Град Архиве | Page 336 of 344 | Кикиндски портал

Покрајински секретаријат за урбанизам суфинансира израду планских докумената града

Jelena Trifunović November 17, 2022

Град Кикинда учествовао је на конкурсу Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине на ком су одобрена бесповратна средства за израду планских докумената. Три милиона динара опредељено је за израду Просторног плана града Кикинде и 333.000 динара за израду измене и допуне Плана генералне регулације североисточног дела Кикинде.

-Просторни план је најважнији стратешки документ који се ради за административно подручје града Кикинде и којим се одређују смернице за даљи развој делатности и намену површина, као и услови за одрживи и равномеран развој на територији града. Просторни план је донет 2013. године и претрпео је две мање измене које су се односиле на радне зоне у насељима Банатска Топола и Наково. Израда Просторног плана поверена је ЈП Завод за урбанизам Војводине са којим је потписан уговор на износ од 11,6 милиона динара, од којих Покрајински секретаријат за урбанизам додељује три милиона бесповратних средстава. Циљ израде новог просторног плана је преиспитивање важећег планског решења, а његово доношење је предвиђено до краја 2023. године- наводи Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.

План генералне регулације североисточног дела Кикинде усвојен је 2016.године и претрпео је једну мању измену која се односила на спортско-рекреативне површине у обухвату Плана.

-Циљ израде измена и допуна овог документа је стварање планског основа за коришћење простора, а односи се на радне површине и додатна правила уређења и грађења. Желимо да проширимо у радној зони код Банинија намену комплекса, односно да преиспитамо могу ли још неке делатности да се обављају, а да буду компатибилне са постојећим стањем. Доношење овог документа планирано је почетком идуће године-наводи Јелена Бајић Иветић.

У току јавног увида оба планска документа, могућност да се изјасне о предложеним урбанистичким решењима имаће сва заинтересована правна и физичка лица.

„Дани лудаје“ и Хубертова ракија понели ознаку „Најбоље из Војводине“

Jelena Trifunović November 17, 2022

Покрајинска влада доделила је знак „Најбоље из Војводине” 21 бренду: за десет манифестација, девет производа, а у области услуга додељена су два знака. Добитници су кикиндски Дани лудаје, зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, и панчевачка Колонија веза и златовеза.

Како се наводи у одлуци објављеној у Службеном листу, међу добитницима ознаке су и Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, те послужавници, кутије и сувенири које производи новосадска Радионица Петровић 021.

Најбољи из Војводине су и „Српска недеља моде“ у Новом Саду и Мекст конфекција.

На листи одликованих производа су: органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, Хубертове ракије – кајсија и дуња, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Добитници су и инђијско Келтско село, те палићка Мала гостиона. Ознаку “Најбоље из Војводине” сви добитници моћи ће да користе три године.

Ознака, која није додељивана последњих неколико година, поново је успостављена на иницијативу Покрајинског секретаријата за привреду и туризам. Одлуку о добитницима донели су „Југоинспект”, најстарија и највећа државна и међународно призната контролна организација, и Туристичка организација Војводине.

– Ознака „Најбоље из Војводине”, после дуже паузе, поново је додељена прошле године. И ове године је било велико интересовање за добијање овог симбола квалитета, имали смо више од 50 пријављених из целе Војводине – рекао је Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.

Прошле године, знак „Најбоље из Војводине“ понело је 18 производа, услуга и манифестација.

Хранитељи из Иђоша Јевићима уступили кућу на коришћење

Igor Crnogorac November 16, 2022

Породица Јевић, Јелена и њен син Марко, којима је прошле недеље изгорела кућа, више не морају да брину о томе где ће презимити. Данас их је обрадовала Борислава Дудеј из Иђоша која се, са својим супругом, Пајом Јовановим, деценијама бави хранитељством. Они су Јевићима понудили дворишну кућу за становање без плаћања закупа.

– Веома смо захвални Борислави и Паји. Такође, од Градске управе ћемо добити огрев. Недостају нам кревети, покривачи, постељина, линолеум за под, посуђе и телевизор – каже Јелена. – Захвална сам добрим људима који су већ уплатили новац и помогли нам.

Град је све време био у току око овог несрећног догађаја, у контакту са надлежним институцијама и свима који су се обраћали у намери да се Јелени и њеном сину помогне- наводи Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Са Јеленом сам разговарао у понедељак ујутру у Градској кући око тога како да јој помогнемо. Ситуација није била лака зато што су просторије у којима су живели потпуно уништене и скоро им је све изгорело. Од колега из Центра за социјални рад сам обавештен да су те ноћи њиховом реакцијом смештени у хостел ,,Папарацо”. Са власником Синишом Пашићем сам разговарао свих ових дана да изађе у сусрет да остану у смештају што дуже како би се за то време нашло решење. У контакту са Црвеним крстом обезбедили смо им гардеробу. Договарали смо данас у току дана како би им се обезбедио и допремио огрев у кућу коју су им уступили на коришћење хранитељи у Иђошу. Захваљујем се свима који су учествовали у помоћи овој породици и још једном се показало да правовременом реакцијом свих заједно можемо да решимо све- истиче Младен Богдан, председник Скупштине града.

У нови смештај, у Хајдук Вељковој 13 у Иђошу, Јевићи ће се уселити у понедељак. Број жиро-рачуна за помоћ овој породици је: 265-0000000580627-52.

Јевићи су све изгубили у пожару – хитно им је потребан кров над главом

Igor Crnogorac November 16, 2022

После пожара у којем су, прошле недеље, остали без куће и комплетне имовине, шездесетседмогодишња Кикинђанка Јелена Јевић и њен син још увек су у привременом смештају, у Хостелу „Paparazzo“.

– Ако неко зна за неки смештај, бар собу, до 50 евра, колико бисмо могли да приуштимо да платимо, молим да нам јави. Ми немамо ни намештај, ништа, али чак ни то није толико важно, колико је битно да има грејања јер ја не могу да ложим. Син и ја смо сами, обоје болесни, једaн другом помажемо. Страх ме је, долази зима – каже Јелена.

Јелена је инвалид. У пензију је отишла из Водопривредног предузећа „Горњи Банат“ у којем је 35 година радила као секретарица. Син је болестан и не може да ради. Са пензијом од 35 хиљада динара и надокнадом коју добија син успевали су да преживе захваљујући томе што је Јелена радила сезонске послове. Приликом одласка у фабрику у Старој Пазови, у марту, доживела је саобраћајну несрећу. Због тешких повреда оперисана је, има шипку у нози. Сада трпи сталне болове и више не може да ради.

Мобилни тим Центра за социјални рад први је, у ноћи пожара, притекао у помоћ Јевићима који су смештени у Хостел “Paparazzo”. Молби власника Хостела, Синише Пашића, такође и председника Удружења предузетника, одазвали су се угоститељи, власници „Код Фићока“, „Националне класе“ и Пекаре „Нити“, Стефан Фелбаб, Роберт Патаки и Веби Чочај, који су обезбедили оброке. Из Пекаре „Ристевски“ понудили су вечеру, али се Јелена захвалила. Не морају и да вечерају, каже.

– Они буквално ништа немају. Требаће им многе ствари, али тек пошто буду имали трајније решење за становање, а за то се, до сада, нико није јавио. Сви само дају подршку, од тога немамо ништа – каже Пашић.

Јелена и Марко надају се да ће једног дана моћи да обнове своју кућу. Међутим о томе, за сада, не могу ни да размишљају. Њихова будућност сасвим је неизвесна.

За новчану помоћ отворен је жиро-рачун у “Рајфајзен” банци: 265-0000000580627-52. Уколико мајци и сину желите да понудите кућу за одржавање или стан уз малу надокнаду, можете их потрaжити на рецепцији Хостела „Paparazzo“.

Кикиндске сове привукле Русе: Ксениjа и Роберт воле совембар

Jelena Trifunović November 16, 2022

Стигле су у омиљено им зимовалиште. Ено их високо на стаблима на градском тргу, мирују по сунчаном новембарском дану, камуфлиране међу крошњама. Пернате суграђанке питомо посматрају туристе који их „лове“ својим објективима, задивљени природним феноменом који нас је планетарно прославио. Млади руски пар, Ксенија и Роберт, откривају нам да су још летос испланирали да у новембру, заједно са пријатељима, посете Кикинду и виде чувене сове.

– Од марта живимо у Београду. Летос сам тражила занимљиве туристичке дестинације које бисмо могли да посетимо у Србији. Гуглала сам и пронашла да је једно од таквих места Кикинда- због сова. Тада смо одлучили да ћемо у новембру доћи овде- прича нам Ксенија.

„Совембарску“ туристичку авантуру сами су испланирали и организовали.

– Ујутру смо дошли и обишли нека стабла на главној улици, али их нисмо видели. Претпостављам да их је тамо мање због буке и саобраћаја. Потом смо отишли у ресторан, и у међувремену на јутјубу погледали видео који је снимљен овде, иза православне цркве. Ту смо и дошли. И ево сова. До сада смо их видели сигурно петнаестак- одушевљен је Роберт.

Ксенија (32) и Роберт (35) су из Санкт Петербурга. Од марта живе у Београду. Иако обоје раде за исту међународну компанију, њихово познанство и љубавна прича почињу у Србији.

Као добри домаћини, иако случајни, препоручујемо им још неколико атрактивних туристичких садржаја у нашем граду, почев од оближњег музеја и мамутице Кике.

-Кикинда има дивну архитектуру. Миран, мали и пријатан град где је угодно доћи и провести викенд- поделила је са нама утиске Ксенија.

Суграђанин Жељко Раду у Савету ромске националне мањине

Jelena Trifunović November 16, 2022

Кикинда је први пут добила представника у Националном савету ромске националне мањине. Суграђанин Жељко Раду био је на 26. месту на листи „Србија за Роме- Заједно можемо све” која је, од 811 грађана ромске националности уписаних у посебан бирачки списак, освојила 545 гласова. На изборима за национални савет, Роми су кандидовали две изборне листе. „Србија за Роме -Заједно можемо све” коју је предводила Јелена Јовановић, према подацима РИК-а, освојила је 35.176 гласова што је 34 мандата. Друга листа „За јединство Рома Србије” освојила је 1.135 гласова односно један мандат.

Раду се захвалио свима који су изашли на изборе у недељу.

-Први пут ромска заједница показала је јединство као никада до сада. Наш град први пут има представника у ромском националном савету. Хвала Ромима из Кикинде на указаном поверењу, доказали смо да смо се коначно ми Роми ујединили око идеје да свим нашим сународницима пружимо прилику за боље сутра и да обостраним поверењем, трудом и радом можемо постићи наше циљеве, да наша деца живе боље- истиче Раду.

Жељко Раду је као ђак генерације завршио Економско-трговинску школу у Кикинди. Потом је уписао Економски факултет у Суботици и то као први на листи са максималних 100 бодова. Након краћег боравка у иностранству, са породицом се вратио у родну Кикинду. Председник је Удружења „Ромски облак маште” које негује традицију и културу Рома.

-Циљ Савета је да сачувамо интегритет Рома, кроз неговање културе, језика и очување традиције. и да Роме приближимо институцијама, како кроз економски напредак тако и побољшање услова становања. Највећи задатак нам је да кроз образовање унапредимо живот Рома, јер је само образовање излаз из зачараног круга сиромаштва- наглашава Раду.

(ВИДЕО) На Старом језеру уређени канали – у плану су и нови садржаји

Igor Crnogorac November 15, 2022

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа “Воде Војводине”, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.

– Уређује се око 30 километара канала у трима катастарским општинама: Кикинда, Башаид и Банатска Топола. Уклоњено је више од 260 хиљада квадратних метара вегетације и измуљено је преко 40 хиљада кубних метара из каналске мреже. Део се расипа у околини канала, а тамо где то није могуће, транспортује се на погодне локације. Осим тога, очишћени су и пропусти који су се у претходном периоду зачепили од муља – изјавила је Васиљевићева.

У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.

– Настављамо добру праксу. Сада се уређује северни крак каналске мреже, али ми континуирано радимо на уређењу и одржавању Старог језера. У наредном периоду биће још пројеката за додатно уређење, како би ова оаза у центру града добила нове садржаје и нову димензију. Планирамо да, с румунским партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, аплицирамо са пројектима којима бисмо, можда, чак и оживели реку Галадску.

У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.

Једина природна водена површина у Кикинди, Старо језеро, укупне површине око 5,1 хектар, остатак је некадашње речице Галадске која је, као огранак реке Мориш, протицала кроз град. После великих поплава у 19. веку, изградњом насипа ради заштите становништва, Галадска је одсечена од Мориша и доток воде је постепено престао.

Шездесетих година прошлог века, Старо језеро или Штефанчева бара, уређена је као градско купалиште. Проблеми с дотоком текуће воде били су све већи и, временом, само језеро је запуштено, као и простор око њега. Прво веће уређење овог простора предузето је пре петнаестак година. Мостићи су направљени 2016. године, а уређењем површина преко канала, проширен и улепшан простор постаје ексклузивно место за шетњу и рекреацију, како за Кикинђане, тако и за туристе, госте града.

Рамона Тот изабрана за чланицу Савета мађарске националне мањине

Jelena Trifunović November 15, 2022

Након редовних избора за чланове савета националних мањина одржаних у недељу 13. новембра, Републичка изборна комисија утврдила је прелиминарне резултате. Чланица новог састава Савета мађарске националне мањине биће Рамона Тот, трећа на изборној листи „Мађарска слога“. У Кикинди на посебном бирачком списку уписано је 3.650 грађана мађарске националности, а на гласање је изашло 36 одсто. Рамона Тот захвалила се свима који су подржали листу „Мађарска слога“.

-Задовољни смо исходом изборног дана, али увек може и боље. Међутим, имамо у виду да су гласачи мађарске националности, посебно они који имају двојно држављанство, учествовали на трећим изборима ове године. Део мојих обавеза, пре свега, биће одржавање мађарског образовања, употребе језика и културе у нашем региону. Са поносом ћу представљати банатска насеља, јер знам, као руководилац једне културне установе, да нам није нимало лако да опстанемо због емиграције и асимилације. Један од мојих главних циљева је да се образовне, црквене и културне институције уједине и ојачају, очувају идентитет мађарских грађана Војводине- каже Рамона Тот која је у Градском већу задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици. По образовању је професорка мађарског језика и књижевности и руководи радом КУД-а „Еђшег“.

Како оцењује, досадашњи рад Националног савета мађарске националне мањине био је веома успешан, са конкретним резултатима.

– Захваљујући Мађарском националном савету, у вртићу „Наша радост” 2017. године отворен је целодневни боравак на мађарском језику, а основне школе „Фејеш Клара“ у Кикинди и „Мора Караљ“ у Сајану постале су школе од посебног значаја. Не смемо заборавити ни стипендије за студенте, као ни могућност да, уколико наставе студије у Новом Саду, уз минималан износ користе интернат „Европа“. Много дугујемо раду Мађарског националног савета, сви морамо да водимо рачуна о томе, али сам сигурна да ће и нови састав ефикасно радити у наредне четири године- истиче Тот.

Представници Савета бирају се на мандат од четири године, а најбројнија мањинска заједница у Србији, мађарска, на те изборе изашла је са једном листом – „Мађарска слога”. Национални савет мађарске националне мањине броји 35 чланова.

(ВИДЕО) Седница Градског већа у Руском Селу: Нови гостински објекат у „Торонталу“ за развој сеоског туризма

Jelena Trifunović November 14, 2022

Седница Градског већа одржана данас у Етно кући „Торонтал“ у Руском Селу била је прилика да градоначелник Никола Лукач са сарадницима обиђе новоизграђени објекат овог атрактивног комплекса. Изградњом гостинске куће са шест трокреветних соба, са рестораном и пратећим просторијама проширени су смештајни капацитети у „Торонталу“ и дат нови замајац развоју сеоског туризма.

-Удружење „Торонтал“ је основано 2004.године и практично на 18. рођендан можемо да се похвалимо новим садржајем- конкретан је Шандор Талпаи, председник овог удружења.

-Објекат је веома значајан, поготово због тога што у селима нема објеката за смештај туриста,а постоји потреба. Време је да на прави начин кренемо са сеоским туризмом. До сада смо имали две трокреветне собе, али то није било довољно. Поред досадашњег циља –очувања традиције, обичаја и културе мађарског народа, желимо да развијамо сеоски туризам и будемо ослонац развоју предузетништва. Могу да обећам да ће Руско Село бити једно од најразвијенијих у наредном периоду- поручује Талпаи.

У идиличном амбијенту етно-куће посетиоцима се нуде бројни садржаји. Ту је језеро, тениски терени, радионице грнчарије, веза и ткања, сувенирница, ресторан… Изградњу гостинске собе финансирао је Мађарски национални савет и Влада Мађарске са 18 милиона динара, а помоћ је пружио и Град.

-Изузетно нам је драго да видимо да се започети пројекти успешно завршавају, да Град и Месна заједница заједно са националним мањинама и удружењем „Торонтал“ добро сарађују што резултира новим садржајима и напретком- каже градоначелник Никола Лукач.

-Улагања у села су од посебног значаја. Сигуран сам да ће туристи који радо долазе у Кикинду и наша села, бити задовољни. Овде видимо да и други извори финансирања, када постоје добре референце, као што их има „Торонтал“ улажу у развојне пројекте. Водићемо рачуна о грађанима који живе у месним заједницама и уверен сам да ће овај добар пример преузети и друге месне заједнице- истиче Лукач.

Данашња седница Градског већа одржана у Руском Селу наставак је праксе да се седнице одржавају и у месним заједницама како би се заједнички сумирали резултати и дефинисали даљи планови.

-Ми се боримо за сваког становника села, да село одржимо у животу. Сарадња са градом и са „Торонталом“ је врло значајна. На седници Већа желимо и да размотримо даљу сарадњу, и перспективе развоја Руског Села, указује Ведран Ђурасовић, потпредседник Савета Месне заједнице.

Бесплатне куће у селима до сада добиле 53 породице на подручју Града

Igor Crnogorac November 14, 2022

Бесповратна средства за куповину сеоске куће са окућницом додељују се по Уредби Владе и на конкурсу Министарства за бригу о селу од прошле године. Право да конкуришу имају парови у брачној или ванбрачној заједници, млађи од 45 година, самохрани родитељи и млади пољопривредници. До истека другог конкурса, 1. новембра, са подручја Града било је 199 захтева.

– Захтеви се прво достављају Комисији у Градској управи која утврђује да ли су испуњени услови за конкурисање у Министарству – каже Љубан Средић, у Градском већу задужен за пољопривреду и месне заједнице. – Најчешћа неправилност била је погрешна процена вредности некретнине. Догађало се да се продавац и купци договоре да кућа вреди много више, у намери да разлику у цени поделе. Зато наша комисија процењује вредност куће и проверава остале услове предвиђене конкурсом: да ли је кућа укњижена, да ли има исправне инсталације, да нема оптерећења банке, да они који конкуришу нису, у протеклих пет година, продали некретнину.

Ове године, за куповину куће са окућницом, у локалну самоуправу стигло је 99 захтева. После провере, Градска управа одобрила је 68, који су послати надлежном министарству.

– Још увек немамо коначне податке о томе колико захтева ће бити одобрено у Министарству јер је конкурс тек завршен. За сада знамо да је усвојено 16 и имамо најаву да ће их, вероватно, бити одобрено још пет. Министарство новац опредељује док се не потроши планирани годишњи буџет од 500 милиона динара – објашњава Средић.

Прошле године, комисији је за проверу стигло сто захтева, од којих је 60 испуњавало услове. У министарству су одобрена 32, за која су, укупно издвојена око 32 милиона динара.

Конкурсом је одређено да је највиши износ који заинтересовани могу да потражују 1,2 милиона, a до сада су, млади брачни парови, у просеку, добијали милион динара. Највише је било оних који су у својим селима проналазили некретнину, мада је било и парова из града који су одлазили на село. Углавном су то вишечлане породице са малом децом, каже Средић и напомиње да је обавеза оних који планирају да конкуришу за бесповратна средства да сами пронађи кућу која се продаје и да реално одреде њену вредност. Право на новац од државе имају и самохрани родитељи и млади пољопривредници, али и партнери у ванбрачној заједници.

– Ми смо, у локалној самоуправи, одмах по расписивању конкурса били спремни да обрађујемо захтеве и да што брже урадимо свој део посла, како би пријаве на конкурс што пре стизале у Министарство. Немамо званичне податке о томе колика је заинтересованост у другим градовима и општинама, осим што знамо да је ресорни министар, Милан Кркобабић, прошле године изјавио да је највише пријава стигло из Бачке Паланке и Кикинде. Што се тиче подручја Града, у захтевима су сва села била равномерно заступљена, такође су и цене некретнина уједначене.

По добијању новца за куповину куће, власници су дужни да плате порез на пренос апсолутних права, што је 2,5 одсто вредности, да осигурају кућу, и не смеју да је оптерете кредитом ни хипотеком пет година, нити да је продају десет година од куповине.

Министар Кркобабић најавио je наставак програма јер је, како је рекао, потребно населити 150 хиљада празних сеоских кућа, што је посао за целу деценију. Додао је да је интересовање огромно, да у Министарство стиже 13 до 15 захтева дневно, што је око пет хиљада на годишњем нивоу. До прошлог месеца, средствима из овог програма, купљена је укупно 1.101 сеоска кућа са окућницом, у више од сто јединица локалних самоуправа, у свим деловима Србије.