April 17, 2026

Град

hiv aids

Светски дан борбе против HIV-а и AIDS-а, 1. децембар, одвија се ове године под слоганом „Изједначимо!“. Из Заједничког програма Уједињених нација за HIV и AIDS (UNAIDS) позивају да се размотре неједнакости које коче напредак у завршетку пандемије AIDS-а, са циљем да се до 2030. године оконча ова глобална претња по здравље.

Повећана рањивост на вирус често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Пандемија узрокована HIV-ом је, до краја 2021. године, премa проценама UNAIDS-a, однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано. У истој години 1,5 милион људи је новоинфициран, што је за трећину мање у односу на 2010. За исти период, међу децом је забележено смањење нових HIV инфекција за 50 одсто.

Ипак, уз све већи приступ ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, ова болест постала је хронично здравствено стање које омогућава зараженима да воде дуг и продуктиван живот.

У прошлој години 76 одсто одраслих и 52 одсто деце која живе са HIV-ом у свету примало је доживотну антиретровирусну (АРВ) терапију. Ова терапија је комбинација неколико лекова који се узимају сваког дана. Она не може да излечи  HIV, односно да га уклони из организма, али може да га потисне и држи под контролом.

На тај начин значајно се смањује количина вируса у организму, што омогућава имуном систему да се опорави, чиме се смањује и могућност добијања инфекција које могу бити фаталне. Такође, што је веома значајно, смањује ризик од преношења HIV-a.

Ризик од инфицирања HIV-ом је за ризичне групе, у односу на општу популацију, већи: 35 пута међу особама које инјектирају дроге, 30 пута за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка епидемије, 1985. године, до данас, у Србији су регистроване 4.524 особе инфициране HIV-ом, од којих су 2.152 особе оболеле од AIDS-а, док је 1.336 умрло. Само ове године дијагностиковано је 152 инфицираних, што је за четвртину више него у истом периоду 2021. Међу пријављеним HIV позитивним особама било је 18 пута више мушкараца него жена и већина је узраста од 20 до 49 година.

Међутим, подаци показују и то да се велики број инфицираних не тестира благовремено, што смањује могућност успешног лечења и превенције преношења вируса.

На подручју Севернобанатског округа, од 2000. до 2022. године регистровано је 22 позитивних на ХИВ, и сви су мушкарци средњих година, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.

– Неопходно је добро информисање и одговорно сексуално понашање јер је боље улагати у превенцију него у лечење. Такође, веома је важно откривање вируса на време јер је, уз благовремено узимање терапије нове генерације, могућ квалитетнији живот и мање заражавање – истиче др Пецарски.

У активности поводом Дана борбе против HIV/AIDS-а, и ове године укључио се и кикиндски Црвени крст.

– Цео децембар је у знаку едукација које организујемо у средњим школама јер сматрамо да је информисање младих о HIV-у и AIDS-у од изузетног значаја – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

Из кикиндског ЗЗЈЗ подсећају да се код њих, сваког радног дана, од 8 до 14 сати, може проверити HIV статус, као и зараженост хепатитисом Б и Ц. Тестирање је бесплатно, добровољно, анонимно и поверљиво.

седница

Градска каса у првих девет месеци ове године приходовала је 2,283 милијарде динара што је 70 одсто у односу на годишњи план, док су расходи нешто мањи и износе две милијарде и 11 милиона динара односно 62 одсто плана. Консолидовани извештај о реализацији буџета у периоду од јануара до септембра, образложила је на данашњој седници градске скупштине заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-План по ком поредимо износи 3,243 милијарде динара. Реализација прихода је добра и већа у односу на прошлу годину када је, за исти период, износила 66 одсто. За око 211 милиона смо прикупили и наплатили више прихода у односу на лане. Прикупљено је више новца од пореза, али и од рудне ренте. Више је приходовано од пореза на добит и капиталне добитке, пореза на зараде, пореза на имовину, као и пореза на пренос апсолутних права. Од рудне ренте буџет је приходовао 342 милиона што је 118 милиона више него 2021.године- рекла је заменица градоначелника.

-Код расхода, текућа потрошња је у складу са планираном, док су код комуналних услуга расходи већи због поскупљења што нам је и био сигнал да ову ставку коригујемо код ребаланса. Нешто нижи проценат расхода је због инвестиција које ће бити реализоване у последњем кварталу године. Завршена је изградња канализације у насељу Шумице, највећи део пројекта Еколејкс, део завршних радова на пијаци, трафо станица у индустријској зони Расадник, улагања у ПУ „Драгољуб Удицки“ пред нову школску годину као и у месне заједнице, радови на отвореним базенима и поставка лед расвете у СЦ „Језеро“. Реализација инвестиција је, ипак, свега 26 одсто јер ће највећи део бити реализован у последњем кварталу, очекујемо још око 200 милиона. Следи реконструкција водовода, извођач ће идуће недеље бити уведен у посао. Завршена је реконструкција саобраћајница у индустријској зони Расадник у вредности 42 милиона, а креће и отплата пројекта лед расвете, то чека на извршење- детаљно је предочила Јакшић Киурски.

Лукач: Капитални пројекти и преговори са инвеститорима

Улагања у квалитетнији живот свих грађана на територији града Кикинде, биће настављена, а у току су преговори са десетак инвеститора-указао је на данашњој седници градске скупштине  градоначелник Никола Лукач.

-Поносан сам и задовољан резултатима у протеклих девет година у Кикинди и десет година у Србији, политика Александра Вучића и Српске наредне странке је да бринемо о грађанима. Нећемо се зауставити када је у питању брига о младима и о најстаријима. Лепо је чути како се на десетине породица вратило у наш град и  када видимо да се више деце рађа. У току су, али и предстоје нам значајна улагања, поменућу само нека: реконструкција болнице, брза саобраћајница Сомбор-Кикинда, фабрика воде, отварање граничног прелаза, водовод и канализација, пијаца, реконструкција зграде РФЗО и ПИО фонда, нова зграда Центра за социјални рад, улагања у школе, спорт, културу, месне заједнице, путну инфраструктуру.

-Са десетак инвеститора преговарамо да дође бар једна фабрика и у томе имамо подршку покрајине и републике. Гледамо да овде дођу квалитетније фирме, са већим платама. Наш циљ остаје да свако село буде понос, а треба напоменути и да су око 50 кућа добили млади брачни парови у селима, и биће их још, укупно скоро 70. Грађани можда дуго чекају да се реализују неки пројекти, али хвала на разумевању да ћемо све решавати, по приоритетима- истакао је градоначелник Лукач.

Средњерочни план града

Скупштина је усвојила одлуку о покретању поступка за израду и доношење средњерочног плана града чију важност је образложио  Саша Танацков, члан Градског већа.

-План развоја града до 2030. године као кровни документ смо усвојили, а разрада овог стратешког документа је средњерочни план који се доноси за период од три године. Поклапа се за буџетом и пројекцијама за наредне две године. Средњерочни план прецизно разрађује шта ће бити урађено које године и која средства су потребна. Предвиђа и анализу претходног периода. Примера ради, у Плану развоја града имали смо привредни развој, планирана је изградња индустријске зоне Расадник, то смо и завршили. Инвестиција вредна 82 милиона динара је заједничко финансирање Министарства привреде и града. Такође, у сегменту екологије, завршили смо најобимније радове из прекограничног пројекта „Еколејкс“- истакао је Танацков.

Велики_грб_Града_Кикинде.svg

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања расписала је Јавни позив за подношење предлога за доделу Награде града Кикинде и градских признања за 2022. годину.

Награда града Кикинде, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде.

Градска признања додељују се физичким или правним лицима са пребивалиштем, седиштем на територији града Кикинде, за значајна остварења у области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада, постигнута у години у којој се признање додељује.

Предлоге за доделу награда и признања града Кикинде могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града Кикинде.

Предлог се доставља у писаној форми и треба да садржи податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.

Предлоге треба доставити до 20. децембра 2022. године, на адресу:

Град Кикинда

Градска управа

Канцеларија бр. 80

Трг српских добровољаца 12

23300 Кикинда,

са назнаком: за награду Града Кикинде.

И овај Совембар у Народном музеју Кикинда био је прилика за учење, дружење и забаву. Трајао је од 2. до 26. новембра. Креативна, драмска, истраживачка, ликовна и вајарска радионица биле су посвећене познатим суграђанкама- совама утинама којима је Кикинда била и остала омиљено зимовалиште.

-У програмима Совембра учествовало је око 400 деце различитих узраста, основаца, предшколаца…За свакога је било понешто, Имали смо радне листове за млађу децу и за ону мало старију којима је посебна занимљиво било и истраживање гвалица. То је интересантан начин да сазнају чиме се сова храни- наводи Славица Цвијетић, музејски водич.

Совембар у музеју организовали су посећивали и вртићи и школе. Суботом се, на радионице, долазило породично, са децом за коју је ово одличан начин да сазнају више не само о совама и природи, већ и да се посетом музеју заинтересују за друге садржаје ове установе културе. Сви програми били су бесплатни.

 

 

СУБНОР 1

Обележавање некадашњег празника, 29. новембра, уприличили су чланови СУБНОР-а у месном одбору у Банатском Великом Селу. Том приликом додељене су и захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора ове борачке организације: постхумно Ђури Дотлићу, секретару МО Бранку Марчети, Миодрагу Обрадовићу и савету Месне заједнице Банатско Велико Село.

– Некадашњи Дан Републике био је понос и традиција заснован на НОБ-у и другом заседању АВНОЈ-а. Традиција да се овај дан у име Градског одбора СУБНОР-а Кикинда обележава у Месном одбору у Банатском Великом Селуа, наставила се и ове године уз пригодну вечеру и обраћање председника великоселског одбора  Драгана Бранковића и председника Градског одбора СУБНОР-а  Саве  Ореља који је и уручио захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора- наводе у  кикиндском СУБНОР-у.

После завршетка Другог светског рата 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био је један од највећих празника у Југославији. Распадом СФРЈ престаје обележавање овог празника који је званично укинут тек 2002. године одлуком Савезне скупштине СРЈ.

IMG_0816

Овогодишњим конкурсом Нафтне индустрије Србије „Заједници заједно“ Дому здравља Кикинда опредељено је 10,5 милиона динара за набавку нове медицинске опреме. Диспанзер за жене добиће гинеколошку столицу прилагођену и особама са инвалидитетом, четири електрична двосекцијска кревета за прегледе, аутоклав, ултразвучни апарат, два колпоскопа и пет апарата за стерилизацију. Директорица Дома здравља др Биљана Марковић указује да ће бити опремљена још једна ординација у Диспанзеру за жене:

-Овај конкурс НИС-а био је намењен директном улагању у јавно здравље, конкретно подршци и развоју репродуктивног здравља у циљу подизања наталитета. Пошто је још једна докторка која је завршила специјализацију гинекологије летос почела да ради, сада имамо три докторке у Диспанзеру за жене. Имаћемо две докторке у првој и једну у поподневној смени, па нам је потребно опремање још једне комплетне ординације у Диспанзеру за жене- каже за Кикиндски портал др Марковић.

Средства НИС-а на конкурсу „Заједници заједно“ Дому здравља опредељена су и прошле године. За пројекат енергетске ефикасности, замену котлова и опремање четири котларнице, ова установа добила је четири милиона динара. Пред грејну сезону, нове котлове на гас добили су друга и трећа здравствена станица у Кикинди, као и амбуланте у Башаиду и Мокрину.

-Котлови су били стари по 20, 30 година, често су се кварили, трошили су много више гаса и непрекидно је котлар морао да буде уз њих. Ови нови раде по принципу проточног бојлера. Очекујемо да ће се утрошак гаса смањити, а колика ће бити уштеда, пратићемо и знати по завршетку грејне сезоне- истиче др Марковић.

Уз подршку локалне самоуправе нови котао и у Првој здравственој станици

-Имали смо непредвиђену ситуацију. Покварио  се котао у првој здравстеној станици, иако није стар. Већ је неколико пута поправљан. Са захтевом да нам помогне да решимо тај проблем, обратили смо се локалној самоуправи, која нам је определила средства у износу од милион динара за нови котао. Радови су, такође, завршени пре почетка грејне сезоне – истиче др Марковић.

Због мањка лекара  ангажовали пензионере

Иако Дом здравља већ дуже време има отворен конкурс за запошљавање лекара, заинтересованих нема. Овој здравственој установи недостаје пет доктора. Проблем су, делимично решили, ангажовањем три лекара која су у пензији.

 

 

 

Muzicka 2

Директори Академског друштва за неговање музике „Гусле“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ данас су потписали уговор о сарадњи. У просторијама Школе овом чину присуствовала је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Маргита Детари, директорица Музичке школе истакла је да је потписивање уговора само озваничило већ постојећу сарадњу.

– Заједнички циљ је неговање и развој музике Кикинде, Баната и Србије. Музичка школа треба да даје допринос свуда где се промовише музика и наш задатак јесте да описмењујемо ученике и да их оспособљавамо и за самосталне и за наступе у  ансамблима, хоровима и оркестрима. „Гусле“ су изузетна установа у којој ће стечено знање моћи да примењују јер, наравно, ми се не ограничавамо само на озбиљну музику. Сматрамо да треба да будемо активни у свим жанровима – рекла је Маргита Детари.

АДЗНМ „Гусле“, као установа културе и образовна установа придаје велики значај формалном образовању, рекао је директор Зоран Петровић.

– Важно је то што се, и у „Гуслама“ и у Музичкој школи, трудимо да, уз помоћ квалитетних кадрова, подстакнемо младе да остану у нашем граду да бисмо, аутентичним програмима, подигли ниво културе и образовања. У „Гуслама“ смо увек спремни да организујемо едукације за ученике и све који желе да напредују.

У областима учења и истраживања сарадња већ постоји и она ће се наставити на обострано задовољство, закључено је приликом потписивања уговора.

– Ово је пример добре праксе који ће, надам се, инспирисати и остале образовне и институције културе да га следе – изјавила је Валентина Мицковски. – Један од бенефита за Музичку школу је тај што ће ученици бити у могућности да део својих активности фокусирају на очување традиције и културног наслеђа уз помоћ „Гусала“, док ће члановима овог друштва бити доступнија класична музика.

Уговор о сарадњи потписан је на неодређено време, а из обе установе већ најављују нове, заједничке активности, мајсторске радионице и наступе својих чланова, ученика и наставника.

РЦТ душан васиљев

Тридесетак полазника и ментори РЦТ „Душан Васиљев“ претходни викенд провели су на студијском путовању које је подразумевало обилазак  културно-историјских знаменитости у централној Србији и Војводини, као и интензиван менторски рад. На мапи овог путовања нашли су се Виминацијум, Рамска тврђава, Лепенски Вир, Голубачка тврђава, Смедеревска тврђава, Сребрно језеро, као и музеј у Вршцу.

-На путовање су пошли приоритетно средњошколци који се налазе у процесу писања научно-истраживачких радова које ће представити на наредном такмичењу талената на пролеће 2023, као и мањи број основаца, старијих полазника Центра. Програм путовања осмислили су ментори групе за географију, Јасна Томашев и Будимир Ђукичин, док су полазници имали тродневну прилику да у сталним консултацијама са својим менторима обаве све неопходне припреме за наставак успешног научног рада- наводе у РЦТ „Душан Васиљев“ који самостално функционише већ седам година.

Ове године уписао је рекордан број полазника са територије Северног Баната распоређених у једанаест група издељених према различитим научно-истраживачким областима. Учешће у раду Центра потпуно је бесплатно за све полазнике.

 

 

 

 

 

Sajam

На Међународном сајму хране и пића који се по 16. пут одржава у Београду први пут се представља и Град Кикинда. Посетиоци регионалне смотре прехрамбених производа намењених тржишту а припремљених по традиционалним рецептима, која траје од 24. до 27. новембра у прилици су да се упознају са асортиманом производа Винарије „Кепул”, Пољопривредих газдинстава „Крстоношић” и „Степанов”, „Нутто”, „Банат бир” и Дестилерије „Хуберт 1924″. На Сајму хране и пића представила су се и удружења жена: Кикинда, Сувача, Иђош и Наковчанке.

Носилац промоције је Секретар за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, а подршку пружа и у промоцији учествује и Туристичка организација Града Кикинде.

Фокус ове манифестације су производи са заштићеним географским пореклом или они чија се заштита препоручује, а сајам етно хране и пића их афирмише као прворазредне тржишне и извозне артикле, који би требало да постану и незаобилазни елемент туристичке понуде.

Сајам етно хране и пића одиграо је у последњих 15 година значајну улогу у брендирању, промоцији и пласману лесковачког ајвара, качарског и хомољског меда, дуван-чварака, футошког купуса, пиротских пегланих кобасица, вурде, различитих џемова, киселе зимнице, чајних мешавина, сушеног воћа, пекарских производа, вина и ракије, од којих су многи постали и извозни артикли.

Манифестација има пословни и промотивни карактер. Намењена је дистрибутерима, добављачима хотела и трговинских ланаца, власницима ресторана, трговинских радњи или шефовима кухиња, професионалним гастрономима, те купцима из иностранства ради закључења купопродајних уговора.

 

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА МИКРОНАСЕЉА ПОРОДИЦА ЧИКИЋ ЧУВА ДРАГОЦЕНА СЕЋАЊА (1)

Тих новембарских дана 1962. године, први станари уселили су се у тек изграђене зграде новог насеља у Кикинди. У граду који се развијао и модернизовао, као и цела тадашња Југославија, станоградња и урбанизација донеле су квалитетније услове живота. Вест да су добили стан у новоизграђеном насељу у Кикинди, са великом радошћу дочекао је млади брачни пар просветних радника, Споменка и Богољуб Чикић. Са једногодишњом ћеркицом, у једнособан стан уселили су се из подстанарске собице.

-Били смо две године у браку. Обоје смо радили, ја у школи „Фејеш Клара“, где сам и провео цео радни век, а супруга у Основној школи „Жарко Зрењанин“ која се тада налазила у објекту данашњег Културног центра- присећа се у разговору за Кикиндски портал Богољуб Чикић (85), наставник физичког васпитања у пензији.

Колунџија, Младеновић, Петровић, Бошков, Станић и Чикић биле су прве породице које су се уселиле. Прва усељена зграда била је данашња Београдска 7.

-. Били смо пресрећни када смо сазнали да смо добили стан. Претходно смо, надајући се да ћемо решити стамбено питање, разгледали станове у тим новим зградама. Видели смо један једнособан и један двособан стан. Иако мањи, једнособан нам се више свидео, због распореда просторија. Можете замислити нашу срећу када смо сазнали да ћемо се у тај стан и уселити. Добро се сећам да смо 19. новембра чули лепе вести, надлежна комисија је донела одлуку, а два дана касније смо већ прешли у стан. Тада је у Микронасељу било изграђено шест зграда. Наша је прва била усељена, и то леви улаз ближе главној улици- прича времешни суграђанин.

Руку на срце, панорама тадашњег Микронасеља нимало није била идилична. Али задовољство и оптимизам младих који су, за кратко време, завршили школу, па факултет, добили посао, венчали се, добили дете и стан- није било лако пољуљати.

-На простору Микронасеља била је мочвара, остаци реке Галадске. Ту где је улаз ка пијаци, био је туцаник, а све остало блато. На главној улици биле су куће- објашњава Богољуб.

-Простор око зграда није био асфалтиран, па сам увек носила два пара обуће. У једном изађем из куће, због блата, па се после преобујем за наставу у школи. Шалиле су се тада колеге на наш рачун, да смо из мокрог насеља -.са осмехом нам прича Споменка (85).

Богољуб и Споменка су љубав из средњошколских дана. Младић родом из Падеја и девојка из Мионице крај Ваљева упознали су се  у Средњој фискултурној школи у Земуну, коју су обоје похађали. Посла за просветне раднике било је напретек, одмах после завршене школе. Споменка је пре пресељења у Кикинду, предавала у родној Мионици и Бајиној Башти.

-Микронасеље је било насеље младости, све млади парови са децом. Додуше, гледало се са извесним подозрењем на нас што станујемо на крају града, где је блато, трска, мочвара. Ипак, врло брзо су и друге зграде изграђене, па су се уселили и нафташи, службеници из општине и пензионери-борци. Чувени црвени аутобус тада је возио од Железничке станице па до Микронасеља и Ливнице- наводи Богољуб.

Услови становања били су потпуно другачији- уместо канализације- септичке јаме које су се неретко изливале, а грејање- каљеве пећи.

-Подруми су били пуни угља, прљави. Ми жене смо на смену брисале улазе, тако смо одржавале хигијену- каже Споменка.

-Каљеве пећи смо касније, доласком нафтарица и пећи на струју, сви одреда срушили- надовезује се супруг.

Неколико година касније, добили су сина, а 1973. године преселили  у двособан стан. Одрастање на Микронасељу деци је пружало велику радост и могућност за неспутану игру.

-У Партизанској улици била је бара на којој су се зими клизала деца. Позади део Микронасеља био је празан. Погледајте ову трску на фотографији, ту су се по лавиринтима  јурила деца. Било је дивно да ту расту, толика слобода- емотиван је наш саговорник док разгледамо старе породичне фотографије.

Вртић је у Микронасељу изграђен 1973.године, а зграда Основне школе „Жарко Зрењанин“ усељена у новоизграђени објекат у школској 1979/80 години. Бројне успомене Чикићу су успели да сачувају и захваљујући камери коју су далеке 1966. купили у Чехословачкој. Бележили су значајне породичне тренутке, а већина њих нераздвојна је управо од места на ком је настала- Микронасеља.