Meštanke Banatskog Velikog Sela danas, nedelja, u 16 sati organizuju petu „Kolačijadu“. Kako saznajemo od Slavice Vujović iz ovog sela kolači se prodavati na pijaci.
-Deca prodaju kolače koje pripreme mame i bake. Pozivam sve koji mogu da dođu i podrže našu akciju. Odazove se veliki broj Velikoselki i onima koji dođu potrebna je dobra volja i ambalažu u koje će staviti kolače – kaže naša sagovornica.
Sva prikupljena sredstva vratiće se deci.
-Novac koji se prikupi tokom akcije utrošićemo na obnovu narodnih nošnji za našu decu koja su članovi Kulturno umetničkog društva „Marija Bursać“, kao i za kupovinu baletanki za nastupe i igranje – dodala Slavica Vujović.
I za male prodavce biće pripremljen slatki sto kako bi se počastili.
A.Đ.
Današnje vrbove grančice, smatra se, zamena su za palmine, kojima je razdragani svet dočekao Isusa Hrista na ulazu u Jerusalim posle Lazarevog vaskrsavanja, a deca nose zvončiće, najavljujući njegov dolazak.
Hristov poslednji, carski, svečani ulazak u Jerusalim obeležava se u nedelju, tačno sedam dana pre Uskrsa, kao praznik Cveti.
S obzirom na to da se u našim krajevima ovi praznici svetkuju u proleće, prati ih i branje cveća i pravljenje venčića.
Do Drugog svetskog rata Vrbica se proslavljala i kao školska svečanost.
– Ovo je jedna od akcija Organizacije „Srbi za Srbe“ i prva koju organizujemo u Kikindi. Prodajemo krofne, odnosno ljudi daju koliko žele, kao prilog za porodicu Mijucin kako bi im se kupila kuća i obezbedili normalni uslovi za život. Danas se upravo ova akcija – „Krofne iz bloka“, održava u više gradova u Srbiji, i novac se uplaćuje na račun Organizacije za porodice koje odrede lokalni ogranci. Imamo 200 krofni, spremale su ih naše majke, supruge i sestre – kaže Borislav Naumović, jedan od organizatora i dodaje da se krofne dobro prodaju i da Kikinđani rado podržavaju ovu akciju sa humanim ciljem.
Porodica Mijucin: Milan i Anđelija, i njihovo petoro dece, žive u trošnoj kući bez struje, a njih petoro ima ozbiljnih zdravstvenih problema. Dvogodišnja Biljana, Ognjen (7), Nevena (16), Branislava (17) i Sanja (19) nemaju uslova za zdravo odrastanje.
Zato je Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ koja je već pomogla i pomaže mnogim porodicama zahvaljujući prilozima dobrih ljudi, i Mijucine uvrstila u porodice kojima je hitno potrebna pomoć.
Procenjeno je da im je za normalne uslove stanovanja potrebno 54 hiljade evra, od čega je već sakupljeno 39 hiljada, stoji na sajtu Organizacije. Pomoć se može uputiti i slanjem SMS-a na 7763 (200 dinara) uplatom na račun 160-279491-71 (Banca Intesa – svrha uplate: za porodicu Mijucin), a na sajtu Organizacije mogu se pronaći i podaci o ostalim načinima uplate pomoći.
Ukoliko ste danas na Vrbici, možete doći i po „krofnu iz bloka“ i na taj način učiniti humano delo.
Sajam je svečano otvorio gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan. On je istakao da je manifestacija rezultat dugogodišnje saradnje Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje i da predstavlja važnu priliku za nezaposlene da direktno stupe u kontakt sa poslodavcima.
Direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kikindi, Jelena Mitrović, istakla je da je na Sajam pozvano oko hiljadu nezaposlenih.
Anđela Tatalović iz Sektora za ljudske resurse Kompanije „Jafa“ istakla je da, kao i prošle godine, imaju veliki broj prijava.
Ispred štanda kompanije „Senta prometa“ takođe je vladalo veliko interesovanje.
Zorana Puc i Marija Vujović, predstavnice livnice „L Belije“, predstavile su ponudu ove fabrike.
Ponuda Sajma zaiteresovala je zaposlene, među kojima je i Nebojša Senćanski iz Kikinde, po zanimanju moler.
Gordana Ristić, koja je završila školu za obezbeđenje, takođe je u potrazi za radnim angažovanjem.
Prema podacima NSZ, na evidenciji Severnobanatskog okruga trenutno je 4.940 nezaposlenih. Oni koji nisu bili u prilici da posete Sajam, mogu da se obrate svom savetniku u Službi i da dobiju uvid u ponudu radnih mesta.
Predsednica Udruženja, Boja Oljača, istakla je da je namera očuvanje starih običaja u pripremanja jela.
– Ideja naše manifestacije jeste da održimo tradiciju našeg sela i krajeva iz kojih potičemo. Ovde su jela koja su sva napravljena od kukuruznog brašna – proje, pite, palačinci… Atrakcija na današnjoj manifestaciji su cicvara i skrobovo mleko.
Uz domaćine, učešće su uzela i udruženja žena sa kojima „Novi Kozarci“ sarađuju: UŽ „Kikinda“, „Suvača“ i SUBNOR-a, kao i udruženja iz Kumana, Iđoša, Aleksandrova, Ruskog Sela i Banatskog Velikog Sela.
Ovogodišnje pobednice, prema oceni tročlanog stručnog žirija, su članice Udruženja žena „Livađanke“ iz Aleksandrova koje su osvojile prvo i treće mesto. Najbolja je bila pogača ukrašena vlašcem i sirom, odlučio je žiri. Drugo mesto pripalo je UŽ „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje.
Manifestaciju je posetila i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
– Ovo je lep primer kako jedna mala lokalna zajednica može da spoji tradiciju, kulturu i duh zajedništva. Vredne žene danas su nam pokazale šta sve može da se napravi od kukuruza. U stvari, napravile su lepu priču – spojile su ono što su njihove bake pravile sa onim što će ostaviti svojoj deci. To je duh tradicije i kulture koji Grad Kikinda uvek podržava – poručila je Marijana Mirkov.
Snežana Narančić Janjilović, predsednica UŽ „Kikinda“, podsetila je da ovakva druženja imaju veliki značaj za očuvanje gastronomske tradicije.
– Kada se prave jela od kukuruznog brašna, drukčiji su konzistencija testa i ukus. Nekada je pšenice bilo malo, bila je skupa, i sve se pravilo od kukuruznog brašna. Drago mi je što čuvamo uspomenu na to šta su naši stari jeli. Pravila sam hleb od kukuruznog brašna, koji je nekad bio svakodnevica na trpezi. Sve što se pravi od pšeničnog, može i od kukuruznog brašna.
Manifestacija „Kukuruzno proleće“ pokazala je značaj negovanja gastronomskog nasleđa, ali i zajedništva, koje članice udruženja vrlo dobro prepoznaju.
Druženje je započelo čitanjem bajki, a zatim su se deca, zajedno sa baka Zoricom, oprobala u mešenju kiflica. Uz igru i pesmu, deca su sa gošćom podelila radost susreta i novih iskustava.
Na kraju događaja, mališani su na poseban način izrazili svoju zahvalnost – poklonili su baki Zorici radove koje su sami nacrtali.