Град

malbasić sajam

Винар и виноградар из Нових Козараца Зоран Малбашић добитник је велике сребрне медаље 90. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду који траје до 26. маја. Признање је стигло за вино каберне совињон из 2015. године. Све ове године вино је чувано у старом подруму, на одговарајућој температури и у амбалажи и, када је довољно одлежало, дато је на оцењивање.

-Вино каберне совињон једно је од првих које сам направио годину дана пошто сам почео да се бавим виноградарством. Зато је ова медаља међу највреднијима које сам добио. Вино сам дао на оцењивање како бих се уверио да идем правим путем и да бих видео где сам у односу на сличне винарије. Сребро за мене сија као злато – рекао је Малбашић.

Подрум Малбашић настао је 2014. године и у производњу су укључени сви чланови породице. Узгаја три сорте грожђа, од којих две црвене каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг. Виноград је Малбашић засадио 2009. године, што је захтевало прилично улагање, али је преовладала жеља да стигне до циља.

-Сада смо коначно и доказали да француска сорта грожђа може итекако добро да рађа на банатском тлу. У плану нам је да региструјемо и винарију до краја године и да у будућности производимо још боља вина – открио је Малбашић.

Годишње произведе око 3.000 боца вина, а уз вино пече и ракију.

346139216_630331955684557_7536653613441272191_n

За одељење Офталмологије Опште болнице, фирма „Tиса Аутомотиве” купила је уређај оптотип пројектор, неопходан за свакодневни рад офталмолошке амбуланте. Овом догађају осим представника Болнице и компаније, присуствовали су и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Саша Танацков.

Др Драгана Радин, начелница Одељења офталмологије захваљујући се на донацији, истакла је да је реч о аутоматском пројектору графикона.

-Апарат садржи 41 графикон и осим оптотипа има низ тестова у страбологији. Он нам је неопходан за узимање видне оштрине пацијента и овај тест спроводи се на самом почетку прегледа. Управљање апаратом је лако, преко даљинског управљача. Стари пројектор има више од 40 година и овај ће допринети да будемо ефикаснији у раду – казала је др Драгана Радин.

Донатори, компанија „Тиса Аутомотиве“ и у ранијем периоду исказала је да је друштвено одговорна и да жели да помогне локалну самоуправу у којој послује. Акош Барна, генерални директор захвалио се представницима Болнице и града на плодоносној сарадњи.

-Прихватили сте нашу компанију и на нама је да учинимо све да имамо одличну међусобну сарадњу. И у наредном периоду потрудићемо се да побољшамо услове рада Болнице и већ сада могу да обећам да ћемо до краја године одвојите средства за још једну донацију – рекао је Барна и напоменуо да су здравствени радници сву своју снагу показали током пандемије корона вирусом.

Захваљујући се компанији Никола Лукач подсетио је да је „Тиса Аутомотив“ и раније додељивала донације попут ЕКГ апарата, док су за време короне међу првим обезбедили одређену количину заштитних маски.

-Ту су били да помогну и када је реконструисана педијатрија. За Општу болници и Дом здравља имати овакву фирму пуно значи. Они су једна од друштвено најодговорнијих фирми, нарочито што се труде да унапреде здравствену заштиту свих суграђана, међу којима су и радници компаније. Увек су доступни за донације и прави су пример како се понашати према средини у којој послују – рекао је градоначелник Лукач.

Апарат је вредан 240.000 динара и биће врло брзо у функцији.

nemačko udruženje

Немачко удружење Кикинда је 19. маја у Културном центру одржало изборну скупштину и изабрало нови управни одбор. Уместо Александра Конечнија, дугогодишњег председника, изабрана је Ерика Бански, уредница веб-странице Удружења.

На место Хилде Бански, потпредседника и члана првог Националног савета Немаца у Србији, изабран је Јован Бутер, дугогодишњи члан Удружења. Остали чланови управног одбора су: Јован Блат, Ксенија Боканић Коврлија, Винцензо Марано, Смиљана Ратко и Милена Вукашиновић.

У име старог Управног одбора – због болести председника – говорила је Хилда Бански. Истакла је да су првенствени циљеви Удружења били: остварење позитивне слике о Немцима који живе у овим крајевима, неговање националног идентитета кроз језик, културу, и обичаје Немаца, као и неговање добросуседских односа. Ови циљеви су и остварени.

У име новизабраног Управног одбора на указаном поверењу захвалила се Ерика Бански. Истакла је изузетан рад и достигнуте резултате претходног руководства, са жељом да се тај рад настави увођењем нових садржаја и коришћењем нових технологија и медија за комуникацију.

Sekretarijat i veliki park 7

Ђаци из ОШ „Вук Караџић“ данас су учестовали у еколошкој радионици под називом „Упознај Велики парк“. Поводом Европског дана паркова за њих је ову активност организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе.

Запослени у Секретаријату децу су упознали са лепотама и природним вредностима градског парка који постоји 127 година.

– Деца израђују једниствене разгледнице од плодова и листића. Причамо им о врстама које имамо у парку, а то је укупно 40 врста дрвећа са око 700 стабала – 29 врста лишћара и 11 врста четинара  – рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

Ученици другог разреда са нама су поделили своје утиске о Великом парку.

– Врло често долазим овде да се надишем чистог ваздуха – каже Лука Бубуљ.

Његовој другарици Лари Стијак такође се свидео данашњи излет.

– Допада ми се што има пуно дрвећа и чист је ваздух.

Мања Иличић и Душко Жигић научили су како како се брине о околини.

– Животна средина се чува тако што бацамо смеће у канту, а не где стигнемо – каже Мања.

– Овде добијамо највише кисеоника док шетамо и зато треба да чувамо природу и да не бацамо смеће – објаснио нам је Душко.

Алекси Кнежевићу допада се природа у Бландашу.

– Лепо ми је што има много лепих биљака, има много људи и јако је леп ваздух овде.

Акција се наставља сутра, прикупљањем електричног и електронског отпада из школа „Фејеш Клара“ и „Милош Црњански“ и из кикиндске библиотеке. Ово је, иначе, редовна активност Секретаријата у којој специјализоване фирме откупљују електрични и електронски отпад и, заузврат, школама уплаћују донације за куповину нових уређаја.

Okrug bezbednost

Савет Севернобанатског управног округа којим је председавао начелник Мирослав Дучић, разматрао је новонасталу безбедносну ситуацију, са посебним освртом на образовне институције на територији Округа.

Седници су присуствовали Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда, Никола Лукач градоначелник Кикинде и Радован Уверић, председник општине Нови Кнежевац са сарадницима, као и представници општина Ада, Сента, Чока и Кањижа.

Констатовано је да је безбедносна ситуација у образовним институцијама задовољавајућа и да Полицијска управа поступа у складу са упутствима Министарства унутрашњих послова. Упућен је апел јединицама локалних самоуправа да, у образовним институцијама, подстичу на још већу борбу против насиља, оснаживање улоге наставног кадра, као и да, уз помоћ медија, и даље позивају грађане да предају нерегистровано оружјe и муницију.

Према евиденцији Полицијске управе Кикинда, до 18. маја предато је 89 комада нерегистровананог оружја, 15.986 комада муниције и 17 минско eксплозивних средстава. Преузет је и 91 комад регистрованог оружја и 1.064 комада муниције, као и 27 оружја и 1.302 комада муниције чији су власници преминули.

сеад фатахи 2

Рођен у Приштини пре 49 година, Сеад Фатахи са 19 година отиснуо се у свет. Наоружан звањем кувар двадесет година провео је у Италији, где је са женом Татјаном из Украјине имао два ресторана. Живот у Италији заменио је Шведском где је у америчком ресторану пекао бифтеке, а пре две године опростио се од Европске уније, доселио у Сајан и постао пољопривредник.

-Татјана је обилазила места у Србији и она је „пресудила“ да то буде Сајан. Од свих домаћинстава које смо видели ово нам се највише допало. Тражили смо кућу са великом окућницом, а овде смо уз стамбени објекат купили и четири хектара земље. Село је мирно и град је близу тако да избор није био тежак – открио нам је Сеад.

Сеад и Татјана баве се сточарством, повртарством и воћарством. Помоћ у вођењу посла имали су и од градске управе јер су по конкурсу за помоћ пољопривредницима добили средства за банатске голошијане и изградњу пластеника.

-Хвала граду што има слуха за пољопривреднике, посебно за нас који смо тек на почетку. Имамо 20 коза, 30 оваца, куниће, гуске, банатске голошијане. Жеља нам је да производимо месне и млечне производе који ће бити без икаквих додатака. Циљ нам је здрава храна и то козији сиреви стари и полустари израђени по италијанским рецептима. Како се у овом крају мало производе овчији сиреви, решени смо да то променимо. Надам се да ћемо до наредне године изградити млекару у којој ћемо све и производити, али и повећати стадо коза и оваца – сазнајемо од Фатахија.

Од коза узгајају алпине, а овце су мешавина ил де франса и виртемберга. Уз кућу је и велики воћњак у ком су кајсије, крушке и шљиве од којих ће правити пекмезе, али и слане сосеве по италијанској рецептури.

Poljoprivredni sajam 1

Пољопривредници из Кикинде, њих педесетак, данас су у посети Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду. И ове године одлазак на највећу аграрну манифестацију у овом делу Европе омогућила је локална самоуправа обезбедивши аутобус и улазнице.

Са пољопровредницима је и Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

– На сајам су пошли корисници средстава руралне и политике развоја пољопривреде у граду, као и грађани који су били заинтересовани. Посета сајмовима, овом у Новом Саду и другим сајмовима у Београду за које постоји интересовање, мере су које Град редовно спроводи. Сајмове бесплатно посећују не само излагачи, него и мали произвођачи, како би се упознали са понудом, новостима, и да би остварили контакте – каже Мирослава Наранчић.

На јубиларном, 90. сајму, наступа 1.100 излагача из 27 земаља. Ове године земља партнер је Италија. Сајам траје до 26. маја.

Čigra

Друштвo за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“ организовало је екскурзију за своје чланове протеклог викенда.

– Тридесетак наших чланова, родитеља и стручњака из Друштва дан је провело на излетишту „Летенка“ на Фрушкој Гори. Посетили смо и Манастир Ново Хопово – каже Биљана Недомачки из Друштва МНРО „Чигра“

Једнодневни излет остварен је захваљујући донацији коју је „Чигра“ добила од Компаније „Меридијанбет“ и Градској управи која је обезбедила превоз.

 

Danica Crnogorčević 1

Обележавање славе Града завршено је концертом Данице Црногорчевић, певачице етно и духовне музике на тргу испред Градске куће.

– Част ми је и задовољство што сам вечерас овде на овако важан и велики дан за ваш град – рекла је Даница. – У времену које је јако тешко за наш народ, за српски род, драго ми је што ћу помоћи да се духовно уздигнемо уз наше најлепше традиционалне песме. Верујем да ће то бити на велику корист наше душе и духа и да ће нас ојачати у овом тешком времену.

Даница је најавила и нове песме које, каже, већ дуго припрема, и изразила наду да ће бити подједнако слушане као и оне са којима сада наступа.

Концерт Данице Црногорчевић својим суграђанима поклања Град Кикинда поводом славе, уз наду да ће изворне и духовне песме донети радост, рекао је градоначелник Никола Лукач.

– Сигуран сам да ће моји Кикинђани уживати и да ће пронаћи енергију и мотив за нове изазове. Овај концерт и предиван глас Данице Црногорчевић остаће нам дуго у сећању – рекао је Лукач.

Упркос киши која је падала од раних вечерњих сати, Кикинђани су сачекали и поздравили Даницу и њен оркестар на наступу који је почео са пола сата закашњења. Лоше време присутнима није успело да поквари уживање у репертоару на којем су се нашле духовне, патриотске и традиционалне српске песме.

Концерт је завршен песмом “Весели се српски роде” и ватрометом.

IMG_9664

Град Кикинда данас свечано обележава своју славу, Летњег Светог Николу. Уз присуство великог броја верника, међу којима су били и представници локалне самоуправе, јутрос је одржана свечана литургија у Храму Светог Оца Николе. Затим је, по традицији, литија са великим бројем грађана прошла поред Градске куће и улицама у центру града.

 

Прослава је настављена у свечаној сали Градске куће у којој је обред резања славског колача водио протонамесник Слободан Дивљаков, старешина храма у Руском Селу. Присутним званицама, представницима привредног, друштвеног, културног и спортског живота града, свим грађанима, славу је честитао градоначелник, Никола Лукач.

– Желим свима здравље, пре свега, и много личне и породичне радости и да сви будемо бољи људи. Све ћемо учинити да задржимо осмехе на лицу младих и да заједнички градимо што бољу будућност у Кикинди и Србији. Да све изазове који су стављени пред нас, заједно превазиђемо, у интересу свих, нашег народа, наше Кикинде и наше дивне државе Србије – рекао је градоначелник.

Четири успешне матуранткиње, Снежана Миолић из Гимназије „Душан Васиљев“, Тијана Грбић из Економско-трговинске школе, Соња Псодоров из ССШ „Милош Црњански“ и Радмила Трајковски из Техничке школе, биле су куме славе.

– Мени је велика част што сам, са ове три сјајне девојке, кума славе свог града. Желим свима да је прославимо у срећи, здрављу, миру и благостању. Ја се стварно надам да ћу се после завршетка студија вратити и у свом граду започети нешто ново – рекла је Тијана Грбић.

У наставку програма, додељене су захвалнице и награде за најбољи славски колач, на такмичењу које Град организује већ 12 година. У Градску кућу стигла су 25 славска колача која су направиле жене, чланице удружења из града и села. Жири који су чинили Снежана Наранчић Јањиловић, Радован Субин и председница, професорица Нада Крстоношић, доделио је награде најуспешнијима.

За најлепши, изабран је колач који је умесила Марија Накрајкућин. Колач Славице Белеслин из Удружења жена „Кикинда“ проглашен је за најукуснији. Апсолутно најбољи, колач најлепшег укуса, изгледа и структуре, стигао је из Дома ученика средњих школа „Никола Војводић“, а умесиле су га Весна Тизић и Бранислава Зарић. Дом ученика је, претходне две године, освајао признања за најукуснији колач, рекао је секретар Дома, Никола Крнић, који је преузео награду.

Слава града Кикинде уједно је и слава Храма Светог Оца Николе и обележава се од 1769, када је започета његова изградња. Након Другог светског рата обележавање славе је обустављено. Обновљено је 2006, а од 2017. године Град и Црквена општина заједно обележавају славу, уз свечану литију.