децембар 6, 2025

Култура

cigra1

Друштво за помоћ МНРО „Чигра“ у суботу је било домаћин девете ликовне колоније под називом „Хумани уметници за „Чигру““. Осамнаест сликара из Сомбора, Београда, Новог Милошева, Нових Козараца и Кикинде одазвало се позиву да своје време и радове донирају за племенит циљ.

– Колонију је подржала локална самоуправа по пројекту удружења грађана од посебног значаја за град за 2025. годину. Све слике које данас настану, наши суграђани моћи ће да купе и на тај начин потпомогну рад друштва за помоћ МНРО. Сва средства која скупимо употребићемо за уређење просторија и потребе наших чланова, а тренутно је најхитније реновирање фасаде, изјавила је Биљана Недомачки, секретар удружења.

Међу учесницима из Сомбора, затекли смо и Мину Шево, сликарку и представницу удружења „Арт Ностра“. Иако су њене колеге претходних година сарађивале са „Чигром“, Мина се први пут придружује овом пројекту.

– Наше удружење подржава хуманитарни рад. Стога смо дошли да урадимо нешто корисно али и да се дружимо, да разменимо искуства и да нам буде лепо у свету боја, рекла је Мина Шево.

Ликовна колонија трајала је један дан, а грађани су могли да обиђу уметнике и да на лицу места виде како од празног платна настаје уметнички рад. Уметници су стварали дела разноврсних мотива од пејзажа и студија коња, до мртве природе, свако кроз свој препознатљив израз и технику.

Иначе, стручни тим друштва за помоћ ментално недовољно развијених особа „Чигра“ тренутно ради са двадесет и пет корисника узраста између три и педесет година. Иако локална самоуправа као и сектор за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подржавају њихов рад, додатна финансијска средства су увек неопходна. Стога сликари и учесници ове хуманитарне колоније позивају све Кикинђане да куповином слика и сами допринесу овој добротворној мисији.

Т. Д.

 

hor-edjseg-(2)

Kултурно уметничко друштво „Еђшег“ сутра, 18. октобра, организује 9. Сусрет хорова. Кикиндској публици представиће се пет хорова из Новог Кнежевца,Мола, Нове Црње, Руског Села, Сајана, као и домаћини.

Манифестцаија почиње у 17 сати у сали „Еђшега“ и како најављују организатори циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде.

pozoriste-noc

Из Народног позоришта Кикинда обавештавају да су, због болести глумца, отказане представе „Херој нације“ (заказана за 18.10) и „Пиџама за шесторо“ (заказана за 25.10).

IMG-20251016-175708

У Галерији Културног центра отворена је изложба слика аматерског уметника Драгана Дмитрова из Орловата, који се више од пола века, како каже, „чисто из љубави“ бави сликањем. Његова прва самостална поставка у Кикинди обухвата око четрдесет радова насталих у последњих пет година – уља на платну која доносе портрете, пејзаже, животиње и иконографске мотиве.

– Сликам све што ми падне на памет, све што видим и што ме покрене. Покушавам то да пренесем на платно, без претензија, без калкулација. Ја сам аматер, али се сликањем бавим скоро пола века – из чисте љубави, каже Дмитров.

Његови радови одишу топлином, непосредношћу и искреношћу која долази из дугогодишње посвећености и радозналости. Каже да је све почело још у школским данима:
– У основној школи сам почео да цртам, спонтано, без икаквог утицаја. Нешто вас повуче, кренете да сликате, па како испадне.

Посебну везу има са својим завичајем, Орловатом, родним местом великог сликара Уроша Предића.
– Урош Предић је био мој земљак и, да будем искрен, велики утицај на мене. Прве слике које сам у животу видео биле су његове, у нашој сеоској цркви. Као дете сам често тамо ишао, то је било једино место где сте могли да видите нешто лепо, нешто што вас инспирише, присећа се сликар.

Иако ради у Нафтној индустрији Србије и, како каже, „бави се свим и свачим“, његова права страст остаје сликарство.

– Не живим од сликања, али живим за њега. То је мој мир и моја радост. Ако ме здравље послужи, радићу још дуго, без великих планова, али са великом вољом, искрен је Драган.

На отварању изложбе, о Драгану Дмитрову, говорио је хроничар Ервин Газдаг, а Зденка Трифуњагић публици се обратила Нерудиним стиховима.

Изложба ће бити отворена наредних десетак дана у Галерији Културног центра, а свако ко пожели да завири у свет једног посвећеног аматера, имаће прилику да види како на платнима изгледа када љубав према уметности траје целог живота.

 

kud-petar-kocic-(2)

Чланови Културно уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца наступили су  на 62. „Сабору изворног народног ствраластва Србије“ у Тополи. Козарчани су након што су  били победници фестивала „Најбољих ансамбала села Србије“ у Кличевцу и титуле апсолутног победника фестивала „Маркови дани“ у Бољевцу стекли услов да учествују и у такозваној српској Тоскани.

Овом приликом су представили игре и песме колониста насељених у Новим Козарцима које су забележене и пренете на сцену захваљујући вишегодишњем теренском истраживању кореографа Милана Вашалића. Реч је о народној традици из Купреса, Поткозарја, Санског Моста, Змијања, Кључа, Мркоњић Града.

Сабор представља круну Опленачке бербе и даје јој посебан печат који је културно оплемењује. Чине га фолклорне, певачке групе и инструменталисти, одабрани на саборима и смотрама народног стваралаштва Србије.

 

IMG-593e3880bdd452335095a299228ae1f2-V

Спектакуларно је било минулог викенда на првом Фестивалу стрипа у Кикинди и Новим Козарцима.

За три дана представили су се неки од најпознатијих домаћих цртача девете уметности, а интересовање посетилаца и учесника је превазишло и најоптимистичнија очекивања.

Све је почело у петак 10. октобра изложбом и пригодном беседом гостујућих уметника из Суботице у Галерији „Здравко Мандић“, која је уз кикиндски Културни центар била суорганизатор фестивала. Посетиоци у пуној сали Галерије у Новим Козарцима могли су да погледају изложбу радова овдашњих и гостујућих мајстора туша и пера, а своја цртачка искуства је поделио и један од доајена девете уметности, Геза Шетет, који је Његошев „Горски вијенац“ преточио у стрип са петоцифреним тиражом.

Програм је настављен у суботу у Културном центру, где су међу гостима били организатори сомборског и зрењанинског фестивала стрипа Данило Богдановић и Бранко Ђукић. У препуној Галерији КЦ поделили су своја искуства, наводећи да је пред Кикинђанима леп, али и врло захтеван задатак да одрже манифестацију и у наредним годинама.

– Мало смо стрепели да можда неће бити велики одзив публике, па смо програм организовали у нашој Галерији, наводи Тања Ножица, заменица директора КЦ.- Показало се да би и Велика сала била премала, јер је заинтересована публика стајала и у холу. Први пут се сусрећем с организацијом оваквог фестивала, али показало се да је одзив публике био велики и јако сам задовољна како је све протекло – додаје.

Због фестивала у наш град су пристигли и гости из суседне Румуније. Јован Кириџић је са супругом и пријатељем дошао како би се ближе упознао с ауторима и љубитељима стрипа.

–За ова два дана, колико сам био овде, схватио сам да стрип није само уметност, него и љубав која се преноси на папир. Прво што ћемо урадити по повратку у Румунију, покушаћемо да направимо прекограничну сарадњу и да и у Румунији заживи овакав фестивал, јер постоји велико интересовање за стрип.

Публици су се представила и друга позната имена овдашње стрип сцене: Зоран Алаџић, Кристијан Релић, Владимир Тополовачки, Јован Исаков, Емилија Деспотов, Боривоје Грбић, Зорана Стојков, Кристијана Рељић, Иван Шаиновић, Андреа Вукојевић, Марина Стефановић, Владан Николић, Зоран Стојковић, Владимир Попов и можда као најпознатије име Миодраг Микица Ивановић, легендарни аутор још из времена едиција „Никад робом“, „Екс алманах“, и Дневникових „Златне серије“ и „Луновог магнус стрипа“.

– Упознао сам организатора Миливоја Вукојевића на Сомборском фестивалу стрипа. Не одазивам се често на фестивале, али сам желео да помогнем Кикинђанима, јер је Миливој мој колега цртач. Драго ми је и што сам и другима могао да помогнем у цртању, нарочито кад је у питању ликовно познавање анатомије човека.

Посебан део програма био је посвећем представљању два стрип албума мајстора црно-белих сличица из Мокрина – Спасоја Кулаузова.

– Представио сам своју седму и осму књигу који је издао Културни центар. И ове књиге, као и претходне садрже жанровски различите стрипове које сам радио у каријери: вестерн, криминалистички, хумористички и друге. Објављивао сам својевремено и у „Плавом Вјеснику“,  „Дечјим новинама“ и „Дневнику“, а од оног што сам радио, мислим да је после едиције „Никад робом“ ипак Велики Блек био најчитанији. Радио сам и врло читаног јунака „Гринга“. Мени је мало проблем сценарио, а кад бих имао квалитетан сценарио, не би ми представљало тешкоћу и данас да нацртам било шта што би публика радо читала- рекао је Кулаузов.

Трећи дан фестивала био је резервисан за дружење с цртачима стрипа и кикиндским сликарима.  У дворишту Галерије „Здравко Мандић“ посетиоци су могли да се увере како настају нека од ремек-дела девете уметности, али и запажени акрили овдашњих сликара Драгане Карановић, Тање Ножице, Милана Драгољевића, Душанке Вујовић, Светлане Петров Рацков, Винке Секулић и Браце Азарића, који је о првом Фестивалу стрипа изнео интересантан закључак:

– Волео бих да су професори и наставници ликовног довели ђаке да посете фестивал, јер би имали шта да науче о овом медију, међутим, таквих групних ђачких посета изложбама нема већ скоро тридесетак година, што је штета. Целокупан фестивал је протекао сјајно и даће Бог да се видимо и догодине са еминентним стрип цртачима- рекао је Азарић.

ПРВА „КОМУНА“

– Презадовољан сам одзивом гостију и колега цртача, који су нам пуно помогли и саветодавно и у уметничком делу програма. Одзив публике је био изнад очекивања, а пуно ми је срце што су и медији пропратили наш фестивал. Ипак, посебна захвалност иде на адресу „Комуне“ која је прва, још пре месец дана, најавила наш фестивал и чија је медијска подршка била изузетна током читавог трајања фестивала – наглашава Миливој Вукојевић, идејни творац ове манифестације.

Н. Савић

jovan-popovic
Жири за доделу регионалне књижевне награде Јован Поповић објавио је ужи избор од 11 рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа Партизанска књига у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.
На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Андреа Протић (Нови Сад) – Кућа за снове, проза
Драгана Стојановић (Нови Сад) – Лутке путују саме, поезија
Хана Растодер (Подгорица) – Плава Уна, поезија
Милош Живановић (Београд) – Обале добре воде, поезија
Наталија Миловановић (Љубљана) – Соба за буђење, поезија
Неџад Ибрахимовић (Тузла) – Пјесме дилетанта, поезија
Сандријела Касагић (Бања Лука) – Лековитост ноћи, поезија
Сњежана Врачар Михелач (Љубљана) – Сан на сунцу, поезија
Тино Дежелић (Загреб) – Прича толико уврнута и невероватна да не може бити, проза
Жарко Миленић (Брчко) – Сјећаш ли се?, проза
Жељко Ивањи (Београд) – Кријумчар играчака, проза
Најужи избор биће проглашен до 5. новембра.
Ауторки/аутору награђеног рукописа 18. новембра биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора.
Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.
Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржало је Министарство културе Републике Србије.
strip2

У склопу „Михољских сусрета села”, од 10. до 12 октобра, Кикинда и Нови Козарци биће престоница српског стрипа. Иницијатор и идејни творац првог фестивала стрипа у северном Банату је овдашњи сликар и стрип цртач Миливој Вукојевић, а организатори Културни центар Кикинда и Галерија „Здравко Мандић” у Новим Козарцима.

– С обзиром на то да фестивали стрипа постоје у Крагујевцу, Нишу, Сомбору, Зрењанину, Новом Саду, Београду и другим градовима, мислимо да и наш град заслужује један овакав догађај. У дружењу с колегама које се баве стрипом, показало се да велико интересовање за ову уметност постоји и у нашој средини- наводи Вукојевић.

У  петак 10. октобра у 20 часова у Новим Козарцима у Галерији „Здравко Мандић” уследиће свечано отварање фестивала и изложба једног дела радова, као и додела сликарског материјала, јер ће се у склопу Фестивала одржати и уметничка колонија посвећена стрипу, најављује Тања Ножица, заменица директора Културног центра. У суботу 11. октобра у преподневним сатима учесници ће прећи у Културни центар, где ће бити постављен други део изложбе, а пре самог отварања биће уприличено дружење са гостима фестивала и представљање аутора.

– Очекујемо и гостовање колега из Републике Српске, тачније из бањалучког удружења уметника „Девета димензија”, а ту ће бити и Здравко Кнежевић из Прњавора, који држи угледну школу стрипа и који ће нам, такође, представити своје радове. Њима ће се придружити аутори из Суботице и Сомбора, међу којима су Данило Богдановић и Миодраг Микица Ивановић, веома познат стрип илустратор још из времена „Дневникових” едиција „Златна серија” и „Лунов магнус стрип”. Радове ће изложити  и неколико наших севернобанатских аутора, а ту ће бити и најближе комшије Зрењанинци, чија је стрип сцена постала једна од најјачих у земљи- најављује Вукојевић.

Академски сликар Бранко Ђукић, главни и одговорни уредник зрењанинског стрип часописа и организатор тамошњег фестивала девете уметности, указује да је зрењанински „Стриполис” у септембру имао своје 16. издање.

– Успели смо временом да окупимо регионалну стрип репрезентацију. И ове године су на нашем фестивалу гостовали изузетни илустратори и теоретичари девете уметности: Зефирино Граси, Момчило Мома Рајин, Југослав Влаховић, Сибин Славковић, Добросав Боб Живковић, Жељко Пахек и многи други. Издајемо часопис „Стриполис”, до сада је изашло седамнаест бројева. Радо смо се одазвали позиву Кикинђана и надамо се да ћете врло брзо успети да постанете препознати као значајан стрип центар. Представићемо у суботу радове зрењанинских стрип аутора, а спремни смо и да саветодавно помогнемо ваш фестивал и поделимо наше скоро дводеценијско искуство у организовању једног овако захтевног, али и атрактивног фестивала- додаје Ђукић.

У суботу у 18 часова у Културном центру предвиђено је представљање два стрип албума мајстора црно-белих сличица из Мокрина, Спасоја Кулаузова. Под окриљем Културног центра овај аутор је већ објавио пет стрип албума великог формата, а с обзиром да је промоција четвртог албума изостала, аутор ће представити прошлогодишњу, као и овогодишњу књигу, односно стрип-албум.

У недељу, 12. октобра караван стрипаџија се враћа у Козарце и у Галерији „Здравко Мандић”, пре подне, посетиоци ће моћи да наставе дружење са сликарима и цртачима. Завршетак овог сусрета уметника и љубитеља стрипа је предвиђен за ране поподневне сате. Циљ фестивала је омасовљење и популарисање девете уметности, а организатори се надају да ће манифестација постати традиционална, као и да ће одзив уметника и публике бити велики јер цртање и читање стрипова у нашем крају имају дугу традицију.

СТРИП ЈУНАК БРАЦО

– Први пут у Галерији у Новим Козарцима организујемо уметничку колонију посвећену стрипу. Сваке године организујемо ликовну колонију и ово ће бити већ петнаеста, али ово је прва посвећена деветој уметности. Посебно ми је драго што, као сликар, имам први пут озбиљнији сусрет с толиким бројем људи који се баве стрипом и надам се да ће један од њих да уради и цртеж мене као стрип јунака, који би ми био баш драга успомена на фестивал- наводи Брацо Азарић.

sta-nas-snadje-usred-ladje-(1)

У позоришту „Лане“ вечерас ће премијерно бити изведена представа „Шта нас снађе у сред лађе“. Након септембарске паузе, ово је уједно и почетак нове сезоне, истакао је Александар Малетин, директор.

-Ради се о романтичној комедији и представа је несвакидашња, тако да позивам нашу драгу публику да буду са нама. Комад је режирао глумац Драган Остојић са којим смо имали плодоносну сарадњу и у ранијем периоду. „Шта нас снађе у сред лађе“ на репертоару нашег позоришта био је пре десетак година и сада, са измењеним ликовима, враћа се на сцену. У лађи ће нас снаћи принцеза, уплакана Катарина, која је има прохтеве. Оног момента када реши да се уда долазе разни просци, гусари, који би да освоје њено срце, а посебно су заинтересовани за њу јер ће им Катарина, уколико их одабере, поклонити лађу – открио нам је наш саговорник.

Костиме и сценографију урадио је Милан Вујић, а глуме: Марта Катаи, Милош и Милан Вујић, Александар Круљ и Александар Малетин.

Већ наредне недеље, 12. октобра, такође ће премијерно бити изведен комад „Деда и репа“.

-За другу премијеру у октобру адаптацију текста урадила је глумица Гордана Раушки и ово је луткарска представа. У њој играју Милан Вујић, Марта Катаи, Милош Вујић и Александар Круљ. Добро познату причу адаптирали смо на наш начин и добили смо комад пун топлине о поверењу и великом срцу које увек побеђује – навео је Малетин.

Октобар је, у једином дечијем позоришту, месец златног лишћа, а комади се играју у 17 сати. Како се очекује гужва из „Ланета“ напомињу да би било добро резервисати улазнице.

А.Ђ.

Untitled-design

Прослављена костимографкиња, рођена Кикинђанка, Татјана Радишић, у Културном центру Кикинда ускоро отвара врата нове школе цртања и сликања. Уметница која је репутацију врхунског костимографа стекла у САД, а данас успешну каријеру наставља по многим престижним позориштима у региону, одлучила је да део свог драгоценог искуства пренесе и на наше суграђане.

– Ова школа цртања и сликања доноси професионалан, али и отворен и подстицајан приступ уметничком образовању и намењена је свима који желе да се изразе кроз уметност, било да се озбиљно припремају за упис на уметничке школе и академије, или једноставно желе да пронађу простор за креативност, унутрашњи мир и лични развој- каже Татјана.

Фото Сретеновић

Програм школе обухватиће рад са различитим техникама – оловка, угаљ, туш, акварел или акрил, али са темељним вештинама попут цртања по посматрању, затим проблемом композиције, грађења форме, рада са бојом и разумевањем простора.

– Уметност није само занатска вештина, она је пре свега радост, разиграност и слобода изражавања. У њој се развија машта, али и учи храброст, смелост и аутентичност. Сваки рад на белом папиру је и суочавање са собом, јер како учимо да савладамо композицију и простор, тако учимо и како да савладамо изазове, препреке и неизвесности у свакодневном животу- додаје ова уметница, напомињући да ће школа радити у оквиру Културног центра Кикинда, у, како каже, врло инспиративном и креативном амбијенту.

Настава ће се одвијати у малим групама викендом, са индивидуалним приступом, а, како се наводи, у школу су добродошли полазници од 7 до 77 година. Поред редовних часова, временом, планиране су и тематске радионице, гостујућа предавања и изложбе радова полазника.

Како истиче Татјана Радишић, посебан фокус биће на ликовном образовању као саставном делу опште културе, јер развијање ликовне писмености није важно само за будуће уметнике, него је то начин да боље разумемо свет око себе, развијемо осетљивост за лепоту, однос према простору, форми, изразу и поруци коју носимо.

Без обзира на године, искуство или циљеве, ова школа позива све који верују да уметност није привилегија, већ унутрашња потреба да нешто кажемо, изразимо или створимо, додаје позната костимографкиња.

Н. С.

 

Don`t copy text!