June 27, 2026

Град

18404066_1497427200291193_629151116591372899_o

Račun izvučen u nagradnoj igri Martonošijevima iz Kikinde doneo stan

Aleksandra Djuran October 28, 2023

Dobrivoj Martonoši (60) iz Kikinde, po zanimanju učitelj, dobitnik je stana u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“. Naš sugrađanin imao je sreće da bude izvučen u konkurenciji 266 miliona računa.

-Poslao sam oko 200 računa, nedeljno sam dva do tri puta sa slao račune. Ne znam tačno koji  račun je izvučen, ali smo supruga Tatjana i ja presrećni – kaže Martonoši.

Martonošijevi žive u kući u Masarikovoj 16 i kako Dobrivoj napominje nije pratio izvlačenje nego mu je poznanica javila radosnu vest. Dvosoban stan, površine 58 metara kvadratnih, dobili su u Bloku 63 u Novom Beogradu. Pobednički račun izvukao je džudista Aleksandar Kukolj.

-Pre nekih dve nedelje šalio sam se suprugom da ćemo  sigurno dobiti stan. To je moja teorija čuda jer  su mi se nekoliko puta u životu dešavale lepe stvari iz nemogućih situacija. Ovaj stan će rešiti naše materijalne probleme – dodao je Martoniši.

Osamdesetih je Dobrivoje imao peticu na lotou kada je to bila premija i tada je dobio 2.500 nemačkih maraka, a stojadin je u to vreme koštao 10.000 maraka.

 

Sajam roditeljstva 10

Prvi sajam roditeljstva – za zdrav razvoj i srećno detinjstvo

Igor Crnogorac October 28, 2023

Kikinda je jedan od gradova koji sprovodi projekat UNICEF-a i Vlade Srbije, „Razigrano roditeljstvo“. U okviru projekta, danas je prvi put organizovan Sajam roditeljstva na trgu ispred Kulturnog centra. Svoje usluge i kapacitete predstavile su ustanove relevantne za stvaranje i osnaživanje zdravih porodica, odnosno podsticajnog okruženja za decu od najranijeg uzrasta.

– Naš cilj je da što više roditelja povežemo sa našim zdravstvenim sistemom, da radimo na promociji i prevenciji kroz zdravo roditeljstvo. Važno je da roditelje, od perioda začeća, povežemo sa uslugama naše ustanove. U Školi za trudnice mogu da steknu potrebna znanja, od psihofizičke pripreme, preko tema o trudnoći, porođaju, dojenju i prvim danima u kući sa bebom. Zajedno sa lokalnom samoupravom i ostalim institucijama i ustanovama jačamo resurse za savesno roditeljstvo – rekla je Olivera Vučković Popov, koordinatorka Škole za trudnice Doma zdravlja.

Svoje štandove imali su i Centar za socijalni rad, Predškolska ustanova i Centar za pružanje usluga socijalne zaštite.

– Mi smo ovde da pokažemo roditeljima kako na najranijem uzrastu stimulisati dete da se što bolje razvije. Imamo poligon za bebe na kojem pokazujemo kako, do uzrasta od godinu dana, treba postupati sa detetom – kako ga pravilno držati i usmeriti da se što bolje razvija. Napravili smo i poligon sa razvojnom mapom do uzrasta od 24 meseca na kojem može da se vidi šta dete treba da radi u kom uzrastu. Kada vide da dete ume ili ne ume da uradi oređenu radnju, roditelji mogu da saznaju šta dalje treba da rade. Naša je uloga da pokažemo roditeljima kako na najbolji način da stimulišu svoje dete kako bi se ono što bolje razvijalo – objasnila je Nikoleta Pavlov, v. d. direktorica Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.

U radionicama Predškolske ustanove mališani su crtali i slikali, a na bini se odvijao muzički program.

Događaju na trgu prethodila je tribina u Kulturnom centru sa temom “Srećno roditeljstvo”. Prisustvovale su joj, u ime lokalne samouprave, zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Projekat „Razigrano roditeljstvo“ usmeren je ka tome da osvestimo značaj pravilnog i zdravog rasta i odgoja deteta od najranijeg perioda, što će značiti ne samo detetu nego i roditeljima i svima nama ako želimo da idemo ka tome da stvaramo zdravo, civilizovano društvo. Želimo da pružimo podršku roditeljima i starateljima da steknu ili unaprede roditeljske veštine, da iskreiraju zdrav, podsticajni i negujući ambijent za svoje dete. Cilj je da promovišemo značaj bliskosti, što je osnov za otvorenu komunikaciju i zdrave porodične odnose, što znači odrastanje u zdravom ambijentu. Mi smo izabrali da projekat realizujemo organizovanjem tribine i Sajma roditeljstva i nadam se da će ovi programi zaživeti – rekla je zamenica gradonačelnika.

Dijana Jakšić Kiurski je istakla da zainteresovani roditelji mogu da dobiju informacije o tome koja prava i usluge mogu da ostvare na nivou lokalne samouprave u trima prioritetnim oblastima: zdravstvu, socijalnoj zaštiti i u  obrazovanju.

Sajam roditeljstva obišli su i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima i generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, Nikola Tarbuk, koji su danas, u Gradskoj kući, potpisali ugovor o donaciji UNICEF-a, odnosno „Lego fondacije“. Ovim činom su deci na teritoriji Kikinde obezbeđene edukativne igračke i informatička oprema u vrednosti od 300 hiljada dinara.

Sajam roditeljstva (4)

Potpisan ugovor o donaciji – u grad stižu igračke i informatička oprema vredne 300 hiljada dinara

Igor Crnogorac October 28, 2023

Ugovor o donaciji između Grada Kikinde i Stalne konferencije gradova i opština potpisali su danas u Gradskoj kući Nikola Tarbuk, generalni sekretar Stalne konferencije i gradonačelnik Nikola Lukač. Donacija u igračkama samo je deo projekta „Razigrano roditeljstvo“ čiji je nosilac UNICEF sa Stalnom konferencijom, uz podršku Vlade Srbije i „Lego fondacije“ koja finansira projekat.

– Pored donacije koju smo doneli i potpisivanja ugovora, ovde smo i da bismo učestvovali na prvom Sajmu roditeljstva, da razgovaramo sa roditeljima i sa stručnjacima. Već dve godine sarađujemo sa 34 grada i opštine na unapređenju lokalne samouprave u oblasti podrške roditeljstvu i ranom razvoju dece, i već vidimo pozitivne promene. Naš fokus je na integrisanju, saradnji različitih institucija koje se bave pitanjem ranog razvoja dece i roditeljstva u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, i lokalne samouprave, kao i na njihovoj saradnji sa udruženjima građana, posebno sa udruženjima roditelja. Ideja je da se, pošto se utvrdi postojeće stanje, definišu mere koje mogu da unaprede podršku Grada ranom razvoju i roditeljstvu i da se utvrdi dugoročna politika u ovoj oblasti. Trenutno nam je fokus na definisanju mera koje će biti sprovedene u lokalnim samouptravama, a sledeće godine njihovo sprovođenje i obuka ljudi iz različitih sektora o specifičnim pitanjima ranog razvoja dece i roditeljstva – rekao je Nikola Tarabuk.

On je dodao da su sve opštine i gradovi koje su deo projekta dobile donacije UNICEF-a u igračkama za decu i u opremi za predškolsku ustanovu, i da se očekuje donacija u informatičkoj opremi, takođe kao podrška deci u njihovom ranom razvoju.

Gradonačelnik Lukač zahvalio je na donaciji i istakao da Grad već sprovodi niz mera kao podršku roditeljima i deci.

– Naš grad je zasluženo izabran da učestvuje u ovom projektu jer je siguran i bezbedan za odrastanje – rekao je Lukač. – Sprovodimo čitav niz mera kako bismo  roditeljima obezbedili što bolje uslove za njihovu decu. Naša strategija i politika su da, uz podršku Pokrajine i Vlade, ostvarimo još bolje uslove za razvoj dece. Fokus nam je na porodici, na roditeljima, i izuzuzetno mi je drago što, u saradnji sa Stalnom konferencijom, Vladom i UNICEF-om danas organizujemo prvi Sajam roditeljstva.

Potpisivanju su prisustvovale članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar. Prema ugovoru o donaciji u Kikindu će stići igračke i informatička oprema u ukupnoj vrednosti od 300 hiljada dinara.

Prijem masterasa 2

Svečani prijem na master studije za 42 vaspitača

Igor Crnogorac October 28, 2023

Tridesetšestogodišnja Marija Maleš ispunila je sebi želju – diplomirala je u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre. Kako je postigla izvanredan uspeh u toku studiranja, zauzela je jedno od dva mesta na budžetu za master studije. Da ne treba odustati od obrazovanja Marija je pravi primer svojim kolegama, ali, pre svega, svojoj deci.

– Želim da proširim svoja znanja i da steknem dobru edukaciju za rad sa decom. Veoma dugo se bavim folklorom, volim sve što se odnosi na tradiciju i smatram da treba to da prenosimo na mlađe generacije. Imam ćerku od 19 godina koja je, takođe, student, i sina od 15 godina. Mi se svi školujemo – kaže Marija.

Za Mariju i jođ 41 njenog kolegu koji su upisali master studije danas je u VŠSSOV održan svečani prijem.

– To su zaista dobri studenti, njihov prosek je preko devet – kaže direktorica Škole, dr Angela Mesaroš Živkov. – Danas imaju uvodna predavanja i za njih počinje školska godina. Naši diplomci mogu da se zaposle i bez mastera, to je njihovo lično i profesionalno usavršavanje. Studije traju dve godine i stiču zvanje strukovni master vaspitač.

U programu su nastupili mališani iz vrtića „Poletarac“ i „Plavi čuperak“, i studenti.

Ove školske godine na osnovne studije upisano je 70 studenata – 59 na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta i 11 na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre. Kako je VŠSSOV u Kikindi veoma dobro etablirana u visokom obrazovanju i jedina ima akreditovani smer za tradicionalne igre, studenti dolaze iz cele zemlje, ali i iz Crne Gore i Republike Srpske.

395597523_1243719947022748_7245954515586336966_n

Kikindski naprednjaci proslavili slavu, Svetu Petku

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Gradski odbor Srpske napredne stranke u svojim prostorijama obeležio je slavu Svetu Petku. Rezanju slavskog kolača, pored rukovodstva, prisustvovali su članovi, gosti i simpaziteri. Kum slave bio je dr Vukosav Trkulja, a prisutnima se obratila predsednica Gradskog odbora Stanislava Hrnjak koja je i ovoga puta ponovila da je mišljenje sugrađana veoma važno i da se spram toga postavljaju ciljevi koji su doveli do napretka Grada.

 

U kikindskom odboru ima 4.700 članova.

 

Udarne rupe (3)

Sanirane udarne rupe na 15 hiljada kvadrata –  asfaltiranje ulica u pet sela

Igor Crnogorac October 27, 2023

U okviru redovnog godišnjeg održavanja puteva, rehabilitacije trotoara i parking mesta u svim naseljenim mestima i u gradu, do sada je završeno 90 odsto planiranih radova. Sanirano je 14 hiljada od planiranih 15 hiljada kvadratnih metara oštećenja asfaltnih kolovoza na gradskim ulicama i na putevima koji pripadaju gradu, i rehabilituju se kolovozi u selima, kaže Đorđe Klenanc, građevinski inženjer iz JP „Kikinda“, koje je upravljač puteva na teritoriji grada.

– U toku su završni radovi u Kikindi, sanacija većih oštećenja na kolovozu, posebno u drugom i trećem rejonu. Radove smo započeli 1. maja i biće završeni do 1. decembra. Do kraja narednog meseca završićemo asfaltiranje kod groblja i ispred ambulante u Ruskom Selu, 400 metara u ulici Saše Grujića u Bašaidu i staze u Malom bedemu, i preostaje nam još asfaltiranje ispred Mesne zajednice u Banatskoj Topoli  – kaže Klenanc.

Do sada je, u Banatskom Velikom Selu, u dužini od 500 metara, saniran kolovoz u ulici Pane Đukića; 560 metara urađeno je u Sime Šolaje u Nakovu, u ulici Milivoja Omorca u Iđošu asfaltirano je 550 metara, a pola kilometra novog asfalta dobile su ulice Zlatna greda i Dimitrija Tucovića u Mokrinu. U Ruskom Selu asfaltirano je 900 metara u Njegoševoj ulici, dok je u Kikindi obnovljen kolovoz u ulici Uroša Predića.

– Takođe je rehabilitovano ukupno 76 parking-mesta u Mikronaselju, ukupne površine 950 kvadratnih metara, rekonstruisana je kanalska mreža u ulici Žarka Zrenjanina u dužini od 150 metara, kao i 70 metara uličnog kanala u Sutjeskoj – navodi Đorđe Klenanc.

Lokalna samouprava je, za ove poslove, izdvojila 73 miliona dinara. Izvođač radova je zrenjaninsko preduzeće „Ekogradnja“.

drljic

Kikinda ima tržište rada, ističu u Savezu samostalnog sindikata

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Predstavnici Veća Saveza samostalnog sindikata za Kikindu, Novi Kneževac, Čoku i Novu Crnju  zajedno sa rukovodstvom kompanije „Tisa Automotiv“ nekoliko meseci unazad pregovarali su o povećanju zarada. Sa generalnim direktorom Akošem Barnom postignut je dogovor o povećanju zaradu, istakao je Ilija Drljić, predsednik sindikata.

 

-Od 1. oktobra zarade su uvećane za 18,2 odsto odnosno za 7.832 dinara u neto iznosu. Svaki radnik dobiće pomenuto povećanje na osnovnu zaradu što će se preneti na bonuse i druga davanja. Već u februaru sledeće godine ponovo ćemo razgovarati o još jednom povećanju. Ova firma ima i dopunsko penziono osiguranje za sve svoje zaposlene koje se redovno uplaćuje i uvek je spremna na socijalni dijalog. Kolektivni ugovor nije samo na papiru nego se poštuje – kaže Drljić.

Radni sat sa 230 uvećan je na 272 dinara, tako da će najniža zarada biti oko 61.000 dinara. Ukoliko ima jedna ili dve radne subote može da se zaradi i do 80.000 dinara. U kompaniji „Tisa Automotiv“ zaposleno je 2.500 radnika u Kikindi, Senti i Bečeju, od kojih je više od 1.100 u našem gradu.

 

 

-Korektne odnose imamo i sa kompanijama Livnica „Cimos“ i „Le Belier“, ali ima i firmi sa kojima do sada nismo uspeli da postignemo dogovor. Na putu smo da u „Kalcedoniji“ utvrdimo reprezentativnost zajedno sa kolegama iz Subotice nakon čega ćemo započeti pregovore oko kolektivnog ugovora i očekujem da će na proleće 2024. godine oni biti završeni, u korist zaposlenih – napomenuo je naš sagovornik i precizirao da je dobro što u Kikindi postoji tržište rada i što dobar deo firmi traži radnike.

Drljić je precizirao da je zadovoljan jer se poštuju potpisani kolektivni ugovori u javnom sektoru gde je osnivač Grad.

-Uputstvo za izradu budžeta koje je uputilo Ministarstvo finansija zabranilo je isplate bilo kakvih socijalnih davanja i bonusa, te je važno da vidimo kako ćemo da prevaziđemo nastalu situaciju. U junu je zaposlenima u javnom sektou isplaćeno 15.000 dinara, polovina sume dogovorene za ovu godinu. Uputstvo pomenutog Ministarstva doveo nas je u neprijatnu situaciju i na nama je da je zajednički prevaziđemo – napomenuo je Drljić.

Primenjivanje platnih razreda odlažu se iz godine u godinu i sindikat će insistirati da se to promeni. Koefecijenti po kojima se obračunavaju zarade su zastareli tako da se izgubio raspon plata i na tome radi vrh sindikata. Najmanja plata treba da bude minimalna zarada, tako da se dolazi u situaciju da se delu radnika ona doplaćuje kako bi bila minimalac.

Godisnjica kolonizacije (9)

Godišnjica kolonizacije u Banatskom Velikom Selu – sećanje na životni podvig predaka

Igor Crnogorac October 26, 2023

Krajiški živalj doseljen je u današnje Banatsko Veliko Selo tokom novembra 1945. godine. Prve koje su stigle bile su porodice Jarić i Trtica. Za njima su dolazile takođe čitave porodice, sa najmlađim i najstarijim članovima, preko Osijeka do Novog Sada, zatim do Kikinde u kojoj su prespavali na Železničkoj stanici. Svedočili su da su ih Kikinđani lepo dočekali i da su im doneli hranu. Sledećeg dana odlazili su u kuće u selu koje su im bile dodeljivane. Stizali su iz Bihaća, Bosanskog Petrovca, Drvara i Ključa.

Sećanje na to vreme hrabrosti, poleta, ali i teškog i predanog rada danas čuvaju treća i četvrta generacija kolonizovanih. Svakog 26. oktobra u Banatskom Velikom Selu održava se Dan kolonizacije.

– Ništa nije slučajno, naši dedovi su bili dobri ratnici, dobri branioci države, pa su kolonizacijom stacionirani uz obode naše zemlje. Mi smo ponosni potomci jer je njihov težak život nama stvorio uslove za našu bolju budućnost. Zadužili su nas da mi to isto činimo za našu decu. Ovom manifestacijom čuvamo naš identitet i korene našeg naroda – rekla je Mira Pećanac,  predsednica Saveta mesne zajednice.

Velikoselci su danas u Domu kulture dočekali goste iz Pokrajine i Republike,  gradonačelnika Nikolu Lukača sa saradnicima, pokrajinsku poslanicu Stanislavu Hrnjak.

– Ovom manifestacijom sećamo se naših predaka koji su došli iz Krajine i čuvamo tradiciju kulturu i običaje zavičaja. Učimo se na njihovom junaštvu i hrabrosti. Moramo znati gde su nam koreni kako bimo znali kako ići u budućnost – istakao je gradonačelnik Lukač.

Prisutnima se obratio general Milorad Stupar, savetnik potpredsednika Vlade i ministra odbrane Miloša Vučevića.

– Mi, potomci srpskog naroda imamo šta da slavimo. Pripadamo narodu koji je oduvek svoju slobodu plaćao krvlju najboljih sinova, narodu koji je uvek bio na pravoj strani istorije – rekao je general Stupar. – Prenosim vam poruku ministra Vučevića da se, kulturom sećanja, suprotstavimo kulturi zaborava i podsećam vas da je jedinstvo osnov opstanka srpskog naroda.

Vojvodina je izrazito imigraciono područje i ovde su svi nekada i odnekud došli, rekao je Aleksandar Đedovac direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Autonomne pokrajine Vojvodine.

– Trebalo je u to, poratno vremne, u sasvim novoj sredini, samo sa zavežljajima koje su poneli, započeti ovde novi život. I ti ljudi su u tome uspeli jer su bili vredni, hrabri i odlučni. Bio je to životni podvig. Danas stasavaju treća i četvrta generacija kolonista i na njima je da čuvaju sećanje na zavičaj, na mesta iz kojih su došli u Vojvodinu. Zato i ova manifestacija ima i širi opšti značaj, deo je opšteg mozaika kojim čuvamo kulturu i tradiciju. U ime Pokrajinske vlade i Fonda, obećavam da podrška neće izostati – dodao je Đedović.

Banatsko Veliko Selo bilo je najveće kolonističko selo u Banatu. Ovde su doseljene 674 porodice sa 4.322 člna. Među njima su bili: 984 borca, 101 nosilac Spomenice, 302 invalida i 152 dece – ratne siročadi. Prvih meseci hranili su se na zajedničkom kazanu. Kasnije su dobijali po jednu kravu na dve ili tri porodice. Ovo mesto bilo je proglašeno za prvo socijalističko selo u Jugoslaviji, ispričao je, između ostalog, istoričar, Dušan Dejanac, autor dokumentarnog filma sa živim svedočenjima kolonizovanih, koji je emitovan večeras.

U programu pod nazivom „Živećemo, dašta ćemo!“ nastupili su đaci OŠ „Slavko Rodić“, prvi i drugi ansambl i muška i ženska pevačka grupa KUD-a „Marija Bursać“, i solisti, instrumentalisti, Milan i Vid Vašalić.

U holu Doma kulture bile su izložene slike na temu kolonizacije sa ovogodišnje Likovne kolonije „Dušan Kerkez Džev“. Godišnjica kolonizacije pripremljena je uz podršku Grada i Pokrajine i u organizaciji Mesne zajednice.

 

 

 

 

395854992_6680929848680426_598630467486272587_n

Škola „Miloš Crnjanski” obrazovna ustanova za primer, istaknuto povodom Dana škole

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Srednja stručna škola „Miloš Crnjnaski” obeležila je Dan škole. Ovom prilikom priređen je prigodan program koji su osmislili profesori i đaci, a na prvom spratu učenici arhitektonskog smera iscrtali su mural koji simbolizuje svih osam smerova kojih ima u ovoj obrazovnoj ustanovi.

-Trudom, radom i zalaganjem nastavnika naša škola je moderna i dobro opremljena. Trudimo se da učestvujemo na svim konkursima, kako za adaptaciju i opremanje, tako i onima gde je cilj razmena đaka i iskustava. Tako smo u junu mi bili gosti Gimnaziji u albanskom mestu Lješa, našem partneru na Međunarodnom projektu „RAJKO“. Uzvratna poseta realizovana je tokom „Dana ludaje“ kada smo nastavili druženje sa 12 učenika i dve profesorice. U protekloj godini  od Pokrajisnkog sekretarijata za obrazovanje dobili smo 1,5 miliona dinara za kupovinu vredne opreme za medicinski, arhitektonski i hemijski kabinet, i dve mašine koje su za smer operater i pekar – rekao je direktor Milorad Karanović.

Proslavi 62-godišnjice prisustvovali su članica Gradskog veća Valentina Mickovski i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe Bogdan Tasovac.

-Ovo je škola za primer i u ime Grada đacima i zaposlenima čestitam njihov dan. Angažovani su u međunarodnim projektima koji učenicima omogućavaju da steknu šira znanja, da upoznaju različite kulture, steknu nove prijatelje i kontakte za budućnost. Lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa školom i nastavićemo da ih podržavamo – dodala je Valentina Mickovski.

SSŠ „Miloš Crnjanski“ ima 15 odeljenja i 350 đaka, a kao Dan škole obeležava datum rođenja našeg slavnog pisca.

395629749_1519354592143644_7560177486621524507_n

Učenik iz Indonezije na razmeni đaka u Gimnaziji: Razlike nas spajaju i obogaćuju, kaže Ifal

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Muhamed Kasif Darinaufaldi, za svoje prijatelje Ifal, iz Indonezije, u našem gradu boraviće godinu dana u okviru programa „Interkultura“. Pre dva meseca stigao je iz dvomilionskog grada Surabaja, u kako kaže, mirnu i lepu Kikindu. U četvrtom je razredu prirodno – matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a njegovi domaćini su porodica Raca iz Nakova.

-Grad je manji nego što sam očekivao, ali ono što je moj prvi utisak su ljubazni i gostoprimljivi ljudi. Svi se puno druže i posećuju, a ono što sam primetio je da su glasniji u odnosu na sredinu u kojoj živim. Često se grle, udaraju po ramenima i leđima, dodirom se ovde pokazuje puno emocija. Vreme je puno hladnije u odnosu na klimu iz koje dolazim, a kažu mi da tek predstoji prava zima. Na to tek treba da se priviknem – otkrio nam je Ifal.

Razlika u načinu života, kulturi, tradiciji je puno, ali je cilj ovih razmena razumeti zemlju u kojoj ste na razmeni i lokalnom stanovništvu, pre svega mladima, preneti deo svoje kulture.

-U Indoneziji ne koristimo nadimke nego se oslovljavamo punim imenom. Većina stanovnika Indonezije su muslimani, a u Srbiji su pravoslavne vere. Molim se pet puta na dan, a ovde se to ne radi. Isto tako u mojoj kulturi ne koristi se leva ruka kako bi se nekom nešto dalo, to je kod nas nepristojno, a razlozi leže u religiji –  dodaje naš sagovornik.

Razlike u obrazovnom sistemu postoje, ali u načinu kako se primenjuje. Sa druge strane predmeti koji se izučavaju su manje više slični. U Indoneziji deca osnovni nivo obrazovanja stiču u osnovnim školama koje traju šest godina. Nakon toga upisuju srednju školu koja je dvosmerna. Učenici koji imaju ambicija da studiraju pripremaju se za fakultet, a oni koji ne žele na fakultet uče jedan ili dva zanata.

-Isto tako u Srbiji učenici jednog meseca idu pre podne, a drugog posle podne u školu. Kod nas škola za sve traje od 7 do 16 sati, nakon čega smo slobodni. Razlika je i što imamo takozvane skaut časove odnosno nastavu u prirodi. Tada kampujemo u prirodi i učimo puno toga o životnoj sredini. Najviše razlika je u hrani. U Indoneziji jedemo ljutu hranu i puno povrća, u Srbiji toga nema. Naša hrana je jaka i začinjena. Do sada sam probao puno srpske hrane i burek sa sirom je moj favorit – istakao je Muhamed Kasif.

Noćni život takođe je nešto na šta naš gost nije navikao.

-Mladi u Indoneziji ne izlaze noću u kafiće i diskoteke. Uglavnom se družimo tokom dana u tržnim centrima, a uveče i noću smo kod svojih kuća. Ovde se mladi potpuno drugačije zabavljaju. Moji vršnjaci koji žive u gradovima oblače se isto kao i svi drugi mladi širom sveta. Za mlade koji žive u selima i ruralnim sredinama svakodnevna odeća je ujedno i tradicionalna. Svako selo u Indoneziji ima drugačiju tradiciju i u skladu sa njom je i odeća – dodaje Ifal.

U Evropi je prvi put bio pre desetak godina. Boravio je u Velikoj Britaniji kod brata koji je tamo bio na studijama.

-Od tada je moj san bio da istražim Evropu i kada mi ukazala prilika da dođem u Srbiju na razmenu nisam se puno dvoumio. Od kompanije koja radi u mojoj zemlji dobio sam školarinu tako da sam zadovoljan što sam ovde – napominje mladi Indonežanin.

Srpski jezik, napominje, težak je za pamćenje, ali se nada da će ga pre odlaska dobro savladati.

-Naučiću više o drugim kulturama, a steći ću i nove prijatelje. Veoma mi se svideo folklor, naročito kolo jer je veselo, kao i vaša tradicionalna muzika. Moj cilj je da mojim novim drugarima prenesem deo svoje kulture, da im pripremim tradicionalnu hranu i da im pokažem naš tradicionalni ples – otkrio nam je Muhamed Kasif Darinaufaldi.

Program Interkultura spaja učenike

Od 2011. godine Gimnazija „Dušan Vasiljev” deo je programa Interkultura koji podrazumeva razmenu đaka iz čitavog sveta.

 

– Cilj ovih razmena je da se mladi upoznaju sa kulturom, običajima, tradicijom naše zemlje, da nauče srpski jezik i steknu nova prijateljstva. Desetak naših učenika takođe je bilo na razmeni, a do kraja ove školske godine, u okviru Interkulture, planiramo razmenu odeljenja sa školom iz Turske  – otkrila nam je profesorica Miljana Kitanović.

Do sada je na jednogodišnjoj razmeni u našem gradu boravilo tridesetak učenika iz Brazila, Rusije,Nemačke, Paragvaja, Belgije, Kalifornije, Italije, Turske, Grčke, Italije i sa Tajlanda.

error: Content is protected !!