog badnjaka

Redakcija Kikindski January 6, 2026

Tradicionalno paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog oca Nikolaja u Kikindi ove godine obeleženo je nesvakidašnjim detaljem: ulogu kume ponela je šestogodišnja Nika Beleslin, najmlađa kuma od kada se ovaj običaj organizovano neguje u gradu. Badnjak je, kao i prethodnih godina, u hram dovezen u povorci zaprega i jahača članova koljičkog kluba Banat.

Nika Beleslin, koja je i ranijih godina učestvovala u badnjačkim povorkama, podelila je sa nama svoje utiske.

-Već sam učestvovala u ovim povorkama na Badnji dan, a danas sam kuma. Kod nas su došli konjari, povorka, išli smo po kućama, nosili smo badnjak i doneli ga ovde, ispred crkve – izjavila je Nika.

Kako je objasnio predsednik Konjičkog kluba „Banat“, Ilija Rađenović, pripreme su počele rano ujutru.

-Išli smo da sečemo badnjak i doneli ga kod Žike Beleslina. Njegova ćerka je danas kuma, najmlađa kuma ikad, što nam je posebno drago i na šta smo ponosni. U povorci je bilo desetak zaprega i pet–šest jahača. Obilazili smo svoje članove, kolege, prijatelje i sve koji su izrazili želju da ih posetimo – rekao je Rađenović.

Jerej Miroslav Bubalo istakao je da su svi hrišćanski praznici podjednako važni i da ih treba gledati kao celinu.

-Želim vam da sve praznike shvatite kao jednu veliku hrišćansku celinu, da oni prožimaju vašu godinu i vaše živote, da se radujete i da se pazite. Da se radujete Gospodu i svojoj crkvi i svetim praznicima i da na taj način, slaveći Boga sačuvate hrišćansko i pravoslavno ime.

Ovom prilikom je u crkvi Svetog Nikole napravljeno i sugrađanima podeljeno 1500 badnjaka.

 

unosenje-badnjaka

Badnjak unet u Gradsku kuću

Redakcija Kikindski January 6, 2026

Povodom Badnjeg dana, u Gradsku kuću u Kikindi jutros je, po višegodišnjoj tradiciji, unet badnjak. Tim činom, kako je poručeno, simbolično se upućuju želje za zdravljem, mirom i radošću svim sugrađanima.

-Već po tradiciji, 6. januara, na Badnje jutro unosimo badnjak u Gradsku kuću i time želimo da poručimo da svim našim sugrađanima želimo puno zdravlja, jer badnjak predstavlja simbol zdravlja i radosti – naveo je gradonačelnik Mladen Bogdan.

U unošenju badnjaka učestvovali i predstavnici Kikindskog konjičkog udruženja Banat, koji su se pobrinuli i za nabavku badnjaka. Ovogodišnji badnjak je najveći do sada i simbol je najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

U okviru obeležavanja Badnjeg dana, predviđen je i prateći program. Paljenje badnjaka zakazano je za 14.30 časova ispred Hrama Svetog Nikole i ispred Crkve Svetih Kozme i Damjana, dok se od 16 časova očekuje dolazak najmlađih sugrađana i njihovih roditelja u Gradsku kuću, uz tradicionalno korinđanje.

Na kraju, gradonačelnik je svim Kikinđanima čestitao Badnji dan, uz želju da ga provedu u miru, blagostanju i zdravlju, u krugu svojih porodica.

Badnjaci-(3)

Danas je Badnji dan- post, badnjak i korinđanje u Kikindi

Jelena Trifunović January 6, 2026

Badnji dan, u pravoslavnoj tradiciji,  dan je iščekivanja i porodičnog okupljanja, kada se dom priprema da primi radost Božića.

Od ranih jutarnjih časova poštuje se strogi post. U domaćinstvima se završavaju poslednje pripreme, čisti se kuća i sprema posna trpeza. Na stolu se najčešće nalaze pasulj, riba, kiseli kupus, hleb, kao i kuvano žito. Iako jednostavna, ova trpeza nosi snažnu simboliku skromnosti i duhovne čistote.

Poseban trenutak Badnjeg dana je unošenje badnjaka – hrastove grančice koja simbolizuje život, snagu i novi početak.

Paljenje badnjaka simbolizuje svetlost, toplinu i radost Hristovog rođenja, okupljajući vernike u zajedničkoj molitvi i iščekivanju Božića.

U Kikindi će, i ovog Badnjeg dana, tradicionalno paljenje badnjaka biti organizovano u porti Hrama Svetog oca Nikole, u 14 sati i 30 minuta. Ovaj poštovani običaj biće upriličen i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, kao i u Manastiru Svete Trojice.

U večernjim satima, u našem gradu i okolini, kao i u još pojedinim delovima Vojvodine, oživeće lepa tradicija korinđanja.

Na vrata domova zakucaće mališani spremni da pevaju božićne pesmice. Zauzvrat će ih domaćini darivati voćem, slatkišima… Korinđašima je doček spremljen i u Gradskoj kući, od 16 do 18 sati.

fcc-2

Izmena plana sakupljanja otpada tokom božićnih praznika

Jelena Trifunović January 5, 2026

Privredno društvo FCC KIKINDA obaveštava korisnike komunalnih usluga sa teritorije grada Kikinde da će se sakupljanje komunalnog otpada obavljati prema sledećem rasporedu:

  • Utorak, 6.01.2026. (Badnji dan) – sakupljanje se obavlja redovno. Mole se građani da posude za otpad iznesu do 6 časova ujutru.
  • Sreda,  7.01.2026. (Božić) – sakupljanje komunalnog otpada se neće obavljati (pravoslavni Božić)
  • Subota, 10.01.2026. – nadoknada sakupljanja, u prepodnevnim časovima

Služba za reklamacije neće raditi u sredu, 7. januara. Korisnici mogu podneti reklamacije pisanim putem:

  • putem e-mail adrese: reklamacije@fcc-group.rs (uz obavezno popunjavanje predmeta mejla)
  • poštom na adresu: Bulevar kralja Aleksandra 79, 11120 Beograd

Sa redovnim radom služba za reklamacije nastavlja u petak, 9. januara.

 

dr-Miskov

Bez povreda u Kikindi, ali lekari upozoravaju: Petarde najčešće povređuju decu

Redakcija Kikindski January 5, 2026

Iako je novogodišnje praznike Kikinda dočekala bez prijavljenih povreda izazvanih upotrebom pirotehnike, lekari upozoravaju da oprez ne sme da izostane. Iskustva službe Hitne medicinske pomoći pokazuju da se najteže posledice javljaju onda kada se petarde nađu u rukama dece, dok podaci na nivou Srbije svedoče da pirotehnička sredstva i dalje predstavljaju ozbiljan bezbednosni i zdravstveni problem.

U Kikindi, tokom poslednjih praznika, služba Hitne medicinske pomoći nije imala intervencije zbog povreda izazvanih pirotehnikom. Kako navodi dr Bojan Miškov, specijalista urgentne medicine, Kikinđani su uglavnom oprezni kada je u pitanju upotreba ovih sredstava.

-Nismo imali prijavljene povrede nastale upotrebom pirotehnike, niti saobraćajne nezgode ili tuče tokom praznika. Najčešće su nam se javljali pacijenti sa simptomima respiratornih infekcija, povišenom temperaturom, slabošću i posledicama prekomerne konzumacije alkohola, što je uobičajeno za praznični period – kaže dr Miškov, naglašavajući da govori isključivo u ime službe Hitne pomoći, a ne prijemnog odeljenja Opšte bolnice u Kikindi.

On ipak upozorava da su povrede od petardi, kada do njih dođe, izuzetno teške.

-Povrede najčešće nastaju kada se deci daju petarde. To su ozbiljne povrede koje često zahtevaju amputaciju prstiju, a u najvećem broju slučajeva stradaju deca, ističe dr Miškov.

Sugrađani takođe ukazuju na probleme koje pirotehnika izaziva. Jadranka Knežević smatra da se pirotehnici pridaje preveliki značaj i da njena dostupnost predstavlja dodatan rizik.

-Neuki i neiskusni ljudi dovode u opasnost i sebe i druge. Taj trend je uzeo maha i teško je dopreti do svesti dece kada su petarde dostupne na svakom ćošku – navodi ona, dodajući da bi stroža zakonska regulativa mogla biti jedno od rešenja.

Na posledice po životinje ukazuje i Andrej Kultošev, koji podseća da buka od petardi i vatrometa svake godine izaziva veliki stres kod kućnih ljubimaca i životinja na ulici.

-Zakoni postoje, ali je pitanje koliko se dosledno sprovode – ocenjuje on.

Iako pojedine lokalne sredine, poput Kikinde, beleže manji broj incidenata, zvanične republičke statistike pokazuju da pirotehnika i dalje predstavlja ozbiljan javnozdravstveni i bezbednosni problem.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, tokom novogodišnjih i božićnih praznika svake godine biva povređeno više desetina ljudi usled nepravilne upotrebe pirotehnike. Među povređenima je veliki procenat dece i maloletnika, a najčešće su u pitanju povrede šaka, prstiju, lica i očiju, od kojih deo završava trajnim invaliditetom.

Stručnjaci upozoravaju da je najveći rizik upravo u davanju petardi deci i u nekontrolisanoj upotrebi pirotehničkih sredstava od strane nestručnih lica. Povrede koje nastaju u tim situacijama često su teške i zahtevaju složeno lečenje, a u pojedinim slučajevima i amputacije. Zato je prevencija, pre svega kroz odgovorno ponašanje odraslih i zaštitu dece, ključna u sprečavanju povreda koje mogu da imaju doživotne posledice.

 

badnji-dan

Ovo su običaji na Tucindan

Jelena Trifunović January 5, 2026

Po srpskom običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, a praznični period obuhvata i Tucindan i Badnji dan. Tucindan, koji pada dva dana pred Božić, dan je kada se kolje i priprema pečenica. Nekada se životinja najpre tukla solju, pa otuda i naziv praznika.

U gradovima se meso uglavnom kupuje, dok se na selu prase ili jagnje bira i hrani ranije, a ponegde se kolju i ćurka, guska ili kokoš. Pečenica, odnosno „božićnjar“, peče se na Badnji dan, a jede na Božić kao prva mrsna hrana posle šest nedelja posta.

Tog dana priprema se brašno za mešenje, zrnevlje žita, menja se slama u živinskim gnezdima i nabavljaju se suve šljive, smokve, orasi, novčići i bombone koje se na Badnje veče rasipaju po slami u kući, da ih deca pokupe.

Po verovanju, na Tucindan se ništa ne iznosi iz kuće da ne bi „odlazilo“ tokom godine, ali je poželjno vratiti sve dugove. Takođe, decu ne treba tući, jer se veruje da bi inače bila nevaljala i bolešljiva. Period od Tucindana do Božića ispunjen je brojnim običajima koji se razlikuju od kraja do kraja.

balet

Kikinda dobila školu baleta za odrasle: prostor gde se želja iz detinjstva konačno ostvaruje

Redakcija Kikindski January 5, 2026

Po prvi put u Kikindi pokrenuti su časovi baleta namenjeni isključivo odraslima, kao rekreativno-korektivni program koji spaja fizičku aktivnost i umetnički izraz.

Ideja o baletu za odrasle postojala je duže vreme, ali je realizovana tek ove godine. Kako objašnjava Ingrida Vojvodić Crnomarković, nastavnica klasičnog baleta i istorijsko-baletskih igara, inicijativa je došla sa više strana – nje kao nastavnice i žena koje su želele da se bave baletom, ali za to ranije nisu imale priliku.

-Nekoliko godina unazad žene koje dovode decu na balet, kao i bivše balerine koje su završile školu pre više od deset godina, pitale su kada ćemo napraviti rekreativni balet za odrasle. Nismo imali vremena ni organizacije sve do ove godine, kada smo krenuli eksperimentalno sa manjom grupom – navodi Vojvodić Crnomarković.

Program je prilagođen mogućnostima svake polaznice. Časovi se odvijaju po baletskom programu, ali bez pritiska da se od polaznica stvaraju profesionalne balerine.

-Radimo elemente klasičnog baleta, onoliko koliko ko može. Cilj nam je da zategnemo mišiće, poboljšamo držanje, da se elegantnije krećemo, sedamo i ustajemo – objašnjava ona.

Časovi se održavaju u baletskim salama, uz klasičnu muziku, baletske štapove i ogledala. Obuhvataju vežbe kod štapa, rad na sredini, skokove, parter, istezanje, kao i jednostavne koreografije, valcere i istorijske balske igre. Trenutno grupu čini desetak polaznica, različitog uzrasta i fizičke spreme.

Važno je istaći da prethodno iskustvo nije potrebno.

-Pola grupe čine žene koje su prvi put obule baletanke. Radimo polako, od početka, i svako može da se priključi u bilo kom trenutku – kaže Vojvodić Crnomarković, dodajući da ne postoji starosna granica za upis.

Među polaznicama su i one koje nikada ranije nisu trenirale balet, ali i bivše balerine. Zorana Vlajnić, 32-godišnja polaznica, ističe da se na balet upisala pre svega zbog fizičke aktivnosti, ali i umetničke inspiracije.

-Oduvek sam volela balet, ali nisam mogla da ga treniram kao dete. Na prvom času sam imala tremu, bilo mi je zbunjujuće, ali posle treninga se osećam mnogo bolje. I kao master likovne umetnosti, doživljavam balet kao važan uticaj na svoj rad – kaže ona.

Slično iskustvo ima i Milana Malešević, koja je kao dete završila osnovnu baletsku školu.

Kada je najavljena škola baleta za odrasle, bila sam oduševljena. Telo pamti pokrete, iako petnaest godina nisam igrala. Izazov je povratak u formu, ali volje sada imam više nego ikad – ističe Malešević, dodajući da joj najviše znači spoj umetnosti i fizičke aktivnosti.

Časovi se održavaju dva puta nedeljno, ponedeljkom i četvrtkom od 18.30 časova, i traju oko sat i po. Svi zainteresovani mogu da se priključe direktno ili da najpre dođu i pogledaju kako časovi izgledaju.

 

error: Content is protected !!