Култура

311054636_1157109618226295_1804718890208990073_n

Дводневна ликовна колонија у Легату Здравка Мандића у Новим Козарцима окупила је двадесетак уметника из Београда, Новог Сада, Бечеја и Кикинде. Одржава се у оквиру манифестације „Михољски сусрети села“ коју организује Министарство за бригу о селу.

Ове године, „Михољски сусрети“ села трају од 1. јула до 1. децембра и окупиће 1.300 села у 87 локалних самоуправа. Садржаји су различити- од културно-уметничких, литерарних, па до спортских и гастрономских.

„Ово је сусрет наших познатих сликара, највише их је дошло из Београда. Тема је слободна, а уметност је најлепша слобода. Најчешће сликарске технике су уље на платну и акрилне боје“, каже Брацо Азарић, сликар и руководилац Галерије „Здравко Мандић“.

Град је учествовао на конкурсу Министарства за бригу о селу и подржао ову манифестацију, указује Љубан Средић, члан Градског већа задужен за пољопривреду и месне заједнице.

„Манифестацију смо реализовали из три дела, летос у Банатском Великом Селу и Руском Селу, а сада у Новим Козарцима. Циљ је да се обогати друштвени живот на селу, да се заустави исељавање са села и да млади остају- рекао је Средић и истакао  да је Град Кикинда међу прве три локалне самоуправе по броју купљених кућа на селу, а у оквиру јавног конкурса за доделу бесповратних средстава, који реализује Министарство за бригу о селу.

 

 

Duma 02

Суграђанин Милан Прунић Дума, познати војвођански кантаутор и интерпретатор, двочасовним концертом  „50 година музике, песме и љубави” у Народном позоришту у Кикинди прославио је пет деценија уметничког рада.

Бард војвођанске музике наступио је у пратњи Великог оркестра Радио – телевизије Војводине, а на сцени су му се придружили и Александра Падров, солисткиња Радио – телевизије Војводине и Радио Београда и сопран Данијела Јовановић, првакиња опере Српског народног позоришта.

-Драго ми је што је публика дошла у великом броју. У Кикинди сам 74 године и нема лепше него када управо у свом граду наступите и обележите пола века рада. Први концерт имао сам у Дому синдиката у Београду-  рекао је Дума и присетио се својих почетака када је,као студент, наступао  у Београду и Кикинди.

Да је велика част сарађивати са реномираним извођачем и кантаутором , истакао је Бојан Тренкић, руководилац сектора музичке продукције РТВ.

-Доказао се као солиста кроз бројне наступе у земљи и иностранству, али и као аутор бројних песама које су настале у духу наше музичке традиције.

На крају концерта, Милану Прунићу Думи уручен је велики портрет, аутора Предрага Радошевића и плакета Савеза тамбурашких друштава Војводине.

Међу бројном публиком која је уживала у, за ову посебну прилику, одабраном репертоару, били су и градоначелник Никола Лукач,  заменица градоначелника  Дијана Јакшић Киурски и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Милан Прунић је понос нашег града. Његова блистава каријера обележена је очувањем традиционалне војвођанске музике и староградских песама. Сигурно је да ће бити упамћен као један од највећих чувара истинског војвођанског мелоса. Честитала бих му овај јубилеј и пожелела добро здравље, да још дуго наступа и има много овако дивних сусрета са својом публиком- рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Организатор концерта који је припреман четири месеца био је кикиндски Културни центар.

-Господин Дума је заиста легенда овог града. Можда он то на неки начин и не осећа, али ја верујем да грађани Кикинде воле његов рад, сву музику и љубав према граду коју пружа кроз своје песме-  истакао је Марко Марковљев, в.д.  директор Културног центра.

Концерт соло песама под називом „Србија нас спаја“ одржале су, у сали Народног музеја, две новосадске уметнице – Агота Виткаи Кучера, сопран, и пијанисткиња, Јелена Симоновић Ковачевић. Организатор концерта је Културни центар Кикинда, а из локалне самоуправе присуствовале су му чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Рамона Тот.

”Већ назив концерта ме је веома заинтересовао, подсетио ме је на најлепши могући начин спајања свих народа музиком и културом. Град Кикинда ће и у наредном периоду припремити богат програм прилагођен укусима свих наших суграђана”, рекла је Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.

На репертоару двеју уметница нашле су се композиције Петра Коњовића, Јосифа Шлезингера, бугарске, македонске и грчке песме, свеукупно на чак десет језика, што је својеврсни омаж јединству различитости.

”Извеле смо дела композитора и са ових простора, публику смо успеле да упутимо у оно што већ дуже време радимо, а обезбедили смо јој и превод како би у потпуности уживала и имала увид у композиције на страном језику”, изјавила је, после концерта, Агота Виткаи Кучера, иначе професорка Академије уметности у Новом Саду.

Њена колегиница са Академије, Јелена Симоновић Ковачевић, нагласила је потребу за оваквим уметничким догађајима.

”Неопходно је да имамо више концерата, конципираних управо на овакав начин јер смо ми мултинационална средина, а срећом имамо и композиторе који су представници националних заједница. Показали смо публици на који нас то начин Србија спаја кроз музику”.

Концерт у Кикинди означио је и почетак турнеје овог програма у којем ће тек имати прилику да уживају љубитељи музичке уметности широм Србије.

 

img-1-1664368123266

У кикиндском Народном позоришту сезона ће почети у уторак, 4. октобра. Представе ће се играти сваког уторка и петка, а први термин резервисан је за „Пиџаму за шесторо“. Овај водвиљ поново ће бити на репертоару 25. октобра.

„Двојица запослених, који се баш међусобно и не воле, раде у министарству (у подруму), на пословима бушења картица и убијају се од досаде (пошто је тај посао одавно угашен, али им то нико није рекао). Тако у досади, они играју игру „ко ће смислити најглупљу реченицу”, а касније, насумично, зову неког телефоном и саопште му реченицу. Управо та њихова игра једног дана ће изазвати општу пометњу, која ће довести до антитерористичке интервенције, полицијског испитивања, губитка државног кредита и смене власти. Њих двојица, наравно, ништа не знају, а комични и невероватни догађаји нижу се један за другим“, наводи се у најави представе „Сироти мали хрчки“, чије играње је заказано за петак, 7. октобар.

„Смрт човека на Балкану“ у опису има и драму и комедију. После истоименог филма, писац Мирослав Момчиловић овај текст је први пут на позоришне даске поставио управо у Кикинди. Премијера је одиграна 2017. године. На великој сцени Позоришта, на репертоару је у уторак, 11. октобра.

За петак, 14, најављено је и прво гостовање ове сезоне. Са представом „Сузе су ОК“, долазе: Тања Бошковић, Раде Марјановић, Милан Цаци Михаиловић и Петар Михаиловић. Мелодрама Мирјане Бобић Мојсиловић у режији Милана Караџића одиграна је више од 200 пута, у продукцији Народног позоришта у Београду и Звездара театра. Јунакиња комада је Марија, која је сањала да буде оперска певачица, али је каријеру завршила у хору Радио Београда. Ово је прича о њеним сновима и разочарањима, о љубави и патњи.

Уметници из Новог Сада, првак опере Српског народног позоришта, тенор Александар Саша Петровић и сопран, Сенка Недељковић, гостоваће са музичким перформансом, избором најлепших хитова и поп класика, у уторак, 18. октобра.

У представи „Ковачи“ коју је, по тексту Милоша Николића, режирала Тијана Васић, три ковача, сваки од њих, затекao се, током Другог светског рата, у ковачници свог непознатог колеге. Две деценије касније они откривају исходе тајних ратних веза у које су уплетени и: логораш Србин, једна Немица, немачки војник, руска омладинка, руски ослободилац и једна Банаћанка. Ова представа кикиндског Позоришта, чија је премијера била пре две године, на репертоару ће бити у петак, 21. октобра, на великој сцени.

Најновија представа Позоришта у Кикинди, ауторско дело Николе Завишића под називом „Па се видимо у сну“, први пут ове сезоне биће одиграна 28. октобра.

Све представе почињу у 20 сати. Улазнице могу да се купе сваког радног дана од 9 до 13 сати, у канцеларијама Позоришта, или на дан извођења, на благајни у фоајеу, од 18 сати. Резервације и информације доступне су на броју 422 638.

„Деса еко кеса“, нова, луткарска представа Дечијег позоришта ”Лане”, премијерно је изведена у недељу. Комад је рађен по тексту Сање Петков и Александра Малетина, глумаца Дечијег позоришта.

”Суштина је да малишанима остављамо свет, али да смо ми одрасли ту да их усмеримо и мотивишемо, како би више повели рачуна о заштити животне средине. Деци треба пренети директну поруку, што смо ми овом представом и учинили, тако да очекујемо и одличну повратну информацију”, рекла је Сања Петков.

Дечија публика, али и родитељи, с пажњом су пратили ову едукативну представу која је, у потпуности, ауторско дело ансамбла „Ланета“. Глумци-аниматори су: Зорана Зарић, Милан Вујић, Александар Круљ и Александар Малетин. Лутке су израдили Милан Вујић и Предраг Поповић, сонгове је написала сарадница Позоришта, Светлана Милић, а сценографију потписује Филип Бајло. Велику помоћ и подршку у припреми представе омогућио је Град Кикинда.

”Град наставља да улаже у подизање еколошке свести суграђана. Поред обележавања еколошки значајних датума, подизања школских шума, промовисања вожње бицикала и њихове набавке, решили смо да, и на овај начин, подижемо еколошку свест најмађих”, објаснио је Стеван Иличић, члан Градског већа задужен за екологију.

После премијере, свако дете добило је на поклон биоразградиви ранац. Дечије позориште већ има једну еколошку представу на репертоару – “Здравка прљавка”, којег успешно играју већ 14 година. Нови комад, „Деса еко кеса“, глумци „Ланета“ играће у својим редовним терминима недељом, као и на гостовањима, свуда где их њихова верна публика већ чека.

У свечаној сали Народног музеја Кикинда у четвртак ће бити уприличен концерт соло песама за глас и клавир “Србија нас спаја”.  Наступиће сопран Агота Виткаи Кучера у клавирској пратњи Јелене Симоновић Ковачевић.

Агота Виткаи Кучера редовна је професорка на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Поред педагошког рада бави се концертним и оперским певањем, активно излаже на конгресима и конференцијама, води стручне семинаре, бави се гласовним образовањем елитних вокалних професионалаца. Ауторка је бројних стручних и научних радова и књига и добитница неколико признања и награда.

Концерт у Музеју биће одржан у четвртак 29. септембра са почетком у 19 сати. Улазак је бесплатан.

 

Народна библиотека ’’Јован Поповић’’ у Кикинди организовала је конкурс за најбољи трејлер за књигу, на који је пристигло 18 радова из читаве Србије. На свечаности, одржаној у среду, уручене су награде најуспешнијима.

У категорији млађих основаца, прва награда припала је Марији и Ксенији Дивљаков из Основне школе ’’Глигорије Попов’’ из Руског Села, за трејлер ’’Мој дека је био трешња“. Јована Глиџић, ученица шестог разреда Основне школе ’’Стефан Немања“ из Ниша, с трејлером ’’Загрли месец’’. и Теодор Балаж, ученик шестог разреда Основне школе ’’Тврђава“ у Петроварадину, с трејлером ’’Боквица“, били су најбољи међу старијим основцима.

У конкуренцији средњошколаца, прво место освојио је Никола Дорословачки, ученик четвртог разреда Економско-трговинске школе ’’Бечеј’’, за трејлер ’’Зов Ктулуа“. Награду публике, на основу броја гласова посетилаца Фејсбук странице Библиотеке, добили су Алекса Здравковић, Наталија Крстић, Теодора Мицић и Доротеа Мицић, ученици седмог разреда Основне школе ’’Станимир Вељковић Зеле“ из Бојника, за трејлер ’’Библија за децу“.

Награђенима је честитала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски. ”Учесници су имали прилику да развију креативност, дигиталне вештине, истраживачке способности и тимски рад, а то су све практична знања која ће им бити потребна у даљем животу”, истакла је Валентина Мицковски.

О наградама су одлучивали: Мирјана Нешић, Ненад Миладински и Бранко Стевановић, а конкурс је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

 

DEJAN PETROVIC

Најпрепознатљивији амбасадор српске трубе  Дејан Петровић и његов Биг Бенд заокружиће разноврсну музичку понуду 37. „Дана лудаје“. Јединственим комбиновањем српске изворне музике са познатим светским хитовима, ови музичари са собом доносе посебну магију, а њихове наступе, где год били, прати одушевљење и овације публике.

Син познатог мајстора трубе Миће Петровића, на позорници је први пут засвирао још као шестогодишњак. Са 12 је већ имао свој оркестар, а 2006. године, на Сабору трубача у Гучи, добија најпрестижније признање и постаје најмлађи добитник „Мајсторског писма“.

Широм света наступа и постаје познат по извођењу српске традиционалне музике коју комбинује са модерним елементима. Сарађивао је  са бројним славним уметницима. Освојио низ престижних награда. Да Дејан Петровић и Биг Бенд никога не остављају равнодушним, увериће се публика у недељу на градском тргу.

 -У Кикинду долазимо са великим срцем, пуним љубави и добре музике. Публици бисмо поручили да дођу у што већем броју и лепом расположењу и да заједно направимо једно прелепо вече за памћење- каже Дејан Петровић.

Уз много посвећености и рада, успеси су се низали, па не чуди да је врсном музичару који је у препознатљивом маниру успео да споји „старке и опанке“, тешко да издвоји најдраже тренутке у каријери.

-Искрен да будем, то је једно од тежих питања за мене, баш из тог разлога што је било доста лепих тренутака и што често неки следећи надмаши онај претходни. Тако ми је, на пример, пре 12 година, када сам проглашен за „Прву трубу“ на првом међународном такмичењу трубача у Гучи, то био један такав тренутак. Годину дана након тога уследио је први солистички концерт у Сава Центру, па пар година након тога први наступ на Егзиту, и увек се ти најдражи тренуци смењују, а каријера, хвала Богу још траје, па ни сад не бих могао издвојити и одлучити се за неки посебан тренутак, али ћу их некада сигурно резимирати.

Дејан је четврта генерација трубача у својој породици. Власник титуле „Прва труба света“ воли да слуша различите жанрове, у зависности од расположења или окружења.

-Волим подједнако и домаћу традиционалну, а и страну музику, често и само инструменталну.

Потврђује да трубачи нису имуни ни на тамбурашки штимунг и војвођански мелос.

-Иако нисам из равничарских крајева, веома ми се свиђа тамбурашки мелос и музика, јер сви ти тамбурашки оркестри имају неку посебну енергију исто као сто трубачки оркестри имају неки „вајб“ који људе не оставља равнодушним.

Вечерњи концертни програм 37. Дана лудаје отворен је у четвртак, гостовањем маестра Јована Колунџије и камерног оркестра „Гудачи Светог Ђорђа“, у сали Народног музеја.

Чувени виолиниста наступио је пред препуном салом, а концерту су присуствовали и градоначелник, Никола Лукач, чланови Градског већа и заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски, која је изразила задовољство што је музички програм започео управо оваквим наступом.

„По реакцији публике и извођача видело се да смо били међусобно надахнути и да је ово заиста вече за памћење. Градска управа и Туристичка организација заиста су се потрудили да и ове „Дане лудаје“ организују на најбољи могући начин и да понуде свим посетиоцима богат и разноврстан програм”, истакла је Дијана Јакшић-Киурски.

Због кише, концерт није одржан на Тргу, како је било најављено, већ у свечаној сали Музеја. Овај амбијент један је од најлепших и најбољих, нагласио је Јован Колунџија.

”Пред кикиндском публиком представили смо се фестивалским концертом, то је  романтичан програм, састављен од композиција које се лако слушају и познате су широј јавности. Више пута сам наступао у Кикинди, сваки пут у овој сали, која је увек била пуна, тако да је немогуће не заволети овај град, публику и овај простор”, рекао је Колунџија.

Првог дана овогодишње манифестације одржани су и бројни програми за децу: играрије са лудајом, ликовне и литерарне радионице и изложбе. Културни, гастрономски и спортски догађаји на програму су и наредна три дана, а у вечерњим терминима, на Тргу, наступиће и групе „Ван Гог“ и „Кербер“, Здравко Чолић, и „Дејан Петровић Биг бенд“.

Глумац Стефан Остојић и америчко-француска редитељка Ли Делонг припремају представу «Лала» која ће своја премијерна извођења имати у оквиру “Дана лудаје”. Остојић ће представу играти бесплатно у селима, до којих ће стизати бициклом.

Стефан Остојић каже да је у питању друкчије виђење, свеж поглед на симбол овдашњег културног обрасца.

– Лала чека да се догоди већ годинама. Док сам студирао, често бих се зажелео Кикинде и хтео сам да то своје осећање преточим у уметнички израз. Мој Лала је друкчији од онога каквим се обично представља у причама, анегдотама, вицевима. Он је активан, радан, јако весео, знатижељан, екстремно емотиван и експресиван, обожава Кикинду – каже Остојић.

Представу режира Ли Делонг, чувена америчко-француска глумица и редитељка која живи и ради у Француској и у Европи више од 30 година, и има богато извођачко, редитељско и педагошко искуство. Позоришну академију завршила је на Универзитету Западне Вирџиније, а у Паризу и студије Жака Лекока и Питера Брука. У богатој театарској и филмској каријери сарађивала је, између осталих, и са Луком Бесоном, али и са уметницима са балканског простора: Мирјаном Карановић, Соњом Савић, Дарком Рундеком…

Са Стефаном Остојићем срела се на својој кловновској радионици у Новом Саду. Сарадњу на пројекту «Лала», као коаутори, започели су у мају у Француској, а месец дана пре премијере стигла је у наш град, где су, у Народном позоришту, настављене пробе. У питању је one-man show са позоришним кловном, каже Ли Делонг, која овакве представе ствара деценијама, по читавој Европи.

– Већ на првом часу сам приметила да Стефан има јак осећај за ову врсту глуме, лако му иде, веома је талентован и радознао и брзо учи – каже редитељка Делонг. – Када ми је писао, одмах сам прихватила да режирам његов наступ. Проучила сам Лалу, видела сам какав је у шалама. Помислила сам: једном је и он био заљубљен. Ово је «Ромео и Јулија» Лале и Сосе и нешто сасвим ново и до сада невиђено на овим просторима. Управо у Кикинди стварамо првог позоришног кловна у Србији.

Кловновски театар до сада није постављан ни на једној сцени у земљи. Кикиндска публика имаће прилику да прва гледа овакво позоришно остварење, које је у свету већ установљено као позоришни израз.

Вредност пројекта препознао је и Град Кикинда, који је пружио кључну подршку. Захваљујући томе, „Лала“ ће на свакој сцени моћи да представи овдашњи културни миље. Копродуценти пројекта су француска компанија “Ларк”, агенција “Гусани у магли” и фирма “Гриндекс”. Овај one-man show већ има заказана гостовања у позориштима широм Европе, али ће, пре свега, театар донети публици у селима.

– Много волим села и већ дуго желим да им донесем позоришни садржај. То је моја мисија, зато путујем бициклом – каже Остојић. – Надам се да ће ово и код мојих колега пробудити свест о томе да позориште има већу, хуманитарну вредност, да људима треба учинити то задовољство – донети им позориште «на ноге». Веома сам захвалан, пре свега Граду, који нам је то омогућио, и свима осталима који су помогли да припремимо представу.

Прва премијера биће одиграна на сцени Народног позоришта у суботу, 17. септембра, од 20 сати. Сутрадан, од 19 сати, у Позориштанцету “Лане”, Лала ће дочекати најмлађу публику.

Затим ће се Остојић запутити ка публици у селима. Путоваће бициклом, а представу ће играти бесплатно. Наша редакција испратиће га на пут и најавити када ће публика свих узраста имати прилику да, у својим местима, угости новог Лалу и његову чудесну причу о љубави.

 

Фото: уступљено – приватна архива.