April 20, 2026

Град

odbor za obrazovanje apv

Studentska pitanja u fokusu sednice Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine

Jelena Trifunović April 14, 2023

Na fakultete Univerziteta u Novom Sadu u ovoj školskoj godini, upisano je 48.874 studenata što je za 680 studenata više u odnosu na prethodni period. Informacije o upisu studenata na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, kao i prijemu u studentske centre razmatrane su na jučerašnjoj sednici Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine, kojim predsedava Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica iz Kikinde.

-Svake godine se upoznajemo sa tim podacima i diskutujemo. Na Univerzitetu u Novom Sadu najveći broj programa u visokoškolskim ustanovama organizuje se na srpskom jeziku, ali se polaganje ispita i slušanje nastave na akreditovanim studijskim programima realizuje i na jezicima manjina, kao i na engleskom jeziku. Učiteljski fakultet u Subotici nastavu izvodi isključivo na mađarskom jeziku, a Medicinski fakultet u Novom Sadu ima akreditovana tri studijska programa na osnovnim akademskim studijama i jedan na doktorskim, na engleskom jeziku. Imamo 500 studenata koji studiraju na engleskom jeziku, pored  Medicinskog fakulteta i na Fakultetu tehničkih nauka i na Tehnološkom- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Kako ukazuje naša sagovornica, Odbor za obrazovanje i nauku razmatrao je i Informaciju o studentskim domovima.

-U Vojvodini usluge smeštaja studentima čije se školovanje finansira iz budžeta obezbeđuju se u studentskim centrima u Novom Sadu, Subotici, kao i domovima učenika u Vršcu i Kikindi. Postoji i studentski dom „Evropa” u Novom Sadu za studente koji su osnovno ili srednje obrazovanje završili na mađarskom jeziku, kao i studente srpske nacionalnosti koji su državljani Mađarske, a studiraju na nekom od fakulteta novosadskog Univerziteta. Postoji i privatni studentski dom u okviru fakulteta „Edukons” u Novom Sadu- navodi predsednica Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine.

Interesovanje za studentske domove u Novom Sadu veće od kapaciteta

Za razliku od manjih centara poput Subotice ili Vršca, u Novom Sadu kapaciteti studentskih domova ne mogu da prime sve zainteresovane akademce.

-Interesovanje je veće nego što su kapaciteti.  Studentski domovi u Novom Sadu realizuju oko 80 odsto predatih zahteva, a 20 odsto onih koji žele, ne budu smešteni, iako domovi imaju jedan broj jedicima za smeštaj po ekonomskim cenama, ali je to opet nedovoljno. Za prijem u Studentski centar Novi Sad bilo je prijavljeno 3757, a primljeno je 3024 studenata. Važno je napomenuti i to da je 10 odsto kapaciteta  obezbeđeno za studente iz osetljivih društvenih grupa. Pokrajinska vlada učestvuje u adaptaciji prostora, kako bi u perspektivi videli šta je najpotrebnije. U manjim studentskim centrima, pa i u Kikidi, uvek postoji mogućnost da 100 odsto zahteva bude ispunjeno. Dom učenika i studenata „Nikola Vojvodić” u Kikindi je kvalitetno ocenjen i može da primi sve zainteresovane, a tako je i u Vršcu i Subotici.

Ulaganja u unapređenje studentskog standarda

-Resorni sekretarijat opredeljuje sredstva za unapređenje uslova. Studentski centar u Novom Sadu je prošle godine od resornog sekretarijata dobio 4 miliona dinara, radiće se i adaptacija restorana 2 u Novom Sadu, radi se adaptacija u Studentskom domu „Feješ Klara”, Studentski centar u Subotici je dobio dva miliona za izvođenje radova. Kako što kvalitetniji i efikasniji smeštajni prostor da se obezbedi studentima, o tome smo detaljno razgovarali na sednici Odbora- ukazuje Stanislava Hrnjak.

Studentski centar Novi Sad investira značajna sredstva u rekonstrukciju i modernizaciju svih studentskih domova u Novom Sadu, i domova u Somboru i Zrenjaninu. S tom praksom se nastavlja i ove godine. Studentski dom „Dr Zoran Đinđić” u Somboru potpuno će biti rekonstruisan, a očekuje se da radovi vredni oko 40 miliona dinara, koje finansira Pokrajinska vlada, počnu krajem proleća ili početkom leta.

Odbor za obrazovanje i nauku Autonomne pokrajine Vojvodine na jučerašnjoj sednici razmotrio je i Predlog odluke o donošenju Plana razvoja AP Vojvodine od 2023. do 2030. godine i predložio Skupštini njeno usvajanje.

Na budžetu 51 odsto studenata

Na visokoškolskim ustanovama u Vojvodini ima 62.644 studenata. U školskoj 2021/22 godini u Vojvodini, četvorogodišnje srednjoškolsko obrazovanje završilo je 12.779 učenika.

Na Univerzitetu u Novom Sadu, visoko obrazovanje se ostvaruje na 14 visokoškolskih ustanova odnosno umetničkih akademija. Iz budžeta se finansira 51,09 posto studenata.

Mokrinsko jaje

Vaskršnje svečanosti u Mokrinu

Igor Crnogorac April 14, 2023

Programi tradicionalnih Vaskršnjih svečanosti u Mokrinu koje organizuje Mesna zajednica u saradnji sa udruženjima u ovom selu, uključuju veliki broj događaja: prikazivanje običaja, književne večeri, izložbe i koncerte, crkvene liturgijske aktivnosti i, ove godine, 33. Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim vaskršnjim jajima.

Za petak je, u prepodnevnim satima, najavljeno je farbanje jaja i predstavljanje starih mokrinskih običaja u prostorijama Udruženja žena, kao i oslikavanje spomenika jajima na ulazu u Mokrin u kojem će učestvovati članovi KUD „Mokrin“ i Miloš Srbljin.

Izložba dečijih radova na temu Uskrsa biće otvorena u 17 sati u OŠ „Vasa Stajić“. Za 20 sati, u Domu kulture, zakazano je književno veče. Poznati strip-umetnik iz Mokrina, Spasoje Kulauzov, govoriće o svojoj „Knjizi stripova“.

Dve izložbe – ručnih radova članica Udruženja žena i mokrinskih likovnih umetnika, biće posravljene u subotu uveče u Galeriji Doma kulture. Otvaranja su u 18 i 20 sati. U 22 sata počinje veče u Mokrinskom muzeju.

Na Varoškom trgu će se u nedelju održati 33. Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim vaskršnjim jajima. Takmičenja će početi u 9 i 30, nastupom juniora, a finale 16 najboljih zakazano je za 12 sati. U 20 sati će koncert održati grupa „Apsolutno romantično“.

Vaskršnje svečanosti zatvoriće KUD „Mokrin“, celovečernjim koncertom u ponedeljak, od 19 sati, u Domu kulture.

Kinezi poseta 11

(VIDEO) Predstavnici ambasade Kine i kineske privrede u Kikindi – prilika za saradnju sa investitorima

Igor Crnogorac April 13, 2023

U poseti Kikindi danas su bili predstavnici ambasade Narodne republike Kine i privrednici iz ove države. Posetu je inicirala narodna poslanica Marina Raguš, predsednica Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom. Ona je, prilikom nedavne posete Kikindi, uvidela mogućnosti za početak razgovora o saradnji kineskih i kompanija iz našeg grada, rekao je narodni poslanik Milenko Jovanov koji je, sa predstavnicima lokalne samouprave i okruga dočekao visoke goste u Gradskoj kući.

– Predstavnici kineske ambasade već su dolazili ovde pre mnogo godina, kada su nabavljali mašine i opremu iz kikindskih fabrika. Tih fabrika danas više nema. Na nama je da se potrudimo da otvorimo nove pogone, da ljudi u Kikindi imaju perspektivu u svom gradu, to je, pre svega, naša ideja. Danas razgovaramo o kulturi i zelenoj energiji, ali i o još nekim mogućnostima. Uprkos činjenici da nema više tako moćnu privredu, Kikinda ima šta da ponudi. Važno je da odškrinemo ta vrata, da imamo sagovornika u ambasadi NR Kine, a zatim i u Vladi, da tražimo partnera za projekte koji su nam važni, pre svega u oblasti infrastrukture. U Skupštini Srbije imamo još grupa prijateljstava sa kojima bismo mogli, takođe, da ostvarimo ovakvu saradnju.  Drago mi je i čast što su u prvoj ovakvoj poseti predstavnici moćne zemlje koja može da služi za primer i za ugled i koja je naš veliki prijatelj. NR Kina nam je pomagala u mnogim situacijama i dokazala da su naše dve države vezane čeličnim prijateljstvom – rekao je Jovanov.

Delegaciju gostiju predvodio je Liu Kai, ekonomski i privredni savetnik Ambasade NR Kine, koji se novinarima obratio na srpskom jeziku.

– Veoma mi je drago što imam priliku da posetim Kikindu za koju znam da je jedan od najlepših gradova u Vojvodini i Srbiji. Sa mnom su i predstavnici Privredne komore kineskih preduzeća u Srbiji, kako bismo zajedno razgovarali o mogućoj saradnji. Nama u Ambasadi stalo je do što bolje saradnje između naše dve zemlje i, naravno, između kineskih i srpskih kompanija.

Razgovorima su prisustvovali i Liu Wei, asistent generalnog direktora CRBC Serbia (China Road and Bridge Corporation) i potpredsednik Privredne komore kineskih preduzeća u Srbiji, zatim Zhang Kai, zamenik rukovodioca projekta Put Novi Sad – Ruma, i Xu Moyi i treći sekretar Ambasade NR Kine.

Delegaciju domaćina, pored gradonačelnika Nikole Lukača i narodnog poslanika Milenka Jovanova, činili su i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić i direktor Sportskog centra „Jezero“, Dejan Pudar.

 

– Počastvovani smo posetom predstavnika Ambasade i Privredne komore kineskih preduzeća jer imamo priliku da predstavimo sve potencijale grada i da pronađemo način da zajedno, u narednom periodu, realizujemo investicije i projekte – rekao je Lukač. – Dobra saradnja između predsednika Srbije i NR Kine daje nam nadu da ćemo, i na lokalnom nivou, pronaći način da unapredimo život u našim malim sredinama. Važno je da goste upoznamo sa planovima razvoja grada kako bi nam oni, svojim iskustvom, pomogli da u Kikindi bude još kvalitetniji i lepši život. Današnja poseta je prva ovakvog tipa bilo kojoj lokalnoj samoupravi i verujemo da se otvaraju mogućnosti za zajedničko finansiranje projekata sa investitorima iz Kine.

U nastavku posete gosti su obišli Sportski centar „Jezero“ i Muzej i Studio „Tera“.

gradonacelnik

Gradonačelnik Lukač: Mladi parovi kupili 65 seoskih kuća

Jelena Trifunović April 13, 2023

Na današnjoj sednici Skupštine grada predstavljen je podatak da je Grad Kikinda među pet lokalnih samouprava koje prednjače na konkursu Ministarstva za brigu o selu koje daje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća. To govori i o unapređenju kvaliteta života u našim selima, ukazao je prvi čovek grada Nikola Lukač.

-Mladi parovi su dobijenim sredstvima kupili 32 kuće u 2021. godini i 33 kuće u 2022. godini, završavamo još nekoliko. Da nije atraktivno, ne bi se toliko bračnih parova opredelilo da žive u selima. Kulturno-umetnička društva žive, grad i saveti MZ podržavaju njihov rad, kao i rad sportskih klubova i udruženja. Svi se ponosimo i brojnim manifestacijama u selima, tu smo da ih podržimo. Razgovaramo sa građanima i donosimo zaključke šta su prioriteti. Oko 143 miliona je uloženo u sela, ali sredstva idu i iz drugih konkursa koji nisu striktno opredeljeni za sela- istakao je Lukač.

Gradonačelnik je izneo i podatke o ulaganjima u putnu infrastrukturu od 2014 do 2022 godine. Podsetio je da predstoji izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, a potom i u ostalima.

-U Nakovu je urađeno devet ulica, parkinzi kod Lovačkog doma, vrtića, Vatrogasnog doma. U Banatskom Velikom Selu 13 ulica, planirano je  još dve. U Mokrinu šest ulica, treba još pet, u Iđošu osam, ostala je još jedna, u Novim Kozarcima šest ulica, predviđene su još tri. U Ruskom Selu tri, ostale su još dve duge ulice. U Bašaidu su urađene tri, treba još pet, u Sajanu jedna i još jedna treba, u Banatskoj Topoli takođe jedna ulica.

-Rekonstrukcija puta od Kikinde do Ruskog Sela dogovarana je još od pre nekoliko godina, a realizuje se sada. Saniran je put od Tobe do ulaska u Banatsku Topolu, i od Ruskog Sela do Topole. Trudimo se da što više investicija izdejstvujemo. Podsetiću na četiri postrojenja za pijaću vodu, završena je nabavka za projektovanje mini postrojenja za Nakovo, Banatsko Veliko Selo, Mokrin i Bašaid. Preostala ćemo uraditi početkom naredne godine i pokušaćemo da ponovo dobijemo sredstva od pokrajine- napomenuo je prvi čovek  grada.

radislav ivetić

Radislav Ivetić ponovo izabran za direktora Centra za socijalni rad

Jelena Trifunović April 13, 2023

Radislav Ivetić ostaje na čelu kikindskog Centra za socijalni rad. Novo poverenje ukazano mu je nakon isteka prethodnog mandata, što su odbornici izglasali na današnjoj sednici gradske skupštine.

Prethodno je Upravni odbor Centra za socijalni rad sproveo konkurs za direktora ustanove. Stigla je jedino Ivetićeva prijava uz koju je dostavio i Program rada za predviđeni mandatni period.

Ovaj diplomirani ekonomista je radio u AD ,,Livnica Kikinda” kao šef odeljenja špedicije, u RZZO–filijala Kikinda kao šef sektora za kontrolu doprinosa, u preduzeću ,,25. Maj DMK“ kao komercijalni direktor.

Od 2005. do 2008.godine bio je generalni direktor JP ,,Autoprevoz Kikinda”, dok je u istom preduzeću, od 2008. do 2011. godine obavljao poslove kordinatora plana i analize. Obavljao je funkciju vršioca dužnosti, a potom i direktora Centra za socijalni rad Kikinda u dva mandata.

sednica 130423 2

Nebojša Jovanov je novi član Gradskog veća, odbornici usvojili izveštaje o radu mesnih zajednica

Jelena Trifunović April 13, 2023

Izbor novog člana Gradskog veća i usvajanje izveštaja o prošlogodišnjem radu i poslovanju mesnih zajednica obeležili su današnju sednicu gradske skupštine. Sednica je počela potvrđivanjem mandata odborniku Željku Radakoviću (SNS) iz Mokrina koji je seo u skupštinsku klupu umesto Srđana Sivčeva. Sivčev, dosadašnji šef naprednjaka u lokalnoj skupštini,  u februaru je podneo ostavku zbog prelaska na mesto direktora u Istorijskom arhivu.

Željko Radaković, odbornik SNS

Predlog gradonačelnika Nikole Lukača da Nebojša Jovanov (SNS) bude izabran za novog člana Gradskog veća, podržala je skupštinska većina. Jovanov stupa na novu dužnost nakon što je njegov prethodnik Miroslav Dučić podneo ostavku zbog preuzimanja funkcije načelnika Severnobanatskog okruga.

Nebojša Jovanov je diplomirani industrijski menadžer. Svojih 25 godina radnog iskustva sticao je u naftnoj industriji na širokom spektru poslova, nakon toga u automobilskoj industriji, a zatim u trgovini i ugostiteljstvu. Od 2021. godine je član kabineta gradonačelnika Kikinde. Aktivno se bavio vaterpolom deset godina, u VK „ŽAK”. Govori engleski jezik- predstavio je gradonačelnik u obraćanju.

Nebojša Jovanov, novi član Gradskog veća

-Predložio sam Nebojšu Jovanova Veću i Skupštini. Mislim da će kvalitetno i odgovorno ispunjavati sve zadatke i da ćemo dobiti kvalitetnog člana tima Gradskog veća, da zajedno kreiramo bolju budućnost u Gradu Kikindi. Predanost i marljivost ga delegiraju, radio je zajedno sa bivšim članom Gradskog veća na terenu, dobro je upoznat sa svim principima u radu koje sprovodimo- naglasio je Lukač.

Povodom izveštaja o radu i poslovanju mesnih zajednica u protekloj godini, resorni član Gradskog veća Ljuban Sredić ukazao je da su ukupna sredstva iznosila više od 104 miliona dinara, i da su u najvećoj meri iz gradskog budžeta. Sredić je rekao da bi pojedini saveti mesnih zajednica trebalo više da se angažuju da privuku sredstva iz drugih izvora.

-Najveći deo novca koriste za rad udruženja, to je u proseku 30 odsto ukupnih sredstava. Slede tekuća i investiciona održavanja objekata, i finansiranje plata zaposlenih i nadoknada za lica angažovana po privremenim i povremenim poslovima, uglavnom iz komunalne delatnosti. Na kraju prošle godine u mesnim zajednicama je bilo 19 zaposlenih, 16 lica je zaposleno na neodređeno vreme, tri na određeno, 22 radnika na privremenim i povremenim poslovima. Sredstva su u odnosu na prethodnu godinu veća za 10 odsto. Da bi se dobila kompletna slika, moraju se pomenuti i investicije u puteve, poljske puteve, i druge delatnosti.

-U investicije u objekte uloženo je oko 43 miliona iz budžeta grada, republike, pokrajine i drugih fondova. Konkretno 16,3 miliona je uloženo u Bašaidu za nastavak radova na kapeli, 11,4 miliona u Mokrinu za čišćenje deponije, u Ruskom Selu 8,4 miliona za rekonstrukciju objekta FK Crvena zvezda i za predškolsku ustanovu, u Banatskoj Topoli 6,5 miliona za kupovinu objekta Doma kulture. U putnu mrežu uloženo je 28 miliona dinara u svim mesnim zajednicama, Treba pomenuti i deo novca koji se usmerava na poljske puteve i otresišta, u Sajanu smo imali završetak poljskog puta između Sajana i Iđoša-  rekao je Sredić.

Izveštaje o radu i poslovanju mesnih zajednica predstavili su predsednici Saveta Nedeljko Cimeša, Dušan Marjanović, Dejan Ivanović, kao i odbornici Milana Đurđević i Aleksandar Aćimov.

-Jako smo zadovoljni što je posle 17 godina Dom kulture otkupljen, nadamo se da ćemo ga vremenom rekonstruisati i privesti nameni. Povećan nam je budžet, pre toga smo godinama imali  minimalni buddžet. Ogradili smo igralište i u centru sela popravili kišnu kanalizaciju- rekao je Nedeljko Cimeša, predsednik Saveta MZ Banatska Topola.

Predsednik Saveta MZ Rusko Selo Dušan Marjanović, između ostalog, ukazao je da je urađeno pet kilometara puta od Kikinde ka Ruskom Selu i Novim Kozarcima.

-Put je bio u katastrofalnom stanju. Nadam se da će ove godine da se nastave radovi kako bi se kompletan put završio. Hvala na borbi i zalaganju da dobijemo taj put- rekao je Marjanović.

Na primedbe Ladislava Tomića, odbornika opozicije iz DSS, da su ulaganja u selima mala, odgovorio je predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan ističući da su budžeti mesnih zajednica značajno veći nego u prethodnom periodu.

-Da ne pominjemo period od 2008. do 2012. kada su sela bila potpuno zapostavljena i skrajnuta. Kada neko hoće da izokrene stvari i kaže kako mladi sada odlaze, to nije tako. Mladi sela odavno napuštaju , taj trend postoji pedesetak godina. Mi se borimo za to da mladi imaju podsticaj i želju da ostanu i da se vrate na selo- zaključio je Bogdan i pozvao odbornike da podrže izveštaje.

–

 

Metla”

Ivan Brkljač

Pomoć i oslonac ljudima iz dijaspore u „Tački povratka“ u Srbiji

Igor Crnogorac April 13, 2023

Povratku naših ljudi iz dijaspore veoma se ozbiljno pristupa u Udruženju “Tačka povratka” u kojem imaju odgovore na potrebe povratnika ili onih koji se za to pripremaju, kao i konkretnu pomoć.

– Ideja je nastala na konferenciji „Talenti na okupu“ koja, već pet godina, okuplja naše ljude iz dijaspore i odavde, uspešne preduzetnike, umetnike, poslovne ljude, naučnike. Već na prvoj konferenciji došli smo do zaključka da je potrebna jedna organizacija koja će biti kontakt-tačka našim ljudima iz dijaspore, pre svega visokoobrazovanima i visokokvalifikovanima, da se povežu sa srpskim društvom – bilo da žele da se vrate u zemlju ili da samo hoće da uspostave neki vid saradnje sa ljudima iz Srbije. „Tačka povratka“ nastala je na inicijativu organizacija iz dijaspore – kaže direktor Udruženja, Ivan Brkljač, Kikinđanima poznat i kao osnivač “Mokrin hausa”.

Osnivači Udruženja su Nacionalna platforma „Srbija stvara“, Naučno-tehnološki park i Srpski preduzetnici. Početak rada bio je kroz pilot-projekat UNDP-a, Razvojnog programa Ujedinjenih nacija, koji je prerastao u organizaciju koja uspešno stvara i jača mostove između dijaspore i Srbije. Za 3,5 godine postojanja, Udruženju se javilo više od 8,5 hiljada ljudi.

– Pomažemo oko različitih stvari – od savetovanja kako da se vrate, da nađu posao, da reše zdravstveno osiguranje, do toga kako da otvore firmu i povežu se sa određenim elementima u društvu – pojašnjava Brkljač. – Radimo i individualno i, kada prepoznamo da više ljudi nailazi na istu prepreku, pokrećemo inicijativu da se problem reši sistemski.

Kao primer, navodi uspostavljanje carinskih olakšica za ljude koji se vraćaju u domovinu.

– Postojao je „prag“ od 5.000 evra, to je bila maksimalna vrednost koju povratnik može da donese kad se seli nazad u zemlju. Kod ljudi koji su, recimo, 20 godina bili u inostranstvu, ispunjavao se već samim fizičkim preseljenjem – objašnjava Brkljač. – U saradnji sa Vladom, mi smo uspeli da povećamo tu vrednost. Ukoliko je neko u inostranstvu bio od dve do 10 godina, „prag“ je 20 hiljada, a za one koji su bili duže od 10 godina, nema ograničenja.

„Tačka povratka“ uspešno je rešila i problem na koji su nailazili naši ljudi kada su, dok rade u inostranstvu, hteli da kupe nekretninu u Srbiji na kredit. Ovo nije bilo moguće jer ih domaće banke nisu prepoznavale kao poreske rezidente, a istovremeno, to nije jurisdikcija banaka u inostranstvu.

U saradnji sa Bankom Poštanska štedionica postignut je dogovor i sada svako ko živi u inostranstvu i planira povratak, može da dobije kredit i da kupi stan ili kuću u Srbiji, da ima mesto na koje može da se vrati.

– Vidimo povećanu tendenciju za povratak, to je počelo još sa pandemijom, a postoji i više prilika za zaposlenje. Nacionalna služba za zapošljavanje i najveća platforma poslova, „Infostud“, imaju sve više oglasa za posao za povratnike. Na to utiče i rad na daljinu koji je, posle korone, globalno mnogo zastupljeniji. Koncept cirkularne migracije dostiže novi nivo i širi se, povećan je broj ljudi koji se vraćaju u Srbiju, bilo za stalno ili zato što, zbog promena na tržištu rada, mogu određeni period da provode u Srbiji, i to ne samo u centrima, u Beogradu i u Novom Sadu, nego i širom zemlje.

Brkljač ističe, takođe, da je informacija u medijima o tome da, zbog odlazaka u inostranstvo, u Srbiji svake godine ima 35 hiljada do 45 hiljada ljudi manje, samo polovično tačna.

– Ne uzima se u obzir broj ljudi koji se vrate. Od petoro koji odu, četvoro se vrati. Razlika u broju ljudi koji odu i koji se vrate, na godišnjem nivou je pet do osam hiljada – zaključuje Brkljač.

Kuća u Mokrinu

Izuzetan prostor za rad i smeštaj u Mokrinu, „Mokrin House“, malo je preformulisao svoju namenu tokom pandemije, kaže Brkljač. Manje se radi sa digitalnim nomadima, a sve više ga koriste kompanije za timbilding, skupove za jačanje motivacije zaposlenih.

– Od korone je smanjen broj javnih događaja za lokalnu zajednicu. Imamo u planu da to obnovimo, da se još više otvorimo prema građanstvu, vratićemo se više i prijemu pojedinačnih gostiju i organizaciji događaja koji su lokalno značajni.

U međuvremenu, „Mokrin House“ je od velike pomoći lokalnim poljoprivrednicima. U saradnji sa „Biosens institutom“ i „Delta holdingom“, pokrenut je projekat „Digitalno selo“ i upravo Mokrin je prvo digitalno selo u Srbiji.

– Mokrinskim paorima ovo donosi niz prednosti. Dobijaju potpuno besplatno veliko znanje poljoprivrednog instituta „Biosens“, kao i edukacije i softvere koje mogu da koriste kako bi znali kada je najbolje da se đubri, kada da se seje, koja sorta žita se preporučuje. Zemljišta im se ispituju i imaju više informacija kako da se bavi pametnom poljoprivredom. Naš rad sa lokalnom zajednicom se nastavio, ali u drukčijem formatu, koji je, možda, manje javno vidljiv, ali je koristan ljudima – kaže Brkljač.

radlovic

Novi aparat za bržu dijagnostiku: Rezultati mikrobioloških analiza za 12 sati

Jelena Trifunović April 13, 2023

Nabavkom novog aparata za automatsku identifikaciju mikroorganizama, na rezultate mikrobioloških analiza, pacijenti više neće čekati četiri ili pet dana. Sa kompletnim antibiogramom, nalazi će biti dostupni za 12 sati, saznajemo od direktorice kikindskog Zavoda za javno zdravlje dr Sandre Radlović. Medicinski aparat biće kupljen zahvaljujući proteklom pokrajinskom konkursu na kom je za ovu namenu, kikindskoj zdravstvenoj ustanovi opredeljeno 4,7 miliona dinara.

– Mikrobiološke analize, analize izolata bakterija i gljivica biće znatno ubrzane. Za manje od 12 sati dobićemo kompletan rezultat analize zajedno sa antibiogramom. To će posebno biti od velike koristi pacijentima koji leže na jedinicama intenzivne nege i koji su životno ugroženi. Mi ćemo za 12 sati dobiti kompletan mikrobiološki nalaz na koji se do sada čekalo četiri do pet dana- ukazuje dr Sandra Radlović.

Na istom konkursu pokrajine, Zavodu za javno zdravlje sredstva u visini od 19,9 miliona dinara, opredeljena su za građevinske radove u prizemlju zgrade u ulici Kralja Petra Prvog.

– Zgrada je izgrađena početkom prošlog veka i potrebna je adaptacija. Nadamo se da će naši pacijenti i zaposleni dobiti savremenu, modernu zdravstvenu ustanovu kakvu i zaslužuju. Tokom izvođenja radova, proces rada sa pacijentima neće trpeti, biće im pružane sve zdravstvene usluge kao i do sada. Sigurna sam da će se ovim novim ulaganjima,  zdravstvena zaštita podići na viši nivo- ističe direktorica ZZJZ.

Nakon sprovođenja javne nabavke, novi dijagnostički aparat biće kupljen i stavljen na raspologanje Centru za mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje. Podsetimo da je od marta prošle godine, Centar za mikrobiologiju smešten u novoj zgradi u ulici Generala Drapšina, koja je izgrađena zahvaljujući sufinansiranju Pokrajinske vlade.

KSV-28

Pretučeni muškarac iz Mokrina u stabilnom stanju

Igor Crnogorac April 12, 2023

Pedesetdvogodišnji muškarac koji je zadobio teške telesne povrede u tuči u ugostiteljskom objektu u Mokrinu u ponedeljak, sada je u stabilnom stanju, saznali smo u PR službi Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.

Kako se navodi u saopštenju, T. Z, rođen 1971. godine, primljen je u Urgentni centar KCV u ponedeljak, nakon inicijalnog pregleda u Opštoj bolnici u Kikindi.

Nakon detaljne dijagnostike, lekarske pomoći i zbrinjavanja povreda, pacijent je stabilnog zdravstvenog stanja, smešten na Kliniku za neurohirurgiju radi nastavka lečenja.

Kikindska policija uhapsila je trojicu muškaraca: D. Z. (1996), M. J. (1994) i B. L. (2003) sa područja Kikinde, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje, i I.G. (1999), koji je osumnjičen za nasilničko ponašanje.

Trojica uhapšenih, D. Z, M. J. i B. L. se sumnjiče da su u ponedeljak, 10. aprila, u toku noći u jednom lokalu u Mokrinu, posle svađe, zadali više udaraca pedesetdvogodišnjem muškarcu T. Z. i mladiću starom 24 godine. T. Z. je zadobio teške, a mladić lake telesne povrede. Sva četvorica uhapšenih osumnjičeni su  da su uništili inventar ugostiteljskog objekta.

Svim osumnjičenima određeno je zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi.

dr čedomir gavrančić 1

Posle dve decenije, poznati specijalista vratio se u rodnu Kikindu da pomogne kao lekar opšte prakse

Igor Crnogorac April 12, 2023

Kikinđanina doktora Čedomira Gavrančića, specijalistu transfuziologa i hematologa, sugrađanima poznatog kao načelnika u Opštoj bolnici, u Novi Sad je, pre dvadeset godina, odveo profesionalni napredak. Ovih dana, posle pet godina provedenih u penziji, ponovo se zaposlio, ali kao lekar opšte prakse u Prvoj zdravstvenoj stanici u našem gradu.

– Dolazio sam u Kikindu i čuo sam da nema dovoljno lekara ni u primarnoj ni u sekundarnoj, zaštiti, da je potreba enormna i da je mnogo penzionisanih lekara vraćeno na posao. Hteo sam da pomognem, ovde je svaka pomoć dragocena – kaže doktor Gavrančić. – U Prvoj zdravstvenoj stanici, recimo, tri lekara su nedovoljna za pola grada, znači za oko 15 hiljada stanovnika. Evo, u popodnevnoj smeni sada je samo jedan lekar na dve ambulante. Ljudi su me jako lepo dočekali, puno hvala svima, i osoblju i pacijentima, mnogi su me se i setili, to je jako lepo i puno mi znači. U zdravstvu uvek treba dovoljno iskustva i strpljenja, a toga ponestaje.

Po završetku Medicinskog fakulteta u Beogradu, doktor Gavrančić se vratio u rodni grad i dve godine radio kao lekar u Kikindi i u Bašaidu. Završio je specijalizacije iz transfuziologije i iz hematologije. Zatim odlazi na mesto direktora Pokrajinskog zavoda za transfuziju u Novom Sadu i svih 11 transfuzija u Vojvodini. Radni vek nastavlja i na Odeljenju imunohematologije i transfuziologije u Kliničkom centru Vojvodine. Pored iskustva u radu s pacijentima dugog dve i po decenije, imao je i značajnu ulogu u reformi sistema transfuzije.

– Radno iskustvo je veoma važno u brzoj proceni zdravlja čoveka. Lično mislim da je lakše sa pacijentima raditi kao specijalista, mada je, s druge strane, to i teže, zbog stručne procene. U opštoj praksi je presija velikog broja pacijenata i različitih bolesti, što zahteva stalnu pažnju i opservaciju. Mnogo ljudi je u teškoj situaciji, ostaju bez posla, što remeti porodične odnose i njihovo zdravstveno stanje – kaže dr Gavrančić.

Govoreći o razlikama u lečenju i samom sistemu zdravstvene zaštite u vreme kada je, kao mlad lekar, počinjao rad sa pacijentima i danas, doktor Gavrančić ističe upravo značaj socijalnog statusa i posledica po zdravlje.

– Ima mnogo promena u snabdevanju pacijenata lekovima. Ranije je to svakom pacijentu bilo obezbeđeno, na knjižicu, jednako su svima bili dostupni svi lekovi, bar oni osnovni. I svako je dobijao bar primarnu dijagnozu u ambulanti. Sada je mnogo lekova na slobodnoj listi i pacijenti moraju da ih kupe, što nisu svi u mogućnosti. Vanredno veliki su zahtevi i napori za lekare i sestre da odrade normu. Pacijenti odustaju, odlaze kod privatnika ili se sami leče. Povećanjem broja lekara smanjio bi se broj pacijenata i produžilo bi se vreme koje se posvećuje pacijentu. Važno je da pacijent može da sedne i da ga saslušate, da dobije i lepu reč, koja je svima potrebna. Moj utisak je i da se povećao broj psihijatrijskih bolesnika i dijabetičara. Veliki broj ljudi uzima sedative.

Jedan od razloga manjeg broja lekara je i taj što mladi lekari ne žele da rade van velikih centara.

– Jeza ih hvata da iz Beograda, recimo, dođu u selo. Da budu seoski lekari, to ne mogu da prihvate. Misle da razvojni put visokoškolovanog kadra to ne uključuje i da je ponižavajuće, smatraju da je to znak da nisu kvalitetni ili prepoznati za rad u velikom centru.

On podseća da je ranije zakonom bilo uređeno da je obavezan minimalno dvogodišnji staž pre dobijanja specijalizacije, a prioritet u tome imali su  upravo lekari koji su radili u seoskim ambulantama. Taj sistem treba da se vrati, smatra dr Gavrančić.

– Po mom mišljenju treba materijalno stimulisati seoske lekare, posebno one u multinacionalnim sredinama. Takav posao uključuje veći trud, u selu lekar radi sve. Rad u seoskim ambulantama i opštoj praksi uopšte, u iskustvenom smislu je dragocen. Sada se smatra da to lekaru specijalisti nije potrebno. U drugim zemljama takođe nemaju obavezne dve godine rada u opštoj praksi, ali je zato status tih lekara, recimo u Francuskoj, bolji od statusa specijaliste.

On dodaje da je do problema sa nedostatkom lekara došlo i zbog nedostatka pravovremene i kontinuirane zamene. Stariji od 65 godina su penzionisani, domovi zdravlja su ispražnjeni, nekoliko godina nisu dodeljivane specijalizacije.

– Kad pođete kod lekara morate biti sigurni da ćete biti pregledani, jer ste uredno plaćali osiguranje. Mora vam biti zagarantovan minimum prava na zdravlje. Ne sme da se dogodi da neko ne uspe da dođe do lekara jer nije zakazan ili jer selo nema lekara. Sa aspekta stanovništva koje živi u manjim sredinama to nije u redu jer su građani jednaki po Ustavu, treba da im je podjednako dostupna zdravstvena zaštita, ali to nije problem samo u Kikindi – dodaje doktor Čedomir Gavrančić i zaključuje:

„Ja želim da učestvujem i da pomognem iako sam u penziji, kao i mnoge moje kolege, ali mi smo samo privremeno rešenje“.