najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Iz Opšte bolnice obaveštavaju građane da su posete pacijentima i dalje dozvoljene svakodnevno, ali je vreme trajanja skraćeno.
Od srede, 15.oktobra, posete će biti moguće od 16 do 17 sati, uz poštovanje epidemioloških mera i kratkotrajno zadržavanje.
U Ruskom Selu u toku je formiranje asfaltnog sloja u delu sela koji će povezati stari i novi deo sela. Reč je o deonici koja se nalazi na izlazu ka Banatskoj Topoli. Radove su obišli Mladen Bogdan, gradonačelnik i Dušan Marjanović, predsednik Saveta Mesne zajednice Rusko Selo, a deo atarskog puta uređuje se na zahtev meštana.
-Stari i novi deo sela do sada je bio povezan samo putem koji prolazi kroz centar sela tako da imam situaciju da poljoprivrednici sa teškom mehanizacijom do svojih obradivih parcela prolaze kroz čitavo selo. Sada ćemo rasteretiti saobraćaj u centru, ali i sačuvati puteve. Sa druge strane poljoprivrednici će brže stizati do svojih njiva. Ravnanje terena, posipanje grebanog materijala, u dužini od 2.300 metara kvadratnih biće završeno sutra i put će biti prohodan i kada su loši vremenski uslovi – istakao je Marjanović.
Dužina trase je 650, a širina 3,6 metara.
-Ova investicija realizuje se zajedno sa Javnim preduzećem „Putevi Srbije“. Osluškujući potrebe meštana Ruskog Sela mi smo preduzeli sve neophodne korake da se posao privede kraju. Obilaskom mesnih zajednica i u razgovoru sa meštanima sela čuli smo šta je ono što im je najvažnije da se uradi. Nova trasa povezaće ulicu Sonje Marinković sa izlazom na glavni put za Banatsku Topolu. Ovom investicijom rasterećen je centar sela i bezbednost saobraćaja je puno bolja – kazao je gradonačelnik Bogdan.
Grebani asfalt obezbeđen je u saradnji sa JP „Putevi Srbije“.
-Do kraja godine uredićemo još deonica na teritoriji mesnih zajednica i radove očekujem vrlo brzo. U toku je formiranje gradskog budžeta za narednu godinu u kojem će naša sela imati značajnu podršku. Razgovaramo sa meštanima i u skladu sa njihovim zahtevima i našim mogućnostima mi ćemo im izaći u susret – istakao je prvi čovek grada.
Marko Jelisavac (38) u rodne Nove Kozarce vratio se sa suprugom Ružicom iz Beograda. U glavnom gradu živeo je od 2006. godine, završio je studije bezbednosti, našao posao i pošto se oženio i dobio dete poželeo je mirniji život koji se svideo i petogodišnjem Luki i trogodišnjoj Jani.
-Supruga je iz Kikinde, tako da joj povratak nije predstavljao problem. To nam je bio pravi potez jer se sve promenilo na bolje. Dobili smo i drugo dete i pored redovnog posla poželeli smo da se bavimo i drugim stvarima. U startu smo se odlučili za voćarstvo, jer nam je to bila davnašnja želja – kaže Jelisavac.
U prvom mahu voće su posadili u bašti porodične kuće, dok su čekali da istekne ugovor o zakupu za sopstveni voćnjak i počeli su da drže stotinak koka nosilja. Kako je to bila velika obaveza, odustali su od uzgoja koka i potpuno se posvetili voćarstvu.
-Voćnjak je očevina i naša želja je bila da proširimo postojeća stabla jabuka i da zasnujemo pitomi kesten. Od kestena smo odustali nakon što je analiza zemlje pokazala da nije pogodna za ove sadnice. Sredstva koja smo planirali da utrošimo iskoristili smo da postojeća stabla dovedemo u odlično stanje – pojašnjava naš sagovornik.
Pored jabuka, zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Jelisavci će u narednom periodu zasaditi dunje, šljive, višnje i trešnje tako da će pod voćem imati oko tri hektara. Kupiće i mehanizaciju mulčer i atomizer od hiljadu litara za prskanje. Sredstva, oko dva miliona dinara, za ovu namenu odobrena su im po programu za mlade poljoprivrednike.
-Na nagovor zaposlenih u Poljoprivrednoj stručnoj službi konkurisao sam za sredstva. Nisam puno očekivao, tako da je i mene iznenadila vest da sam dobio novac koji nam je ogromna podrška. Zahvaljujući ovom programu odjednom ću zasnovati planirane voćne vrste, za šta bi mi trebale godine, da nisam dobio subvenciju – istakao je Marko Jelisavac.
Sledeće godine planira da voćnjak obogati sa sadnicama šipka, koji se retko gaji kod nas.
-Naš cilj nije da proizvodimo samo voće, nego da konzumentima ponudimo gotov proizvod koji će promovisati našu sredinu. Projekat pod nazivom „Naše voće, Kozarački ponos“ prepoznali su nadležni u Pokrajini i dali nam vetar u leđa. I gazdinstvo će nam se ubuduće tako zvati i mislim da ćemo biti jedinstveni po tome u ovom delu Banata. Ujedno, našim primerom želimo da podstaknemo mlade prvo da se vrate na selo, a potom i da se bave nekom delatnošću – napominje Jelisavac.
Narednih godina planiraju da još više šire svoje gazdinstvo i da im voćarstvo bude primaran posao, da kupe pakerice i liniju za pravljenje marmelada i pekmeza.
A.Đ.
Spektakularno je bilo minulog vikenda na prvom Festivalu stripa u Kikindi i Novim Kozarcima.
Za tri dana predstavili su se neki od najpoznatijih domaćih crtača devete umetnosti, a interesovanje posetilaca i učesnika je prevazišlo i najoptimističnija očekivanja.
Sve je počelo u petak 10. oktobra izložbom i prigodnom besedom gostujućih umetnika iz Subotice u Galeriji „Zdravko Mandić“, koja je uz kikindski Kulturni centar bila suorganizator festivala. Posetioci u punoj sali Galerije u Novim Kozarcima mogli su da pogledaju izložbu radova ovdašnjih i gostujućih majstora tuša i pera, a svoja crtačka iskustva je podelio i jedan od doajena devete umetnosti, Geza Šetet, koji je Njegošev „Gorski vijenac“ pretočio u strip sa petocifrenim tiražom.
Program je nastavljen u subotu u Kulturnom centru, gde su među gostima bili organizatori somborskog i zrenjaninskog festivala stripa Danilo Bogdanović i Branko Đukić. U prepunoj Galeriji KC podelili su svoja iskustva, navodeći da je pred Kikinđanima lep, ali i vrlo zahtevan zadatak da održe manifestaciju i u narednim godinama.
– Malo smo strepeli da možda neće biti veliki odziv publike, pa smo program organizovali u našoj Galeriji, navodi Tanja Nožica, zamenica direktora KC.- Pokazalo se da bi i Velika sala bila premala, jer je zainteresovana publika stajala i u holu. Prvi put se susrećem s organizacijom ovakvog festivala, ali pokazalo se da je odziv publike bio veliki i jako sam zadovoljna kako je sve proteklo – dodaje.
Zbog festivala u naš grad su pristigli i gosti iz susedne Rumunije. Jovan Kiridžić je sa suprugom i prijateljem došao kako bi se bliže upoznao s autorima i ljubiteljima stripa.
–Za ova dva dana, koliko sam bio ovde, shvatio sam da strip nije samo umetnost, nego i ljubav koja se prenosi na papir. Prvo što ćemo uraditi po povratku u Rumuniju, pokušaćemo da napravimo prekograničnu saradnju i da i u Rumuniji zaživi ovakav festival, jer postoji veliko interesovanje za strip.
Publici su se predstavila i druga poznata imena ovdašnje strip scene: Zoran Aladžić, Kristijan Relić, Vladimir Topolovački, Jovan Isakov, Emilija Despotov, Borivoje Grbić, Zorana Stojkov, Kristijana Reljić, Ivan Šainović, Andrea Vukojević, Marina Stefanović, Vladan Nikolić, Zoran Stojković, Vladimir Popov i možda kao najpoznatije ime Miodrag Mikica Ivanović, legendarni autor još iz vremena edicija „Nikad robom“, „Eks almanah“, i Dnevnikovih „Zlatne serije“ i „Lunovog magnus stripa“.
– Upoznao sam organizatora Milivoja Vukojevića na Somborskom festivalu stripa. Ne odazivam se često na festivale, ali sam želeo da pomognem Kikinđanima, jer je Milivoj moj kolega crtač. Drago mi je i što sam i drugima mogao da pomognem u crtanju, naročito kad je u pitanju likovno poznavanje anatomije čoveka.
Poseban deo programa bio je posvećem predstavljanju dva strip albuma majstora crno-belih sličica iz Mokrina – Spasoja Kulauzova.
– Predstavio sam svoju sedmu i osmu knjigu koji je izdao Kulturni centar. I ove knjige, kao i prethodne sadrže žanrovski različite stripove koje sam radio u karijeri: vestern, kriminalistički, humoristički i druge. Objavljivao sam svojevremeno i u „Plavom Vjesniku“, „Dečjim novinama“ i „Dnevniku“, a od onog što sam radio, mislim da je posle edicije „Nikad robom“ ipak Veliki Blek bio najčitaniji. Radio sam i vrlo čitanog junaka „Gringa“. Meni je malo problem scenario, a kad bih imao kvalitetan scenario, ne bi mi predstavljalo teškoću i danas da nacrtam bilo šta što bi publika rado čitala- rekao je Kulauzov.
Treći dan festivala bio je rezervisan za druženje s crtačima stripa i kikindskim slikarima. U dvorištu Galerije „Zdravko Mandić“ posetioci su mogli da se uvere kako nastaju neka od remek-dela devete umetnosti, ali i zapaženi akrili ovdašnjih slikara Dragane Karanović, Tanje Nožice, Milana Dragoljevića, Dušanke Vujović, Svetlane Petrov Rackov, Vinke Sekulić i Brace Azarića, koji je o prvom Festivalu stripa izneo interesantan zaključak:
– Voleo bih da su profesori i nastavnici likovnog doveli đake da posete festival, jer bi imali šta da nauče o ovom mediju, međutim, takvih grupnih đačkih poseta izložbama nema već skoro tridesetak godina, što je šteta. Celokupan festival je protekao sjajno i daće Bog da se vidimo i dogodine sa eminentnim strip crtačima- rekao je Azarić.
PRVA „KOMUNA“
– Prezadovoljan sam odzivom gostiju i kolega crtača, koji su nam puno pomogli i savetodavno i u umetničkom delu programa. Odziv publike je bio iznad očekivanja, a puno mi je srce što su i mediji propratili naš festival. Ipak, posebna zahvalnost ide na adresu „Komune“ koja je prva, još pre mesec dana, najavila naš festival i čija je medijska podrška bila izuzetna tokom čitavog trajanja festivala – naglašava Milivoj Vukojević, idejni tvorac ove manifestacije.
N. Savić
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima su stradale dve osobe i to jedna sa težim i jedna sa lakšim telesnim povredama. Ukupna materijalna šteta nastala u ovim saobraćajnim nezgodama procenjena je na 190.000 dinara.
Saobraćajna nezgoda se dogodile zbog radnje vozilom, vožnje u alkoholisanom stanju i zbog neprilagođene brzine.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 37 učesnika u saobraćaju i izdato je 157 prekršajnih naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 16 vozača, od kojih je šest zadržano u trajanju do 12 časova, jer im je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkrivena su 53 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 41 prekršaj prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 89 ostalih prekršaja.
Udario, kao glavni i odgovorni urednik, temelje nekadašnjoj „Komuni“, novinarski kadar mukotrpno podučavajući osnovama profesije, posebno insistirajući na pismenosti i lepom izražavanju na srpskom jeziku – bez tuđica. Nekadašnji đaci Gimnazije i Pedagoške škole pamte ga kao strogog i pravednog predavača, od kojeg je imalo šta da se nauči
Na ličnom planu delovao je andrićevski samotno, skoro u potpunosti zatvoren za javnost. A u radnom smislu bio je skroz drugačiji: za saradnju i komunikaciju uvek otvoren i neposredan, „rasipnički“ druge darujući nepreglednim znanjem iz književnosti i lingvistike. U isti mah do beskraja tvrdokoran u principima kojih se u razmišljanju i delanju strogo pridržavao.
Takav je u najkraćem, na osnovu šturih zvaničnih podataka i kazivanja onih koji su ga donekle, dakle ne u potpunosti, poznavali, bio Radoslav Jerinkić (1931 – 2016). Neosporno jedan od najvećih intelektualaca Kikinde u drugoj polovini prošlog veka i prvoj deceniji ovog milenijuma. Iza sebe je, i pored ogromnog spisateljskog potencijala, ostavio simboličan pisani trag – brošuru „Razvoj radničkog pokreta u Kikindi“ i to kao jedan od autora. Bez dovoljne spisateljske zaostavštine neumitno lagano pada u zaborav.
Ostao je Jerinkić, međutim, u sećanju preostalim revnosnim čitaocima nekadašnjeg lokalnog glasila „Komuna“, po njegovoj ideji osmišljenog i 1961. godine realizovanog. Nisu ga zaboravile ni kolege iz obrazovanja sa kojima je radio, niti đaci Gimnazije i Pedagoške škole, u kojima je predavao srpski jezik i književnost. Pominju ga, u najlepšem smislu, u lokalnim ustanovama kulture, posebno u gradskoj biblioteci, čiji je bio najredovniji gost i najrevnosniji čitalac.
Pisac i nekadašnji izdavač Pera Jančić s posebnim pijetetom besedi o Jerinkiću. Priseća se 1966. godine i mladalačkog izazova da se, kao maturant, okuša u novinarstvu. Čim je kročio u skučene prostorije „Komune“ u prizemlju Komitetove zgrade, suočio s ogromnim iskušenjem. Jerinkić ga je, kao glavni i odgovorni urednik, očinski dočekao, pa mu „diktatorski“ predočio pravila rada i ponašanja u redakciji.
– Jesam se u tom momentu zbunio, ali se nisam pokolebao – priča Jančić kako je uplovio u novinarske vode. – Jerinkić je bio izuzetno vredan i odgovoran. Bio je nepopustljiv, zahtevajući od novinara da, zavisno od teme i njenog značaja, revnosno poštuju odgovarajuću novinsku formu, kao i da se prikladno ponašaju na poslu i na javnom mestu. Tražio je da pišem najjednostavnije tekstove, ali mi je, takođe, veoma brzo odobrio sopstvenu rubriku, u kojoj sam pokušavao da budem duhovit. Zapamtio sam ga kao strogog, bolje reći veoma strogog, urednika. Insistirao je da tekstovi budu sažeti, zanatski urađeni, jasni. Mene je, u nekim momentima, čak bodrio i hvalio, ali je umeo i da me natera da određeni tekst, ako nije po njegovoj meri pet-šest puta prerađujem i prekucavam. Bilo mi je u tim trenucima mučno da ga slušam i postupam po njegovom nalogu. A kasnije, kada sam se ozbiljnije latio pera, shvatio sam da su te njegove grube lekcije o pismenosti i stilistici pisanja za mene bile – lekovite. Do neba mu hvala za to…
Većini stalnih novinara „Komune“ nije godio takav metod rada. Pojedinci su se bunili, opirali nametnutoj strogoći. Uzalud. Možda je, u tom smislu, trebalo da bude taktičniji i fleksibilniji. Jerinkić nije popuštao, najverovatnije strahujući od eventualnog kiksa i u takvim situacijama neminovne oštre zamerke vlasti, odnosno partije. Ne sme se zanemariti činjenica da je to vreme komunizma…
Jančić dodaje da je Jerinkić u novinarskoj karijeri najmanje stotinu osoba podučavao da, kako veli, „sastave prvu rečenicu, a da u njoj bude barem malo gramatike i pravopisa“. Svojevrsnu misionarsku ulogu opismenjavanja nastavio je i kada je digao ruke od profesionalnog novinarstva, prešavši, kao profesor srpskog jezika, u prosvetu. Nikoga od brojnih znanih i neznanih ovdašnjih ljubitelja pisanja uglavnom u pokušaju, koji su tražili pomoć i savet, nije odbio, maratonski im redigujući i lektorišući rukopise. I to bez naknade. Neka takva monografska ostvarenja u tolikoj meri je prerađivao i doterivao da je mogao i sam da ih potpiše. Za Jančića, ali i ostale naše sagovornike, Jerinkić je, sve u svemu, ličnost dostojna sećanja i poštovanja.
Književnica Marija Tanackov kaže da je poznavala profesora Jerinkića. Kolege su po struci. Oboje, u jednakoj meri, u Kikindi slove za iskrene ljubitelje pisane reči ponajviše lepe književnosti. Marija je veliki deo radnog veka provela u Biblioteci „Jovan Popović“. Napominje da je Jerinkić decenijama skoro svakodnevno svraćao u bibliotečke odaje.
-Sem obaveznog prelistavanja dnevne i periodične štampe, često je koristio knjige iz našeg naučnog fonda. Bio je, zbilja, intelektualac od ugleda. Ozbiljno je shvatao sopstvenu ulogu u razvoju društva sa zadatkom da, kako je govorio, kao intelektualac revnosno prati određene oblasti društvenog života, pre svega umetnost, jezik i obrazovanje. Posedovao je ogromno znanje iz društvenih nauka… Jerinkić je živeo asketski, kao Ivo Andrić u provincijskim razmerama. supruga ga je oslobodila svih kućnih obaveza. dane je provodio uronjen u čitanje, kojem je bio posvećen – do samouništenja.
Jerinkić je, inače, iz prve generacije studenata koji su, nakon Drugog svetskog rata, završili književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Kasnije je magistrirao. Iz prosvete je otišao u penziju. Jedno vreme, u prvim godinama prošle decenije, bio je, kao lektor, angažovan u lokalnim novinama. Novinar Milan Srdić pamti ga kao mirnu, staloženu, nenametljivu osobu, s gospodstvenim manirima.
Nije se Jerinkić dugo na tom privremenom volonterskom poslu zadržao. Ubrzo je odustao od bilo kakvog društvenog angažmana. Viđan je kasnije na prigodnim kulturnim manifestacijama u gradu, koje je sa suprugom redovno posećivao.
POMOGAO ANGELI
-Bio mi je Jerinkić profesor u ovdašnjoj gimnaziji. Jeste bio strog. Tražio je od đaka mnogo.Ta njegova strogoća za mene je u početku bila posebno opterećujuća, jer sam došla iz Osnovne škole „Feješ Klara“ u kojoj sam nastavu pohađala na mađarskom jeziku. Bila sam, međutim, istrajna, i pored svih poteškoća s kojima sam se suočila. A profesorov metod rada pomogao mi je da se brzo „prešaltujem“ na srpski jezik i u govornom smislu funkcionišem kao ostali učenici – napominje direktorka Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u našem gradu dr Angela Mesaroš Živkov, prof.
IŠAO OČEVIM STOPAMA
Radoslav je rođen u selu Kumane. Potiče iz novinarske porodice. Njegov otac Radivoj pisao je za list „Jugosloven“. Životna saputnica Zorica, koja je radni vek provela u gradskoj Poreskoj upravi, bila mu je velika uzdanica. Preminula je nedugo posle njega. Nemaju potomke.
M. Ivetić
–
Masovnim` skupovima širom Srbije u znak protivljenja blokadama i nasilju, ali i kao snažna podrška Srbima na Kosovu i Metohiji, koji trpe teror, pridružili su se i stanovnici Kikinde. Osim u gradu, skup podrške organizovan je i u Mokrinu.
Cilj je bio da se pokaže jedinstvo, da se jasno i glasno kaže da jasno kažu „ne“ nasilju i blokadama i da se pruži podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji. Sugrađani, koji su prisustvovali skupu, poručili su da je važno da Srbija ostane stabilna i jedinstvena, bez podele i destruktivnog ponašanja, i da pokaže da podržava mir i svoje sunarodnike gde god da žive.
I ovoga puta sa svojim sugrađanima bio je Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije.
Kikinđani su ovom prilikom raširili i transparent „Kikinda je uz srpski narod na Kosovu i Metohiji“.
Dijana Kranjak napominje da je za razvoj Srbije, a ne za blokiranje.
-Ovi skupovi pokazuju da naš predsednik Aleksandar Vučić ima ogromnu podršku u narodu. Moja želja je da ostanem u Srbiji, ali i da buduća pokolenja, koja tek dolaze, budu ponosna na svoju zemlju. Mladi treba da ostanu u Srbiji i da ovde stvaraju porodice. Pružamo i podršku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, bezrezervnu i snažnu, da se izbore sa svim izazovima koje pred njih stavljaju i da budu jaki – navela je Dijana Kranjak.
Dragoljub Ćirić iz Kikinde ističe da je dosta blokada.
-Dosta je javašluka. Ova zemlja nije na prodaju i ona je za dobrobit svih građana. Kategorično sam protiv blokada i nasilja. Imam 73 godine i ja sam nekada išao u školu, ali ovo nije bilo nikada. Kosovo i Metohija su Srbija, tako je bilo i tako će i biti. Podršku našem narodu treba svi da damo – zaključio je Ćirić.
Pace Berar došla je na skup jer želi da pokaže da se ne boji i da pristojna Srbija više ne ćuti.
-Važno je da pokažemo da postoje ljudi koji misle drugačije. Dosta je blokada. Hoćemo mir, slobodu, da deca idu redovno u škole, a studenti da pohađaju fakultete i stiču znanja. Želim da se reši situacija u kojoj smo, ali uz poštovanje različitosti – precizirala je Pace Berar.
Skup u Mokrinu održan je ispred Varoške kuće. Uz trobojke i transparente Ne damo Srbiju, Hoću moj život nazad, Bori se protiv blokada, građani su izrazili nezadovoljstvo povodom blokada i poručili da žele da se vrate normalnom životu. Takođe, poslali su poruku podrške Srbima na Kosmetu.
Današnja okupljanja su održana u više od 200 mesta širom zemlje i ovo je najveće okupljenje do sada.
Dostojanstvenim skupovima građana poslata je poruka jedinstva, solidarnosti i otpora pokušajima pritisaka i podela.
Briljantni mladi matematičar, Novak Despotović, nakon uspešno završene Matematičke gimnazije u Beogradu i pregršt osvojenih nagrada na najprestižnijim internacionalnim matematičkim olimpijadama, novu školsku godinu započeo je kao student Kembridž univerziteta u Velikoj Britaniji.
Zahvaljujući fantastičnim rezultatima koje je Novak ostvario na međunarodnom nivou iz matematike, uspeo je da dobije punu stipendiju na ovom univerzitetu koji je na svetskoj rang listi zauzeo visoko treće mesto, i to na koledžu Triniti (smer matematike), što polazi za rukom svega nekolicini učenika iz celog sveta.
Novak je prezadovoljan smeštajem, hranom i uopšte ukupnom organizacijom koja je na izuzetno visokom nivou, što se i moglo očekivati od univerziteta koji ima tradiciju stariju od 800 godina.
– Velika je čast što sam se kao student prve godine upisao u knjigu u kojoj stoje i potpisi Lorda Bajrona, Čarlsa Darvina, Alana Tjuringa, Stivena Hokinga, a naročito nekadašnjeg studenta, danas matematičke i fizičke legende – Isaka Njutna. Hodnicima čuvenog Trinitija hodali su mnogi nobelovci, predsednici i premijeri država, olimpijski sportisti i najbolji svetski stručnjaci, od kojih neki i danas predaju u njemu- zadovoljan je Nole.
Kaže da koledž nudi takođe i mnoge zabavne sadržaje, pa se do sada oprobao u veslanju, penjanju na veštačkoj steni, učlanio se u klub društvenih igara, ali mu i pored dobrog društva, priznaje, ipak nedostaje porodica, naročito brat Todor i sestra Zoja od kojih se do sada nije na duže odvajao.
U čuvenom i prepoznatljivom ogrtaču plave boje koji pripada studentima Trinitija, brucoši su se okupili i slikali i tako obeležili početak nove školske godine. Zahvaljujući svom daru, posvećenosti i radu, među njima je i Novak koji će u naredne četiri godine biti deo ove kvalitetne ekipe.
Triniti najprestižniji
Univerzitet Kembridž se sastoji od 31 koledža koji su svi međusobno nezavisni. Među njima je najprestižniji Triniti i najteže ga je upisati, dok je na Trinitiju od svih smerova najteže upisati matematiku.
Kembridž ima oko 24000 studenata, od kojih je nešto preko 1000 na Trinitiju.
Zanimljiva je i činjenica da je na Trinitiju diplomirao kralj Čarls Treći, aktuelni kralj Velike Britanije.
U Narodnoj skupštini danas je održan veliki sastanak sa načelnicima upravnih okruga, gradonačelnicima i predsednicima opština, načelnicima gradskih i opštinskih uprava, na kome su detaljno predstavljene odredbe predloga zakona, kao i obaveze propisane jedinicama lokalne samouprave.
Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti trenutno predstavlja, kako je istaknuto, projekat od najvećeg nacionalnog značaja.
– Predstavljeni su zadaci lokalnih samouprava koje će, po stupanju zakona na snagu, morati da podrže građane u procesu podnošenja validnih prijava za upis prava svojine. U fokusu diskusije bila je potreba za pristupačnijim informisanjem javnosti, efikasnim timovima na lokalu koji će pomagati građanima i usklađivanjem procedura između katastra, urbanističkih službi i opštinskih organa. Cilj je da se sistemski reši dugogodišnji problem neuknjiženih i nelegalno izgrađenih objekata, i obezbedi pravna sigurnost za vlasnike- navodi gradonačelnik Mladen Bogdan koji je zajedno sa Petrom Žigićem, načelnikom Gradske uprave, prisustvovao sastanku.
Sastanku su prisustvovali predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković, predstavnici Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, kao i rukovodstvo Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj, koji će pružati podršku u ovom procesu.
Vlada Srbije usvojila je 26. septembra Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kojim se na sistemski način rešava višedecenijski problem postojanja velikog broja neuknjiženih i bespravno izgrađenih objekata.
Foto: Tanjug
Iz Kulturno- sportskog centra “Jezero” obaveštavaju sugrađane da se u utorak, 14. oktobra, otvara mali zatvoreni bazen.
Radno vreme za građanstvo biće svakog dana od 13 časova do 18 časova.
– Sa posebnim zadovoljstvom najavljujemo da naša škola plivanja za najmlađe sugrađane, koja predstavlja dugogodišnji program Kulturno-sportskog centra „Jezero“ Kikinda, počinje sa radom 20. oktobra 2025. godine u saradnji sa svim osnovnim školama i predškolskim ustanovama- navodi se u saopštenju KSC Jezero.
