U trećoj sedmici jula, na Svetski dan sladoleda, Turistička organizacija grada priredila je mališanima nezaboravan doživljaj. Najmlađi su uživali u druženju sa glumcima Dečijeg pozorišta „Lane“, a svojom aktivnošću i dobrim raspoloženjem „osvajali“ su kupone za besplatan sladoled.
Za decu uzrasta od sedam do petnaest godina, osmišljena je jedinstvena avantura – potraga za sladoledom koja je, kroz igru, promovisala turističke atrakcije grada.
– Poenta našeg programa, koji organizujemo već peti put, jeste da deca uživaju u interaktivnoj predstavi, ali i da kroz zabavu saznaju više o svom gradu. Za one malo starije pripremili smo potragu u kojoj, skeniranjem QR koda ispred Muzeja, dobijaju pitanje – tačan odgovor ih vodi na sledeću lokaciju. Punktovi su osmišljeni u vezi sa 22. najlepšom ulicom na svetu, sunčanim satom, crkvom i manifestacijom Dani ludaje – objasnila je Tatjana Vuković iz Turističke organizacije. Ona je na poslednjem punktu, ispred Gradske kuće, delila kupone za besplatan sladoled.
Braća Andrej (5) i Aleksej (7) učestvovali su u potrazi s velikom radošću.
– Danas je Dan sladoleda i zato smo tražili sve punktove, sve smo ih našli, trčali smo, i dobili smo besplatan sladoled – uz osmeh priča Aleksej.
Milica Grubor, desetogodišnjakinja, rekla nam je da najviše voli da šeta gradom i uživa u sladoledu.
– Sviđa mi se ova igra. Omiljeni sladoled mi je od vanile – otkrila je.
Njen stariji brat Milutin bio je ponosan na svoju brzinu.
– Sve sam brzo pronašao. Sad idem u poslastičarnicu po sladoled od čokolade – poručio je zadovoljno.
U ovoj slatkoj manifestaciji učestvovale su sve poslastičarnice iz Kikinde, kao i iz Mokrina i Ruskog Sela.
Svetski dan sladoleda zvanično se obeležava od 1984. godine, kada je tadašnji američki predsednik Ronald Regan proglasio jul mesecom sladoleda, a 18. jul Međunarodnim danom ove poslastice. Ipak, istorija sladoleda je mnogo starija – vodi poreklo iz drevne Kine, Persije i antičkog Rima, gde su se uživali ledeni napici i voćne šerbete. Evropsku tradiciju sladoleda oblikovali su Arapi, Italijani i Francuzi, a tek u 20. veku sladoled je dobio oblik koji danas poznajemo, zahvaljujući industrijalizaciji i pojavi frižidera.
Svet je u međuvremenu dobio i svoj najskuplji sladoled – „Byakuya” ili „Bela noć“, koji se u Japanu prodaje po ceni od preko 6.000 evra. Ovaj luksuzni desert napravljen je od najređih sastojaka poput belog tartufa, parmezana, zlatnog lišća i fermentisane pirinčane paste, a služi se u specijalnoj čaši, uz ručno kovanu kašičicu.
Od drevne šerbete do carskog sladoleda – čini se da je ova hladna poslastica kroz istoriju zadržala isto: status čistog užitka.
S. V. O.
Manifestacija je svečano otvorena u prisustvu zvaničnika i predstavnika institucija koje podržavaju razvoj ovakvih događaja. Slavoljub Arsenijević iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam istakao je značaj ovakvih događaja za očuvanje tradicije i zajedništva.
– Lepo je videti da Banat ima čime da parira Sremu u ovakvim manifestacijama. Mi smo uspeli za pet godina da podignemo broj manifestacija koje finansiramo sa 36, koliko ih je bilo 2020, na 78, koliko podržavamo ove godine. To znači da će svi koji umeju da se organizuju i pokažu energiju koja će lokalnoj samoupravi, meštanima i komšijama dati dodatnu radost, biti svakako pomognuti sa naše strane. I sam sam najlepše trenutke svog detinjstva doživeo na fijakeru, i ovo danas je poseban događaj za mene – rekao je Arsenijević pozdravljajući prisutne.
Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, zahvalio se svima koji su došli i poručio:
Dobrodošlicu takmičarima i publici poželeli su i članovi Konjičkog kluba „Vranac“, koji je domaćin Fijakerijade.
Nakon svečanog defilea, započela su takmičenja u jednopregu, dvopregu, tropregu, četvoropregu i višepregu. Posebno mesto u programu imaju i izbori za najlepšeg pastuva i kobilu, kao i nastupi dece – mladih jahača i vozača.
Okupio je 25 studenta etnokoreologije i etnomuzikologije iz Banja Luke, Beograda, Novog Sada, Štipa iz Makedonije i učenike srednjih muzičkih škola iz Kraljeva, Subotice i Sombora. Među njima su i Vanja Vujičić, studentkinja i članica iz Folklornog ansambla „Vila“ i Nađa Burmas, studentkinja Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.
Nađa je iz Vrnjačke Banje, prva je godina fakulteta na odseku etnomuzikologija i etnokoreologija.
Mentorka kampa je dr Dragica Panić iz Banja Luke, a komentori su dr Kristina Planjanin Simić i Katarina Nikolić.
Za učesnike su organizovana predavanja eminentnih stručnjaka iz zemlje i regiona i muzičke, igračke i pevačke radionice. U okviru istraživanja posetili su mađarsko mesto Batanja, rumunska Arad i Čenej i srpsko Kumane gde su videli kako izgleda rad na terenu.
Predavanje pod nazivom „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo“ rezultat je šestomesečnog istraživanja, a kompletan rad biće objavljen krajem godine u časopisu „Attendite“. Autor ističe da je reč o prvom naučnom istraživanju o Dušanu Vasiljevu koje potpisuje istoričar.
Vasiljevljeva biografija do sada je bila i nepotpuna i netačna – što je dovelo i do pogrešnog tumačenja njegovog stvaralaštva.
Na pitanje kako je, kroz istraživanje, doživeo Vasiljeva kao čoveka, odgovara:
Na kraju, Beleslić izražava nadu da će njegovo istraživanje biti podsticaj književnim kritičarima da Vasiljevljevo stvaralaštvo sagledaju u novom svetlu: „Želeo bih da ovaj rad podstakne ljude da ponovo pročitaju njegove pesme u kontekstu u kom su nastale. Tek tada ćemo razumeti ko je bio Dušan Vasiljev.“
– Kikinda je odabrana jer smo procenili da su najveće aktivnosti pošumljavanja koje preduzima lokalna samouprava upravo ovde. Zemljište kao resurs je izloženo brojnim procesima degradacije – u Kikindi uglavnom vetrovima, eroziji – i nedostatku organske materije. Kada to utvrdimo, tražimo one koji bi bili spremni da pošumljavaju svoje parcele. Drveće povećava organsku materiju u zemljištu, smanjuje uticaj vetra, poboljšava biodiverzitet. Sada se otvara prostor za veliki državni projekat koji će se baviti podizanjem novih šuma, poljozaštitnih pojaseva, ali i unapređenjem postojećih – i u javnom i u privatnom sektoru – rekao je prof. dr Orlović.
On je dodao da je cilj ovih aktivnosti stvaranje održivog, vitalnog šumarstva koje će efikasnije vezivati ugljenik, proizvoditi drvnu masu i doprinositi očuvanju životne sredine.
Inženjer šumarstva u JP „Kikinda“ Miodrag Radovanović naglasio je da je u toku prikupljanje informacija o raspoloživim površinama na teritoriji Kikinde koje bi mogle biti obuhvaćene ovim programom.
On je dodao da je cilj da što više lokalnih aktera prepozna mogućnost i interes za učešće u pošumljavanju. Osim što će se podizati nove šume, biće unapređene i postojeće. Projekat, istakao je, predviđa i ekonomske i ekološke benefite, kako za državu, tako i za privatne vlasnike.
