Град

deca sa ahondoplazijom

Удружење грађана „Деца са ахондроплазијом Србије” чије је седиште у Кикинди, уприличило је 3. јануара у Новим Бановцима доделу пакетића за малишане из удружења, као и за чланове њихових породица.

-Деца су се сликала са Деда Мразом, провозала се у његовим кочијама и уручила му највећу од свих жеља, а то је да сва деца са ахондроплазијом желе да порасту у Србији применом иновативне терапије- каже суграђанин Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе.

На једном месту окупили су се родитељи деце и како би разменили искуства у периоду њиховог одрастања. Један од циљева удружења је помоћ родитељима који немају искуства нити знање на шта све треба обратити пажњу у најранијим данима малишана са ахондроплазијом.

Кроз кампању „Хоћу да растем”, у Удружењу настављају са подизањем свести о овој ретком генетском поремећају о ком се и даље мало прича, а још мање зна.

-Примарни циљ кампање јесте обезбеђивање иновативне терапије за сву децу са ахондроплазијом, која би им омогућила неометан развој као и код све остале деце и обезбедила лепшу, бољу и квалитетнију будућност. Иако смо направили доста помака, борба за терапију и даље траје те нам је и даље потребна подршка шире јавности и медија како би се наш глас чуо и како би терапија била доступна у што краћем времену, јер на жалост, у нашем случају, време нам није најбољи пријатељ- указује Терзин.

У овом моменту, у Србији има око 12 деце која су индикована за примање терапије. У Удружењу „Деца са ахонроплазијом Србије” сматрају да је у реалности тај број већи, јер је ово обољење и даље табу тема на нашим просторима.

 

 

 

 

IMG_3289 (Large)

Зрењанинац Жељко Станисављев пре непуних месец отворио је у Кикинди „Пите испод сача 0230“. Поред тога што сласне пите спремљене на старински начин имају посебан укус, оно што овог бурегџију издваја је акција солидарности.

-Нико не треба да буде гладан. Бесплатан оброк за оне који не могу да купе, то нисам први изумео. Нисам први, ни последњи- скроман је Жељко.

Испред локала који се налази на месту некадашње „Шпонгине пекаре“ затичемо неколико кеса са питама.

-Први је то урадио бурегџија из Крагујевца. Када сам то гледао на телевизији, срце ми је заиграло, био сам веома дирнут и рекао себи- ако икада будем отворио своју радњу, учинићу исто- прича за Кикиндски портал.

Педесетогодишњи Зрењанинац, на предлог пријатеља и познаника, одлучио је да отвори радњу у Кикинди. У Зрењанину више пекара има у понуди пите испод сача, а овде ниједна.

-Први пут сам у Кикинду дошао пре два месеца. Радио сам у Зрењанину у радњи где се праве пите испод сача. Ту су долазили људи из Кикинде и говорили ми: ајде мајсторе, дођи, отвори у Кикинди. Иако сам планирао да отворим радњу у Зрењанину јер тамо имам где, а овде сам дошао под кирију, ипак сам се одлучио за Кикинду- прича.

Посао је на почетку, па је и пословање у минусу, али Жељко нема дилему да чини исправно дело.  Помисао да је некоме помогао, испуњава га радошћу.

– Пекари, када им остане, продају пециво и хлеб на џакове или у пола цене, ја то нисам хтео.  У нашем послу не пече се по наруџбини као кад одете у хамбургерију на пример, па наручите један хамбургер. Ја морам да имам испечених пита, али не прода се све. Остане, и ми то онда исечемо и окачимо напоље, да узме онај ко нема. Питао сам да ли овде има дом за бескућнике или да у сарадњи са Црвеним крстом дамо угроженим породицама. Нама дневно остане од 5 до 15 килограма пите- каже хумани Зрењанинац.

Када је тек отворио радњу, на улици га је један младић пресрео и замолио за оброк, рекавши да нема новца и да живи од социјалне помоћи. Жељко га је упутио да оде по пите, а овај сусрет је, каже, додатно учврстио његову жељу да буде солидаран.

-Била је једна жена из неке хуманитарне организације која помаже оболелима од рака. Купила је сендвич и парче пите и оставила како би донирала оброк. Сликала је то и окачила на друштвене мреже. Те вечери је скоро 15 килограма пита, колико нам је остало, па смо износили, плануло за сат времена.

На питање, може ли неко његову хуманост да злоупотреби, Жељко је јасан.

-То ме не брине. Мени је ипак много важније да добије и неко ко стварно нема. Тада ми је пуно срце- каже овај бурегџија широког срца.

Укусне пите

Једна старија суграђанка пре неколико дана послужила се бесплатним питама, па је наредног дана дошла да похвали да су веома укусне и у знак захвалности донела воће.

-Пите које износимо и окачимо испред нису упаковане у папир како би људи могли на виде са чим су, па да изаберу. Има и посних-сазнајемо од Жељка.

 

korindjanje 1

Градска кућа у Кикинди ће у петак, 6. јануара, отворити врата за све мале коринђаше и тако обележити Бадње вече. У Свечаној сали децу ће дочекати градоначелник, Никола Лукач са сарадницима и даривати децу слаткишима.

Ово је друга година како се у Градској кући организује пријем за најмлађе суграђане, представљањем лепих божићних обичаја. Прошлог јануара градоначелнику је коринђало више стотина малишана из Кикинде и околних места.

Врата Градске куће биће отворена од 16 до 18 сати када ће, као и прошле године, малишани бити с радошћу дочекани.

 

 

Ramona Tot Eđšeg

На наредној седници градске скупштине која је заказана за среду 11. јануар одборници ће констатовати оставку Рамоне Тот на место чланице Градског већа задужене за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и гласати о избору Мелите Гомбар, мастер учитељице, на ту функцију.

Рамона Тот поднела је оставку због новог радног ангажмана у извршном одбору Мађарског националног савета у Суботици. За чланицу Градског већа изабрана је у августу 2020. године, приликом формирања актуелног састава градске власти.

На предлог градоначелника, замениће је Мелита Гомбар, такође из редова Савеза војвођанских Мађара. Гомбар је рођена 1983. године. Дипломирала је на Педагошком факултету у Сомбору 2007. године, на ком је завршила и мастер студије. Од 2010. године ради у више основних школа на територији Града Кикинде као професор разредне наставе или наставник изборних предмета. Како је наведено у њеној радној биографији, носилац је више награда и плакета: Плакета Универзитета у Новом Саду за најбољег студента Педагошког факултета у Сомбору у школској 2005/2006 години, Награда Универзитета у Новом Саду за постигнуте успехе у школској 2002/2003. награда Ротари клуба за постигнут успех током 2004, Диплома и школарина ЕФГ банке за остварене резултате током школовања 2006. године.

 

policija (2)

Беживотна тела двојице мушкараца пронађена су јутрос у приватној кући у Улици Железнички нови ред у Кикинди. Према незваничним информацијама, З.М (56) је прво ножем и чекићем убио Т. З. (62), а потом је отишао на таван куће где се обесио. Мотив стравичног злочина највероватније је била љубомора јер је З. М. сумњао да је његова супруга у вези са Т. З.

По налогу надлежног тужилаштва, тела су послата на обдукцију у Центар за судску медицину у Нови Сад. Детаље крвавог злочина утврдиће истрага.

bus-g58c509407_1280

Јавно предузеће „Аутопревоз“ и у овој години наставиће да обнавља возни парк. Након што су у октобру прошле године купили пет аутобуса (половних), планирана је набавка још четири новија половна возила у овој години.

– У циљу обнове возног парка и обезбеђивања сигурности у пословању, предузеће планира да током другог квартала изврши набавку четири половна новија градска (приградска) аутобуса путем кредитирања од стране добављача са роком отплате до четири године-прецизирано је пословним планом.
Финансирање набавке пет аутобуса из прошле године, уговорено је на пет година, тако да се за 2023. и наредне три године планира отплата 7,2 милиона динара.

„Аутопревоз“ има 31 аутобус и 115 запослених. У овој години планиран је приход од 362 милиона динара и добит у износу од три милиона. Обим превоза планиран је на нивоу прошле године, осим повећања у локалу због уведене нове линије локалног градског превоза.

Како цене карата нису мењане од 2018. године, а поскупљење се, барем за сада, не помиње у програму пословања, јасно је да кикиндски превозник и у овој години рачуна на субвенције из градског буџета. Пословним планом који је усвојила градска скупштина, предвиђено је да користи субвенцију у висини од 22 милиона динара- од тога 15 милиона за набавку енергената (дизел горива), пет милиона за набавку резервних делова и два милиона за измирење дела годишње рате за куповину аутобуса.

Ulica 2

Садња нових шума и попуњавање дрвореда у граду редовна је активност Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. У току је јесења и зимска садња која траје до марта, и у току које ће бити засађено 17 хиљада нових стабала, каже за Кикиндски портал секретарка Секретаријата Мирослава Наранчић.

– Сади се на површинама у атару, на шумским основама, где је могуће заснивање нових засада. Попуњавамо и ветрозаштитне појасеве, као и дрвореде у градским улицама. Током целе године разматрамо предлоге који стижу из месних заједница и удружења која желе да уреде своју средину и, свуда где је то могуће, излазимо у сусрет – каже Наранчићева.

Сади се на подручјима Сајана, Банатског Великог Села, Руског Села и Мокрина, а у граду се попуњавају дрвореди у улицама: Јована Јовановића Змаја, Србобранска, Милоша Остојина и у Масариковој. У Улици јоргована на Стрелишту засадићемо јорговане – рекла нам је Наранчићева. – Трудимо се да нова садња буде равномерно заступљена. Грађанима су се свиделе црвенолисне форме које смо, пре десетак година, донели на наше улице – црвене шљиве, каталпе, келреутерије.

Садња и одржавање поверавају се, уговорима, расадницима, а земљиштем на шумској основи управља ЈП „Кикинда“. Ловачко удружење Кикинда добило је на одржавање пет километара ветрозаштитног појаса на свом ловном подручју. Ловци су тражили овај посао јер тако могу и да подижу станишта за дивљач.

Иако је садња повећана у последњих седам година, овај посао захтева много труда и време.

– Неопходно је пет година интензивне неге и бриге о новим садницама, и у том периоду чак неколико пута радимо замену и обнову садних врста – због оштећења која учине неодговорни пољопривредници, али и дивљач.

При крају је и први круг појекта Града „Школске шуме“. Десета школска шума биће засађена на јесен ове године у Башаиду, а затим се садња наставља, додавањем по распореду, у свим селима и у граду.

 

Удомите новогодишње јелке и остварите попуст на саднице

 

Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поручују суграђанима да ће, уколико немају где да засаде јелку са бусеном, после празника моћи да је однесу у Расадник „Доријат“ и да добију попуст на куповину саднице.

– Када јелка проведе више од месец дана у затвореном простору, она доживи шок на спољној температури. Зато стручни људи треба да се побрину о њиховом стању и да их здраве засаде. Грађани су питали да ли могу да их засаде сами, на пример на Старом језеру. Наш одговор је да је то наш посао и са Расадником „Доријат“ имамо договор о таквој садњи – каже Мирослава Наранчић.

Детаљније информације о овом поступку Секретаријат ће саопштити у току јануара.

 

 

 

 

Prva beba u novoj 4

Прву бебу рођену у 2023. години, Вукашина Кондића, данас су посетили градоначелник Никола Лукач и представници Црвеног крста. Мали Вукашин добио је поклон-чек на 50 хиљада динара и дарове, пакете Црвеног крста.

Мама првог новог суграђанина у овој години је тридесетогодишња Ивана Кондић из Кикинде и Вукашин јој је друго дете.

– Захваљујем се на поклонима, заиста нам значи. Термин је био 27. децембра, али ето, Вукашин је сачекао нову годину. Имам и ћеркицу Елену, која има седам година и она је желела баш брата, да не би морала да дели играчке – рекла је срећна мама Ивана.

Градоначелник, Никола Лукач, честитао је мами Ивани и пожелео јој брз опоравак, а малом Вукашину дуг и срећан живот.

– У животу сваке породице нема ничег лепшег од тога да нову годину започну са новом бебом, која је и нас све обрадовала. Град ће учинити све да помогне родитељима, не само у првим месецима. Мислим да јасно показујемо опредељење да водимо рачуна о деци и о родитељима и да је у нашем граду за њих сигурна будућност. Наш заједнички циљ је бољи и лепши живот за све – рекао је Лукач.

Вукашин је рођен јутрос у 9 сати и 5 минута, порођај је протекао без проблема, рекао је гинеколог-акушер, др Станислав Блажић.

– Мама и беба су добро, беба је добила оцену 10 по Апгаровој скали. Тренутно имамо четири тек рођене бебе на одељењу. У протеклој, 2022. години, била су 492 порођаја, што је 40 беба више него 2021. године – каже др Блажић.

На поклонима и подршци захвалила се и директорица Опште болнице у Кикинди, др Весна Томин.

– Градоначелник и Градска управа воде рачуна о нашој болници, што само показује да се здравство у нашој средини изузетно вреднује и да сваку врсту подршке имамо да грађанима пружимо најбољу здравствену заштиту, у складу са нашим капацитетима и могућностима – рекла је др Томин. – Када се роди једна беба, то је добитак за цео космос, а посебно за једну овако малу заједницу каква је наша. Пресрећни смо, прво што наш Вукашин има  3.800 грама и 54 центиметра дужине. Ако се по јутру дан познаје, ова ће нам година сигурно бити одлична.

Кикиндски Црвени крст обезбедио је пакет за Вукашина, али и за остале бебе на одељењу.

– Ово је најлепша и најрадоснија акција Црвеног крста. Поклонили смо све што је потребно за прве бебине дане, и сада, први пут, и чланску карту Вукашину, и то је најлеши начин да покажемо свим грађанима да је Црвени крст ту за њих и у најлепшим и у најтежим треницима – рекла је председница Црвеног крста Кикинда, Маријана Мирков.

Малом Вукашину и мами Ивани стигла је и најдража посета, тата Војислав и сестра Елена који су дошли да га виде први пут. Много радости донео је Вукашин својој породици, али и суграђанима. Догађај настанка новог живота свакако је повод за оптимизам и веру у још бољу и лепшу нову годину.

 

 

322630338_873764057204246_7528788279077533691_n

Шта показује резиме године за нама, пуне изазова- познатих, али и непланираних? Који су то наредни кораци како би Кикинда постала боље место за живот? Да ли је овогодишњи буџет од безмало три и по милијарде ипак „претесан“ за све наше проблеме, потребе и жеље? Колико је важан ослонац несумњива подршка покрајине и републике, а најважнија она која стиже од грађана? Крај једне и почетак нове године, прилика је да се сумирају резултати и дефинишу планови за наредни период. Управо то је и био повод за новогодишњи интервју са првим човеком града Николом Лукачем.

-Упркос непланираним великим изазовима који су последица глобалних збивања,  наставили смо да реализујемо капиталне  инвестиције, да започете наставимо и приводимо крају. И у прошлој години још једном се показала важност одређивања приоритета, суочили смо се са енергетском кризом за коју је други део године показао да се не стишава, већ рефлектује и на нашу земљу и град. Испоставило се да нам, примера ради, за наставак уређења парка, треба 30 одсто више новца него што смо планирали пре годину и по дана. Међутим, уз сјајан тим сарадника, марљив рад и заједнички циљ- бољи и лепши живот у Кикинди успевамо да пребродимо недаће. Посвећени смо решавању вишедеценијског проблема пијаће воде, грађевински радови теку, кикиндска фабрика воде расте уз помоћ КФВ банке, републике, покрајине, као и сопственим средствима. Следећи  корак за два, три месеца биће имплементација технологије. План је да буде у функцији крајем 2023, почетком 2024. године. Уз подршку покрајинске Управе за капитална улагања обавља се реконструкција водоводне мреже, ради се у фазама. И магистрални вод  такође се реконструише, временске прилике и сада иду на руку радовима.

Лукач указује да је завршена нова индустријска зона „Расадник“ као предуслов за долазак инвеститора. Од Министарства привреде усмерена су средства за инфраструктурно опремање, трафо станицу обезбедио је град са ЕПС-ом, а Покрајинска влада одобрила је средства за постављање расвете од кружног тока до индустријске зоне.

-Имамо једног домаћег и шест, седам заинтересованих страних инвеститора. Желимо да то буду плаћенији и квалитетнији послови, па и да постоји развој унутар самих фабрика. Желимо да млади остају и да се враћају у Кикинду. Радује ме да смо створили услове и да се домаће фирме проширују и запошљавају нове раднике. У Кикинди ће бити изграђен модеран ритејл парк, преговори су у завршној фази и пред потписивање уговора, а још један инвеститор заинтересован је да изгради један мањи ритејл парк јер такви садржаји недостају у округу.

-У нашим селима, одређивањем приоритета успели смо да урадимо оно што су грађани заједно са саветима тражили. Посла наравно још има, а проблеме настављамо да решавамо. За депонију у Мокрину, огроман проблем, 11 милиона динара смо успели од три нивоа власти да обезбедимо, да се део те депоније санира- указује Лукач.

Градоначелник напомиње и да је правовремено у граду завршена замена јавне расвете како би се остварила значајна уштеда електричне енергије. У протеклој години настављена су улагања у школе, вртиће, спорт, младе, културу.

– Обезбедили смо 260 стипендија за студенте, бесплатне уџбенике и прибор за прваке, бустер седишта за предшколце. Настављамо и са мерама пронаталитетне политике- од „беби клуба“ до покрета Три плус. Млади препознају нашу жељу и напоре да их слушамо- каже Лукач. Амбициозни планови предвиђени су и за 2023. годину.

-Реконструкција болнице иде својим током и наставља се за неколико месеци. Захваљујем се Канцеларији за јавна улагања која је финансијер овог посла. У плану је и пројекат новог Дома здравља. Такође, морамо да помогнемо младим лекарима како би остали у Кикинди. Вишеструко је значајан пројекат изградње брзе саобраћајнице Сомбор- Кикинда, првих 22 км кренуло је од Бачког Брега ка Сомбору, а ми завршавамо потребне предрадње да би кренула изградња и од Накова. Интензивно радимо и на томе да гранични прелаз код Накова проради 24 часа.

Разлози за задовољство су и чињеница да Кикинда бележи пораст броја туриста и да се може похвалити разноврсним културним садржајима. Ништа мање није важна ни одговорна социјална политика града, напомиње градоначелник.

-Помажемо преко Центра за социјални рад и различитим социјалним давањима, за лекове, медицинска помагала, лечење деце. Поносан сам на то што мој тим и ја имамо разумевања и слуха за суграђане, али лично сам против тога да истичемо коме смо помогли- јасан је Лукач.

Да ће, поред становника Кикинде, и мештани села добити хигијенски исправну воду за пиће, сада је сасвим извесно. Међу најзначајнијим инвестицијама у 2023. је изградња четири мини постројења за пречишћавање воде у селима.

-Уз помоћ Покрајинског секретаријата за пољопривреду у 2023. години четири села ће добити чисту пијаћу воду. За изградњу постројења потребно је око 2 милиона евра, а град је издвојио 80 милиона из буџета. План је да се у 2024. години мини пречистачи ураде и у преосталим селима. Реконструкцију водоводне мреже у граду наставићемо санацијом од вртића „Плави чуперак“ до трга, а након завршетка радова, уследиће партерно уређење трга код пијаце. Реконструисан је део пута ка Руском Селу, у договору са државом и Путевима Србије, а инсистираћемо и да се уради пут Кикинда-Мокрин. Ради се пројекат за изградњу канализације за Железнички нови ред и Стрелиште како би коначно део радова отпочео у овој години-указује Лукач.

Прекогранична сарадња са колегама из Румуније биће настављена, као и уређење школа, вртића, Старог језера, Спортског центра „Језеро“,  пошумљавање.

-Планирамо и уређење Великог парка, гледаћемо где да аплицирамо са тим пројектом. Поменућу само неке од планираних улагања у селима: бивши мотел у Новим Козарцима треба да се среди, у Банатском Великом Селу започет стадион, у Руском Селу следи наставак уређења парка, у Мокрину депонија коју сам поменуо, али ту су и разни предлози од игралишта и терена за фудбал до делова улица. Надам се да ће нам приливи у буџету омогућити и да нешто додатно урадимо. На потезу Старог језера, тражимо инвеститора који би у том делу града изградио нове садржаје. Микронасељу су потребна паркинг места, уређење тротоара, простора око школе, клупа, као и још садржаја за децу- каже Лукач.

У плану је и да се у наредној години изгради кружни ток у Башаиду, као и да почне изградња новог Центра за социјални рад. Град ће настојати да са Домом здравља обезбеди функционалан простор за Диспанзер за жене. Пројекат стадиона је урађен и има назнака да би крајем године могли почети припремни радови за његову изградњу, указује градоначелник и истиче да има сјајан тим и посвећене сараднике који воле свој град.

-Хвала на разумевању суграђанима и када нас критикују и упућују нам сугестије. Када ме питате за новогодишњу поруку, она би гласила да уједињени бодримо и поштујемо једни друге и да само тако можемо да учинимо да Кикинда буде боље место за живот и рад. Свима желим доброг здравља, породичне среће и много осмеха у 2023. години и да заједнички креирамо бољу будућност у нашој Кикинди. Срећна Нова година и божићни празници.