Фестивал за децу који их учи значају екологије и културе, „Лименка театар фест“, свечано је отворен вечерас на тргу и већ је рециклирано много лименки, а најмлађа публика испунила је позоришну салу у којој је гостовала прва представа, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.
У програму свечаног отварања на тргу наступили су чланови Хора „Кикиндијанци“ Културног центра и Бубњарске секције Студија „Маус“. Прве посетиоце Међународног позоришног фестивала поздравио је градоначелник Никола Лукач.
– Желимо да покажемо да знамо како да чувамо и заштитимо нашу природу. „Лименка театар фест“ нам показује како да спојимо екологију и љубав према култури – рекао је градоначелник.
Фестивал је отворио првак Позоришта на Теразијама, глумац Мирољуб Турајлиja.
– Хвала што сте претходних дана сакупљали лименке и тиме заслужили награду, улазницу за позоришну представу. А позориште је место где станују срећа, радост, весеље, смех, музика и плес, лутке и костими, и ја сам убеђен да ћете уживати у представама које су пред вама – рекао је Турајлија фестивалској публици и прогласио Фестивал отвореним.
Валентина Павличић, глумица и уметнички директор „Лименка театар феста“ објаснила је да је Фестивал настао као позив деци и грађанству да рециклирају, сачувају животну средину и да, у исто време, уживају у позоришној уметности.
– „Лименка театар фест“ постоји три године и наставак је пројекта „Лименкица-улазница“ који је настао пре 15 година. Након Новог Сада и Сомбора, ове године се обрео у Кикинди на наше велико задовољство – рекла је Павличићева и додала да су резултати пројекта фантастични.
– За 15 година прикупљено је скоро милион лименки за пиће које су отишле на рециклажу и кроз пројекте је прошло близу 90 хиљада деце и родитеља. Деца врло брзо науче да лименку не треба бацити, да је треба сачувати и послати на рециклажу. Оно што деца најбоље запамте као кратку и ефектну поруку је да, када рециклирамо само једну празну лименку, уштедимо толико енергије да три сата могу бесплатно да гледају цртаће на телевизији. Малишани врло брзо постају прави рециклери и чувари природе, а уз све то уживају у дивним позоришним садржајима што је, свакако, много боље од мобилног телефона.
Суорганизатор Фестивала је Народно позориште Кикинда у којем ће се, до недеље, одиграти девет представа из шест земаља.
– Фестивал за децу је најлепши почетак сезоне. У нашем позоришту, нажалост, деца су протеклих година била мало запостављена, па смо одлучили да ове године отворимо позоришну сезону са „Лименка театра фестом“ и да, на прави начин, посветимо пажњу нашој деци. Велико је задовољство бити домаћин овако значајном фестивалу који је и међународног карактера и угостити све глумце и мале љубитеље позоришта који ће, овога пута, бити и у улози еколога – рекла је директорица Позоришта, Милена Живков.
Први позоришни гости стигли су из Кикинди братског града Приједора, са представом „Мала сирена“.
– Идеја је изнад свега племенита, подржавамо је и са задовољством учествујемо. Први пут смо на Фестивалу, али се трудимо да у својим представама имплементирамо идеју екологије. Донели смо бајку о малој принцези која има диван глас, па га изгуби и онда настају разне перипетије како да га врати – испричао је Срђан Књегињић, глумац и директор Позоришта.
Неки од првих најмлађих рециклера за Фестивал су се дуго припремали. Мангул Каменовић има 13 година и донео је лименке у џаковима.
– Дошао сам са својом породицом, два брата и родитељима, донели смо данас 500 лименки и сутра ћемо донети још 250. Сакупљамо их од почетка августа. Битно је да чувамо планету, како би остала и за следеће генерације – рекао је Мангул.
Деветогодишња Нађа Велемиров дошла је на Фестивал са мамом и братом.
– Донели смо 25 лименки – каже Нађа. – Важно је да чувамо природу због чистог ваздуха јер, ако га не буде, може јако пуно људи да се разболи.
Концепција Фестивала је да, на Еко-базару испред Позоришта, који ће радити сат времена пре сваке представе, деца предају лименке на за то одређеним штандовима, где добијају средство плаћања – један „алу-коин“ (лимени новчић) за пет лименки. Новчићима „плаћају“ улазак на представу (један новчић), књиге (два или три новчића) и разгледнице на којима одмах пишу бакама и декама и убацују их у сандуче, а могу и да „плате“ цртање свог портрета.
Вечерас су, пред препуном салом расположене најмлађе публике са родитељима, глумци из Приједора одиграли представу „Мала сирена“.
Сутра, 5. септембра, од 11 сати, биће одиграна представа „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда; Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће, од 19 сати, гостовати са представом „Папирна магија“.
Трећег дана, у петак, 6. септембра, у термину од 11 сати, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“; од 19 сати на репертоару је „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.
У суботу, 7. септембра, у 11 сати почиње „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша; од 13 сати, у фоајеу Народног позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“; представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, почеће у 19 сати.
Последњег Фестивалског дана, у недељу, 8. септембра, од 11 сати, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“; последња Фестивалска представа биће „Пинокио“ Позоришта лутака из Кошица у Словачкој, која је на репертоару од 19 сати, а затим следи свечаност затварања ове важне, корисне и лепе фестивалске манифестације.
С. В. О.
Издавачка кућа „Пешић и синови“ издала је један пионирски рад ауторке Браниславе Божиновић, која се бавила истраживањем сличности српског и санскритског језика.
Један од прећутаних примера је систематизација Винчанског писма коју је сачинио њен отац, палеолингвиста, професор др Радивоје Пешић, померајући тиме и настанак првог људског писма у 2.000 година дубљу прошлост и дислоцирајући његов настанак са Месопотамије на Подунавље. Упоредним таблицама, професор Пешић је доказао да је у Винчанском писму садржано мноштво знакова из најстаријих писама и комплетни етрурски алфабет. Када је, 1985. године, ово његово откриће објављено у Италији, где је тада радио као универзитетски професор, бројни светски стручњаци су подржали његов рад, али је овдашњи цензорски комитет за управљање историјском истином ћутао, наводе у Издавачкој кући „Пешић и синови“.
– Није било промене када је у питању Цензорски комитет, али се догодило нешто друго, што ме јако радује. За 30 година, од када сам основала Издавачку кућу, јако велики број људи је сазнао за бројне фалсификате, прекрајања и креирања наше историје, и то је сада постао један незадрживи талас који се шири и који се не може ни спречити ни зауставити. То је јако битно због младих генерација које у школама учимо погрешној историји, бројним неистинама и тако одрастају са комплексом вечитих досељеника на своје територије и вечитих луталица које неко може да протера када му се прохте. Познавање прошлости омогућава да се изгради наш идентитет на прави начин, а то је „ко сам“, то је оно што питате себе од тренутка када почињете свесно да размишљате, па до краја живота – истакла је Пешићева. – Предавање је посвећено тој теми јер желимо да, у јако турбулентним и временима великих лажи, имамо знање и свест који ће нам помоћи да одвојимо лаж од истине и да избегнемо могућност да нама манипулишу.
Уз то, додала је, кључне позиције, катедре, институте, академије наука, још увек, у великом броју, заузимају људи који су аутошовинистички настројени, који никада нису вредновали сопствено порекло и традицију и који су увек мислили да је трава зеленија у туђем дворишту. Међу њима има и таквих који сматрају да Косово треба предати, да је ћирилица потпуно архаично писмо. И они су још увек у прилици да креирају свест младих људи, истакла је Весна Пешић.
– Кикинда постаје озбиљно место на мапи дешавања у читавом региону и сигуран сам да ће публика уживати – изјавио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао концерту. – Када желите да будете престоница културе, овакви догађаји привлаче пажњу и доказују да Кикинда то завређује. Ово ће бити изузетан догађај због кога ће гости из целе Србије и из региона долазити у наш град.
– Заједно смо одржали велики број врло успешних концерата за које није случајно изабран назив „Музички ватромет“ јер, у правом смислу те речи, садржи прегршт боја, фантастичних нота за које се претпоставља да их класика не доноси, већ да су резервисане за друге жанрове. Међутим, ја се надам да ћете вечерас бити сведоци да ће се кикиндска публика провести као на неким другим манифестацијама где је обично живље него на концертима класике. То и јесте наша мисија, да уметничку музику приближавамо аудиторијуму, да покажемо да је она веома жива и да је нераскидива веза са људима у читавом свету. Овакви концерти дешавају се свуда, у парковима, на дворцима, постоји традиција одржавања концерата на отвореном, управо са музиком која може да досегне ширу публику него што је то обичај у концертним дворанама – рекао је Суђић пре наступа и додао да на репертоару нису само обраде.
– Моја намера била је да спајам нашу музику са европском и светском, са латино звуком, јер у том јединству видимо колико је наша музика део европске и светске музике и колико смо део те културе. То је једно исто наслеђе, ми смо део света у правом смислу те речи јер нико не примети неку битну разлику када пређемо са латино или класичног звука на наше нумере. Обрада је неопходна јер наша музика, нажалост, не обилује превеликим бројем популарних композиција. Наша историја је била друкчија, изгубили смо значајан период када су се такве композиције углавном писале, али сигуран сам да, на овакав начин, надокнађујемо ту празнину и да публика схвата колико смо сви ми једно и колико је емоција коју доживљавају на нашим концертима, у суштини апсолутно недељива и да није само део понуде у дискотекама или модерним партијима за младе. Атмосфера нимало не треба да се разликује у односу на концерте уметничке музике, она је, у суштини, део читаве наше традиције. Сигуран сам да ће, у овом предивном амбијенту у Кикинди, то бити изузетно – објаснио је Суђић.
Овогодишњи фестивал разликује се и по концепту, садржаном у слогану „Излет“.
Судећи по посећености, реакцијама и овацијама на концерту, све су то врло добро и са одушевљењем, препознали Кикинђани, али и бројни гости из Новог Сада, Бечеја, Београда, Суботице, Зрењанина…
У недељу, другог дана манифестације, на великој сцени ће наступити хор и оркестар Опере Српског народног позоришта и „Novosadski big band“ који ће извести „Queen Symphony“ под диригентском палицом Федора Вртачника. Од 18 сати наступиће Дечије позориште „Лане“ са „Школом за кловнове“ и, као и данас, одвијаће се и сви остали пратећи програми овог јединственог фестивала.
