Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda i verskog praznika dogodile su se četiri saobraćajne nezgode sa materijalnom štetom, gde je nastala materijalna šteta u iznosu od 300.000 dinara.
Saobraćajna nezgoda se dogodile zbog radnje vozilom, vožnje u alkoholisanom stanju i neustupanje prvenstva prolaza.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 40 učesnika u saobraćaju i izdato je 408 prekršajnih naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 27 vozača, od kojih je 10 lica zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je 67 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 283 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 71 ostali prekršaj.
Na tronu su ove godine bili domaćini – pobednik je Stevan Prodanov, drugoplasirani njegov brat Dušan, dok je treće mesto pripalo Ivanu Dilberu. Stevan (44), po zanimanju ekonomista, do sada je četiri puta poneo titulu šampiona, a Uskršnje svečanosti za njega su više od tradicije – one su deo porodičnog identiteta.
– Jaje se traži od Nove godine do takmičenja. Učestvujemo porodično – tata, brat i ja. To su jaja od naših koka, genetski selektovanih da nose jaka jaja. Od kada znam za sebe, Uskrs provodimo ovde. Tata je jednom bio prvak, a brat tri puta, kao porodica smo najtrofejniji. Odabrana jaja čuvamo u staroj kući babe i dede gde je temperatura stabilna, što je važno, tako jaje može da stoji i do tri meseca. Da bi se našlo pobedničko, potrebno je da se „kucne“ i do 15.000 puta o čelo ili zub – otkriva Stevan tajne velikog majstora, dodajući da u njihovom domaćinstvu svake godine ofarbaju i do 500 jaja.
Pehare i novčane nagrade od 20.000, 30.000 i 50.000 dinara uručili su predsednik Saveta Mesne zajednice Goran Ristić i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan, koji je čestitao pobedniku.
U juniorskoj konkurenciji pobedničko jaje imala je takođe iskusna takmičarka – osmogodišnja Dunja Golić.
Pehare su dobile i drugoplasirana Đurđa Malenčić, sa nagradom od 10.000 dinara, kao i Milica Božin, koja je osvojila treće mesto i 5.000 dinara.
– Punoća blagodati i vaskrsenja Hristovog je sretanje sa Gospodom kroz sveto pričešće. Pričešće je oprisutnjenje vaskrsenja u životu svakog od nas. Mi smo danas imali dosta ljudi na Svetom pričešću, ali je to i smisao službe i proslave današnjeg dana, susret sa vaskrslim Hrisom. Radujem se što ljudi nisu dozvolili sebi da im praznik bude formalnost, da im bude izgovor za nerad ili spremanje posebnih jela, nego im je radost i susret sa vaskrslim Gospodom – rekao je sveštenik kikindskog Namesništva Srpske pravoslavne crkve, Miroslav Bubalo.
Pričešće na Uskrs predstavlja veliku radost za pravoslavne vernike koji su prethodnih sedam nedelja postili, molili se, odlazili na liturgije i pridržavali se svih ostalih pravila koja propisuje Uskršnji post. Ova Sveta tajna, poznata i kao evharistija, predstavlja jedan od najvažnijih i najdubljih sakramenata u pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji. Vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“.
Svetoj liturgiji prisustvovao je i gradonačelnik, Mladen Bogdan sa saradnicima koji je, takođe, istakao značaj praznika u multikonfesionalnoj sredini.
Predstavnici Gradske uprave i predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot prisustvovali su i Jutarnjim misama u Crkvi svetog Franje Asiškog u Kikindi i u Crkvi svetog Stjepana kralja u Sajanu. Mise je služio župnik Laslo Beviz.
– Svim vernicima čestitamo veliki hrišćanski praznik uz želju da im donese sve najlepše – dobro zdravlje, sreću, blagostanje, mir i porodičnu r; da praznik provedu u krugu najmilijih, da otvorimo srca, da budemo tu jedni za druge i da pomažemo jedni drugima – rekla je Melita Gombar, članica Gradskog veća.
Na Uskrsnu nedelju u rimokatoličkim crkvama vernici obnavljaju Krsna obećanja, pozdravljaju se Pashalnim pozdravom „Hristos je uskrsnuo!“, „Zaista je uskrsnuo!“, a u mnogim zajednicima u crkvama se blagosilja hrana.
Ovogodišnji Uskrs obeležile su zajednička vera u vaskrsenje, nada, i potreba i lepota zajedništva.
Angelina Tetičkovič, šoping menadžer RP „Nest“ ističe da je ovo tek početak raznovrsnih sadržaja koji će se redovno organizovati.
– Park smo preuzeli u januaru, a ovo je prvi program koji smo osmislili i realizovali za građane Kikinde. U planu je još mnogo sličnih dešavanja – od noćnog bazara sa malim proizvođačima do raznih animacija za sve generacije. Drago nam je što je posećenost velika i verujemo da smo krenuli dobrim putem – kaže Tetičkovič.
Program je bio bogat i neprekidan, zahvaljujući animatorkama iz firme „Slavica Slavica“ iz Novog Sada. U kreativnim radionicama ukrašavala su se jaja, pravile maske i tragalo se za skrivenim uskršnjim iznenađenjima.
Animatorka Slavica Tot kaže da su aktivnosti bile dobro osmišljene i izuzetno posećene.
– Juče smo imali kreativnu radionicu sa uskršnjim motivima. Za tri sata koliko je trajala, učestvovalo je oko 70 dece, a maskota zec je podelio više od 120 jaja. Danas imamo interaktivnu animaciju sa balončićima od sapunice, igricama, koreografijama, i nagradama – uskršnjim paketićima. Program završavamo predstavom „Bubulekine bube“, pričom o tome kako se nositi sa ljutnjom i durenjem – objašnjava Slavica.
Mališani su bili neumorni. Sa roditeljima su uživali u igrama, poklonima, predstavama, kao i besplatnom oslikavanju lica i tetovažama, a najtraženiji dizajn bila je Spajdermenova mreža. Tako je petogodišnji Luka, ponosno pokazujući svoj novi „tetovažu“, kratko rekao.
Uz puno umetničkih kreacija i dobrog raspoloženja, Ritejl park „Nest“ započeo je svoju misiju stvaranja novog mesta okupljanja i zabave za sve generacije. Naredni događaji, sudeći po uspehu prvog, sa nestrpljenjem se iščekuju.
S. V. O.
– Malo te nevolja natera, malo voliš… Ja volim drvo, volim kamen. To su materijali koji me inspirišu. Moj tata je bio dobar građevinac. Radili smo već kao mali sa njim, bio je dosta strog, ali nas je mnogo toga naučio. Više bih voleo da po ceo dan radim ovde nego da vozim kamion. Sve što vidite napravio sam svojim rukama – kaže Đura.
“Šta će vam ta brda šuta u dvorištu?”
Zorica se smeje kad se seti tog perioda.
Osim Đure koji je tačno znao šta želi.
Tako je nastajalo pravo bajkovito skrovište sa dvorištem – parkom, u kome je svaki detalj pomno osmišljen i sam za sebe predstavlja celinu, toliko neobičnu i lepu da ne znate gde prvo da zaustavite pogled. Tu je bazen u obliku prirodnog potoka, sa ispustima za piće („da ne mora da se izlazi na vrućinu“), ćuprija sa krovom na ulazu, čak i fontana. Cveće, žbunje i svakojako rastinje, pomešano i uređeno, na svakom koraku. Nekoliko mesta za okupljanje, sva različita i potpuno originalna, kameni sto sa klupama koje podsećaju na Stounhendž. U centru je stari orah – vrteška koji noću svetluca. Osim što divno svetli i celo dvorište.
Kuća bez projekta, ali sa dušom
Posebno mesto je njihova mala „kafana“ za odmor.
– Sakupljam sve što ima istoriju. Volim da znam ko je nešto nekad koristio, ko je nosio šešir, iz kakve šolje se pila kafa – priča Đura.
Snaga, rad i malo ludosti
Jednom je doživeo nesreću – betonski zid je pao na njega i povredio mu ruku.
Zaštitni znak na ulazu u ovaj kompleks je motocikl podignut na stub.
Koliko je kreativan znaju deca i unučići koji jedva čekaju da dođu u ovaj, njihov svet.
Ovo prelepo okruženje stvorili su za njih i za sebe, svojim rukama, kao veliko i autentično umetničko delo koje se širi.
