Grad Arhive | Page 336 of 344

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam sufinansira izradu planskih dokumenata grada

Jelena Trifunović November 17, 2022

Grad Kikinda učestvovao je na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine na kom su odobrena bespovratna sredstva za izradu planskih dokumenata. Tri miliona dinara opredeljeno je za izradu Prostornog plana grada Kikinde i 333.000 dinara za izradu izmene i dopune Plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde.

-Prostorni plan je najvažniji strateški dokument koji se radi za administrativno područje grada Kikinde i kojim se određuju smernice za dalji razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslovi za održivi i ravnomeran razvoj na teritoriji grada. Prostorni plan je donet 2013. godine i pretrpeo je dve manje izmene koje su se odnosile na radne zone u naseljima Banatska Topola i Nakovo. Izrada Prostornog plana poverena je JP Zavod za urbanizam Vojvodine sa kojim je potpisan ugovor na iznos od 11,6 miliona dinara, od kojih Pokrajinski sekretarijat za urbanizam dodeljuje tri miliona bespovratnih sredstava. Cilj izrade novog prostornog plana je preispitivanje važećeg planskog rešenja, a njegovo donošenje je predviđeno do kraja 2023. godine- navodi Jelena Bajić Ivetić, sekretarka Sekretarijata za urbanizam, objedinjenu proceduru i izgradnju grada.

Plan generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde usvojen je 2016.godine i pretrpeo je jednu manju izmenu koja se odnosila na sportsko-rekreativne površine u obuhvatu Plana.

-Cilj izrade izmena i dopuna ovog dokumenta je stvaranje planskog osnova za korišćenje prostora, a odnosi se na radne površine i dodatna pravila uređenja i građenja. Želimo da proširimo u radnoj zoni kod Baninija namenu kompleksa, odnosno da preispitamo mogu li još neke delatnosti da se obavljaju, a da budu kompatibilne sa postojećim stanjem. Donošenje ovog dokumenta planirano je početkom iduće godine-navodi Jelena Bajić Ivetić.

U toku javnog uvida oba planska dokumenta, mogućnost da se izjasne o predloženim urbanističkim rešenjima imaće sva zainteresovana pravna i fizička lica.

„Dani ludaje“ i Hubertova rakija poneli oznaku „Najbolje iz Vojvodine“

Jelena Trifunović November 17, 2022

Pokrajinska vlada dodelila je znak „Najbolje iz Vojvodine” 21 brendu: za deset manifestacija, devet proizvoda, a u oblasti usluga dodeljena su dva znaka. Dobitnici su kikindski Dani ludaje, zrenjaninski Dani piva, šidska Sremska kulenijada, novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam, manifestacija Staparski ćilim, i pančevačka Kolonija veza i zlatoveza.

Kako se navodi u odluci objavljenoj u Službenom listu, među dobitnicima oznake su i Šubare i prsluci od jagnjećeg krzna iz Berkasova, te poslužavnici, kutije i suveniri koje proizvodi novosadska Radionica Petrović 021.

Najbolji iz Vojvodine su i „Srpska nedelja mode“ u Novom Sadu i Mekst konfekcija.

Na listi odlikovanih proizvoda su: organsko ulje suncokreta Univereksporta, humus namar Grin haus fuda, Hubertove rakije – kajsija i dunja, organsko povrće sa Salaša 275, sir ambasador Mlekare farmer, proizvodi od lešnika preduzetnice Jelene Pinćir, Angus burger firme Štrand i kozji proizvodi Mlekare karpe diem.

Dobitnici su i inđijsko Keltsko selo, te palićka Mala gostiona. Oznaku “Najbolje iz Vojvodine” svi dobitnici moći će da koriste tri godine.

Oznaka, koja nije dodeljivana poslednjih nekoliko godina, ponovo je uspostavljena na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Odluku o dobitnicima doneli su „Jugoinspekt”, najstarija i najveća državna i međunarodno priznata kontrolna organizacija, i Turistička organizacija Vojvodine.

– Oznaka „Najbolje iz Vojvodine”, posle duže pauze, ponovo je dodeljena prošle godine. I ove godine je bilo veliko interesovanje za dobijanje ovog simbola kvaliteta, imali smo više od 50 prijavljenih iz cele Vojvodine – rekao je Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

Prošle godine, znak „Najbolje iz Vojvodine“ ponelo je 18 proizvoda, usluga i manifestacija.

Hranitelji iz Iđoša Jevićima ustupili kuću na korišćenje

Igor Crnogorac November 16, 2022

Porodica Jević, Jelena i njen sin Marko, kojima je prošle nedelje izgorela kuća, više ne moraju da brinu o tome gde će prezimiti. Danas ih je obradovala Borislava Dudej iz Iđoša koja se, sa svojim suprugom, Pajom Jovanovim, decenijama bavi hraniteljstvom. Oni su Jevićima ponudili dvorišnu kuću za stanovanje bez plaćanja zakupa.

– Veoma smo zahvalni Borislavi i Paji. Takođe, od Gradske uprave ćemo dobiti ogrev. Nedostaju nam kreveti, pokrivači, posteljina, linoleum za pod, posuđe i televizor – kaže Jelena. – Zahvalna sam dobrim ljudima koji su već uplatili novac i pomogli nam.

Grad je sve vreme bio u toku oko ovog nesrećnog događaja, u kontaktu sa nadležnim institucijama i svima koji su se obraćali u nameri da se Jeleni i njenom sinu pomogne- navodi Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine.

– Sa Jelenom sam razgovarao u ponedeljak ujutru u Gradskoj kući oko toga kako da joj pomognemo. Situacija nije bila laka zato što su prostorije u kojima su živeli potpuno uništene i skoro im je sve izgorelo. Od kolega iz Centra za socijalni rad sam obavešten da su te noći njihovom reakcijom smešteni u hostel ,,Paparaco”. Sa vlasnikom Sinišom Pašićem sam razgovarao svih ovih dana da izađe u susret da ostanu u smeštaju što duže kako bi se za to vreme našlo rešenje. U kontaktu sa Crvenim krstom obezbedili smo im garderobu. Dogovarali smo danas u toku dana kako bi im se obezbedio i dopremio ogrev u kuću koju su im ustupili na korišćenje hranitelji u Iđošu. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u pomoći ovoj porodici i još jednom se pokazalo da pravovremenom reakcijom svih zajedno možemo da rešimo sve- ističe Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.

U novi smeštaj, u Hajduk Veljkovoj 13 u Iđošu, Jevići će se useliti u ponedeljak. Broj žiro-računa za pomoć ovoj porodici je: 265-0000000580627-52.

Jevići su sve izgubili u požaru – hitno im je potreban krov nad glavom

Igor Crnogorac November 16, 2022

Posle požara u kojem su, prošle nedelje, ostali bez kuće i kompletne imovine, šezdesetsedmogodišnja Kikinđanka Jelena Jević i njen sin još uvek su u privremenom smeštaju, u Hostelu „Paparazzo“.

– Ako neko zna za neki smeštaj, bar sobu, do 50 evra, koliko bismo mogli da priuštimo da platimo, molim da nam javi. Mi nemamo ni nameštaj, ništa, ali čak ni to nije toliko važno, koliko je bitno da ima grejanja jer ja ne mogu da ložim. Sin i ja smo sami, oboje bolesni, jedan drugom pomažemo. Strah me je, dolazi zima – kaže Jelena.

Jelena je invalid. U penziju je otišla iz Vodoprivrednog preduzeća „Gornji Banat“ u kojem je 35 godina radila kao sekretarica. Sin je bolestan i ne može da radi. Sa penzijom od 35 hiljada dinara i nadoknadom koju dobija sin uspevali su da prežive zahvaljujući tome što je Jelena radila sezonske poslove. Prilikom odlaska u fabriku u Staroj Pazovi, u martu, doživela je saobraćajnu nesreću. Zbog teških povreda operisana je, ima šipku u nozi. Sada trpi stalne bolove i više ne može da radi.

Mobilni tim Centra za socijalni rad prvi je, u noći požara, pritekao u pomoć Jevićima koji su smešteni u Hostel “Paparazzo”. Molbi vlasnika Hostela, Siniše Pašića, takođe i predsednika Udruženja preduzetnika, odazvali su se ugostitelji, vlasnici „Kod Fićoka“, „Nacionalne klase“ i Pekare „Niti“, Stefan Felbab, Robert Pataki i Vebi Čočaj, koji su obezbedili obroke. Iz Pekare „Ristevski“ ponudili su večeru, ali se Jelena zahvalila. Ne moraju i da večeraju, kaže.

– Oni bukvalno ništa nemaju. Trebaće im mnoge stvari, ali tek pošto budu imali trajnije rešenje za stanovanje, a za to se, do sada, niko nije javio. Svi samo daju podršku, od toga nemamo ništa – kaže Pašić.

Jelena i Marko nadaju se da će jednog dana moći da obnove svoju kuću. Međutim o tome, za sada, ne mogu ni da razmišljaju. Njihova budućnost sasvim je neizvesna.

Za novčanu pomoć otvoren je žiro-račun u “Rajfajzen” banci: 265-0000000580627-52. Ukoliko majci i sinu želite da ponudite kuću za održavanje ili stan uz malu nadoknadu, možete ih potražiti na recepciji Hostela „Paparazzo“.

Kikindske sove privukle Ruse: Ksenija i Robert vole sovembar

Jelena Trifunović November 16, 2022

Stigle su u omiljeno im zimovalište. Eno ih visoko na stablima na gradskom trgu, miruju po sunčanom novembarskom danu, kamuflirane među krošnjama. Pernate sugrađanke pitomo posmatraju turiste koji ih „love“ svojim objektivima, zadivljeni prirodnim fenomenom koji nas je planetarno proslavio. Mladi ruski par, Ksenija i Robert, otkrivaju nam da su još letos isplanirali da u novembru, zajedno sa prijateljima, posete Kikindu i vide čuvene sove.

– Od marta živimo u Beogradu. Letos sam tražila zanimljive turističke destinacije koje bismo mogli da posetimo u Srbiji. Guglala sam i pronašla da je jedno od takvih mesta Kikinda- zbog sova. Tada smo odlučili da ćemo u novembru doći ovde- priča nam Ksenija.

„Sovembarsku“ turističku avanturu sami su isplanirali i organizovali.

– Ujutru smo došli i obišli neka stabla na glavnoj ulici, ali ih nismo videli. Pretpostavljam da ih je tamo manje zbog buke i saobraćaja. Potom smo otišli u restoran, i u međuvremenu na jutjubu pogledali video koji je snimljen ovde, iza pravoslavne crkve. Tu smo i došli. I evo sova. Do sada smo ih videli sigurno petnaestak- oduševljen je Robert.

Ksenija (32) i Robert (35) su iz Sankt Peterburga. Od marta žive u Beogradu. Iako oboje rade za istu međunarodnu kompaniju, njihovo poznanstvo i ljubavna priča počinju u Srbiji.

Kao dobri domaćini, iako slučajni, preporučujemo im još nekoliko atraktivnih turističkih sadržaja u našem gradu, počev od obližnjeg muzeja i mamutice Kike.

-Kikinda ima divnu arhitekturu. Miran, mali i prijatan grad gde je ugodno doći i provesti vikend- podelila je sa nama utiske Ksenija.

Sugrađanin Željko Radu u Savetu romske nacionalne manjine

Jelena Trifunović November 16, 2022

Kikinda je prvi put dobila predstavnika u Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine. Sugrađanin Željko Radu bio je na 26. mestu na listi „Srbija za Rome- Zajedno možemo sve” koja je, od 811 građana romske nacionalnosti upisanih u poseban birački spisak, osvojila 545 glasova. Na izborima za nacionalni savet, Romi su kandidovali dve izborne liste. „Srbija za Rome -Zajedno možemo sve” koju je predvodila Jelena Jovanović, prema podacima RIK-a, osvojila je 35.176 glasova što je 34 mandata. Druga lista „Za jedinstvo Roma Srbije” osvojila je 1.135 glasova odnosno jedan mandat.

Radu se zahvalio svima koji su izašli na izbore u nedelju.

-Prvi put romska zajednica pokazala je jedinstvo kao nikada do sada. Naš grad prvi put ima predstavnika u romskom nacionalnom savetu. Hvala Romima iz Kikinde na ukazanom poverenju, dokazali smo da smo se konačno mi Romi ujedinili oko ideje da svim našim sunarodnicima pružimo priliku za bolje sutra i da obostranim poverenjem, trudom i radom možemo postići naše ciljeve, da naša deca žive bolje- ističe Radu.

Željko Radu je kao đak generacije završio Ekonomsko-trgovinsku školu u Kikindi. Potom je upisao Ekonomski fakultet u Subotici i to kao prvi na listi sa maksimalnih 100 bodova. Nakon kraćeg boravka u inostranstvu, sa porodicom se vratio u rodnu Kikindu. Predsednik je Udruženja „Romski oblak mašte” koje neguje tradiciju i kulturu Roma.

-Cilj Saveta je da sačuvamo integritet Roma, kroz negovanje kulture, jezika i očuvanje tradicije. i da Rome približimo institucijama, kako kroz ekonomski napredak tako i poboljšanje uslova stanovanja. Najveći zadatak nam je da kroz obrazovanje unapredimo život Roma, jer je samo obrazovanje izlaz iz začaranog kruga siromaštva- naglašava Radu.

(VIDEO) Na Starom jezeru uređeni kanali – u planu su i novi sadržaji

Igor Crnogorac November 15, 2022

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i izvršna direktorica Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine”, Danka Vasiljević, obišli su danas završne radove na uređenju kanalske mreže na Starom jezeru.

– Uređuje se oko 30 kilometara kanala u trima katastarskim opštinama: Kikinda, Bašaid i Banatska Topola. Uklonjeno je više od 260 hiljada kvadratnih metara vegetacije i izmuljeno je preko 40 hiljada kubnih metara iz kanalske mreže. Deo se rasipa u okolini kanala, a tamo gde to nije moguće, transportuje se na pogodne lokacije. Osim toga, očišćeni su i propusti koji su se u prethodnom periodu začepili od mulja – izjavila je Vasiljevićeva.

U pitanju je završna faza uređenja kanalske mreže, koju sprovode Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Grad Kikinda i „Vode Vojvodine“. Ukupna vrednost radova je 40 miliona dinara, a izvođač je Vodoprivredno društvo „Srednji Banat“, koje je teritorijalno nadležno za ovo područje. Gradonačelnik Lukač podsetio je da ova saradnja traje već 15 godina.

– Nastavljamo dobru praksu. Sada se uređuje severni krak kanalske mreže, ali mi kontinuirano radimo na uređenju i održavanju Starog jezera. U narednom periodu biće još projekata za dodatno uređenje, kako bi ova oaza u centru grada dobila nove sadržaje i novu dimenziju. Planiramo da, s rumunskim partnerima, u okviru prekogranične saradnje, apliciramo sa projektima kojima bismo, možda, čak i oživeli reku Galadsku.

U izgradnju parkovskih površina, 700 metara staza, mobilijar, klupe i rasvetu s druge strane kanala, Kikinda je, ove godine, uložila 413 hiljada evra, od kojih je 85 odsto dobijeno na konkursu Intereg IPA programa prekogranične saradnje. Zasađene su 34 vrste zelenila i napravljeno brdo za sankanje.

Jedina prirodna vodena površina u Kikindi, Staro jezero, ukupne površine oko 5,1 hektar, ostatak je nekadašnje rečice Galadske koja je, kao ogranak reke Moriš, proticala kroz grad. Posle velikih poplava u 19. veku, izgradnjom nasipa radi zaštite stanovništva, Galadska je odsečena od Moriša i dotok vode je postepeno prestao.

Šezdesetih godina prošlog veka, Staro jezero ili Štefančeva bara, uređena je kao gradsko kupalište. Problemi s dotokom tekuće vode bili su sve veći i, vremenom, samo jezero je zapušteno, kao i prostor oko njega. Prvo veće uređenje ovog prostora preduzeto je pre petnaestak godina. Mostići su napravljeni 2016. godine, a uređenjem površina preko kanala, proširen i ulepšan prostor postaje ekskluzivno mesto za šetnju i rekreaciju, kako za Kikinđane, tako i za turiste, goste grada.

Ramona Tot izabrana za članicu Saveta mađarske nacionalne manjine

Jelena Trifunović November 15, 2022

Nakon redovnih izbora za članove saveta nacionalnih manjina održanih u nedelju 13. novembra, Republička izborna komisija utvrdila je preliminarne rezultate. Članica novog sastava Saveta mađarske nacionalne manjine biće Ramona Tot, treća na izbornoj listi „Mađarska sloga“. U Kikindi na posebnom biračkom spisku upisano je 3.650 građana mađarske nacionalnosti, a na glasanje je izašlo 36 odsto. Ramona Tot zahvalila se svima koji su podržali listu „Mađarska sloga“.

-Zadovoljni smo ishodom izbornog dana, ali uvek može i bolje. Međutim, imamo u vidu da su glasači mađarske nacionalnosti, posebno oni koji imaju dvojno državljanstvo, učestvovali na trećim izborima ove godine. Deo mojih obaveza, pre svega, biće održavanje mađarskog obrazovanja, upotrebe jezika i kulture u našem regionu. Sa ponosom ću predstavljati banatska naselja, jer znam, kao rukovodilac jedne kulturne ustanove, da nam nije nimalo lako da opstanemo zbog emigracije i asimilacije. Jedan od mojih glavnih ciljeva je da se obrazovne, crkvene i kulturne institucije ujedine i ojačaju, očuvaju identitet mađarskih građana Vojvodine- kaže Ramona Tot koja je u Gradskom veću zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici. Po obrazovanju je profesorka mađarskog jezika i književnosti i rukovodi radom KUD-a „Eđšeg“.

Kako ocenjuje, dosadašnji rad Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine bio je veoma uspešan, sa konkretnim rezultatima.

– Zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, u vrtiću „Naša radost” 2017. godine otvoren je celodnevni boravak na mađarskom jeziku, a osnovne škole „Feješ Klara“ u Kikindi i „Mora Karalj“ u Sajanu postale su škole od posebnog značaja. Ne smemo zaboraviti ni stipendije za studente, kao ni mogućnost da, ukoliko nastave studije u Novom Sadu, uz minimalan iznos koriste internat „Evropa“. Mnogo dugujemo radu Mađarskog nacionalnog saveta, svi moramo da vodimo računa o tome, ali sam sigurna da će i novi sastav efikasno raditi u naredne četiri godine- ističe Tot.

Predstavnici Saveta biraju se na mandat od četiri godine, a najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji, mađarska, na te izbore izašla je sa jednom listom – „Mađarska sloga”. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine broji 35 članova.

(VIDEO) Sednica Gradskog veća u Ruskom Selu: Novi gostinski objekat u „Torontalu“ za razvoj seoskog turizma

Jelena Trifunović November 14, 2022

Sednica Gradskog veća održana danas u Etno kući „Torontal“ u Ruskom Selu bila je prilika da gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima obiđe novoizgrađeni objekat ovog atraktivnog kompleksa. Izgradnjom gostinske kuće sa šest trokrevetnih soba, sa restoranom i pratećim prostorijama prošireni su smeštajni kapaciteti u „Torontalu“ i dat novi zamajac razvoju seoskog turizma.

-Udruženje „Torontal“ je osnovano 2004.godine i praktično na 18. rođendan možemo da se pohvalimo novim sadržajem- konkretan je Šandor Talpai, predsednik ovog udruženja.

-Objekat je veoma značajan, pogotovo zbog toga što u selima nema objekata za smeštaj turista,a postoji potreba. Vreme je da na pravi način krenemo sa seoskim turizmom. Do sada smo imali dve trokrevetne sobe, ali to nije bilo dovoljno. Pored dosadašnjeg cilja –očuvanja tradicije, običaja i kulture mađarskog naroda, želimo da razvijamo seoski turizam i budemo oslonac razvoju preduzetništva. Mogu da obećam da će Rusko Selo biti jedno od najrazvijenijih u narednom periodu- poručuje Talpai.

U idiličnom ambijentu etno-kuće posetiocima se nude brojni sadržaji. Tu je jezero, teniski tereni, radionice grnčarije, veza i tkanja, suvenirnica, restoran… Izgradnju gostinske sobe finansirao je Mađarski nacionalni savet i Vlada Mađarske sa 18 miliona dinara, a pomoć je pružio i Grad.

-Izuzetno nam je drago da vidimo da se započeti projekti uspešno završavaju, da Grad i Mesna zajednica zajedno sa nacionalnim manjinama i udruženjem „Torontal“ dobro sarađuju što rezultira novim sadržajima i napretkom- kaže gradonačelnik Nikola Lukač.

-Ulaganja u sela su od posebnog značaja. Siguran sam da će turisti koji rado dolaze u Kikindu i naša sela, biti zadovoljni. Ovde vidimo da i drugi izvori finansiranja, kada postoje dobre reference, kao što ih ima „Torontal“ ulažu u razvojne projekte. Vodićemo računa o građanima koji žive u mesnim zajednicama i uveren sam da će ovaj dobar primer preuzeti i druge mesne zajednice- ističe Lukač.

Današnja sednica Gradskog veća održana u Ruskom Selu nastavak je prakse da se sednice održavaju i u mesnim zajednicama kako bi se zajednički sumirali rezultati i definisali dalji planovi.

-Mi se borimo za svakog stanovnika sela, da selo održimo u životu. Saradnja sa gradom i sa „Torontalom“ je vrlo značajna. Na sednici Veća želimo i da razmotrimo dalju saradnju, i perspektive razvoja Ruskog Sela, ukazuje Vedran Đurasović, potpredsednik Saveta Mesne zajednice.

Besplatne kuće u selima do sada dobile 53 porodice na području Grada

Igor Crnogorac November 14, 2022

Bespovratna sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom dodeljuju se po Uredbi Vlade i na konkursu Ministarstva za brigu o selu od prošle godine. Pravo da konkurišu imaju parovi u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, mlađi od 45 godina, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici. Do isteka drugog konkursa, 1. novembra, sa područja Grada bilo je 199 zahteva.

– Zahtevi se prvo dostavljaju Komisiji u Gradskoj upravi koja utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za konkurisanje u Ministarstvu – kaže Ljuban Sredić, u Gradskom veću zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice. – Najčešća nepravilnost bila je pogrešna procena vrednosti nekretnine. Događalo se da se prodavac i kupci dogovore da kuća vredi mnogo više, u nameri da razliku u ceni podele. Zato naša komisija procenjuje vrednost kuće i proverava ostale uslove predviđene konkursom: da li je kuća uknjižena, da li ima ispravne instalacije, da nema opterećenja banke, da oni koji konkurišu nisu, u proteklih pet godina, prodali nekretninu.

Ove godine, za kupovinu kuće sa okućnicom, u lokalnu samoupravu stiglo je 99 zahteva. Posle provere, Gradska uprava odobrila je 68, koji su poslati nadležnom ministarstvu.

– Još uvek nemamo konačne podatke o tome koliko zahteva će biti odobreno u Ministarstvu jer je konkurs tek završen. Za sada znamo da je usvojeno 16 i imamo najavu da će ih, verovatno, biti odobreno još pet. Ministarstvo novac opredeljuje dok se ne potroši planirani godišnji budžet od 500 miliona dinara – objašnjava Sredić.

Prošle godine, komisiji je za proveru stiglo sto zahteva, od kojih je 60 ispunjavalo uslove. U ministarstvu su odobrena 32, za koja su, ukupno izdvojena oko 32 miliona dinara.

Konkursom je određeno da je najviši iznos koji zainteresovani mogu da potražuju 1,2 miliona, a do sada su, mladi bračni parovi, u proseku, dobijali milion dinara. Najviše je bilo onih koji su u svojim selima pronalazili nekretninu, mada je bilo i parova iz grada koji su odlazili na selo. Uglavnom su to višečlane porodice sa malom decom, kaže Sredić i napominje da je obaveza onih koji planiraju da konkurišu za bespovratna sredstva da sami pronađi kuću koja se prodaje i da realno odrede njenu vrednost. Pravo na novac od države imaju i samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici, ali i partneri u vanbračnoj zajednici.

– Mi smo, u lokalnoj samoupravi, odmah po raspisivanju konkursa bili spremni da obrađujemo zahteve i da što brže uradimo svoj deo posla, kako bi prijave na konkurs što pre stizale u Ministarstvo. Nemamo zvanične podatke o tome kolika je zainteresovanost u drugim gradovima i opštinama, osim što znamo da je resorni ministar, Milan Krkobabić, prošle godine izjavio da je najviše prijava stiglo iz Bačke Palanke i Kikinde. Što se tiče područja Grada, u zahtevima su sva sela bila ravnomerno zastupljena, takođe su i cene nekretnina ujednačene.

Po dobijanju novca za kupovinu kuće, vlasnici su dužni da plate porez na prenos apsolutnih prava, što je 2,5 odsto vrednosti, da osiguraju kuću, i ne smeju da je opterete kreditom ni hipotekom pet godina, niti da je prodaju deset godina od kupovine.

Ministar Krkobabić najavio je nastavak programa jer je, kako je rekao, potrebno naseliti 150 hiljada praznih seoskih kuća, što je posao za celu deceniju. Dodao je da je interesovanje ogromno, da u Ministarstvo stiže 13 do 15 zahteva dnevno, što je oko pet hiljada na godišnjem nivou. Do prošlog meseca, sredstvima iz ovog programa, kupljena je ukupno 1.101 seoska kuća sa okućnicom, u više od sto jedinica lokalnih samouprava, u svim delovima Srbije.

Град