Grad Arhive | Page 333 of 344

Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a – „Izjednačimo!“

Igor Crnogorac December 1, 2022

Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a, 1. decembar, odvija se ove godine pod sloganom „Izjednačimo!“. Iz Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV i AIDS (UNAIDS) pozivaju da se razmotre nejednakosti koje koče napredak u završetku pandemije AIDS-a, sa ciljem da se do 2030. godine okonča ova globalna pretnja po zdravlje.

Povećana ranjivost na virus često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, sa izloženošću rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim i kvalitetnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Pandemija uzrokovana HIV-om je, do kraja 2021. godine, prema procenama UNAIDS-a, odnela više od 40 miliona života, dok je više od 84 miliona ljudi bilo inficirano. U istoj godini 1,5 milion ljudi je novoinficiran, što je za trećinu manje u odnosu na 2010. Za isti period, među decom je zabeleženo smanjenje novih HIV infekcija za 50 odsto.

Ipak, uz sve veći pristup efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, ova bolest postala je hronično zdravstveno stanje koje omogućava zaraženima da vode dug i produktivan život.

U prošloj godini 76 odsto odraslih i 52 odsto dece koja žive sa HIV-om u svetu primalo je doživotnu antiretrovirusnu (ARV) terapiju. Ova terapija je kombinacija nekoliko lekova koji se uzimaju svakog dana. Ona ne može da izleči HIV, odnosno da ga ukloni iz organizma, ali može da ga potisne i drži pod kontrolom.

Na taj način značajno se smanjuje količina virusa u organizmu, što omogućava imunom sistemu da se oporavi, čime se smanjuje i mogućnost dobijanja infekcija koje mogu biti fatalne. Takođe, što je veoma značajno, smanjuje rizik od prenošenja HIV-a.

Rizik od inficiranja HIV-om je za rizične grupe, u odnosu na opštu populaciju, veći: 35 puta među osobama koje injektiraju droge, 30 puta za žene koje se bave seksualnim radom, 28 puta među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima i 14 puta je veći za transrodne osobe.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, od početka epidemije, 1985. godine, do danas, u Srbiji su registrovane 4.524 osobe inficirane HIV-om, od kojih su 2.152 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1.336 umrlo. Samo ove godine dijagnostikovano je 152 inficiranih, što je za četvrtinu više nego u istom periodu 2021. Među prijavljenim HIV pozitivnim osobama bilo je 18 puta više muškaraca nego žena i većina je uzrasta od 20 do 49 godina.

Međutim, podaci pokazuju i to da se veliki broj inficiranih ne testira blagovremeno, što smanjuje mogućnost uspešnog lečenja i prevencije prenošenja virusa.

Na području Severnobanatskog okruga, od 2000. do 2022. godine registrovano je 22 pozitivnih na HIV, i svi su muškarci srednjih godina, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.

– Neophodno je dobro informisanje i odgovorno seksualno ponašanje jer je bolje ulagati u prevenciju nego u lečenje. Takođe, veoma je važno otkrivanje virusa na vreme jer je, uz blagovremeno uzimanje terapije nove generacije, moguć kvalitetniji život i manje zaražavanje – ističe dr Pecarski.

U aktivnosti povodom Dana borbe protiv HIV/AIDS-a, i ove godine uključio se i kikindski Crveni krst.

– Ceo decembar je u znaku edukacija koje organizujemo u srednjim školama jer smatramo da je informisanje mladih o HIV-u i AIDS-u od izuzetnog značaja – kaže Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Iz kikindskog ZZJZ podsećaju da se kod njih, svakog radnog dana, od 8 do 14 sati, može proveriti HIV status, kao i zaraženost hepatitisom B i C. Testiranje je besplatno, dobrovoljno, anonimno i poverljivo.

Skupština usvojila izveštaj o devetomesečnoj realizaciji budžeta: Nastavljaju se ulaganja za bolji život građana

Jelena Trifunović November 30, 2022

Gradska kasa u prvih devet meseci ove godine prihodovala je 2,283 milijarde dinara što je 70 odsto u odnosu na godišnji plan, dok su rashodi nešto manji i iznose dve milijarde i 11 miliona dinara odnosno 62 odsto plana. Konsolidovani izveštaj o realizaciji budžeta u periodu od januara do septembra, obrazložila je na današnjoj sednici gradske skupštine zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Plan po kom poredimo iznosi 3,243 milijarde dinara. Realizacija prihoda je dobra i veća u odnosu na prošlu godinu kada je, za isti period, iznosila 66 odsto. Za oko 211 miliona smo prikupili i naplatili više prihoda u odnosu na lane. Prikupljeno je više novca od poreza, ali i od rudne rente. Više je prihodovano od poreza na dobit i kapitalne dobitke, poreza na zarade, poreza na imovinu, kao i poreza na prenos apsolutnih prava. Od rudne rente budžet je prihodovao 342 miliona što je 118 miliona više nego 2021.godine- rekla je zamenica gradonačelnika.

-Kod rashoda, tekuća potrošnja je u skladu sa planiranom, dok su kod komunalnih usluga rashodi veći zbog poskupljenja što nam je i bio signal da ovu stavku korigujemo kod rebalansa. Nešto niži procenat rashoda je zbog investicija koje će biti realizovane u poslednjem kvartalu godine. Završena je izgradnja kanalizacije u naselju Šumice, najveći deo projekta Ekolejks, deo završnih radova na pijaci, trafo stanica u industrijskoj zoni Rasadnik, ulaganja u PU „Dragoljub Udicki“ pred novu školsku godinu kao i u mesne zajednice, radovi na otvorenim bazenima i postavka led rasvete u SC „Jezero“. Realizacija investicija je, ipak, svega 26 odsto jer će najveći deo biti realizovan u poslednjem kvartalu, očekujemo još oko 200 miliona. Sledi rekonstrukcija vodovoda, izvođač će iduće nedelje biti uveden u posao. Završena je rekonstrukcija saobraćajnica u industrijskoj zoni Rasadnik u vrednosti 42 miliona, a kreće i otplata projekta led rasvete, to čeka na izvršenje- detaljno je predočila Jakšić Kiurski.

Lukač: Kapitalni projekti i pregovori sa investitorima

Ulaganja u kvalitetniji život svih građana na teritoriji grada Kikinde, biće nastavljena, a u toku su pregovori sa desetak investitora-ukazao je na današnjoj sednici gradske skupštine gradonačelnik Nikola Lukač.

-Ponosan sam i zadovoljan rezultatima u proteklih devet godina u Kikindi i deset godina u Srbiji, politika Aleksandra Vučića i Srpske naredne stranke je da brinemo o građanima. Nećemo se zaustaviti kada je u pitanju briga o mladima i o najstarijima. Lepo je čuti kako se na desetine porodica vratilo u naš grad i kada vidimo da se više dece rađa. U toku su, ali i predstoje nam značajna ulaganja, pomenuću samo neka: rekonstrukcija bolnice, brza saobraćajnica Sombor-Kikinda, fabrika vode, otvaranje graničnog prelaza, vodovod i kanalizacija, pijaca, rekonstrukcija zgrade RFZO i PIO fonda, nova zgrada Centra za socijalni rad, ulaganja u škole, sport, kulturu, mesne zajednice, putnu infrastrukturu.

-Sa desetak investitora pregovaramo da dođe bar jedna fabrika i u tome imamo podršku pokrajine i republike. Gledamo da ovde dođu kvalitetnije firme, sa većim platama. Naš cilj ostaje da svako selo bude ponos, a treba napomenuti i da su oko 50 kuća dobili mladi bračni parovi u selima, i biće ih još, ukupno skoro 70. Građani možda dugo čekaju da se realizuju neki projekti, ali hvala na razumevanju da ćemo sve rešavati, po prioritetima- istakao je gradonačelnik Lukač.

Srednjeročni plan grada

Skupština je usvojila odluku o pokretanju postupka za izradu i donošenje srednjeročnog plana grada čiju važnost je obrazložio Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-Plan razvoja grada do 2030. godine kao krovni dokument smo usvojili, a razrada ovog strateškog dokumenta je srednjeročni plan koji se donosi za period od tri godine. Poklapa se za budžetom i projekcijama za naredne dve godine. Srednjeročni plan precizno razrađuje šta će biti urađeno koje godine i koja sredstva su potrebna. Predviđa i analizu prethodnog perioda. Primera radi, u Planu razvoja grada imali smo privredni razvoj, planirana je izgradnja industrijske zone Rasadnik, to smo i završili. Investicija vredna 82 miliona dinara je zajedničko finansiranje Ministarstva privrede i grada. Takođe, u segmentu ekologije, završili smo najobimnije radove iz prekograničnog projekta „Ekolejks“- istakao je Tanackov.

Raspisan konkurs za godišnje nagrade i priznanja Grada – predlozi se primaju do 20. decembra

Igor Crnogorac November 30, 2022

Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja raspisala je Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja za 2022. godinu.

Nagrada grada Kikinde, kao najviše priznanje, dodeljuje se fizičkom licu za dugogodišnji rad, lično zalaganje i izuzetne rezultate u svim oblastima stvaralaštva, čime je dat trajan doprinos razvoju grada Kikinde.

Gradska priznanja dodeljuju se fizičkim ili pravnim licima sa prebivalištem, sedištem na teritoriji grada Kikinde, za značajna ostvarenja u oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva, privrede i preduzetništva, sporta, humanosti i dobrotvornog rada, postignuta u godini u kojoj se priznanje dodeljuje.

Predloge za dodelu nagrada i priznanja grada Kikinde mogu podneti preduzeća, ustanove, druge organizacije, organi i asocijacije, grupe građana i pojedinci sa teritorije grada Kikinde.

Predlog se dostavlja u pisanoj formi i treba da sadrži podatke o kandidatu i ishodima njegovog rada, obrazloženje, naznaku oblasti za koju se kandidat predlaže i eventualne dokaze koji potvrđuju navode obrazloženja.

Predloge treba dostaviti do 20. decembra 2022. godine, na adresu:

Grad Kikinda

Gradska uprava

Kancelarija br. 80

Trg srpskih dobrovoljaca 12

23300 Kikinda,

sa naznakom: za nagradu Grada Kikinde.

Kroz sovembarske radionice u muzeju prošlo 400 dece

Jelena Trifunović November 30, 2022

I ovaj Sovembar u Narodnom muzeju Kikinda bio je prilika za učenje, druženje i zabavu. Trajao je od 2. do 26. novembra. Kreativna, dramska, istraživačka, likovna i vajarska radionica bile su posvećene poznatim sugrađankama- sovama utinama kojima je Kikinda bila i ostala omiljeno zimovalište.

-U programima Sovembra učestvovalo je oko 400 dece različitih uzrasta, osnovaca, predškolaca…Za svakoga je bilo ponešto, Imali smo radne listove za mlađu decu i za onu malo stariju kojima je posebna zanimljivo bilo i istraživanje gvalica. To je interesantan način da saznaju čime se sova hrani- navodi Slavica Cvijetić, muzejski vodič.

Sovembar u muzeju organizovali su posećivali i vrtići i škole. Subotom se, na radionice, dolazilo porodično, sa decom za koju je ovo odličan način da saznaju više ne samo o sovama i prirodi, već i da se posetom muzeju zainteresuju za druge sadržaje ove ustanove kulture. Svi programi bili su besplatni.

Nisu zaboravili nekadašnji praznik: SUBNOR obeležio 29. novembar

Jelena Trifunović November 29, 2022

Obeležavanje nekadašnjeg praznika, 29. novembra, upriličili su članovi SUBNOR-a u mesnom odboru u Banatskom Velikom Selu. Tom prilikom dodeljene su i zahvalnice istaknutim članovima velikoselskog odbora ove boračke organizacije: posthumno Đuri Dotliću, sekretaru MO Branku Marčeti, Miodragu Obradoviću i savetu Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo.

– Nekadašnji Dan Republike bio je ponos i tradicija zasnovan na NOB-u i drugom zasedanju AVNOJ-a. Tradicija da se ovaj dan u ime Gradskog odbora SUBNOR-a Kikinda obeležava u Mesnom odboru u Banatskom Velikom Selua, nastavila se i ove godine uz prigodnu večeru i obraćanje predsednika velikoselskog odbora Dragana Brankovića i predsednika Gradskog odbora SUBNOR-a Save Orelja koji je i uručio zahvalnice istaknutim članovima velikoselskog odbora- navode u kikindskom SUBNOR-u.

Posle završetka Drugog svetskog rata 1945. godine, 29. novembar se slavio kao Dan Republike i bio je jedan od najvećih praznika u Jugoslaviji. Raspadom SFRJ prestaje obeležavanje ovog praznika koji je zvanično ukinut tek 2002. godine odlukom Savezne skupštine SRJ.

Sredstva NIS-a za opremanje još jedne ginekološke ordinacije

Jelena Trifunović November 29, 2022

Ovogodišnjim konkursom Naftne industrije Srbije „Zajednici zajedno“ Domu zdravlja Kikinda opredeljeno je 10,5 miliona dinara za nabavku nove medicinske opreme. Dispanzer za žene dobiće ginekološku stolicu prilagođenu i osobama sa invaliditetom, četiri električna dvosekcijska kreveta za preglede, autoklav, ultrazvučni aparat, dva kolposkopa i pet aparata za sterilizaciju. Direktorica Doma zdravlja dr Biljana Marković ukazuje da će biti opremljena još jedna ordinacija u Dispanzeru za žene:

-Ovaj konkurs NIS-a bio je namenjen direktnom ulaganju u javno zdravlje, konkretno podršci i razvoju reproduktivnog zdravlja u cilju podizanja nataliteta. Pošto je još jedna doktorka koja je završila specijalizaciju ginekologije letos počela da radi, sada imamo tri doktorke u Dispanzeru za žene. Imaćemo dve doktorke u prvoj i jednu u popodnevnoj smeni, pa nam je potrebno opremanje još jedne kompletne ordinacije u Dispanzeru za žene- kaže za Kikindski portal dr Marković.

Sredstva NIS-a na konkursu „Zajednici zajedno“ Domu zdravlja opredeljena su i prošle godine. Za projekat energetske efikasnosti, zamenu kotlova i opremanje četiri kotlarnice, ova ustanova dobila je četiri miliona dinara. Pred grejnu sezonu, nove kotlove na gas dobili su druga i treća zdravstvena stanica u Kikindi, kao i ambulante u Bašaidu i Mokrinu.

-Kotlovi su bili stari po 20, 30 godina, često su se kvarili, trošili su mnogo više gasa i neprekidno je kotlar morao da bude uz njih. Ovi novi rade po principu protočnog bojlera. Očekujemo da će se utrošak gasa smanjiti, a kolika će biti ušteda, pratićemo i znati po završetku grejne sezone- ističe dr Marković.

Uz podršku lokalne samouprave novi kotao i u Prvoj zdravstvenoj stanici

-Imali smo nepredviđenu situaciju. Pokvario se kotao u prvoj zdravstenoj stanici, iako nije star. Već je nekoliko puta popravljan. Sa zahtevom da nam pomogne da rešimo taj problem, obratili smo se lokalnoj samoupravi, koja nam je opredelila sredstva u iznosu od milion dinara za novi kotao. Radovi su, takođe, završeni pre početka grejne sezone – ističe dr Marković.

Zbog manjka lekara angažovali penzionere

Iako Dom zdravlja već duže vreme ima otvoren konkurs za zapošljavanje lekara, zainteresovanih nema. Ovoj zdravstvenoj ustanovi nedostaje pet doktora. Problem su, delimično rešili, angažovanjem tri lekara koja su u penziji.

Ozvaničena saradnja „Gusala“ i Muzičke škole: Za očuvanje muzičke tradicije i još viši nivo kulture i obrazovanja

Igor Crnogorac November 29, 2022

Direktori Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ i Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ danas su potpisali ugovor o saradnji. U prostorijama Škole ovom činu prisustvovala je članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

Margita Detari, direktorica Muzičke škole istakla je da je potpisivanje ugovora samo ozvaničilo već postojeću saradnju.

– Zajednički cilj je negovanje i razvoj muzike Kikinde, Banata i Srbije. Muzička škola treba da daje doprinos svuda gde se promoviše muzika i naš zadatak jeste da opismenjujemo učenike i da ih osposobljavamo i za samostalne i za nastupe u ansamblima, horovima i orkestrima. „Gusle“ su izuzetna ustanova u kojoj će stečeno znanje moći da primenjuju jer, naravno, mi se ne ograničavamo samo na ozbiljnu muziku. Smatramo da treba da budemo aktivni u svim žanrovima – rekla je Margita Detari.

ADZNM „Gusle“, kao ustanova kulture i obrazovna ustanova pridaje veliki značaj formalnom obrazovanju, rekao je direktor Zoran Petrović.

– Važno je to što se, i u „Guslama“ i u Muzičkoj školi, trudimo da, uz pomoć kvalitetnih kadrova, podstaknemo mlade da ostanu u našem gradu da bismo, autentičnim programima, podigli nivo kulture i obrazovanja. U „Guslama“ smo uvek spremni da organizujemo edukacije za učenike i sve koji žele da napreduju.

U oblastima učenja i istraživanja saradnja već postoji i ona će se nastaviti na obostrano zadovoljstvo, zaključeno je prilikom potpisivanja ugovora.

– Ovo je primer dobre prakse koji će, nadam se, inspirisati i ostale obrazovne i institucije kulture da ga slede – izjavila je Valentina Mickovski. – Jedan od benefita za Muzičku školu je taj što će učenici biti u mogućnosti da deo svojih aktivnosti fokusiraju na očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa uz pomoć „Gusala“, dok će članovima ovog društva biti dostupnija klasična muzika.

Ugovor o saradnji potpisan je na neodređeno vreme, a iz obe ustanove već najavljuju nove, zajedničke aktivnosti, majstorske radionice i nastupe svojih članova, učenika i nastavnika.

Polaznici RCT „Dušan Vasiljev” posetili Viminacijum, Lepenski Vir, Srebrno jezero

Jelena Trifunović November 28, 2022

Tridesetak polaznika i mentori RCT „Dušan Vasiljev“ prethodni vikend proveli su na studijskom putovanju koje je podrazumevalo obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti u centralnoj Srbiji i Vojvodini, kao i intenzivan mentorski rad. Na mapi ovog putovanja našli su se Viminacijum, Ramska tvrđava, Lepenski Vir, Golubačka tvrđava, Smederevska tvrđava, Srebrno jezero, kao i muzej u Vršcu.

-Na putovanje su pošli prioritetno srednjoškolci koji se nalaze u procesu pisanja naučno-istraživačkih radova koje će predstaviti na narednom takmičenju talenata na proleće 2023, kao i manji broj osnovaca, starijih polaznika Centra. Program putovanja osmislili su mentori grupe za geografiju, Jasna Tomašev i Budimir Đukičin, dok su polaznici imali trodnevnu priliku da u stalnim konsultacijama sa svojim mentorima obave sve neophodne pripreme za nastavak uspešnog naučnog rada- navode u RCT „Dušan Vasiljev“ koji samostalno funkcioniše već sedam godina.

Ove godine upisao je rekordan broj polaznika sa teritorije Severnog Banata raspoređenih u jedanaest grupa izdeljenih prema različitim naučno-istraživačkim oblastima. Učešće u radu Centra potpuno je besplatno za sve polaznike.

Kikinđani na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu

Jelena Trifunović November 27, 2022

Na Međunarodnom sajmu hrane i pića koji se po 16. put održava u Beogradu prvi put se predstavlja i Grad Kikinda. Posetioci regionalne smotre prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu a pripremljenih po tradicionalnim receptima, koja traje od 24. do 27. novembra u prilici su da se upoznaju sa asortimanom proizvoda Vinarije „Kepul”, Poljoprivredih gazdinstava „Krstonošić” i „Stepanov”, „Nutto”, „Banat bir” i Destilerije „Hubert 1924″. Na Sajmu hrane i pića predstavila su se i udruženja žena: Kikinda, Suvača, Iđoš i Nakovčanke.

Nosilac promocije je Sekretar za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, a podršku pruža i u promociji učestvuje i Turistička organizacija Grada Kikinde.

Fokus ove manifestacije su proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom ili oni čija se zaštita preporučuje, a sajam etno hrane i pića ih afirmiše kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji bi trebalo da postanu i nezaobilazni element turističke ponude.

Sajam etno hrane i pića odigrao je u poslednjih 15 godina značajnu ulogu u brendiranju, promociji i plasmanu leskovačkog ajvara, kačarskog i homoljskog meda, duvan-čvaraka, futoškog kupusa, pirotskih peglanih kobasica, vurde, različitih džemova, kisele zimnice, čajnih mešavina, sušenog voća, pekarskih proizvoda, vina i rakije, od kojih su mnogi postali i izvozni artikli.

Manifestacija ima poslovni i promotivni karakter. Namenjena je distributerima, dobavljačima hotela i trgovinskih lanaca, vlasnicima restorana, trgovinskih radnji ili šefovima kuhinja, profesionalnim gastronomima, te kupcima iz inostranstva radi zaključenja kupoprodajnih ugovora.

Šest decenija Mikronaselja- Porodica Čikić čuva dragocena sećanja

Jelena Trifunović November 26, 2022

Tih novembarskih dana 1962. godine, prvi stanari uselili su se u tek izgrađene zgrade novog naselja u Kikindi. U gradu koji se razvijao i modernizovao, kao i cela tadašnja Jugoslavija, stanogradnja i urbanizacija donele su kvalitetnije uslove života. Vest da su dobili stan u novoizgrađenom naselju u Kikindi, sa velikom radošću dočekao je mladi bračni par prosvetnih radnika, Spomenka i Bogoljub Čikić. Sa jednogodišnjom ćerkicom, u jednosoban stan uselili su se iz podstanarske sobice.

-Bili smo dve godine u braku. Oboje smo radili, ja u školi „Feješ Klara“, gde sam i proveo ceo radni vek, a supruga u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ koja se tada nalazila u objektu današnjeg Kulturnog centra- priseća se u razgovoru za Kikindski portal Bogoljub Čikić (85), nastavnik fizičkog vaspitanja u penziji.

Kolundžija, Mladenović, Petrović, Boškov, Stanić i Čikić bile su prve porodice koje su se uselile. Prva useljena zgrada bila je današnja Beogradska 7.

-. Bili smo presrećni kada smo saznali da smo dobili stan. Prethodno smo, nadajući se da ćemo rešiti stambeno pitanje, razgledali stanove u tim novim zgradama. Videli smo jedan jednosoban i jedan dvosoban stan. Iako manji, jednosoban nam se više svideo, zbog rasporeda prostorija. Možete zamisliti našu sreću kada smo saznali da ćemo se u taj stan i useliti. Dobro se sećam da smo 19. novembra čuli lepe vesti, nadležna komisija je donela odluku, a dva dana kasnije smo već prešli u stan. Tada je u Mikronaselju bilo izgrađeno šest zgrada. Naša je prva bila useljena, i to levi ulaz bliže glavnoj ulici- priča vremešni sugrađanin.

Ruku na srce, panorama tadašnjeg Mikronaselja nimalo nije bila idilična. Ali zadovoljstvo i optimizam mladih koji su, za kratko vreme, završili školu, pa fakultet, dobili posao, venčali se, dobili dete i stan- nije bilo lako poljuljati.

-Na prostoru Mikronaselja bila je močvara, ostaci reke Galadske. Tu gde je ulaz ka pijaci, bio je tucanik, a sve ostalo blato. Na glavnoj ulici bile su kuće- objašnjava Bogoljub.

-Prostor oko zgrada nije bio asfaltiran, pa sam uvek nosila dva para obuće. U jednom izađem iz kuće, zbog blata, pa se posle preobujem za nastavu u školi. Šalile su se tada kolege na naš račun, da smo iz mokrog naselja -.sa osmehom nam priča Spomenka (85).

Bogoljub i Spomenka su ljubav iz srednjoškolskih dana. Mladić rodom iz Padeja i devojka iz Mionice kraj Valjeva upoznali su se u Srednjoj fiskulturnoj školi u Zemunu, koju su oboje pohađali. Posla za prosvetne radnike bilo je napretek, odmah posle završene škole. Spomenka je pre preseljenja u Kikindu, predavala u rodnoj Mionici i Bajinoj Bašti.

-Mikronaselje je bilo naselje mladosti, sve mladi parovi sa decom. Doduše, gledalo se sa izvesnim podozrenjem na nas što stanujemo na kraju grada, gde je blato, trska, močvara. Ipak, vrlo brzo su i druge zgrade izgrađene, pa su se uselili i naftaši, službenici iz opštine i penzioneri-borci. Čuveni crveni autobus tada je vozio od Železničke stanice pa do Mikronaselja i Livnice- navodi Bogoljub.

Uslovi stanovanja bili su potpuno drugačiji- umesto kanalizacije- septičke jame koje su se neretko izlivale, a grejanje- kaljeve peći.

-Podrumi su bili puni uglja, prljavi. Mi žene smo na smenu brisale ulaze, tako smo održavale higijenu- kaže Spomenka.

-Kaljeve peći smo kasnije, dolaskom naftarica i peći na struju, svi odreda srušili- nadovezuje se suprug.

Nekoliko godina kasnije, dobili su sina, a 1973. godine preselili u dvosoban stan. Odrastanje na Mikronaselju deci je pružalo veliku radost i mogućnost za nesputanu igru.

-U Partizanskoj ulici bila je bara na kojoj su se zimi klizala deca. Pozadi deo Mikronaselja bio je prazan. Pogledajte ovu trsku na fotografiji, tu su se po lavirintima jurila deca. Bilo je divno da tu rastu, tolika sloboda- emotivan je naš sagovornik dok razgledamo stare porodične fotografije.

Vrtić je u Mikronaselju izgrađen 1973.godine, a zgrada Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ useljena u novoizgrađeni objekat u školskoj 1979/80 godini. Brojne uspomene Čikiću su uspeli da sačuvaju i zahvaljujući kameri koju su daleke 1966. kupili u Čehoslovačkoj. Beležili su značajne porodične trenutke, a većina njih nerazdvojna je upravo od mesta na kom je nastala- Mikronaselja.

Град