Култура

Mlade-zvezde-(6)

На сцени КУД „Еђшег“ вечерас су се, на деветом такмичењу талената „Младе звезде“ („Tinni Csillag“) смењивали плесачи, певачи, инструменталисти, рецитатори и глумци, укупно 22 учесника – деце и младих из свих крајева Војводине. Организатор такмичења даровитих је Удружење грађана “Kekend-Kökénd”.

– Ове године наступио је чак 21 такмичар, узраста од вртића до матураната, из Кикинде, Чоке, Сенте, Нове Црње, Торњоша, Торде и Тобе. Такмичење се одвија у три узрасне групе и у свакој жири бира троје најбољих који ће бити и награђени – рекла је Вивиен Фазекаш, председница Удружења.

После три блока песме, игре, и најлепших стихова по избору учесника, жири у саставу Гизела Кекењ, Рамона Тот и Аполонија Косо, имао је тежак задатак да изабере најбоље.

У најстаријој групи прво место припало је Дорки Кришан. Другопласирана је била Бианка Будаи, док је треће место заузео Давид Шандор.

Елена Барна била је најбоља у средњој узрасној групи, на другом месту била је Емуке Кришан, а на трећем Леона Ђун. Међу најмлађим талентима истакли су се Петра Каналаш (треће место), Сташо Терзин (друго место), док је апсолутне симпатије и жирија и публике побрао Едвард Чанади, ученик трећег разреда из Чоке.

– Певао сам „Елвиса Прислија“, „Затворски рок“, и јако сам задовољан. Учествујем на такмичењима, али овде сам био први пут и доћи ћу опет – рекао је пресрећни Едвард који на репертоару има и Френка Синатру, али је, каже, сада желео да пева песму коју је изводио “Краљ”.

Јединствено такмичење које је донело много радости и извођачима и публици, помогли су Национални савет мађарске националне мањине и Град Кикинда коју је представљала Мелита Гомбар, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Из године у годину такмичење стиче све већу популарност међу децом и младима. За ову манифестацију карактеристично је да се одвија на мађарском, чиме се даје допринос неговању мађарског језика и пружа могућност деци и младима да наступе пред публиком и жиријем чији савети ће им помоћи и усмерити их на који начин да развијају своје потенцијале, као и да стекну самопоуздање у наступу. Уз то, имају могућност да се упознају и стичу нова пријатељства. Град Кикинда је препознао значај манифестације и пружио је подршку, као што ће и убудуће чинити – рекла је Мелита Гомбар.

Сви такмичари добили су дипломе за учешће, а најбољи су награђени. Победница у категорији најстаријих, Дорка Кришан, обезбедила је и учешће на глумачком кампу Културног савеза војвођанских Мађара у Сенти.

Национални савет мађарске националне мањине препознао је „Tinni Csillag“ као манифестацију од посебног значаја за децу и младе.

С. В. О.

Kape-zlatare

Женска певачка група „Мелизми“ у којој активно ради секција за очување банатске ношње, обичаја и рецепата, организовала је данас у Културном центру прву радионицу златовеза, односно израде „капе златаре“, дела народне ношње с краја 19. века на овим просторима, уједно и важног дела друштвеног идентитета Баната, рекла је Биљана Мандић, оснивачица Певачке групе „Мелизми“.

– Важно нам је да ревитализујемо „капу златару“ и да је имплементирамо у 21. век, можда и у колекцијама модних креатора. Имамо много младих који се интересују за израду златовеза – навела је Мандићева.

Менторка на радионици је Добрила Ашкрабић из удружења „Ризница рукотворина“ из околине Београда, која се ручним радом бави од детињства.

– Техника је захтевна, дуго се ради, бодови су посебни и друкчији од осталих народних везова – истакла је. – Јако ме радује што је овде много младих жена које су заинтересоване за златовез. Ако свако од нас учини мали помак, успећемо да задржимо оно што је наше изворно и аутохтоно.

Једна „капа златара“ или „златарица“, од четири које се чувају у Народном музеју, донесена је на радионицу као пример изузетне технике и лепоте.

– Ова капа је, највероватније, израђена у Меленцима, тамо је био велики центар за златовез који је водила Злата Лончарски. Она је имала три ћерке и све су знале да везу. Многе капе које се и данас чувају у зрењанинском, нашем и још неким музејима, настале су управо у тој радионици. „Златарица“ је традиционално оглавље и углавном су је имале богате куће. На свадби ју је свекрва поклањала снаји која је капу носила у свечаном приликама, до рођења првог детета. Она је имала и традиционално и симболичко значење, израђивана је од скупоцених материјала, од свиле и броката, и украшавана полудрагим каменом и позлаћеним концем – рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог Народног Музеја.

Очување културне баштине веома је важно и оно потиче из породице, навела је Маријана Мирков, у Градском већу задужена за културу и туризам.

– Чланице групе „Мелизми“ негују традицију на прави начин. Љубав према изворној музици надоградиле су радионицама у којима се чува наша култура – истакла је Маријана Мирков. – Локална самоуправа подржава овакве активности јер су значајне за чување од заборава наслеђа свих народа и народности који живе на територији града.

Радионици је присуствовао и гост из Деска у Мађарској, Кристифор Брцан, председник КУД „Банат“ у којем се ово умеће негује више од десет година.

– Наше удружење је прошле године ушло у Национални регистар нематеријалне културе у Мађарској и то са живим обичајем златног веза. Имамо циљ да се повежемо са Кикиндом и другим местима, како би ова традиција поново оживела на ширем простору Војводине – навео је Брцан.

Капе израђене на радионици биће представљене јавности, као и примерци старих капа из нашег окружења. Данас се на тржишту „златарице“ продају по цени од око хиљаду евра и све чешће представљају иновативни модни детаљ познатих креатора, речено је на радионици.

Радионичарски пројекат Групе „Мелизми“ подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

С. В. О.

Ta-se-pesma-ljubav-zove

Интернационални фестивал музике за децу и младе “Та се песма љубав зове” биће одржан данас (субота, 26. октобар), од 19 сати, у Народном позоришту. Фестивал је основала Светлана Цеца Милић, ауторка и диригенткиња Хора „Чуперак“ и, после петогодишње паузе, ове године доживеће своје 11. издање.

За такмичарски део одабрано је 17 учесника из Србије, Црне Горе, БиХ, Словеније и Хрватске са песмама које су за њих компоноване ове године.

У ревијалном делу ће, поред Хора „Чуперак“, Невене Росић, Ене Гогић, Хане и Петре Тодорић, које су прве кораке направиле у овом хору, наступити и гошћа, Бојана Срдановић из Новог Сада, учесница програма IDJ Show. Водитељ програма биће писац за децу Тоде Николетић.

Одржавање Фестивала подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

С. В. О.

(Фото: ФБ страница Фестивала)

smrt čoveka

Ансамбл Народног позоришта од данас је на мини-турнеји са представом “Смрт човека на Балкану”. У Градском позоришту „Јазавац“ у Бања Луци сутра ће затворити 16. Међународни фестивал глумца „Заплет“, а затим ће гостовати у Приједору.

Са истом представом Позориште у новембру очекује и наступ у такмичарској конкуренцији на новом позоришном фестивалу у Прокупљу. Са „Љубавним писмом“ учествоваће на Фестивалу професионалних позоришта „Публикум“ у Кули.

С. В. О.

hor-gusle-(2)

Mешовити хор АДЗНМ „Гусле“, „Корнелије Станковић“, на јубиларном, 60. Фестивалу хорова, одржаном протеклог викенда у Руми, у организацији  Савеза уметничког стваралаштва аматера Војводине, освојио је сребрну плакету. Кикинђани су се представили и духовним и световним репертоар, истакла је диригенткиња Ева Арањош Француски.

-Такмичари нису били подељени по категоријама него су сви заједно оцењивани женски, мушки, камерни, мешовити, духовни и вокални састави. Такмичење је трајало два дана и наступило је 11 хорова. Жири је радио у саставу  професор Божидар Црњански са новосадске Академије уметности, Верица Пејић, оперска певачица и Тамара Кнежевић, композитор. Задовољни смо оним што смо постигли нарочито ако се узме у обзир традиција и важност овог фестивала – рекла је Ева Арањош Француски.

Фестивал музичких друштава Војводине најзначајнија је музичка манифестација у културно-уметничком аматеризму у Војводини.

А.Ђ.

Stepanov-Sabac

Сликар из Кикинде, проф. др Милорад Степанов учествује на јубиларној, 30. изложби акварела у Културном центру у Шапцу.

Овогодишња изложба има ревијални карактер, што значи да излажу, по позиву, уметници награђени последњих десет година и аутори по избору Соње Петровић Јагић, историчарке уметности.

Изложени рад професора Степанова носи назив „Бициклом крај трећег канала“. Изложба је постављена од 18. до 30. октобра.

mokrin-stvaralastvo-(2)

Културно уметничко друштво „Мокрин“ било је домаћин 15. Сусрета фолклорног стваралаштва. Манифестација се организује поводом краја овогодишње сезоне, истакао је председник мокринског КУД-а Живко Угреновић.

-Фолклор чува традицију и обичаје, а на нама је да знамо ко смо и одакле потичемо. Читаве године вредно радимо и на крају ове већ правимо планове за наредну сезону. Културном уметничко друштво „Мокрин“ има 200 чланова, шест фолклорних секција и две певачке групе – истакао је Угреновић.

Конццерту је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Сусрети фолклорног стваралаштава имају културну вредност да шире традицију нашег народа. Чланови културно уметничких друштава свакодневно вредно раде и чувају наше нематеријално културно наслеђе од заборава – навела је Маријана Мирков.

Горан Ристић, председник МЗ Мокрин похвалио је рад друштва и истакао да су фолклорне манифестације међу најпосећенијама и да су важне за све мештане.

Поред домаћина учествовала су и културно уметничка друштва „Свети Ђорђе“ из Станчева  из Румуније, „Јандрија Томић-Ћић“ из Крајишника, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села и „Свети Сава“ из Кањиже.

Покровитељи догађаја су Град Кикинда и МЗ Мокрин.

А.Ђ.

 

cigra-kolonija-(4)

Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа „Чигра“ организовало 8. хуманитарну ликовну колонију под називом „Хумани чиграши“. Одазвало се двадесетак сликара из Кикинде, Сомбора, Београда, Новог Милошева и Нових Козараца.

-Радо се одазив колонији „Чигре“. Ове године сликам пејзаж и драго ми је што се окупљамо сваке године. Ми, сликари, желимо да помогнемо рад удружења, а ово је најбољи начин да то урадимо – напоменуо је Брацо Азарић, сликар из Козараца.

Удружење „Чигра“ континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.

-Настале слике биће продате. Новац који добијемо утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју – сазнали смо од Биљане Недомачки која део тима стручних људи удружења „Чигра“.

Колонија финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град, за текућу годину. Жељко Раду, члан Градског већа посетио је „Чигру“ и разговарао са сликарима.

-Локална самоуправа препознала је важност овог удружења. Подржавамо све њихове активности, а осим колоније ове године организовали су и Мини олимпијаду. Драго ми је што су се сликари одазвали колонији у оволиком броју и ово је прави начин да сви покажемо хуманост и солидарност – навео је Раду.

МНРО „Чигра“ има 25 чланова од три до 50 година. Ту су и њихови родитељи, али и тим стручних сарадника који помажу у раду.

А.Ђ.

Daniel-Kovac-(1)

Мултимедијални уметник Даниел Ковач представиће се кикиндској публици сутра (петак 18. октобра). Најпре ће у библиотеци „Јован Поповић” од 18 часова представити своје књижевно стваралаштво- аутор је четири запажена романа, од којих је један био у ужем избору за НИН-ову награду. Истог дана од 20 часова у галерији Јована Исакова биће уприличена изложба из опуса Ковачеве визуелне уметности. Поред набројаних дисциплина, овај уметник је јавности познат и као гитариста београдског рок састава „Јарболи”.

Уочи сусрета са Кикинђанима, Ковач се за „Комуну” осврнуо на део свог стваралаштва..

Музика чини добар део ваше поетике. Има је и у Вашим књигама. Како звук ефикасно пренети на папир?

-Не трудим се око тога. Покушавам да раздвојим те ствари – писање и музику. Само је мој последњи роман „Објашњења нису потребна” значајније повезан са музиком зато што је то било неопходно за радњу. Волим да користим поезију у прози и то понекад радим, али само ако има смисла и не руши основну поставку текста. Текст и његова логика су у прозном писању једино важни.

Има у вашем писању и диландоговске аутоироније, је ли то пречица до читалаца, узимати за мотиве елементе из поп културе?

-Истина је да у мојим књигама јунаци нису самоуверени и да гаје аутоиронију као здрав однос према стварности. То је зато што сматрам да су самоуверени људи у данашње време без изузетка глупаци и опасне будале. Верујем само оним опрезним који трипут мере пре него што секу и раде ствари промишљено и темељно. Осим неке мистификације у виду ауто поп-културе у последњем роману (наиме, у њој се појављује лик који се зове Даниел Ковач и члан је групе „Јарболи”, а опет је очигледно да то нисам ја који у стварности то јесам), у мојим књигама нема превише поп-културе, или је има само кад баш мора и има смисла.

Били сте у ужем избору за НИН-ову награду. Јесу ли књижевне награде прецењене?

-Био сам у ужем избору са првим романом „Логика реке пруге и отпада”, али то је било јако давно, као у неком прошлом животу. Не знам превише о наградама, па самим тим ни да ли су прецењене. Неке сигурно јесу, а неке вероватно и нису. Претпостављам да то зависи од тога ко је у жирију и ко ту награду додељује.

Бавите се и видео продукцијом, сликарством, музиком и књижевношћу, тесан вам је један медиј или једноставно радећи на једном, одмарате од осталих начина креативног изражавања?

-Све то радим само из егзистенцијалне несигурности. Одрастање у санкцијама и ратовима је томе значајно допринело. Из неког страха да не постанем мртав још за живота и да не морам да правим компромисе и пристанем да радим оно што не волим или сматрам за нечасно, трудим се да непрекидно радим, смишљам и изводим разне ствари. У том процесу, стекао сам искуство и занат, што на крају и није испало тако лоше.

Н. Савић

 

gusle-krajiski-2

Чланице Женске певачке групе Академског друштва за неговање „Гусле“ које предводи руководиоц Игор Попов освојиле су друго место на 22. фестивалу „Крајишки бисери“ који негује и чува ојкалице и крајишке песме. У конкуренцији 19 певачких група Кикинђанке су показале да су у самом врху.

-Фестивал негује традицију динарског односно крајишког певања и Женска певачка група на њему учествује од 2019. године. Са сваког наступа на „Крајишким бисерима“ обарадовале су нас значајним признањима и наградама. Ипак, најважније је то што сваки пут стичу нова искуства и знања о певању Срба Крајишника, које им нуде изворне групе, учеснице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

Поред дипломе и плакете девојке ће  учествовати у снимању диска и брошуре о ојкалици и крајишкој песми у издању WМАС (Wоrld Мusic Асоцијацији Србије), под називом „Нек живи та пјесма” – Ојкача и крајишка пјесма.

-Изузетна је част што се управо наша певачка група нашла на албуму, који ће остати у аманет неким новим генерацијама певача, као пример и узор за певање репертоара Срба Крајишника – додала је наша саговорница.

А.Ђ.