Град

rpk kikinda

Како доћи до жига „чуваркућа“, како пронаћи партнера у иностранству и користити портал „Е-услуге“, биле су неке од тема данашњег стручног скупа у Регионалној привредној комори у Кикинди. На петом стручном скупу под називом „Привредна комора Србије – ваш пословни партнер“, привредницима из региона говорили су стручњаци из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Коморе.

– Главна тема је пројекат „Стварано у Србији“ који је покренула ПКС како би што већем броју домаћих произвођача дала могућност коришћења жига „чуваркућа“.  Осмишљен је ради унапређења домаће производње и односи се на све гране привреде. Средства из пројекта остају у нашој земљи, улажу се у образовање и привреду. За ове произвођаче радимо и кампању – све „чуваркуће“ су део нашег маркетинга – рекла је Тијана Поповић из ПКС.

Пројекат и жиг представљени су у јуну 2020. године. До сада је аплицирало 86 привредних субјеката, а Савет Коморе доделио је право коришћења жига за 905 производа.

У нашем округу, знак „чуваркућа“ имају само две фирме из Кањиже: произвођач опеке и црепа „Wienerberger“ и „Тисамед“. За сада, овај знак не користи ниједна фирма из Кикинде, каже Поповић.

– „Тоза Марковић“ може бити потенцијални „чуваркућа“, а позивамо и све остале фирме да нам се пријаве, свима ћемо радо изаћи у сусрет и помоћи им у аплицирању.

Члан Савета за одлучивање о праву коришћења колективног жига „Чуваркућа“ ПКС, председник удружења потрошача Кикинда, Дарко Цвијан, сматра да Кикинда има дугу традицију у прехрамбеној индустрији и да је то правац у којем би требало да се иде.

– Према подацима којима располажемо, произвођачи су, по добијању жига  „чуваркућа“ забележили раст продаје за 20 одсто. ПКС је направила добру кампању и протежирала такве производе. На свим сајмовима жиг „чуваркуће“ се истиче међу осталим производима. За овај знак аплицирала је и фабрика „Jaffa“, али има доста привредника који су незапажени, иако успешно раде. Уколико би се одлучили да аплицирају, сигурно је да би побољшали пословање. За мале индивидуалне произвођаче овај знак је добра одскочна даска. Они су и привилеговани у односу на веће компаније, имају бенефите за добијање жига. Посебно се то односи на произвођаче ракије и вина – каже Цвијан.

На данашњем скупу у Кикинди, привредницима су представљене и Дигитална академија ПКС, као и смернице како постати део највеће SME мреже (Европске мреже предузетништва) у којој смо, по броју издатих сертификата, лидери у региону.

Теме су биле и повезивање са привредницима из дијаспоре и коришћење портала „е-услуге“. На скупу су учествовали и партнери ПКС из компаније „Cofase Srbija“ који су представили алате за проналажење пословних партнера ради унапређења пословања.

Predsednik-Mirovic-urucio-ugovore-11

Покрајинска влада издвојила је, преко Секретаријата за здравство, готово две милијарде динара за финансирање и суфинансирање изградње, одржавања и опремања 70 здравствених установа у АП Војводини, изјавио је данас председник Покрајинске владе Игор Мировић приликом уручења уговора представницима тих установа, истичући да је то наставак континуираног улагања у све здравствене институције, што је један од приоритета Покрајинске владе од 2016. године.

Средства су добиле све три здравствене установе у Кикинди: Општа болница, Дом здравља и Завод за јавно здравље- укупно 71 милион динара.

За Општу болницу Кикинда др Весни Томин, в.д. директорици уручен је уговор вредан 39,8 милиона динара- за комплетно ОРЛ радно место, ултразвучни апарат за радиологију, ултразвучни апарат са две сонде за интерно одељење, ултразвучни апарат са штампачем за дечије одељење, три дефибрилатора са перкутаним пејсмејкером и операциони сто за гинекологију и хирургију,

Директорици Дома здравља Кикинда др Биљани Марковић уручен је уговор вредан 6,6 милиона динара за набавку ултразвука за преглед кукова за Дечији диспанзер и за дигитални РТГ апарат. Заводу за јавно здравље одобрена су средства у висини од 24,6 милиона, за другу фазу етаже приземља зграде у улици Краља Петра Првог и за набавку апарата за аутоматску идентификацију микроорганизама.

Додели уговора присуствовао је и потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић.

veliki park projekat

Градски парк „Бландаш“ настао је 1896. године. Под заштитом је државе, у трећој категорији заштићених природних добара. Адаптацију и ревитализацију Великог парка, како га Кикинђани још називају, није могуће радити осим у складу са строго прописаним условима Покрајинског завода за заштиту природе. То подразумева захтеване биљне врсте, као и одређени мобилијар што поскупљује потребна улагања у обнову ове парковске целине.

Будући изглед парка

-Вредност радова је изузетно велика и зато је најлогичније да покушамо да та средства обезбедимо изван буџета града- указује Саша Танацков, члан Градског већа.

-Реч је о првом позиву програма прекограничне сарадње са Румунијом за циклус до 2027. године. Разговарали смо са партнером у Жомбољу у контексту наставка сарадње на пројектима „Зелени Банат“ односно „Еколејкс“ како бисмо заједнички конкурисали. Они намеравају да реконструишу парк у Жомбољу- објашњава Танацков.

Због специфичност „Бландаша“ и читавог пројекта, укључене су и друге релевантне институције као партнери: Фонд „Eвропски послови“ АП Војводине и Пољопривредни универзитет у Темишвару са својим Шумарским факултетом.

-Струка нам је потребна ради јасних смерница. Уколико нам буду одобрена средства радићемо реконструкцију у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе и Институтом за низијско шумарство из Новог Сада са којим имамо уговоре на годишњем нивоу у области озелењавања. Реконструкција „Бландаша“ је веома скупа за наше прилике, предрачунска вредност радова износи 90 милиона динара односно 760.000 евра. Финансирање из фонда ЕУ би подразумевало да бисмо од њих добили 85 одсто потребног износа, док би 15 посто обезбедио град- прецизира Танацков.

Слике најбоље дочаравају нови, обновљени изглед „Бландаша“. Део вегетације сада је уништен, шимшир је пре неколико година захватила биљна болест због чега се осушио.

-Пројекат подразумева занављање свих биљних врста, нове клупе, расвету, уређење плочника. Радови адаптације и реконструкције парка планирани су у две фазе. Првом фазом су обухваћени радови реконструкције главне уличне ограде парка, пешачких стаза и платоа, фонтане, расвете и парковског мобилијара. Друга фаза обухвата рушење и изградњу нове југозападне ограде, затим улазне капије у парк поред стадиона, као и капије расадника.

Да ли ће овај заједнички пројекат са партнером из Жомбоља проћи у ужи круг за подршку Европске уније, биће познато на јесен. Конкуренција је велика. Пријављено је чак 128 пројеката укупне вредности 127 милиона евра. Буџет који ће бити опредељен је вишеструко мањи, износи 30 милиона евра.

-Пројекат је рађен озбиљно и студиозно, са респектабилним и стручним партнерима. Надамо се да ће то бити препознато од оцењивача- истиче Танацков.

Будући изглед парка

Зелена плућа града

Велики парк је током историје мењао називе, звао се још и „Варошки врт“ и „Народна башта“. У њему се налази око 700 стабала, 40 врста, форма и варијетета дрвећа. Алеја кестена простире се целом дужином главне стазе. У дну парка је ветрозаштитни појас стабала јавора и црне тополе. Посебно се истичу примерци храста лужњака, платана, софоре, беле и црне тополе импресивних димензија.

„Бландаш“ се простире се на површини од 2,5 хектара и један је од најстаријих јавних паркова у Војводини. Мањи део парка обликован је у француском стилу- са геометријски формираним шимширима унутар којих је цвеће. Већи део је у енглеском стилу, са групама стабала између којих су травњаци. У оквиру парка, некада се налазио угоститељски објекат.

 

 

zlatne niti

Удружења жена „Великоселке” и „Иђош” биле су учеснице Сајма народног стваралаштва прела и посела и старих заната „Златне нити” одржаног 1. и 2. априла у Врњачкој Бањи.

Овогодишњи, 20. Сајам „Златне нити” окупио је око 70 излагача из свих крајева Србије, као и из Црне Горе, Северне Македоније и Републике Српске који су се посетиоцима представили својим рукотворинама, производима из домаће радиности, као и старим јелима и ђаконијама српске домаће кухиње.

Циљ ове манифестације је очување традиције и културног стваралаштва на нашим просторима. Организатор је Друштво жена „Златне нити”, а покровитељ општина Врњачка Бања.

Великоселке и Иђошанке су на свом штанду представиле традиционалне гастрономске ђаконије и ручне радове из Баната, а након дефилеа запажено је њихово учешће на округлом столу где су разматране могућности проширења сарадње.

Учешће Великоселки и Иђошанки на Сајму у Врњачкој Бањи помогла је Градска управа Кикинда.

Sajam zapošljavanja 1

На 18. Сајму запошљавања, одржаном данас у сали „Партизана“, 26 послодаваца понудило је око 500 радних места у Кикинди и околним местима.

– Позвали смо послодавце који имају потребе за радницима сада или ће запошљавати у наредних шест месеци. На сајмовима које организујемо имамо све више послодаваца и слободних радних места. Највише могућности за запослење сада имају особе са средњом стручном спремом. Траже се: продавци, конобари, кувари, књиговође, административни радници, електричари, бравари, це-ен-це оператери, медицинске сестре – рекла је Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале Националне службе за запошљавање, организатора Сајма.

Она је додала да је, на прошлогодишњем сајму запослено 23 одсто оних који су поднели пријаве, што је, како каже, веома добар резултат.

Овог момента на евиденцији НСЗ је 2.330 незапослених из града и околних села, од тога више од половине су неквалификовани радници. За њих, каже директорица Митровић, има и највише понуда – у аутоиндустрији, металским и грађевинским гранама. Мање се траже високообразовани, којих на евиденцији Службе има тачно 132.

Сајам је отворио градоначелник Никола Лукач, који је најавио долазак нових послодаваца.

– Проналазимо нове инвеститоре и важно нам је да нова радна места буду  квалитетнија и више плаћена јер у овом моменту у Кикинди има довољан број радних места за неквалификовану радну снагу. Уз помоћ покрајинских и републичких органа сигуран сам да ћемо, поред инвеститиција којих ће бити у наредних неколико месеци, пронаћи још домаћих и страних инвеститора и тиме омогућити Кикинђанима бољи живот – рекао је Лукач.

На Сајму запошљавања своје штандове су, између осталих, имале фабрике: „Ливница Кикинда“, “Le Belier”, “Тоза Марковић”, “Mecafor”, „Calzedonia“, „Tisa automotive“, „Italtex“ Нови Козарци“, „Japan tobacco“ из Сенте, али и мање фирме: “ПроУниверзал”, „Сани оптик“, „Grawe“ осигурање, „Terra“, „Ујнина кујна“…

– Имамо јако велико интересовање незапослених. Код нас није важан степен стручне спреме ни радно искуство, ми обучавамо раднике – рекла нам је Марта Копас, менаџер у малопродаји „СП маркета“ из Сенте. – Сада нам је потребан један продавац у Кикинди, а у Сенти имамо и радна места у набавци, маркетингу и на административним пословима, укупно за десет радника. Запосленима плаћамо путне трошкове.

Велико интересовање незапослени су показали и за посао у Д.о.о. „Лира“, предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

– Будући да проширујемо производни асортиман, биће нам потребни радници за монтажу производа у аутомобилској индустрији и механизама за меко отварање и затварање фиока. Ангажовани смо да докажемо да особе са инвалидитетом имају радне способности, знања и вештине које им омогућавају да заснују самостални живот и да се осећају као корисни чланови заједнице, да не морају да буду издржавана лица. Дајемо им шансу који они користе и искуство нам је показало да су изузетно добри радници. Њихову преосталу радну способност усклађујемо са потребама радног места и они имају пуни радни учинак. Тренутно имамо 133 запослених, од тога 80 особа са инвалидитетом. Данас смо добили велики број пријава и једних и других. За сада само правимо базу података и позваћемо их чим се укаже могућност – рекла је Валентина Рађеновић, стручни радник Заштитне радионице „Лира“.

Раднике је данас тражила и фабрика за производњу гума „Линглонг“ из Зрењанина.

– Производња ће бити започета ускоро, још увек не знамо тачан датум. Иако у Зрењанину већ имамо доста кандидата, мислимо да ће нам бити потребни и радници из других места. Тражимо оператере, раднике на одржавању – техничаре и електричаре, раднике на обезбеђењу, виљушкаристе, инжењере. Процене су да ће нам бити потребно око 1.200 радника. Од маја се планира увођење сталне аутобуске линије од Кикинде до наше фабрике – каже Јелена Маринковић, из одељења за људске ресурсе у Компанији „Линглонг“.

Милошев Александар има 58 година и 36 година радног стажа.

– Не бирам посао, радио сам као аутогени секач, зидар, молер, котлар, на фарми крава. Свеједно ми је који ћу посао сада наћи, важно ми је да радим како бих остварио право на пензију.

Свој први посао дошла је да потражи Тијана Рељин.

– За сада сам предала пријаве за послове у „Пекари АС“ и у продавници „Tune mobile“. Покушаћу и у „СП маркетима“ – каже Тијана.

Божидар Ђуран је програмер, завршио је четврти степен средњег образовања.

– Дошао сам да видим којих слободних места има. Радио бих било шта што одговaра мојим годинама и могућностима. Овде се не нуди посао у мојој струци, али ћу свакако оставити своје пријаве код послодаваца.

У разговорима са представницима послодаваца, незапослени су се данас распитивали за конкретне позиције, описе радних места и за услове рада. На самом отварању Сајма запошљавања било је више од стотину суграђана свих старосних доби.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_n

Свечаним програмом у препуном амфитеaтру, доделом диплома свршеним студентима и откривањем спомен бисте Зоре Крџалић Заге једина високошколска државна установа у Севернобанатском округу, прославила је Дан школе и Дан студената.

Ержебет Тот (48) из Новог Итебеја је студенткиња генерације. Успешно је завршила смер васпитач деце предшколског узраста са просеком 9,87.

Ержебет Тот, студенткиња генерације

-Веома ми је драго што сам завршила ову школу, захвална сам целом колективу. Предивни су професори који су се залагали и трудили, захвална сам и колегиницама и колегама са којима делим незаборавне тренутке Свуда са поносом причам о овој школи. Радила сам са децом 17 година, неговање језика и драмске активности и зато сам се и определила да упишем ову школу. Још не радим као васпитач, али ми је то у плану- каже Ержебет.

Честитке Ержебет, њеним колегама и колегиницама, као и целом колективу упутила је директорица Високе школе струковних студија др Ангела Месарош Живков.

-Школа данас обележава 69 година постојања. Уручујемо дипломе студентима који су завршили основне и струковне мастер студије, укупно 101 студент прима диплому. Значајно је и да смо данас открили бисту Зоре Крџалић Заге која је нестала 2015. године. Бисту је израдила академска вајарка, суграђанка и дугогодишња професорица наше школе мр Мирослава Којић. Иницијатива да се она поново постави потекла је из школе, а подржала ју је локална самоуправа.

Свечаности је присуствовао и градоначелник Никола Лукач заједно са чланицама Гградског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар.

-Ваш позив је изузетно важан, бавити се децом је нешто најлепше. Васпитачи нашу децу уче понашању, игри, али и како да буду добри људи. Код нас је традиција предшколства и васпитачког позива дуга и многе су генерације прошле кроз ову школу. Град Кикинда ће и даље подржавати школу уз жељу да заједнички пронађемо начин да уведемо још неке профиле у наредном периоду. Сигуран сам да ће и убудуће бројне генерације своје знање стицати у овој школи- поручио је градоначелник Лукач у обраћању.

Честиткама се придружила и чланица Градског већа задружена за образовање и културу Валентина Мицковски пожелевши да у ВШССОВ наставе да раде са истим ентузијазмом.

-Верујем да је једино тако успех загарантован. Локална самоуправа има одличну сарадњу са једином високом школом у Кикинди управо због квалитета кадра и свега што школа нуди. Школа има добру репутацију у Србији, али и Европи и врата свршеним студентима су широм отворена, зависи од њих колико ће искористити ресурсе и контакте које су стекли током студија- рекла је Мицковски.

У свечаном програму, поред студената ове школе, учествовала су и деца из вртића.

 

 

le belier dom dom zdravlja 1

Као резултат посредовања Града између привреде и различитих сектора друштвеног и јавног живота, Привредно друштво „Л Белије“ („Le Belier“) обезбедило је донацију, две веш-машине, кикиндском Дому здравља.

Уручењу поклона данас су присуствовали градоначелник Никола Лукач и члан ГВ задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

– Град има изузетно квалитетну сарадњу са компанијом „Л Белије“, за нас је ово привредно друштво врло значајан инвеститор и пример друштвено-одговорне компаније. Наша сарадња траје годинама, и ја им захваљујем на томе, пре свега на препознавању потреба свих наших институција. Из Дома здравља су нас замолили за помоћ, биле су им потребне две машине. Град се обратио потенцијалним донаторима и „Л Белије“ нам је одмах, као и много пута до сада, изашао у сусрет. Такође нам је драго што Компанија проширује своје капацитете у Кикинди, што значи и нова радна места за наше суграђане – рекао је градоначелник.

Данас дониране веш-машине су већег капацитета, какве су и потребне за Дом здравља.

– Сваке године се трудимо да изађемо у сусрет Граду и тако ће бити и убудуће, наставићемо ову лепу сарадњу – каже Кристина Ристић Попов, руководилац људских ресурса у компанији „Л Белије“.

Директорица Дома здравља, др Биљана Марковић истакла је да је Компанија и раније обезбеђивала донације за ову здравствену установу.

Захвални смо и много нам значи поклон јер нисмо могли да купимо машине које су нам неопходне – рекла је др Марковић. – Пре неколико година од „Л Белијеа“ смо добили намештај за Дечији и Школски диспанзер. Надам се да ћемо наставити сарадњу и да ће бити још успешнија и боља.

 

 

plavi baloni

Плави балони данас су послали важну поруку. Други април обележава се као Светски дан одоба са аутизмом. Тим поводом, дружењу и радионици у Друштву за ментално недовољно развијене особе „Чигра” прикључили су се и чланови Градског одбора Српске напредне странке желећи да им, како је истакла председница тог одбора Станислава Хрњак, пруже подршку свесни потешкоћа са којима се особе са аутизмом и њихове породице сусрећу.

Чланови СНС-а су „Чигри”, у складу са потребом коју су изразили у том удружењу које има тридесетак чланова, донирали телевизор.  Значајан им је, како је указала Сандра Бабић, секретарка Удружења, за музичке и друге активности у оквиру радних терапија.

Подршку „Чигри” можете пружити и ви. Од понедељка, они ће, испред просторија свог удружења у улици Краља Петра Првог, продавати ускршње украсе које су израдили са пуно труда и љубави.

Пронађите времена да их посетите.

339260552_1160696521292113_2723333633512991834_n

Тамни облаци који су се данас поподне надвили над Кикиндом уз повремену грмљавину, донели су локални пљусак, али и град. Лед је падао петнаестак минута око 16 сати, па су се забелели травњаци, коловози, али и кровови аутомобила.

Иако се за месец март обично говори да је веома ћудљив по питању временских прилика, овај април ће га, очигледно, у томе надмашити. Таман смо се обрадовали пролећном времену, али почетак априла донео је хладни талас уз кишу. За наредне дане, метеоролози прогнозирају хладно време за ово доба године, посебно у јутарњим сатима када ће температуре бити једва изнад нуле.

 

frizeraj 1

Млади долазе и враћају се у Кикинду, многи и да би овде започели самосталан посао.

Милица Нешковић је свог супруга Васу, Кикинђанина, упознала у родној Суботици, у коју је он стигао пре десетак година у потрази за послом.

Данас је Милица у нашем граду отворила Мушки фризерски салон „Тhe Gentleman M“.

– Муж је добио понуду за посао у Кикинди и решила сам и ја да дођем као подршка и да почнем да радим самостално. Девет година радим као мушки фризер и сада први пут отварам сопствени салон – каже Милица. – Апелујем на младе да започну свој посао, посебно ако имају занат у рукама. Има посла за све и где год да се оде, треба се само осмелити.

Овај млади брачни пар ће, са сином Богданом, своју будућност наставити да гради у нашем граду. Милица ће, за сада, радити сама, а у плану јој је и да запосли колеге и да прошири посао.

Подршку породици Нешковић данас су пружили и градоначелник, Никола Лукач, и члан Градског већа, Саша Танацков.

– Ово није јединствен случај повратка младих и породица са малом децом, опредељених да овде креирају нову будућност. То је и потврда мени и мојим сарадницима да радимо добре ствари, и додатни импулс да помажемо младима, да обезбеђујемо услове како би они могу да се врате. У нашем граду заједнички креирамо лепши, бољи и безбеднији живот. Радимо на томе да буде више посла и да нас буде још више, да од Кикинде направимо још боље место за живот и рад – рекао је Лукач.

Васа, Милица и Богдан изабрали су Кикинду као лепше место за живот и подизање породице.

Нови, савремено уређени фризерски салон са новом, креативном енергијом, налази се у Улици Димитрија Туцовића 2.