Град

942375ec-e3e9-42c7-99bf-f8ad598d8274

Већ са првим мраком деца у поворкама крећу да коринђају. Шаљивим песмицама домаћинима желе срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. И ове године, трећу заредом, Градска кућа отворила је своја врата за више стотина малишана који су радо коринђали градоначелнику Николи Лукачу и његовим сарадницима који су их заузврат даровали воћем и слаткишима.

Међу њима је био Новак Јерковић из Београда.

-Код нас нема коринђања и овај обичај ми се јако свиђа. Волим да идем од куће до куће и коринђам. Научио сам две песмице, а оно што је најбоље је што добијам пуно слаткиша – рекао нам је Новак.

Градоначелник Лукач истакао је да је чување културе и обичаја, свих нас који живимо на овим просторима, наш задатак.

-Коринђање је опстало једино на северу Баната и важно је да га пренесемо на све генерације које долазе. Деца су та која на најлепши начин честитају Бадње вече и Божић, а ми их наградимо јабукама, орасима, али и слаткишима. Драго ми је што смо успели у томе да додатно приближимо традицију не само деци из Кикинде и околине, него и гостима који су дошли за Божић који је најрадоснији хришћански празник – казао је први човек града.

Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година,Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

 

efe87668-983f-4406-8f61-11725b03a544

Испред православне цркве у центру града на бадњак су донели коњаници уз запреге и фијакере обавезно окићени храстовим гранчицама. Милорад Рељин, коњар из Кикинде, заједно са братом и десеторо унучића испоштовао је традицију и на Градски трг донео бадњак.

-Унучићи су Милорад, два Ивана, Никола Немања, Матија, Бата, Елена, Миа и Брана. Најстарије унуче ове године пуни 18, а најмлађа међу њима је Миа стара свега три године. По бадњак одлазимо породично, са коњима и колима провозамо сву нашу децу и учимо их да одрже традицију. Сви они су наши наследници и читавог живота сећаће се ових тренутака – рекао је Рељин.

Први пут по бадњак са својим коњем ишла је и петнаестогодишња Лина Величков.

-Кренули смо око поднева, и купили коњаре. Бадњак смо донели у цркву и на трг како би га поделили суграђанима . И коњ Фифа је уживала и сигурно ћемо се и наредне године придружити овом обичају – сазнали смо од Лине.

У порти православне цркве Светог Николе у присуству суграђана и свештеника бадњак је освећен и упаљен.

Кум бадњака био је  Александар Сивчев, по занимању возач.

-За мене и моју породицу ово је велика част. Годинама учествујемо у доношењу бадњака и верујем да ће мени и мојој породици ово донети здравља, берићетну и успешну годину – навео је Сивчев.

Паљењу бадњака присуствовао је и градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, председник Скупштине Града Младен Богдан, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, члан Градског већа Драган Пецарски.

У порти цркве затекли смо и прослављену кикиндску пливачицу Марицу Стражмештер. Она живи и ради у Чикагу као тренер пливача.

-Не пропуштам Божић у родном граду, а у последње три године трудим се да живим у складу са вером, колико  могу. Божић је највећи хришћански празник и обележава се у кругу породице. Наши обичаји су прелепи и драго ми је што их толико суграђана подржава – казала је Марица Стражмештер.

У цркви су грађани одлазили по бадњаке које су однели својим кућама, а ове године припремљено их је око две хиљаде.  У исто време освећење и паљење бадњака организовано је и у Храму Светих Козме и Дамјана.

SLIKA 4_1.3.2

Уношење бадњака у кућу на Бадњи дан традиција је која се поштује. Градоначелник Никола Лукач са члановима Градског већа Сашом Танацковим и Драганом Пецарским, представницима Кикндског коњичког клуба и спортистима: Душком Петровим, стрелцем, члановима џудо клуба “Партизан” и МРК “Кикинда Гриндекс”, унео је бадњак у Градску кућу.

Бадњак  је свето дрво код Словена и његовим уношењем чува се традиција, али и наговештава берићетна година.

 

У 15 сати испред цркве у центру је паљење бадњака, а од 16 часова Градску кућу, али и домове, испуниће коринђаши који ће веселим песмицима пожелети срећан Божић.

15dff9b2-c2b4-4b5b-bfdc-291282a63877

Домаћице су ове године посебну пажњу посветиле припреми бадњака и жита. На кикиндској пијаци понуда је богата, а цене се крећу од 100 до 250 динара.

-Месец дана припремала сам жито за продају. Потрудила сам се да паковање буде што лепше. Протеклих година популарни су такозвани божићни јежеви који треба најпре да се направе, а потом се посеје жито које је, тако рећи, нузпроизвод. Декорације које сам израдила могу да остану и послуже за друге намене. Заинтересованост је одлична – истакла је Љубинка Гавриловић.

Жито се уноси у кућу као симбол новог живота и родитељства. Поред жита у кућу се уноси и бадњак који симболише Христа и његов улазак у свет.

-Поред храстових гранчица бадњак обавезно треба да садржи жито, орах, пшеницу, босиљак и кукуруз. Бадњак је дрво које су пастири донели и заложили у хладној пећини  када се Исус Христ родио. На Бадње вече треба да се покрцка орах и уколико је језгро здраво и једро биће радосна година. Жито симболизује нови живот, босиљак је симбол здравља и заштите од зла, а кукуруз здравих животиња у домаћинству. Месецима припремам аранжмане с обзиром на то да се жито прикупља током жетве. Икебане су посебно интересантне, а за џакиће у које је бадњак упакован утрошила сам неколико сати – рекла нам је Радмила Јон.

IMG_2380

Када је 2017. године поводом манифестације „Ноћ музеја“ у Народном музеју Кикинда организована изложба „Велика земља – прича о нашим селима“, многи посетиоци су питали зашто се, све оно што су видели и прочитали не „преточи“ у књигу. И били су у праву, прича Владислав Вујин, виши кустос историчар у Народном музеју.

-Изложба је и била конципирана као „улазак“ у једну „велику књигу“, боље рећи новине са великим плакатима дизајнираним попут „шареног“ магазина уз мали број експоната  пошто наш музеј „пати“ од недостатка предмета везаних за околна села. Уз основне податке о селима, посетиоци су на изложби могли да виде и прочитају битне, али и потпуно небитне, али свакако занимљиве, смешне, тужне , трагичне и заборављене приче из локалних историја свих места која чине општину  односно град Кикинду – каже Вујин.

Приче су поређане по азбучном реду девет села: Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Временски период који је у овим причама обрађен завршава се у првим годинама нове колонизације после Другог светског рата.

-Пошто великокикиндске новине из несхватљивих разлога углавном нису бринуле, писале, о дешавањима у околним селима, као основни извор за изложбу сада и књигу служиле су новине које су излазиле у Београду између два светска рата „Време“ и „Правда“ и Новом Саду „Застава“. Но, тада смо дошли до проблема. Престонички медији су извештавали тек када се у нашим селима догодило нешто ружно. Нека пљачка, несрећа, убиство или самоубиство. Позитивних вести готово и да нема. Баш као и данас. Црна хроника продаје новине. Зато је ваљало потражити и друге изворе. О већини наших села писане су књиге у којима се могу пронаћи занимљиви подаци. Затим ту су и текстови вредних аутора и истраживача прошлости села који су објављивани у Гласнику Историјског архива Кикинда „Аттендите“. О прошлости из XIX века добар извор била је књига Васе Стајића „Великокикиндски диштрикт“. На крају ту су и подаци, предмети и фотографије из историјске и етнолошке збирке Народног музеја Кикинда – појаснио је Владислав Вујин.

Без икаквих претензија да буде научно штиво, већ да служи за забаву и сећање кроз забаву, „Велика земља -историјска сликовница о нашим селима“ је компилација кратких историја, „упакована“ у плаветнило севернобанатског хоризонта са мноштвом фотографија, која, без сумње, може представљати занимљиво штиво за све наше бивше и садашње суграђане.

korinđaši a

На Бадње вече на територији Града дочекују се коринђаши. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Рецитовањем песмица, деца домаћинима желе срећно Бадње вече, берићетну годину и пуно здравља за све укућане. И ове године Градскa кућa отвориће врата коринђашима од 16 до 18 сати. Дочекаће их градпначелник Никола Лукач са сарадницима и даровати их слаткишима и воћем. Прошле године било их неколико стотина, а циљ је да се од заборава сачува обичај који се задржао  једино у Кикинди и околини и један је од ретких који се и дан данас преноси са колена на колено.

Осим деце која једва чекају Бадње вече и домаћини су ти који се веселе овом обичају. Коринђаши се дочекују са радошћу и весељем. Домаћини припреме поклоне којима их дарују, а домаћице припреме суве шљиве, смокве, јабуке, поморанџе, орахе. Сваки од дарова има симболику. Орах је посвећен прецима, бомбоне су симбол слатког живота, јабука симбол здравља, тако да деца добију све оно што ми је потребно за раст.

Са друге стране, деца кроз рецитације домаћинима наговесте здравље, напредак у кући и породици. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

Коринђање је обичај који је стављен на националну листу за нематеријално културно наслеђе Србије.

 

basaid skola krecenje

У Основној школи „1. октобар“ из Башаида зимски распуст биће искоришћен за уређење учионица. Мирко Влајков, директор каже да је у току кречење учионица.

-Одлучили смо да време када ђаци нису у школи искористимо и окречимо четири учионице у приземљу. У њима се настава одвија за ученике нижих разреда и нису кречене сигурно 15 година. Материјал је школа купила од сопствених средстава, а наш домар обавља молерске радове – рекао је Влајков и додао да су у школи решени да сваку прилику искористе како би кречили део по део зграде.

У протеклом периоду у ову школу уложена су знатна средства чиме је омогућено да ученици и запослени имају боље услове за рад.

-На конкурсима који буду расписани аплицираћемо за средства за дигиталну учионицу која ће бити опремљена рачунарима. Имамо простор који се не користи и у њему би ученици нижих разреда на прави начин могли да савладају градиво из предмета дигитални свет – сазнали смо од Влајкова.

2deb7cc4-0aee-4ebf-b708-d30d4d82787d

У току је чишћење дивљих депонија на територији Града. У овај посао биће уложено укупно шест милиона динара. Како је истакла Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, пет милиона определио је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне, а милион динара издвојено је из градског буџета.

-Депоније које су обухваћене пројектом су у Новим Козарцима, Сајану и Руском Селу. Радови се обављају у Новим Козарцима и Сајану, а у Руском Селу депонија је очишћена крајем претходне године. Завршетак посла очекује се до краја јануара – каже наша саговорница.

Да се очисте дивље депоније у ова три села одлучило се по приоритету.

-Највећи број пријава за бесправно одлагање отпада стигао нам је из поменутих месних заједница. Мештани су пријављивали да се смеће одлаже на месту које није предвиђено за то. Осим тога, за Руско Село, Сајан и Нове Козарце била је спремна пројектна документација за уклањање депонија – додала је Мирослава Наранчић.

И овом приликом Мирослава Наранчић апеловала је на све да отпад не одлажу на дивљим депонијама.

-За неадекватно одлагање отпада искључиво смо ми одговорни. Сваке године знатна средства издвајају се да се сметлишта у селима и граду очисте. На жалост, сведоци смо да врло брзо, поново настану дивље депоније. Неопходно је да сви подједнако водимо рачуна о животној средини, јер нашу околину не чувамо само за нас, него и за нашу децу – прецизирала је Наранчић.

318844156_708499423877671_5741791476130087646_n (1)

Народни музеј и ове зиме организује „Зимски распуст у у музеју“ у оквиру ког ће деца више сазнати о животу људи у далекој прошлости. Програми су од 9. до 12. јануара, од 11 до 13 сати и намењени су деци од 7 до 12 година, сазнајемо од Драгана Киурског, музејског педагога.

 

-За све који реше да део распуста проведу у Народном музеју осмислили смо четири радионице из области археологије. Ово ће бити прилика да се деца упознају са садржајем археолошке изложбе сталне поставке музеја, откриће како су живели људи у каменом и металном добу, на који начин су припремали храну, које материјале из природе су користили у изради предмета за свакодневну употребу, како су се одевали. На једној од радионица ћемо драматизацијом и филмом покушати да прикажемо живот праисторијског човека. Осим тога, деца ће имати прилику да помоћу глине израђују посуде из праисторије – каже наш саговорник.

Посебног пријављивања за програм неће бити, свако ко је заинтересован треба да у уторак, 9. јануара у 11 часова. Циљ програма је приближавање деци тема из археологије, мултисензорни доживљај живота у праисторији, развој креативности, олакшавање разумевања живота у далекој прошлости и подстицање учења кроз игру. Програме су осмслили и реализоваће их Драган Киурски и Катарина Драгин, такође музејски едукатор. Цена једне радионице је 150 динара.

IMG_4029 (Large)

Четрдесетогодишњег Е. Ч. из Кикинде припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су због сумње да је извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности.

Сумњичи се да је 1. јануара, одмах после поноћи, изазвао пожар тако што је активирао ватромет испред своје куће у непосредној близини некадашње фабрике „Хемик“, где је на отвореном простору складиштено око 250 тона рециклажног отпада. Како се сумња, пожар је избио услед падања ужарених остатака пиротехнике на лако запаљиви отпад. У овом пожару није било повређених лица, али је причињена већа материјална штета.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

Подсетимо 1. јануара пола сата после поноћи комшије у близини некадашњег „Хемика“ пријавлиле су пожар. На лице места убрзо су стигли ватрогасци-спасиоци, али и ватрогасна јединица НИС-а. Запаљени селективни материја за рециклажу, дрвене палете и велике количине тканина ватрогасци су гасили скоро 24 сата. На срећу околне куће нису биле угрожене, али је јак дим сметао становницима овог дела града. Део који је захваћен пожаром припада фирми „Кимекс рециклажа“ из Новог Сада која има пословну  јединицу у Кикинди.