Град Архиве | Page 339 of 380 | Кикиндски портал

Обележена годишњица погибије Николе Француског

Igor Crnogorac March 28, 2023

Годишњицу погибије кикиндског револуционара Николе Француског обележили су у понедељак чланови Другог месног одбора СУБНОРА-а Кикинде, на челу са Биљаном Голушин Тот. На спомен обележје у А насељу положили су венац.

Никола Француски, рођен је у Кикинди 1909. године. Завршио је Трговачку школу. У СКОЈ је примљен као двадесетогодишњак. Био је посвећен илегалном раду, ширењу слободарских мисли и залагању за права радничке класе, те је примљен у Савез комуниста Југославије (СКЈ) 1934. године.

Због ангажовања у борби за радничка права, ухапшен је 1936.год.и осуђен на шест месеци затвора. По одслужењу казне, наставља са илегалним активностима. У току рата, био је на дужности секретара среских комитета у Руми и у Кикинди.

Никола Француски трагично је завршио живот у заседи надомак Иђоша 27. марта 1944. године.

Градски одбор СУБНОР-а негује културу сећања на све светле ликове и догађаје из периода Народноослободилачког рата, како би и млађим генерацијама били пример како се воли и брани отаџбина, наводи се у саопштењу кикиндског СУБНОР-а.

Гимназија „Душан Васиљев“ свечано обележила 165 година постојања

Igor Crnogorac March 27, 2023

Свој дан кикиндска Гимназија обележава на дан смрти рано преминулог песника Душана Васиљева. Вечерас је, свечаном академијом у Народном позоришту, прослављено 165 година постојања једне од најстаријих образовних институција у земљи.

У поподневним сатима, Гимназију је посетио министар образовања, Бранко Ружић.

– Кикиндска гимназија представља драгуљ нашег образовног система. Изнедрила је многе вредне појединце који су оставили драгоцен печат у својим областима: Миливоја Југина, Јована Ћирилова, Весну Чипчић, Ранка Жеравицу. То је само доказ да је ова гимназија бренд, а њени ученици односе велике победе на разним такмичењима. Оријентација Владе и Министартва је да је афирмишемо и помогнемо у пројектима од значаја за очување вредносног система који се овде баштини. Ученици и професори то заслужују јер су направили предивну синергију. Квалитетним радом створила се перспектива да млади определе своје каријерне циљеве и да се сутра интегришу у реализацију пројеката који ће водити развоју Србије и Војводине. Обавеза нас у Влади и државног руководства јесте да обезбедимо услове да наша деца остану на свом прагу – рекао је министар Ружић.

Обележавању јубилеја присуствовали су и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, Љубан Средић и Стеван Иличић.

– Успесима и квалитетом наставе, кикиндска гимназија издваја се као једна од најпрестижнијих образовних институција, на понос Града и државе. Важно је да препознамо и ценимо знање деце и да им пружимо услове да могу да живе од свог рада, талента и способности, да имају друштвену и професионалну сатисфакцију. Ученицима желим много успеха, а Гимназији да траје, уз стално стварање услова за квалитетно школовање и образовање, у чему ће увек имати подршку Града и државе – истакла је Јакшић Киурски.

На крају програма који су припремили ученици и професори, дипломе матурантима са одличним успехом доделила је директорица Гимназије, Мирјана Дражић.

– Наставићемо традицију, али и гледамо у будућност. Министра смо упознали са проблемима и са изазовима с којима се суочавамо у раду. Локална самоуправа нам много помаже да превазиђемо проблеме, а за веће инвестиције очекујемо помоћ Министарства за капитална улагања – рекла је директорица.

У препуној сали ђака, наставника, родитеља и годтију, најсрећнији су били матуранти који су примали признања Гимназије за постигнут одличан успех, њих двадесетак.

Поносни гимназијалци

Николина Марковић са друштвено-језичког смера добила је плакету за скроз одличан успех.

– Дефинитивно ћу памтити учење, дружење, многе ваннаставне активности. Имали смо много могућности да искажемо своју креативност – каже Николина. – Поносна сам што сам ученица Гимназије. У плану ми је да упишем психологију на Филозофском факултету у Новом Саду.

Снежана Ђуран матуранткиња је природно-математичког смера и једна од добитница признања за одличан успех.

– Колико је било лепо, толико је било и тешко. Професори су захтевали доста знања, али смо и стварали много лепих усспомена. Сада ћу уписати Факултет техничких наука у Новом Саду – каже Снежана.

Најављени радови на згради и у дворишту Гимназије

– Град Кикинда коначно има пројекат за комплетну санацију и реконструкцију зграде Гимназије. Предрачунска вредност је виша од 350 милиона. Сада треба конкурисати за средства код републичких и покрајинских органа. Указали смо министру на то колико нам је значајно двориште Гимназије које је једно од најфреквентнијих места за спорт и рекреацију, и колико је битно да се терен одржава у безбедном стању – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Она је додала да је Град определио 10 милиона динара како би се санирала тартан-стаза.

– И пре короне смо у Влади имали у плану да урадимо реконструкцију и санацију зграде Гимназије. У међувремену су били промењени приоритети и мислим да је сада време да сагледамо статус објеката образовних установа широм Србије и да нам то буде приоритет – рекао је министар Ружић.

Историјат

Најстарија образовна установа у граду основана је 1858. године, као „реалка“ са четири разреда, под називом Великокикиндска Гимназија. Била је смештена у згради Курије. Изградња нове зграде започета је 1899. и већ наредне године је усељена.

До Првог светског рата, Гимназију су похађали, углавном, ученици немачке и мађарске националности. Током рата, била је војна болница. Између два рата, похађали су је ђаци српске националности и уживала је велики углед.

За време Другог светског рата, претворена је у касарну немачке војске. Године 1945. подељена је на Непотпуну мађарску и Непотпуну српску гимназију. Трансформацијом 1950/51. године, од Гимназије су одвојена нижа одељења, која су припојена тада установљеним основним школама.

Име песника Душана Васиљева Гимназија је понела век након оснивања, 1959. године. Следи период успона, који траје до 1974, када су основани Центри за образовање. Наредних 16 година, Гимназија није уписивала нове генерације ученика, а њен рад је обновљен школске 1990/91. године.

Поводом Дана Гимназије, у холу Позоришта биле су изложене фотографије из историје ове образовне установе.

14. Меморијал „Зоки Макитан“: Планинари „Кинђе“ у походу на Тару

Jelena Trifunović March 27, 2023

Чланови Планинарског друштва „Кинђа“ протеклог викенда евоцирали су сећања на свог пријатеља, колегу, једног од оснивача овог друштва и његовог првог председника, прерано преминулог Зорана Макитана. Дестинација планинарског изазова у Зоранову част, већ по традицији, била је изненађење за кикиндске планинаре. Меморијал „Зоки Макитан“ организован је 14. пут, а поход изненађења овога пута била је Тара. Са планинарског успона, чланови ПД „Кинђа“ донели су дивне фотографије и лепе утиске.

-Концепт Меморијала је такав да се чланови пријаве и до последњег тренутка не знају где ће ићи. Одзив је и овога пута био добар, Меморијал је окупио 35 чланова. Боравили смо у планинарском дому, посетили врхове Орлов вис, Биљешке стене одакле пуца прелеп поглед на језеро Перућац. Стаза је била прилично захтевна, дуга 15 и по километара. Попели смо висину од 1247 метара, а укупан успон је 900 метара. Другог дана били смо на Трешњевцу- преноси нам утиске Оливера Макитан, организаторка похода.

Планинари „Кинђе“, заљубљеници у природу, изазове и досезање планинских висина, током протеклих меморијала обишли су бројне планине у Србији: врхове Копаоника, Ртња, Златара, Златибора, Бабиног Зуба, Старе планине, Авале, Озрена, Бесне кобиле…У освајању нових висина, негују спортски и тимски дух, као и сећање на колегу који је први организовао овакве походе изненађења.

Субвенције за куповину бицикала: КИКИНДСКИ сазнаје када ће почети пријављивање

Jelena Trifunović March 27, 2023

И ове године, љубитељи двоточкаша биће у прилици да купе нови бицикл захваљујући субвенцији из градске касе. Како сазнајемо од од члана Градског већа задуженог за екологију Стевана Иличића, јавни позив за грађане биће расписан почетком маја. Претходно, тачније 19. априла уследиће јавни позив за привредне субјекте односно продавнице бицикала.

– У циљу смањења емисије штетних гасова, али и подстицања здравих навика и физичких активности суграђана, и ове године ћемо расписати конкурс за куповину бицикала. Субвенција ће бити као и прошле године, у висини од 10.000 динара. Укупан буџет за ову намену је два милиона динара што значи да ће 200 грађана моћи да рачуна на овај вид финансијске подршке- указује Иличић.

Несумњиво је било да ће прошлогодишњи конкурс за доделу субвенција у износу од 10.000 динара за куповину бицикла бити пун погодак. Како се пријавио велики број суграђана, уместо првобитно планираних 100, додељено је 213 субвенција. Подсетимо, надлежни су одлучили да сви који су поднели важеће пријаве добију бесповратна средства за набавку новог бицикла. Право да конкуришу имали су сви пунолетни грађани са пребивалиштем на територији Града Кикинде.

Нови успеси полазника РЦТ „Душан Васиљев”: Пласирали се на међународно такмичење у Индонезији

Jelena Trifunović March 25, 2023

На такмичењу талената у научно-истраживачким радовима одржаном данас у Београду, у организацији РЦТ Београд 2, полазници Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев” остварили су изванредне резултате.

Милица Томић (први разред) је освојила прву награду за најбољи научно-истраживачки рад из физике, а Тара Терно и Милан Радојчин (трећи разред) друго место из математике.

Кикинђанин и гимназијалац Андреј Поповић, полазник РЦТ Београд 2, освојио је другу награду из физике.

Сви они остварили су пласман на међународно такмичење талената у научно-истраживачким радовима које ће бити одржано у Индонезији.

Менторка награђеним полазницима РЦТ „Душан Васиљев” била је Марија Поповић, а такмичење у научно-истраживачким радовима претходи Покрајинском такмичењу талената које ће бити одржано крајем априла у Панчеву.

Ин мемориам: Преминуо Паја Француски

Jelena Trifunović March 25, 2023

У Новом Саду је данас у 74. години преминуо Паја Француски, некадашњи председник општине Кикинда.

Француски је био дугодишњи члан Лиге социјалдемократа Војводине, покрајински посланик и члан Извршног већа АП Војводине задужен за енергетику.

Пре политичког активизма, Француски је завршио Рударско-геолошки факултет у Београду и обављао је бројне одговорне послове у Нафтагасу.

Јела од кукуруза као специјалитети на „Кукурузном пролећу“ у Новим Козарцима

Igor Crnogorac March 25, 2023

Захваљујући ангажовању и ентузијазму чланова удружења у овом месту, Нови Козарци претендују да постану село са највећим бројем манифестација. Једна од најмлађих је „Кукурузно пролеће“, настало 2019. године.

Данас је одржано други пут, у организацији Удружења жена „Нови Козарци“. У Мотелу „Котарка“ поново су представљена стара јела, од којих су многа и заборављена.

– Куруза, љевача, проја, пура, све су то јела која знамо још из детињства. Атракција је кисело млеко од кукурузног брашна – скробово млеко. Оно се правило у сиромашним крајевима где није било јогурта, киселог млека и сличних производа. Веома је освежавајуће. Мислим да га нико није правио на овом поднебљу. Наше жене су јако вредне и спремне за све манифестације у селу – река је Боја Ољача председница Удружења жена „Нови Козарци“, које постоји више до 40 година.

Са својим специјалитетима у Нове Козарце данас су стигле чланице десет удружења жена са територије нашег и суседних градова.

– Ова јела вратила су ме у детињство. Домаћице су правиле јело од онога што су имале. Мој специјалитет прави се само од квасца, воде, кукурузног и пшеничног брашна, а украшен је влашцем и цветом маслачка – каже председница Удружења жена „Ливађанке“ из Александрова, Љупка Мишков.

„Кукурузно пролеће“ подржали су Месна заједница и локална самоуправа у име које су присуствовали председник Градског парламента, Младен Богдан и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.

– Удружење жена „Нови Козарци“ негује традицију промовисања националне кухиње и локалних производа. Данас су нам понуђени традиционални и нови производи од кукурузног брашна. Част нам је што смо на овој манфестацији и настојаћемо и убудуће да је подржавамо – рекла је Мелита Гомбар.

Чланице удружења и њихови гости поново су успели да. изврсним и лепо украшеним јелима, дочарају дух прошлих времена, уз радост сусретања и дружења у Новим Козарцима.

Прво место припало је Удружењу жена „Ливађанке” из Александрова за мафине пуњене џемом од дрењина , друго такође овом удружењу, за питу од домаћег кукурузног брашна млевеног на камену, а треће Удружењу жена града Кикинде за пирошке са кукурузним брашном по рецепту који је колонизацијом донет у Војводину.

Заједништво, моба и добра воља – у Банатском Великом Селу све је могуће

Igor Crnogorac March 25, 2023

Да у Месној заједници Банатско Велико Село брину о својим мештанима, јасно је и по томе што листу приоритета прилагођавају њиховим потребама. За прошлу годину планирана реконструкција дотрајале зграде Месне заједнице сведена је на неопходне радове у само једном делу, каже председница савета МЗ Мира Пећанац.

– Зграда Месне заједнице изграђена је 1949. године и заиста јој је неопходна реконструкција. Међутим, променили смо приоритете јер нам је важније да се уреди објекат који користи више људи, а то је започета зграда на стадиону Фудбалског клуба „Козара“. Деца нам се за утакмице припремају у неусловном простору. Очекујемо помоћ Града и Покрајине како бисмо зграду привели намени. За уређење свлачионица, вежбаонице, теретане, канцеларије, потребно је 15 милиона динара – каже наша саговорница.

У згради МЗ зато је урађено само најнеопходније: саниран је део крова, уведено грејање, замењене су електроинсталице и столарија, као и део намештаја, и то само у делу зграде. Све је коштало око 1,4 милиона динара.

– Подршка Града за комплетну реконструкцију постоји. Само пројекат кошта 1,5 милион, а радови би били вредни 25 милиона динара. Сада се надамо помоћи да се оспособи простор некадашње дискотеке „Неон“ јер млади у селу немају места за излазак.

Банатско Велико Село има 2.050 становника, 500 мање него на попису 2011. године. Из буџета Града прошле године добили су 12,8 милиона динара.

– По пројекту Града ове године добићемо мини-постројење за пречишћавање воде. Урадићемо и видео-надзор централног парка и зграде МЗ. Такође, запошљавамо четири радника на привремено-повременим пословима, двојицу на одржавању два сеоска гробља, како бисмо мештане ослободили тих трошкова – додаје Мира. – Планирамо и уређење фасада Удружења пензионера и Удружења пчелара.

Нове просторије за Пошту и Библиотеку

У згради Месне заједнице постојао је неискоришћен простор, каже Мира. У договору са Поштом и уз помоћ Града, шалтери су премештени у адаптирани део зграде, а ове године биће инсталиран и банкомат.

Народна библиотека уредила је, такође уз помоћ Градске управе, просторије огранка у приземљу и преселила се са спрата, како би била доступнија старијим мештанима.

Завичајна кућа, заштитни знак села, у новом издању

За адаптацију Завичајне куће, објекта који чува сећање на родни крај колониста, Фонд за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Покрајине, издвојио је 540 хиљада динара. Објекат од педесетак квадрата добиће ново рухо и струју.

Свечано отварање заказано је за 13. мај, када ће бити одржан и Школски вишебој у организацији Удружења „Крајишки вишебој“. На ову манифестацију позвани су и гости са Косова, из Републике Српске и из Румуније.

Цело село активно у удружењима

Месна заједница финансира трошкове режија свих удружења, а има их 11.

Председница Савета истиче да се КУД „Марија Бурсаћ“ омасовио, сада има и и предшколску групу и припремају најмање четири концерта годишње који се увек жељно ишчекују.

У селу постоје два актива жена: „Великоселке“ и „Орхидеја“. Прошле године били су домаћини Изложбе предузетничких вештина удружења жена из града и околине. У централном парку приређени су гастрономски програми и изложбе. Организатор догађаја био је Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Жене из Удружења „Орхидеја“ прославиле су село победом на такмичењу „Изађи ми на теглу“ у Кикинди и представљале су град на централној манифестацији у Београду.

Моба није заборављена

– Потичемо из краја где је моба веома заступљена и ми одржавамо тај леп обичај заједништва – каже Мира Пећанац. – На тај начин, уз дружење, прошлог лета смо уредили трибине на помоћном терену „Козаре“. Да смо још увек сложни, показали смо и у пројекту НИС-а „Заједници заједно“. Добијених 120 хиљада динара уложили смо у материјал. Ватрогасцима НИС-а придружили су се мештани у уређењу централог парка и амфитеатра.

И Велико Село има своју Лагуну

На месту једне сеоске депоније, од пре десетак година, село има језеро, праву зелену оазу коју су назвали „Лагуна“. Језеро има двадесетак позиција за риболовце, места за камповање и асфалтирану и осветљену „Стазу здравља“ која, у свим годишњим добима, има своје шетаче. Налази се на мапама туристичких места које би требало посетити и својеврсна је атракција села. Иначе, у селу се поносе и са 14 хектара зелених површина које сами одржавају.

Акватлон – државно такмичење само у Банатском Великом Селу

Уз подршку Триатлон савеза Србије, локалне самоуправе и Месне заједнице, Пливачко удружење BWS сваке године, крајем јула, управо на базену у овом месту организујe „Великоселски акватлон“, такмичење које има међународни карактер.

Савршено место за заснивање породице

– Наше село је идеално за одрастање деце. По програму доделе кућа младим брачним паровима, прошле године је овде збринуто пет породица. Мислим да има више интересовања него празних кућа. Максимално смо организовани, имамо одличну инфратруктуру, нашим грађанима све је доступно – каже председница Савета, Мира Пећанац.

Удружења инвалида у данашњој акцији позвали суграђане да им не заузимају паркинг-места

Igor Crnogorac March 25, 2023

Удружење мултипле склерозе Кикинда данас је, на паркингу код ”Лидла”, организовало акцију како би скренули пажњу на проблем паркирања особа са инвалидитетом. Акцијом под називом “Сигурни сте да желите моје место?!”, апеловали су на суграђане да не заузимају паркинг-места означена за особе са инвалидитетом.

Март је Месец подизања свести о овој болести. Акцијом се истиче један од свакодневних проблема оболелих од мултипле склерозе и других особа са инвалидитетом, рекла је Бранкица Мишков, председница Удружења мултипле склерозе Кикинда.

– Хоћемо да подстакнемо суграђане да покажу мало више емпатије према особама са инвалидитетом, да нам не ускраћују наше право да се крећемо слободно и да се паркирамо на местима која су предвиђена за нас. Ми смо инвалиди сваког дана, и када се паркинг плаћа и када је бесплатан, у свим временским условима. Највећи проблем имамо код „Лидла“, зато смо и организовали акцију овде. Када нам заузму место возачи који немају налепницу и када им укажемо на то, они улазе у расправу, што је још више болно и стресно за нас.

Бранкица додаје да им Саобраћајна полиција излази у сусрет, али да немају довољно људи да би проблем био решен.

Уз то, проблем су и неуређени паркинзи, на којима постоје паркинг-места за инвалиде, али су неприступачна због ивичњака и немају довољно простора како би инвалиди могли да изађу са колицима. Једина два у том смислу уређена паркинга су код „Лидла“ и у Немањиној улици, што је недовољно.

Акцију су, из локалне самоуправе, подржали Младен Богдан председник Градског парламента, Мелита Гомбар, чланица Градског већа и Павле Поповић, инспектор Саобраћајне инспекције Града.

– Град подржава ову акцију и ми смо до сада одржали више састанака са представницима удружења особа са инвалидитетом и Саобраћајне полиције. Утврдили смо локације на којима треба да се уреде паркинг-места и приступне стазе и то ћемо и урадити у наредном периоду. Саобраћајна инспекција већ је поднела предлог да се то уврсти у буџет. Саобраћајна полиција, такође, излази у сусрет, али немају довољно људи – рекао је Младен Богдан, председник Градског парламента.

Он је такође апеловао на грађане да имају разумевања и да не заузимају места за паркирање особама са инвалидитетом.

– Треба да знате, када се паркирате на том месту, заузели сте место мајци детета са дауновим синдором или ратном војном инвалиду који се борио за своју земљу, неком ко не може самостално да брине о себи. Трудићемо се да са удружењима учествујемо у оваквим акцијама и подижемо свест грађана.

Акцији Удружења мултипле склерозе придружили су се и чланови других организација особа са инвалидитетом: Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида, Удружења дијабетичара, Општинске организације инвалида рада и Друштва за помоћ недовољно ментално развијеним особама „Чигра“.

Србија, место за живот и љубав: Докторка Оксана је наша нова суграђанка

Igor Crnogorac March 24, 2023

Док мале средине имају проблем с недостатком лекара, а докторе оптужују да неће да се селе из великих центара, у Кикинди се, после лекара из Сирије, запослила његова колегиница из Украјине.

Докторка Оксана Савицка је искусан педијатар са стажом дугим готово три деценије. Од овог месеца запослена је у Школском диспанзеру.

– Велика је промена, али ми се свиђа овде, много је лепо. Мало је место, све ми је близу. Код куће сам до посла путовала читав сат. Ни у раду нема разлике, можда мало у лековима и администрацији – каже докторка Оксана на готово течном српском.

У наше место преселила се из хиљаду километара далеких Черниваца, града са 350 хиљада становника на југозападу Украјине, код границе са Румунијом. Међутим, докторка каже да је Кикинду добро упознала и пре него што је почела да живи у њој. Овде је долазила из емотивних разлога.

– У ваш град долазила сам током одмора у претходних пет година. Овде је мој супруг, Украјинац, са којим сам се венчала пре годину дана. Он има своју фирму, у Кикинди живи већ три деценије. Иначе је и мој школски друг из разреда.

Када их је судбина поново спојила и када су решили да се венчају, прича докторка, договорили су се да ће живети у Украјини. Рат им је променио планове.– Решили смо да је безбедније да будемо овде. Са мном је дошла и ћерка, која планира да, од јесени, студира психологију у Пољској. Имам одраслог сина. Он је музичар, композитор. Завршио је Конзерваторијум „Чајковски“ у Кијеву и остао тамо. За њега највише бринем. Надам се да ћу наредне зиме отићи да га видим. Ћерка се већ навикла овде, али јој недостају пријатељи.

Осим људи, докторки Оксани веома се свиђа храна.

– Имате јако лепо брашно, од њега стално правим наше кнедле и специјалитете. Код вас је леп хлеб, наш, украјински, можемо да једемо само један дан. Јако ми се свиђају сва пецива, бурек посебно, али и сарма, мешано месо на роштиљу.У региону Украјине из којег је стигла докторка Савицка, за сада је безбедно. Не мора да брине за своју породицу али јој, каже, недостају сестра, браћа, пријатељи. Мада, каже, у Кикинди супруг и она већ имају породичне пријатеље са којима се друже.

– Осећам се као код куће, људи су као и ми. Наши народи имају заједнички корен, али су нас историјски догађаји разбацали. И језик је сличан – каже докторка. – Мени је овде добро, имам сигурност, али ми је жао свих у Украјини који то немају.

Захваљујући добрим људима у Кикинди, докторка Оксана овде је пронашла своје парче неба. И планира управо ту и да остане.