Festival za decu koji ih uči značaju ekologije i kulture, „Limenka teatar fest“, svečano je otvoren večeras na trgu i već je reciklirano mnogo limenki, a najmlađa publika ispunila je pozorišnu salu u kojoj je gostovala prva predstava, „Mala princeza“ Pozorišta iz Prijedora.
U programu svečanog otvaranja na trgu nastupili su članovi Hora „Kikindijanci“ Kulturnog centra i Bubnjarske sekcije Studija „Maus“. Prve posetioce Međunarodnog pozorišnog festivala pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Želimo da pokažemo da znamo kako da čuvamo i zaštitimo našu prirodu. „Limenka teatar fest“ nam pokazuje kako da spojimo ekologiju i ljubav prema kulturi – rekao je gradonačelnik.
Festival je otvorio prvak Pozorišta na Terazijama, glumac Miroljub Turajlija.
– Hvala što ste prethodnih dana sakupljali limenke i time zaslužili nagradu, ulaznicu za pozorišnu predstavu. A pozorište je mesto gde stanuju sreća, radost, veselje, smeh, muzika i ples, lutke i kostimi, i ja sam ubeđen da ćete uživati u predstavama koje su pred vama – rekao je Turajlija festivalskoj publici i proglasio Festival otvorenim.
Valentina Pavličić, glumica i umetnički direktor „Limenka teatar festa“ objasnila je da je Festival nastao kao poziv deci i građanstvu da recikliraju, sačuvaju životnu sredinu i da, u isto vreme, uživaju u pozorišnoj umetnosti.
– „Limenka teatar fest“ postoji tri godine i nastavak je projekta „Limenkica-ulaznica“ koji je nastao pre 15 godina. Nakon Novog Sada i Sombora, ove godine se obreo u Kikindi na naše veliko zadovoljstvo – rekla je Pavličićeva i dodala da su rezultati projekta fantastični.
– Za 15 godina prikupljeno je skoro milion limenki za piće koje su otišle na reciklažu i kroz projekte je prošlo blizu 90 hiljada dece i roditelja. Deca vrlo brzo nauče da limenku ne treba baciti, da je treba sačuvati i poslati na reciklažu. Ono što deca najbolje zapamte kao kratku i efektnu poruku je da, kada recikliramo samo jednu praznu limenku, uštedimo toliko energije da tri sata mogu besplatno da gledaju crtaće na televiziji. Mališani vrlo brzo postaju pravi recikleri i čuvari prirode, a uz sve to uživaju u divnim pozorišnim sadržajima što je, svakako, mnogo bolje od mobilnog telefona.
Suorganizator Festivala je Narodno pozorište Kikinda u kojem će se, do nedelje, odigrati devet predstava iz šest zemalja.
– Festival za decu je najlepši početak sezone. U našem pozorištu, nažalost, deca su proteklih godina bila malo zapostavljena, pa smo odlučili da ove godine otvorimo pozorišnu sezonu sa „Limenka teatra festom“ i da, na pravi način, posvetimo pažnju našoj deci. Veliko je zadovoljstvo biti domaćin ovako značajnom festivalu koji je i međunarodnog karaktera i ugostiti sve glumce i male ljubitelje pozorišta koji će, ovoga puta, biti i u ulozi ekologa – rekla je direktorica Pozorišta, Milena Živkov.
Prvi pozorišni gosti stigli su iz Kikindi bratskog grada Prijedora, sa predstavom „Mala sirena“.
– Ideja je iznad svega plemenita, podržavamo je i sa zadovoljstvom učestvujemo. Prvi put smo na Festivalu, ali se trudimo da u svojim predstavama implementiramo ideju ekologije. Doneli smo bajku o maloj princezi koja ima divan glas, pa ga izgubi i onda nastaju razne peripetije kako da ga vrati – ispričao je Srđan Knjeginjić, glumac i direktor Pozorišta.
Neki od prvih najmlađih reciklera za Festival su se dugo pripremali. Mangul Kamenović ima 13 godina i doneo je limenke u džakovima.
– Došao sam sa svojom porodicom, dva brata i roditeljima, doneli smo danas 500 limenki i sutra ćemo doneti još 250. Sakupljamo ih od početka avgusta. Bitno je da čuvamo planetu, kako bi ostala i za sledeće generacije – rekao je Mangul.
Devetogodišnja Nađa Velemirov došla je na Festival sa mamom i bratom.
– Doneli smo 25 limenki – kaže Nađa. – Važno je da čuvamo prirodu zbog čistog vazduha jer, ako ga ne bude, može jako puno ljudi da se razboli.
Koncepcija Festivala je da, na Eko-bazaru ispred Pozorišta, koji će raditi sat vremena pre svake predstave, deca predaju limenke na za to određenim štandovima, gde dobijaju sredstvo plaćanja – jedan „alu-koin“ (limeni novčić) za pet limenki. Novčićima „plaćaju“ ulazak na predstavu (jedan novčić), knjige (dva ili tri novčića) i razglednice na kojima odmah pišu bakama i dekama i ubacuju ih u sanduče, a mogu i da „plate“ crtanje svog portreta.
Večeras su, pred prepunom salom raspoložene najmlađe publike sa roditeljima, glumci iz Prijedora odigrali predstavu „Mala sirena“.
Sutra, 5. septembra, od 11 sati, biće odigrana predstava „Nešto zeleno“ Pozorišne trupe „Čuvari prirode“ iz Beograda; Pozorište lutaka „Mesebolt“ iz Sombathelja u Mađarskoj će, od 19 sati, gostovati sa predstavom „Papirna magija“.
Trećeg dana, u petak, 6. septembra, u terminu od 11 sati, publika će imati priliku da gleda predstavu iz Plovdiva u Bugarskoj, „Carevo novo odelo“ „Kameleon teatra“; od 19 sati na repertoaru je „Vuk i sedam jarića“ beogradskog Pozorišta „Čarapa“.
U subotu, 7. septembra, u 11 sati počinje „Bela bajka“ Pozorišta „Pepino“ iz Niša; od 13 sati, u foajeu Narodnog pozorišta, biće održana panel diskusija na temu „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža“; predstava „Magični grad“ Pozorišta lutaka „Pinokio“ iz Beograda, počeće u 19 sati.
Poslednjeg Festivalskog dana, u nedelju, 8. septembra, od 11 sati, gostovaće glumci „Babec teatra“ iz Bitolja u Severnoj Makedoniji sa predstavom „U poseti kod Kejt i Fredi“; poslednja Festivalska predstava biće „Pinokio“ Pozorišta lutaka iz Košica u Slovačkoj, koja je na repertoaru od 19 sati, a zatim sledi svečanost zatvaranja ove važne, korisne i lepe festivalske manifestacije.
S. V. O.
Izdavačka kuća „Pešić i sinovi“ izdala je jedan pionirski rad autorke Branislave Božinović, koja se bavila istraživanjem sličnosti srpskog i sanskritskog jezika.
Jedan od prećutanih primera je sistematizacija Vinčanskog pisma koju je sačinio njen otac, paleolingvista, profesor dr Radivoje Pešić, pomerajući time i nastanak prvog ljudskog pisma u 2.000 godina dublju prošlost i dislocirajući njegov nastanak sa Mesopotamije na Podunavlje. Uporednim tablicama, profesor Pešić je dokazao da je u Vinčanskom pismu sadržano mnoštvo znakova iz najstarijih pisama i kompletni etrurski alfabet. Kada je, 1985. godine, ovo njegovo otkriće objavljeno u Italiji, gde je tada radio kao univerzitetski profesor, brojni svetski stručnjaci su podržali njegov rad, ali je ovdašnji cenzorski komitet za upravljanje istorijskom istinom ćutao, navode u Izdavačkoj kući „Pešić i sinovi“.
– Nije bilo promene kada je u pitanju Cenzorski komitet, ali se dogodilo nešto drugo, što me jako raduje. Za 30 godina, od kada sam osnovala Izdavačku kuću, jako veliki broj ljudi je saznao za brojne falsifikate, prekrajanja i kreiranja naše istorije, i to je sada postao jedan nezadrživi talas koji se širi i koji se ne može ni sprečiti ni zaustaviti. To je jako bitno zbog mladih generacija koje u školama učimo pogrešnoj istoriji, brojnim neistinama i tako odrastaju sa kompleksom večitih doseljenika na svoje teritorije i večitih lutalica koje neko može da protera kada mu se prohte. Poznavanje prošlosti omogućava da se izgradi naš identitet na pravi način, a to je „ko sam“, to je ono što pitate sebe od trenutka kada počinjete svesno da razmišljate, pa do kraja života – istakla je Pešićeva. – Predavanje je posvećeno toj temi jer želimo da, u jako turbulentnim i vremenima velikih laži, imamo znanje i svest koji će nam pomoći da odvojimo laž od istine i da izbegnemo mogućnost da nama manipulišu.
Uz to, dodala je, ključne pozicije, katedre, institute, akademije nauka, još uvek, u velikom broju, zauzimaju ljudi koji su autošovinistički nastrojeni, koji nikada nisu vrednovali sopstveno poreklo i tradiciju i koji su uvek mislili da je trava zelenija u tuđem dvorištu. Među njima ima i takvih koji smatraju da Kosovo treba predati, da je ćirilica potpuno arhaično pismo. I oni su još uvek u prilici da kreiraju svest mladih ljudi, istakla je Vesna Pešić.
– Kikinda postaje ozbiljno mesto na mapi dešavanja u čitavom regionu i siguran sam da će publika uživati – izjavio je gradonačelnik Nikola Lukač koji je prisustvovao koncertu. – Kada želite da budete prestonica kulture, ovakvi događaji privlače pažnju i dokazuju da Kikinda to zavređuje. Ovo će biti izuzetan događaj zbog koga će gosti iz cele Srbije i iz regiona dolaziti u naš grad.
– Zajedno smo održali veliki broj vrlo uspešnih koncerata za koje nije slučajno izabran naziv „Muzički vatromet“ jer, u pravom smislu te reči, sadrži pregršt boja, fantastičnih nota za koje se pretpostavlja da ih klasika ne donosi, već da su rezervisane za druge žanrove. Međutim, ja se nadam da ćete večeras biti svedoci da će se kikindska publika provesti kao na nekim drugim manifestacijama gde je obično življe nego na koncertima klasike. To i jeste naša misija, da umetničku muziku približavamo auditorijumu, da pokažemo da je ona veoma živa i da je neraskidiva veza sa ljudima u čitavom svetu. Ovakvi koncerti dešavaju se svuda, u parkovima, na dvorcima, postoji tradicija održavanja koncerata na otvorenom, upravo sa muzikom koja može da dosegne širu publiku nego što je to običaj u koncertnim dvoranama – rekao je Suđić pre nastupa i dodao da na repertoaru nisu samo obrade.
– Moja namera bila je da spajam našu muziku sa evropskom i svetskom, sa latino zvukom, jer u tom jedinstvu vidimo koliko je naša muzika deo evropske i svetske muzike i koliko smo deo te kulture. To je jedno isto nasleđe, mi smo deo sveta u pravom smislu te reči jer niko ne primeti neku bitnu razliku kada pređemo sa latino ili klasičnog zvuka na naše numere. Obrada je neophodna jer naša muzika, nažalost, ne obiluje prevelikim brojem popularnih kompozicija. Naša istorija je bila drukčija, izgubili smo značajan period kada su se takve kompozicije uglavnom pisale, ali siguran sam da, na ovakav način, nadoknađujemo tu prazninu i da publika shvata koliko smo svi mi jedno i koliko je emocija koju doživljavaju na našim koncertima, u suštini apsolutno nedeljiva i da nije samo deo ponude u diskotekama ili modernim partijima za mlade. Atmosfera nimalo ne treba da se razlikuje u odnosu na koncerte umetničke muzike, ona je, u suštini, deo čitave naše tradicije. Siguran sam da će, u ovom predivnom ambijentu u Kikindi, to biti izuzetno – objasnio je Suđić.
Ovogodišnji festival razlikuje se i po konceptu, sadržanom u sloganu „Izlet“.
Sudeći po posećenosti, reakcijama i ovacijama na koncertu, sve su to vrlo dobro i sa oduševljenjem, prepoznali Kikinđani, ali i brojni gosti iz Novog Sada, Bečeja, Beograda, Subotice, Zrenjanina…
U nedelju, drugog dana manifestacije, na velikoj sceni će nastupiti hor i orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta i „Novosadski big band“ koji će izvesti „Queen Symphony“ pod dirigentskom palicom Fedora Vrtačnika. Od 18 sati nastupiće Dečije pozorište „Lane“ sa „Školom za klovnove“ i, kao i danas, odvijaće se i svi ostali prateći programi ovog jedinstvenog festivala.
