У трећој седмици јула, на Светски дан сладоледа, Туристичка организација града приредила је малишанима незабораван доживљај. Најмлађи су уживали у дружењу са глумцима Дечијег позоришта „Лане“, а својом активношћу и добрим расположењем „освајали“ су купоне за бесплатан сладолед.
За децу узраста од седам до петнаест година, осмишљена је јединствена авантура – потрага за сладоледом која је, кроз игру, промовисала туристичке атракције града.
– Поента нашег програма, који организујемо већ пети пут, јесте да деца уживају у интерактивној представи, али и да кроз забаву сазнају више о свом граду. За оне мало старије припремили смо потрагу у којој, скенирањем QР кода испред Музеја, добијају питање – тачан одговор их води на следећу локацију. Пунктови су осмишљени у вези са 22. најлепшом улицом на свету, сунчаним сатом, црквом и манифестацијом Дани лудаје – објаснила је Татјана Вуковић из Туристичке организације. Она је на последњем пункту, испред Градске куће, делила купоне за бесплатан сладолед.
Браћа Андреј (5) и Алексеј (7) учествовали су у потрази с великом радошћу.
– Данас је Дан сладоледа и зато смо тражили све пунктове, све смо их нашли, трчали смо, и добили смо бесплатан сладолед – уз осмех прича Алексеј.
Милица Грубор, десетогодишњакиња, рекла нам је да највише воли да шета градом и ужива у сладоледу.
– Свиђа ми се ова игра. Омиљени сладолед ми је од ваниле – открила је.
Њен старији брат Милутин био је поносан на своју брзину.
– Све сам брзо пронашао. Сад идем у посластичарницу по сладолед од чоколаде – поручио је задовољно.
У овој слаткој манифестацији учествовале су све посластичарнице из Кикинде, као и из Мокрина и Руског Села.
Светски дан сладоледа званично се обележава од 1984. године, када је тадашњи амерички председник Роналд Реган прогласио јул месецом сладоледа, а 18. јул Међународним даном ове посластице. Ипак, историја сладоледа је много старија – води порекло из древне Кине, Персије и античког Рима, где су се уживали ледени напици и воћне шербете. Европску традицију сладоледа обликовали су Арапи, Италијани и Французи, а тек у 20. веку сладолед је добио облик који данас познајемо, захваљујући индустријализацији и појави фрижидера.
Свет је у међувремену добио и свој најскупљи сладолед – „Бyакуyа” или „Бела ноћ“, који се у Јапану продаје по цени од преко 6.000 евра. Овај луксузни десерт направљен је од најређих састојака попут белог тартуфа, пармезана, златног лишћа и ферментисане пиринчане пасте, а служи се у специјалној чаши, уз ручно ковану кашичицу.
Од древне шербете до царског сладоледа – чини се да је ова хладна посластица кроз историју задржала исто: статус чистог ужитка.
С. В. О.
Манифестација је свечано отворена у присуству званичника и представника институција које подржавају развој оваквих догађаја. Славољуб Арсенијевић из Покрајинског секретаријата за привреду и туризам истакао је значај оваквих догађаја за очување традиције и заједништва.
– Лепо је видети да Банат има чиме да парира Срему у оваквим манифестацијама. Ми смо успели за пет година да подигнемо број манифестација које финансирамо са 36, колико их је било 2020, на 78, колико подржавамо ове године. То значи да ће сви који умеју да се организују и покажу енергију која ће локалној самоуправи, мештанима и комшијама дати додатну радост, бити свакако помогнути са наше стране. И сам сам најлепше тренутке свог детињства доживео на фијакеру, и ово данас је посебан догађај за мене – рекао је Арсенијевић поздрављајући присутне.
Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, захвалио се свима који су дошли и поручио:
Добродошлицу такмичарима и публици пожелели су и чланови Коњичког клуба „Вранац“, који је домаћин Фијакеријаде.
Након свечаног дефилеа, започела су такмичења у једнопрегу, двопрегу, тропрегу, четворопрегу и вишепрегу. Посебно место у програму имају и избори за најлепшег пастува и кобилу, као и наступи деце – младих јахача и возача.
Окупио је 25 студента етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штипа из Македоније и ученике средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Међу њима су и Вања Вујичић, студенткиња и чланица из Фолклорног ансамбла „Вила“ и Нађа Бурмас, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.
Нађа је из Врњачке Бање, прва је година факултета на одсеку етномузикологија и етнокореологија.
Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.
За учеснике су организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања посетили су мађарско место Батања, румунска Арад и Ченеј и српско Кумане где су видели како изгледа рад на терену.
Предавање под називом „Душан Васиљев: биографија и породично стабло“ резултат је шестомесечног истраживања, а комплетан рад биће објављен крајем године у часопису „Аттендите“. Аутор истиче да је реч о првом научном истраживању о Душану Васиљеву које потписује историчар.
Васиљевљева биографија до сада је била и непотпуна и нетачна – што је довело и до погрешног тумачења његовог стваралаштва.
На питање како је, кроз истраживање, доживео Васиљева као човека, одговара:
На крају, Белеслић изражава наду да ће његово истраживање бити подстицај књижевним критичарима да Васиљевљево стваралаштво сагледају у новом светлу: „Желео бих да овај рад подстакне људе да поново прочитају његове песме у контексту у ком су настале. Тек тада ћемо разумети ко је био Душан Васиљев.“
– Кикинда је одабрана јер смо проценили да су највеће активности пошумљавања које предузима локална самоуправа управо овде. Земљиште као ресурс је изложено бројним процесима деградације – у Кикинди углавном ветровима, ерозији – и недостатку органске материје. Када то утврдимо, тражимо оне који би били спремни да пошумљавају своје парцеле. Дрвеће повећава органску материју у земљишту, смањује утицај ветра, побољшава биодиверзитет. Сада се отвара простор за велики државни пројекат који ће се бавити подизањем нових шума, пољозаштитних појасева, али и унапређењем постојећих – и у јавном и у приватном сектору – рекао је проф. др Орловић.
Он је додао да је циљ ових активности стварање одрживог, виталног шумарства које ће ефикасније везивати угљеник, производити дрвну масу и доприносити очувању животне средине.
Инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“ Миодраг Радовановић нагласио је да је у току прикупљање информација о расположивим површинама на територији Кикинде које би могле бити обухваћене овим програмом.
Он је додао да је циљ да што више локалних актера препозна могућност и интерес за учешће у пошумљавању. Осим што ће се подизати нове шуме, биће унапређене и постојеће. Пројекат, истакао је, предвиђа и економске и еколошке бенефите, како за државу, тако и за приватне власнике.
