На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда и верског празника догодиле су се четири саобраћајне незгоде са материјалном штетом, где је настала материјална штета у износу од 300.000 динара.
Саобраћајна незгода се догодиле због радње возилом, вожње у алкохолисаном стању и неуступање првенства пролаза.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 40 учесника у саобраћају и издато је 408 прекршајних налога.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 27 возача, од којих је 10 лица задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривено је 67 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 283 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 71 остали прекршај.
На трону су ове године били домаћини – победник је Стеван Проданов, другопласирани његов брат Душан, док је треће место припало Ивану Дилберу. Стеван (44), по занимању економиста, до сада је четири пута понео титулу шампиона, а Ускршње свечаности за њега су више од традиције – оне су део породичног идентитета.
– Јаје се тражи од Нове године до такмичења. Учествујемо породично – тата, брат и ја. То су јаја од наших кока, генетски селектованих да носе јака јаја. Од када знам за себе, Ускрс проводимо овде. Тата је једном био првак, а брат три пута, као породица смо најтрофејнији. Одабрана јаја чувамо у старој кући бабе и деде где је температура стабилна, што је важно, тако јаје може да стоји и до три месеца. Да би се нашло победничко, потребно је да се „куцне“ и до 15.000 пута о чело или зуб – открива Стеван тајне великог мајстора, додајући да у њиховом домаћинству сваке године офарбају и до 500 јаја.
Пехаре и новчане награде од 20.000, 30.000 и 50.000 динара уручили су председник Савета Месне заједнице Горан Ристић и градоначелник Кикинде Младен Богдан, који је честитао победнику.
У јуниорској конкуренцији победничко јаје имала је такође искусна такмичарка – осмогодишња Дуња Голић.
Пехаре су добиле и другопласирана Ђурђа Маленчић, са наградом од 10.000 динара, као и Милица Божин, која је освојила треће место и 5.000 динара.
– Пуноћа благодати и васкрсења Христовог је сретање са Господом кроз свето причешће. Причешће је оприсутњење васкрсења у животу сваког од нас. Ми смо данас имали доста људи на Светом причешћу, али је то и смисао службе и прославе данашњег дана, сусрет са васкрслим Хрисом. Радујем се што људи нису дозволили себи да им празник буде формалност, да им буде изговор за nерад или спремање посебних јела, него им је радост и сусрет са васкрслим Господом – рекао је свештеник кикиндског Намесништва Српске православне цркве, Мирослав Бубало.
Причешће на Ускрс представља велику радост за православне вернике који су претходних седам недеља постили, молили се, одлазили на литургије и придржавали се свих осталих правила која прописује Ускршњи пост. Ова Света тајна, позната и као евхаристија, представља један од најважнијих и најдубљих сакрамената у православној хришћанској традицији. Верници се поздрављају са „Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“.
Светој литургији присуствовао је и градоначелник, Младен Богдан са сарадницима који је, такође, истакао значај празника у мултиконфесионалној средини.
Представници Градске управе и председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот присуствовали су и Јутарњим мисама у Цркви светог Фрање Асишког у Кикинди и у Цркви светог Стјепана краља у Сајану. Мисе је служио жупник Ласло Бевиз.
– Свим верницима честитамо велики хришћански празник уз жељу да им донесе све најлепше – добро здравље, срећу, благостање, мир и породичну р; да празник проведу у кругу најмилијих, да отворимо срца, да будемо ту једни за друге и да помажемо једни другима – рекла је Мелита Гомбар, чланица Градског већа.
На Ускрсну недељу у римокатоличким црквама верници обнављају Крсна обећања, поздрављају се Пасхалним поздравом „Христос је ускрснуо!“, „Заиста је ускрснуо!“, а у многим заједницима у црквама се благосиља храна.
Овогодишњи Ускрс обележиле су заједничка вера у васкрсење, нада, и потреба и лепота заједништва.
Ангелина Тетичкович, шопинг менаџер РП „Нест“ истиче да је ово тек почетак разноврсних садржаја који ће се редовно организовати.
– Парк смо преузели у јануару, а ово је први програм који смо осмислили и реализовали за грађане Кикинде. У плану је још много сличних дешавања – од ноћног базара са малим произвођачима до разних анимација за све генерације. Драго нам је што је посећеност велика и верујемо да смо кренули добрим путем – каже Тетичкович.
Програм је био богат и непрекидан, захваљујући аниматоркама из фирме „Славица Славица“ из Новог Сада. У креативним радионицама украшавала су се јаја, правиле маске и трагало се за скривеним ускршњим изненађењима.
Аниматорка Славица Тот каже да су активности биле добро осмишљене и изузетно посећене.
– Јуче смо имали креативну радионицу са ускршњим мотивима. За три сата колико је трајала, учествовало је око 70 деце, а маскота зец је поделио више од 120 јаја. Данас имамо интерактивну анимацију са балончићима од сапунице, игрицама, кореографијама, и наградама – ускршњим пакетићима. Програм завршавамо представом „Бубулекине бубе“, причом о томе како се носити са љутњом и дурењем – објашњава Славица.
Малишани су били неуморни. Са родитељима су уживали у играма, поклонима, представама, као и бесплатном осликавању лица и тетоважама, а најтраженији дизајн била је Спајдерменова мрежа. Тако је петогодишњи Лука, поносно показујући свој нови „тетоважу“, кратко рекао.
Уз пуно уметничких креација и доброг расположења, Ритејл парк „Нест“ започео је своју мисију стварања новог места окупљања и забаве за све генерације. Наредни догађаји, судећи по успеху првог, са нестрпљењем се ишчекују.
С. В. О.
– Мало те невоља натера, мало волиш… Ја волим дрво, волим камен. То су материјали који ме инспиришу. Мој тата је био добар грађевинац. Радили смо већ као мали са њим, био је доста строг, али нас је много тога научио. Више бих волео да по цео дан радим овде него да возим камион. Све што видите направио сам својим рукама – каже Ђура.
“Шта ће вам та брда шута у дворишту?”
Зорица се смеје кад се сети тог периода.
Осим Ђуре који је тачно знао шта жели.
Тако је настајало право бајковито скровиште са двориштем – парком, у коме је сваки детаљ помно осмишљен и сам за себе представља целину, толико необичну и лепу да не знате где прво да зауставите поглед. Ту је базен у облику природног потока, са испустима за пиће („да не мора да се излази на врућину“), ћуприја са кровом на улазу, чак и фонтана. Цвеће, жбуње и свакојако растиње, помешано и уређено, на сваком кораку. Неколико места за окупљање, сва различита и потпуно оригинална, камени сто са клупама које подсећају на Стоунхенџ. У центру је стари орах – вртешка који ноћу светлуца. Осим што дивно светли и цело двориште.
Кућа без пројекта, али са душом
Посебно место је њихова мала „кафана“ за одмор.
– Сакупљам све што има историју. Волим да знам ко је нешто некад користио, ко је носио шешир, из какве шоље се пила кафа – прича Ђура.
Снага, рад и мало лудости
Једном је доживео несрећу – бетонски зид је пао на њега и повредио му руку.
Заштитни знак на улазу у овај комплекс је мотоцикл подигнут на стуб.
Колико је креативан знају деца и унучићи који једва чекају да дођу у овај, њихов свет.
Ово прелепо окружење створили су за њих и за себе, својим рукама, као велико и аутентично уметничко дело које се шири.
