Култура

pozoriste-4

Премијера представе „Шећер је ситан, осим кад је коцка“, по тексту Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић, биће одржана у петак у 20 часова на великој сцени Народног позоришта.

Како је саопштено из позоришта, влада велико интересовање публике, те ће се комад играти управо на великој сцени. Реч је о комедији која кроз препознатљиве животне ситуације и односе.

У представи играју глумци ансамбла кикиндског позоришта, а публика ће имати прилику да ужива у духовитој, али и животној причи у којој ће се многи препознати.

Улазнице је могуће резервисати путем телефона 0230/422-638.

narodna-biblioteka-jovan-popovic

Народна библиотека „Јован Поповић“ најављује занимљиво и инспиративно дружење за најмлађе – гостовање познатог дечјег писца Власте Ценића, које ће бити одржано сутра у 13 часова.

Овај сусрет биће права прилика да деца упознају аутора чије књиге већ годинама подстичу љубав према читању, развијају машту и охрабрују креативно изражавање. Кроз разговор, дружење и интерпретацију својих дела, Ценић ће малишанима на близак и занимљив начин приближити свет књижевности.

Поред програма у Кикинди, писац ће истог дана посетити и децу у Банатској Тополи и Мокрину, чиме се још једном истиче значај доступности културних садржаја и ван градских средишта.

Т. Д.

kud-petar-kocic

На престижном сабору фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца остварио је запажен успех, освојивши Златну плакету „Крстивоје Суботић“ за неговање традиционалне песме, свирке, игре и обичаја, као и друго место у категорији мушких певачких група.

Ово значајно признање, које се ретко додељује, стигло је као резултат дугогодишњег и посвећеног рада на очувању аутентичног фолклорног наслеђа. Како истиче Милан Вашалић, учешће на „Златном опанку“ представља много више од наступа – то је, како каже, „магично искуство и највреднија успомена коју сваки учесник носи са собом“.

– „Златни опанак“ је фантастично саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је посебна част, а сва друштва се за ову прилику припремају студиозно, посвећено и са жељом да дају свој максимум – наглашава Вашалић.

Посебну тежину успеху даје и чињеница да је наступ оцењивао стручни жири на челу са проф. др Димитријем Големовићем, једним од највећих ауторитета у области традиционалне музике и фолклора.

Наступ под називом „Козарачко зборовање“, који је представљен на сцени, резултат је, како истиче Вашалић, вишедеценијског рада – истраживања, архивирања и сценског обликовања игара, песама, ношње и музике колониста насељених у Новим Козарцима.

– Наш наступ није био случајан, већ плод дугог процеса. Резултат није изостао – освојили смо срца публике, учесника, али и стручног жирија који није штедео речи хвале – додаје он.

Златна плакета „Крстивоје Суботић“ носи посебан значај за све чланове ансамбла, али и за целу заједницу у Новим Козарцима, јер представља потврду да је њихов труд, знање и љубав према традицији препозната и вреднована на највишем нивоу.

– То је тренутак када схватите да је вредност онога што радите заиста препозната – објашњава Вашалић, уз захвалност организаторима фестивала што већ више од две деценије чувају и негују културно наслеђе.

Т. Д.

stasa-radak-2

Кикинда ће ускоро имати прилику да ужива у музици једног изузетног младог талента. Четрнаестогодишња саксофонисткиња Сташа Радак одржаће свој солистички концерт у уторак, са почетком у 18 часова, у свечаној сали Народног музеја.

Ова млада уметница, ученица Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, већ је скренула пажњу јавности својим запаженим наступима и значајним наградама на домаћим такмичењима. Њена посвећеност, упорност и љубав према музици препознају се у сваком тону који изведе, а управо ће публика у Кикинди имати прилику да то доживи уживо.

Сташа ће се публици представити пажљиво одабраним програмом, на којем ће показати не само техничку зрелост, већ и изражајност која се ретко среће код тако младих извођача. Посебан уметнички печат концерту даће клавирска сарадња са проф. Евом Француски Арањош, чије искуство и музикалност додатно обогаћују овај наступ.

Улаз је слободан, а сви љубитељи музике позвани су да својим присуством увеличају ово вече посвећено таленту, раду и љубави према уметности.

Т. Д.

vez-smiljka-muzej-(3)

Суграђанка Смиљка Булатовић као једина предузетница у нашој земљи која има регистровану радионицу за труковање и вез  у Народном музеју одржала је предавање о свом занату. Догађај је организован у склопу изложбе „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“ која се може погледати у Галерији „Нова“.

-Као неко ко је једини сертификовани мајстор овог заната, значајно је што могу да га промовишем. Радим већ 11 година и за мене је лична сатисфакција да моји суграђани, али и сви они који воле вез, виде чиме се бавим, као и да подстакнем неког да почне да се бави везом – навела је Смиљка Булатовић. – Окупљенима сам говорила о појму, подели, значају, примени, историји веза, као и ономе што је мој посао, преношењу нацрта за вез на тканину. Ово је била прилика да и ја нешто научим од присутних везиља.

Интересовања за овај занат има, међутим, он није уносан те је у складу са тим и заинтересованост.

-Захваљујући многобројним удружењима жена организоване су радионице о трукерском занату како за децу, тако и за одрасле. Тешко је опстати и моја борба је у томе да покажем да вез уноси лепоту у свакодневни живот. Њиме украшавамо одећу, кућни текстил, праве се сувенири украшени везом. Сву креативност коју имамо можемо да искажемо искажемо на овај начин – додала је наша саговорница.

Да би се извезао мотив потребно је да се на тканину нанесе цртеж по којем треба да се везе и то је труковање.

-Посао захтева јако пуно труда и времена. На жалост, на тржишту нема потражње, тако да нема профита од труковања. И поред тога, трудим се да овај стари занат живи и даље – истакла је Булатовић.

Осим труковања, ради и вез. Како истиче за једну кошуљу или пешкир потребно је 150 сати рада. Захваљујући баки и мајци Смиљка има велику колекцију веома старих мустри за вез по писму, односно за труковање. Она објашњава да се везови деле на вез по броју и писму. Вез по броју се ради на тканини која има јако изражене линије и потке, па се броје нити и тако се стварају шаре, док је вез по писму заправо вез по цртежу који је пренет на платно.

А.Ђ.

DAN-RASE-POPOVA-2025-(10)

Удружење грађана „Раша Попов“ расписало је осми песнички конкурс за ученике основних школа на тему „Нешто ћу ти рећи“, поводом традиционалне манифестације „Дан Раше Попова“, која ће бити одржана 26. јуна 2026. године на варошком тргу у Мокрину.

Право учешћа имају ученици основних школа, а уз песму је потребно послати име и презиме ученика, име предметног наставника, назив школе, као и контакт телефон и адресу електронске поште.

Према правилима конкурса, жири ће доделити награду „Рашин шешир“ за победничку песму, две друге награде и три треће награде. Награђени ученици читаће своје стихове на манифестацији „Дан Раше Попова“ у Мокрину.

Овогодишња тема конкурса, „Нешто ћу ти рећи“, позива младе песнике да поделе оно што желе да кажу – некоме блиском, пријатељу, породици, свету или самима себи. Како је наведено у позиву, то може бити тајна, мисао, осећање, порука или нешто друго што носе у себи.

Организатори су позвали све основце да се опробају у писању поезије и да својим речима дају допринос очувању духа Раше Попова, који је, како наводе, читавог живота слушао децу и учио од њих.

Песме се шаљу до 18. јуна 2026. године, искључиво електронским путем, на адресу danrasepopova@gmail.com. Радови треба да буду написани ћириличким писмом, фонтом Times New Roman, величине 12, у Word формату.

Детаљи конкурса и начин пријаве доступни су на званичним страницама Удружења грађана „Раша Попов“.

Т. Д.

predstava-edjseg-4

Снажна прича о повратку, породици и неизговореним емоцијама оживела је на сцени Културно-уметничког друштва „Еђшег“, где је вечерас премијерно изведена представа „Ернелини код Фаркашевих“ у извођењу драмске секције „Јожеф Атила“.

Публика је имала прилику да погледа актуелну и животну причу о изазовима повратка из иностранства и поновном сусрету породица које се, након дужег времена, налазе под истим кровом. Управо ти сусрети, како истичу аутори, откривају потиснуте емоције и старе сукобе, али и покрећу лична преиспитивања.

– У представи се говори о томе како изгледа повратак из иностранства, какви су изазови када се људи врате у свој родни крај и како се породице поново спајају. То је врло актуелна тема – истакла је Рамона Тот, председница КУД „Еђшег“, која је заједно са Шандором Кираљом радила на режији овог комада.

Припреме за представу трајале су од новембра, а како наводе из ансамбла, иза њих је интензиван рад који је кулминирао успешном премијером. Ова представа представља адаптацију мађарског филма из 2016. године.

 

Улоге су тумачили Теодора Сили (Естер), Давид Чикош (Фаркаш), Вивиен Фазекаш (Ернела), Норберт Ђуранки (Алберт), Диана Тот (Лаура) и Огњен Гавранов (Бруно).

Иначе, драмска секција „Јожеф Атила“ позната је по континуитету и посвећености. Тот истиче да сваке године припремају нову представу са којом учествују на Смотри војвођанских аматерских ансамбала.

-Јединствени смо по томе што већ три деценије без прекида учествујемо на овој смотри.

Поред позоришног програма, вече је употпуњено и отварањем изложбе ручних радова у холу друштва. Посетиоци су имали прилику да погледају уникатни накит од перлица са традиционалним мотивима, који представља део ширег пројекта очувања старих заната Панонске низије.

 

– Пројекат обухвата различите занате, од израде накита, преко ткања и корпарства, до природне козметике и израде медењака. Циљ је да се сачувају и пренесу традиционалне вештине – објаснила је Јолан Тот, вођа пројекта у Кикинди.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 4. јуна, сваког радног дана од 9 до 13 часова.

Премијерно вече у „Еђшег“-у тако је спојило уметност, традицију и савремене теме, потврдивши још једном важну улогу овог друштва у културном животу Кикинде.

Т. Д.

Edjseg-premijera-(11)

Љубитељи позоришта имаће прилику да уживају у снажној и емотивној представи драмске секције „Јожеф Атила“ у просторијама Културно-уметничког друштва „Еђшег“, која ће бити изведена у суботу, са почетком у 19 часова.

Реч је о представи „Ернелини код Фаркашевих“, насталој по награђиваном филму редитеља Хајду Саболча, која доноси слојевиту причу о породичним односима, потиснутим емоцијама и сударима који неминовно избијају на површину када се људи поново нађу заједно.

Радња прати породицу Ернеле која се, након годину дана проведених у Шкотској, враћа кући и привремено усељава код Естер и њене породице. У скученом простору и под притиском свакодневице, старе тензије и неизречене истине почињу да испливавају, док се ликови суочавају једни са другима, али и са сопственим дилемама и несигурностима.

Представу режира Шандор Кираљ, а улоге тумаче Теодора Сили (Естер), Давид Чикош (Фаркаш), Вивиен Фазекаш (Ернела), Норберт Ђуранки (Алберт), Диана Тот (Лаура) и Огњен Гавранов (Бруно). Техничку подршку пружају Елвира Керменди, Чаба Шетет и Рамона Тот.

Организатори позивају суграђане да присуствују и буду део ове искрене и дубоко промишљене позоришне приче, која отвара важна питања о породици, блискости и личним изборима.

Т. Д.

izlozba-romi-basaid-(3)

Поводом обележавања Међународног дана Рома у Галерији Културног центра отворена је изложба слика Милорад Кнежевић из Башаида. Аутор кроз свој уметнички израз негује мотиве свакодневног живота, традиције и окружења из којег потиче, дајући лични печат темама које приказује.

-Ово је моја прва самостална изложба. Био сам запослен у НИС-у и фабрици „Тоза Марковић“ као дизајнер. Сликам портрете на којима су моји пријатељи, међу којима су и Роми. Моја помајка је била Ромкиња и отуда љубав према њиховој култури и народу – казао је Кнежевић.

Још одмалена, како истиче, желео је да студира, али породична ситуација је била таква да је завршио занат за металостругара.

-Када сам се запослио у Нафтагасу завршио сам тадашњу Вишу педагошку школу у Београду. Једно време био сам запослен и у „Ливници“ и где год да сам радио на зидовима сам оставио траг осликавајући их. Срећан сам што су моје слике, кроз ову изложбу, доступне већем броју суграђана. Волим да сликам портрете јер на тај начин представим особу, кроз сваку црту лица. Моји Роми воле коње тако да има слика са њима, а ту си и портрети Ђорђа Балашевића и Николе Тесле –  истакао је Кнежевић.

Отварању изложбе присуствовали су представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, чланови Националног савета ромске националне мањине и Жељко Раду, в.д. директор Канцеларије за инклузију Рома са седиштем у Новом Саду.

-Увек истичем да је Кикинда пример добре праксе, када је унапређење положаја Рома у питању. Међународни дан Рома прилика је да се скрене пажња на моје сународнике и дан када се наш глас чује мало више. Проблема је много, али оно што увек напомињем јесте да смо сиромашни зато што необразовани, а необразовани зато што смо сиромашни. Једини излаз из тог зачараног круга јесте да што више промовишемо и истичемо образовање Рома – навео је Раду.

Портрети су настајали годинама, а Кнежевић је неколико година био запослен и у школи где је предавао ликовно. Како је већ 13 година у пензији има пуно времена да ствара слике.

А.Ђ.

 

topola-scena-(1)

Чланови Културно – уметничког друштва „Сцена“ из Банатске Тополе јуче (субота) учествовали су у ускршњој радионици, након које су приредили концерт за своје мештане. Како сазнајемо од председнице друштва Клементине Чорбе ово је први пут да је овакво дружење организовано поводом Ускрса.

-У сарадњи са чланицама удружења жена двадесетак наших чланова учествовало је у фарбању јаја и у ускршњим играма осмишљеним за њих. Такмичили су се у тражењу јаја. Циљ је да се деца друже, али и да од старијих науче нешто ново. Најлепше радове смо наградили, а све учеснике похвалили – истакла је Клементина Чорба.

Мали фолклораши имали су и наступ.

-За све наше мештане организовали смо концерт. Наступили наши фолклораши , али и солисти који су певали и свирали – додала је наша саговорница.

А.Ђ.