Град

miting-podrdke-srbija-sa-kim-ispred-livnice

На предлог Драгана Ристића, дугогодишњег фоторепортера некадашње „Комуне”, Историјски архив Кикинда приступио је дигитализацији негатива фото-документације овог листа, коју је Ристић приљежно сачувао.

С обзиром да се ради о захтевном и минуциозном пројекту, Архив је аплицирао и добио средства од Министарства културе Републике Србије, тако да је већ реализован први део овог обимног пројекта.

– За сада је обрађено и дигитализовано око 1.200 фотографија које у највећој мери приказују време с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века, каже в. д. директора Историјског архива Катарина Ковачевић Јанковић.

Отварање вртића у Сајану

– Могу се видети различите области деловања људи нашег краја. Уједно, то је и пресек друштвеног стања оног времена. Ова дигитализација негатива је драгоцен историјски извор и представља увид у политичку, привредну, културну и спортску историју Кикинде последњих година 20 века- наводи наша саговорница, додајући да су досад преснимљене и постављене на интернет страницу Архива неке од најупечатљивијих фотографија, а превасходни циљ овог подухвата је историјско-документарни.

Смотра акцијаша 1989. године

– У реализацији овог пројекта имамо и свесрдну подршку Града и верујем да ће ово бити занимљиво многим нашим суграђанима, а поготово старијим мештанима. Ту се, рецимо, могу видети Зборови самоуправљача и друге данас заборављене друштвене активности које су имали људи оног времена. Занимљиво је било препознати људе на сликама. Неке актере смо лако препознали на фотографијама, док су неки за сада остали анонимни, па сви који се евентуално препознају, могу слободно да нам се јаве, како бисмо имали што обухватнију документацију. „Комуна” је била и остала препознатљив бренд нашег града.

Излазила је у континуитету од 1962. скоро 40 година и ово је одличан историјски осврт на времена која су за нама. Овако значајна фототека, није само драгоцена за наш Архив, него и за ширу заједницу. За сада је део дигитализованог материјала објављен на нашем сајту- каже Ковачевић Јанковић додајући да је у наредним корацима предвиђено да се настави са дигитализацијом и новијег периода. Архив је већ аплицирао код Министарства за наставак пројекта, па се ускоро очекује позитиван одговор и наставак дигитализације. Кад се то буде догодило, могућа је, наводи директорка Архива, и физичка поставка најупечатљивијих фотографија.

ЈОШ 50.000 ФОТОГРАФИЈА

Увидом у сајт Архива, увиђамо да су фотографије прегледне, сложене по различитим областима људског деловања и лако претраживе.

– Наш превасходни циљ је био да оно што прикажемо буде што објективнији пресек ондашњег живота нашег града- закључује Катарина Ковачевић Јанковић.

Иницијатор овог пројекта и дугогодишњи фоторепортер „Комуне”, Драган Ристић, сећа се и појединих околности које су обележиле време обухваћено дигитализацијом.

– Овај пројекат се односи на период од 1988. до 2002. и обухвата време кад сам био фоторепортер „Комуне”. Сачувао сам богату збирку негатива и пожелео сам да то поделим с јавношћу. Захвалан сам Владимиру Сретеновићу који је преснимавао негативе које сам уступио, а посебно Историјском архиву који је имао слуха за ову моју иницијативу- истиче Ристић, констатујући да је укупан број негатива који још чекају на дигитализацију близу 1.500. Сваки са по 36 снимака, даје укупно бројку већу од 50.000 фотографија, али, уверен је Ристић, да ће Министарство културе, с обзиром на то да је први део овог обимног посла урађен врло професионално, и овог пута изаћи у сусрет, како би наставили са овим значајним пројектом.

Штрајк у „Трикотажи”

ПОЖАР УНИШТИО ДЕО СЛИКА

– Иначе, кад се сетим тог времена, мој претходник у „Комуни“ Хрвоје Радовановић је такође имао веома богату фототеку. У тадашњој старој згради „Комуне” нису постојали услови за чување негатива, па је документација чувана код Радовановића у стану. Једном приликом је избио пожар код њега и скоро целокупна његова фототека, али и део моје је изгорела. Срећом, касније, у новој згради редакције били су добри услови за чување. То је већ била 1988. година и та година је прва обухваћена овом дигитализацијом- каже Ристић.

Н. Савић

 

 

 

mosti-cara-lazara-(1)

Храм Светог цара Лазара постао је богатији за честице моштију Светог кнеза Лазара и преподобне Јелене Флоровске. Како истиче свештеник Срђан Вучановић неизмеран је значај светих остатака за саму цркву, вернике Наково, Кикинду, па и Банат.

-Многе цркве не могу да се похвале да у свом храм, уз благослов Божији и верног народа, имају мошти светаца. Посебно јер се ради о моштима светитеља којем је храм и посвећен. Донео их је архијерејски намесник  протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана.

Отац Срђан Вучановић очекује да ће се, од сада, у цркви сакупљати сви хришћани јер мошти остају у наковачкој цркви.

-У недељу, када су мошти стигле, кроз цркву је прошло око 400 људи и то не само из Накова и Кикинде, него и из околних места. Читали смо и читаћемо и убудуће молитву за здравље, молитве за нероткиње да затрудне, као и за оне у колицима да проходају, молићемо се над моштима и целивати их – напоменуо је наш саговорник.

Мошти се налазе у ћивоту, у олтару и износиће се у средишњи део храма током или пред крај службе да би верници који дођу могли да помоле над њима.  Мошти се могу целивати и над њима може да се прочита молитва када је служба у цркви.

-За мене је, као свештеника и старешину храма, највећа радост када видим пуну цркву. Радост када су стигле мошти и током Литије око храма не може да се мери ни са чим – закључио је отац Срђан.

Служба у цркви Светог цара Лазара је сваке недеље од 9 часова, као и сваке суботе, ван поста, а средом је акатист Светом Нектарију. У храму у Накову потребно је завршити фрескописање, у олтару је неопходно поставити клупе, а жеља је и да се до краја лета постави стаза од бехатона око цркве, као и да се око светиње постави нова гвоздена ограда.

Честице моштију Светог кнеза Лазара служе за духовно укрепљење, молитвено поштовање, целивање и благослов верницима. Оне представљају физичку присутност светитеља и чувају култ косовског мученика, подсећају на оданост вери и отаџбини, те имају апотропејску (заштитничку) улогу у православној традицији.

Хришћани верују да су се код моштију преподобне Јелене Флоровске догађала многа исцељења.

А.Ђ.

tucanijada

На препуном тргу у Мокрину, уз смех, навијање и неизвесне дуеле, одржано је данас 36. Светско првенство у туцању фарбаним васкршњим јајима, манифестација која из године у годину потврђује статус једног од најпрепознатљивијих обичаја овог краја.

У обе конкуренције виђена је велика борба, али и изненађења. У јуниорској категорији титулу је освојио осмогодишњи Душан Терзић из Мокрина, ученик Основне школе „Васа Стајић“, којем је ово било прво учешће – и одмах победничко.

– Први пут учествујем. У тражењу победничког јајета ми је помогао тата. Целу зиму смо тражили јаје, много смо их прегледали. Честитам Ускрс свима! – рекао је мали шампион.

До победе је дошао након што је у полуфиналу савладао Ивана Терзића, док је у финалу био бољи од Георгија Маленчића, који је заузео друго место. Треће место припало је Ивану Терзићу.

У сениорској конкуренцији славила је Ивана Продановић, којој ово није прва титула – победнички пехар освајала је и као дете, али и 2022. године.

– Бити светски шампион је прелеп, неописив осећај. Имала сам трему, највише сам се плашила Иве Дилбера јер ме је раније победио. Одабрати јаје било је тешко, тата ми је помогао, као и његов пријатељ Жига. Победничко јаје смо тражили од јануара – каже Продановићева.

У финалу је била боља од Миливоја Радојчина, док је треће место заузео Иван Дилбер.

Да иза победе не стоји случајност, потврђује и председник такмичарске комисије Живица Терзић, који истиче да су искуство и припрема кључни.

– Увек победи онај ко заиста има тврдо јаје и ко се тиме бави интензивно. Не можете узети било које јаје и доћи на такмичење. Ако желите да уђете у завршницу, морате пажљиво да бирате – нагласио је Терзић, додајући да су ове године, осим домаћих такмичара, учествовали и гости из Централне Босне, Републике Српске, Шведске и Канаде.

Пехаре за друго и треће место уручио је председник Савета Месне заједнице Мокрин Горан Ристић, док је победници награду и пехар предао градоначелник Кикинде Младен Богдан.

Организатори манифестације су Месна заједница Мокрин и Удружење „Чуваркућа“, уз подршку Покрајинске владе и Града Кикинде.

Т. Д.

IMG-20260412-093413

Најрадоснији хришћански празник, Васкрс, у Кикинди је обележен свечаном литургијом која је окупила велики број верника, потврђујући снагу вере, заједништва и духовне обнове. Храм је био испуњен до последњег места, а празнична атмосфера прожета молитвом, песмом и дубоким осећајем заједништва.

Током богослужења прочитана је Васкршња посланица патријарха српског, која је верницима упутила снажну духовну поруку у времену пуним изазова. У њој се истиче да речи Јеванђеља нису само апстрактне мисли, већ живе истине које се испуњавају у свакодневном животу. Посебно је наглашено да, упркос немирима и страдањима у свету, из празног Христовог гроба одјекује охрабрујући позив: „Не бојте се“.

Јереј Никола Мишковић истакао је да је овогодишња литургија једна од најпосећенијих у последњих двадесет година.

-Данас смо се окупили у огромном броју, са око 600 причасника. То је показатељ да је васкрсли Господ Исус Христос увек ту да нас сабере и уједини. Свим суграђанима желимо да празник проведу у миру, здрављу и радости, са својим најмилијима.

Васкрс, као празник победе живота над смрћу, и ове године је потврдио своје место у срцима верника. Поруке наде, љубави и заједништва биле су у средишту празничног окупљања, а посебан значај дат је породици и духовном јединству.

Градоначелник Младен Богдан честитао је празник свим верницима, истичући важност мира и слоге у данашњем времену.

-Васкрс је празник који нас подсећа да је живот победио смрт. Наши храмови су пуни, што показује колико је људима потребно јединство и окупљање око вредности које су нас одржале кроз векове. Нека овај празник донесе мир и љубав у сваку породицу – поручио је Богдан.

Свечана литургија завршена је традиционалним поздравом који је одјекивао међу окупљенима:

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

Након литургије, деца из позориштанцета Лане, поделили су слаткише и јаја верницима.

Т. Д.

 

Boban-Petrovic

Поводом најрадоснијег хришћанског празника, Васкрса, православним верницима обратио се свештеник отац Бобан Петровић, упутивши снажну поруку јединства, вере и љубави.

-Честитајући нашим православним верницима Васкрсење Христово, молим се Богу да у овом времену подела, када се делимо на ове и на оне, пронађемо снагу да се ујединимо око васкрслог Христа. Као што каже апостол Христов: нема више Грка ни Јеврејина, нема више роба ни слободњака, нема више мушко ни женско – сви смо једно у Исусу Христу – поручио је отац Бобан.

Он је истакао да управо та порука и данас треба да буде у срцу сваког верника – да нас Христово васкрсење окупља у хришћанском животу, врлинама и љубави.

-Христолика љубав подразумева жртву, одговорност, па и страдање. Христос није страдао ради себе, нити због својих грехова, већ због наших. Управо по том примеру и ми треба да живимо – да будемо спремни да понекад поднесемо жртву за своје ближње. Тек тада можемо разумети пуноћу хришћанске вере и живота – нагласио је он.

На крају, отац Бобан Петровић упутио је празничну честитку свима који славе:

-Срећан Васкрс свима који празнују!

Т. Д.

penzioneri-tuzla

Седам дана дружења, нова пријатељства, али и – нове љубави. Тако би се у најкраћем могло описати путовање које је за своје чланове организовала Синдикална организација пензионера Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца.

Око 70 пензионера боравило је у спортско-рекреативном центру „Ајдиновићи“, између Сарајева и Тузле, где су, како кажу, уживали у природи, свежем ваздуху и – пре свега – међусобном дружењу.

– Циљ нам је био да удовољимо нашем чланству. Најважније је да се људи сретну, разговарају и друже – истиче председник Радован Субин.

Посебан значај овом путовању дао је сусрет са пензионерима из Тузле, са којима је договорена будућа сарадња. Размењене су идеје, планови и позиви за узвратне посете – Тузла ће доћи у Кикинду, а Кикинђани ће поново бити гости на чувеним сланим језерима.

Током боравка, учесници су обишли град, знаменитости и уживали у срдачном гостопримству домаћина.

– Певали смо, дружили се, ширили пријатељство. Људи су топли и отворени, заиста смо се повезали – каже Субин.

Путовање је донело и изненађења – од снега „до колена“ по доласку, до сунчаних дана на крају боравка.

Али оно што ће многи најдуже памтити јесу – емоције.

– Дешавале су се и нове љубави. Људи који су били усамљени, сада више нису – додаје Субин.

Иначе, ова организација данас броји око 9.500 чланова и редовно организује активности – од излета до крстарења. Већ средином априла планира се ново дружење на Авали, а у јуну и крстарење Тисом уз тамбураше.

Интересовање не јењава – како кажу, већ у повратку са путовања у аутобусу поставља се исто питање: „Кад је следеће?“ .

Т. Д.

 

farbanje-spomenika-jajetu-4

У духу Великог петка и у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, мештани Мокрина и ове године су улепшали улаз у село – осликавањем препознатљивог споменика јајету, симбола традиције и идентитета овог места.

Као део 36. Васкршњих свечаности, у јутарњим часовима организована је акција фарбања споменика, у којој су учествовали најмлађи чланови Културно-уметничког друштва „Мокрин“, уз подршку самосталног уметника Милоша Србљина. Пре самог осликавања, деца су, заједно са уметником, очистила и припремила површину споменика, показујући да заједништво и брига о свом месту почињу од малих, али значајних корака.

Како истичу из КУД-а, циљ ове активности није само очување традиције, већ и подстицање деце да буду активни чланови заједнице.

-Желимо да деца осете да припадност КУД-у не значи само долазак на пробе, већ и учешће у животу села и допринос заједници. Важно је да знају да су урадили нешто значајно – поручио је председник управног одбора Радослав Прибиш.

Ове године, горњи део споменика обојен је у традиционалну црвену боју, док је доњи остао у препознатљивој плавој, са натписом „Мокрин, добродошли“, који госте дочекује већ на самом улазу у село.

Лепо време и добро расположење допринели су да све протекне у најбољем реду, а најмлађи учесници нису крили задовољство што су дали свој печат једној овако лепој и значајној манифестацији.

Иначе, културно-уметничко друштво „Мокрин“ броји око 180 чланова, распоређених у шест фолклорних секција, од најмлађих до најстаријих – што сведочи о снази заједништва и очувању културног наслеђа. У оквиру Васкршњих свечаности, већ у понедељак у 19 часова у Дому културе биће одржан и традиционални ускршњи концерт, на којем ће се представити чланови свих генерација.

Т. Д.

farbanje-jaja-mokrin

У духу предстојећег најрадоснијег хришћанског празника, чланице Удружења жена „Мокрин“ и ове године су показале како се традиција негује срцем – уз дружење, посвећеност и радост заједништва. Поводом 36. Ускршњих свечаности у Мокрину, вредне домаћице окупиле су се како би офарбале јаја за потребе Месне заједнице.

Како истиче Зорица Деспотов из Удружења, ове године офарбано је чак 200 јаја, и то на традиционалан начин – у луковини, али и у црвеној боји, уз украшавање травчицама и гумицама које дају препознатљиве, природне шаре. У овој лепој активности учествовало је десетак жена, а посебну радост донела је и гошћа из Новог Сада.

-То је девојчица пореклом из Мокрина, Никита Попов, ученица четвртог разреда, која је дошла да се дружи, научи обичаје и помогне нам у фарбању – навела је Деспотов.

Из Удружења упућују и празничну поруку:

-Желимо свим људима добре воље и верницима православне вероисповести срећне ускршње празнике, да се друже, да забораве све проблеме и да на миру прославе Ускрс.

Удружење жена „Мокрин“ тренутно броји 18 активних чланица, а планови за будућност су јасни – наставак дружења, ширење чланства и, пре свега, очување богатих народних обичаја који чине важан део културног идентитета овог краја.

Т. Д.

IMG-20260410-113401

У духу традиције и заједништва, у порти Храм Светих Козме и Дамјана данас у 11 часова организовано је традиционално фарбање васкршњих јаја, које је окупило око стотину деце – основаца и предшколаца, као и њихове родитеље, вероучитеље и свештенство.

Иако је Велики петак дан туге и сећања на страдање Исуса Христа, у порти храма данас је владала посебна, тиха радост – она која долази из дечје искрености и заједничког стварања. Малишани су са великим ентузијазмом бојили јаја, свако на свој начин, уносећи у овај обичај лични печат и значење.

Осмогодишњи Филип Гавранчић одлучио се за зелену боју.

-Офарбао сам јаје у зелено јер ми је то омиљена боја. Први пут сам дошао у храм да фарбам јаја и јако ми је лепо. Верујем да ћу доћи и следеће године, а надам се да ћу моћи и у недељу да учествујем у дечијој туцанијади.

Слично узбуђење дели и Вукашин Милић (11).

-Први пут сам овде и супер ми је. Офарбао сам јаје у бело, али планирам још да га украшавам. Донећу га у недељу да се такмичим и надам се победи. Препоручио бих свим другарима да дођу сваке године на Велики петак.

Десетогодишња Дуња Буква већ има искуства.

-Долазим већ пет година. Данас сам офарбала јаје у црвено јер то представља Исусову крв. Кад се вратим кући, фарбаћу јаја за породицу. У недељу ћу вероватно доћи на такмичење.

И деветогодишња Ања Стојков показал је да разуме симболику празника.

-Офарбала сам јаје у црвено због Исуса Христа и нацртала крст као симбол цркве. Први пут сам овде и баш ми је лепо. Доћи ћу и следеће године.

Присутнима се обратио старешина храма, отац Бобан Петровић, који је захвалио свима који су помогли организацију, посебно родитељима и представницима Црвеног крста. Он је истакао да је циљ оваквих окупљања да се деци приближи вера кроз радост и заједништво.

-Свесни смо да је Велики петак тужан дан, али се трудимо да створимо радост код деце. Срећан сам што се одазвао велики број деце и родитеља. Позивамо да деца посте данас и сутра, макар ова два дана симболично, како би у недељу могла да се причесте – поручио је отац Бобан.

Он је најавио и новину – прво такмичење у туцању васкршњих јаја, које ће бити организовано у недељу, уз награде за победнике, али и поклоне за све учеснике.

Поред духовног и едукативног значаја, догађај је имао и хуманитарни карактер. И ове године припремљени су пакети помоћи за породице којима је подршка најпотребнија – укупно 33 пакета, симболично у част Христових година. Најзначајнији допринос дала је Татјана Косић из Америке са својим удружењем и донаторима.

За наредни период најављен је и васкршњи концерт донаторског карактера, који ће бити одржан 18. априла у 19 часова, са циљем прикупљања средстава за изградњу звоника – будућег украса храма и града.

Т. Д.

bosnjak-1

У Кикинди је први пут обележена Ноћ географије. У центри за стручно усавршавање  организовано је занимљиви вече под називом  „Географија из другог угла“ у оквиру ког је планинар Небојша Бошњак говорио о својим искуствима у походу на највишу врх света Монт Еверест.

-До сада сам шест пута био на Хималајима и планирам да одем и седми пут – рекао је Небојша Бошњак. – Већ 30 година путујем у овај део света где имам многобројне пријатеље, пре свега становнике који су најпознатији по називу Шерпаси. Пре 3.500 година у долини реке Дуд Коси доселили су из Кине и изградили заједницу која не постоји нигде на свету. Будисти, по верском опредељењу, имају начела не убиј ништа што је живо, не кради, не лажи. У њиховој заједници већ четири века није се догодило ниједно убиство, нити крађа, а нема ни лажи. Живе у складу са природом која је неописива. Међу њима имам пријатеље које радо посећујем, био сам у њиховим кућама гост на ручковима и вечерама, био сам на венчањима и другим радосним догађајима и увек када одем доживим ново искуство.

Бошњак је три пута „освојио“ Еверест, два пута Гранд Парадизо, Грос Глогнер, Килиманџаро, Дамаванд. Заједно са Весном Миладинов, такође нашом суграђанком, пре шест година, освојио је врх Ајланд Пик висок 6.189 метара. Весна је тамо прославила свој 52. рођендан.

-Током последњег похода на Хималаје снимио сам и филм који сам приказао онима који су дошли да чују моја искуства. Када одем у место Намче Базар носим одавде мокрински сир, ајвар, кекс и све оно што немају, а знам да ће бити срећни и радосни, само зато што се видимо – додао је Небојша Бошњак који је присутне упознао и са искуствима из Непала, али и Катмандуа.

 

Председник Актива географа Мирослав Грујић истакао је је манифестација први пут организована у Србији.

 

-Ноћ географије иницирао француски Национални географски комитет 2017. године. Наредне године манифестација се проширила на читаву Француску, па на читав свет. Нама је част што смо, у сарадњи са Српским географским друштвом, успели да и Кикинда буде на мапи света и од ове године па надаље обележаваћемо Ноћ географије. Циљ је да се ова наука промовише. За први пут одабрали смо да представимо Хималаје. Мало је људи на читавој планети који су успели да освоје Монт Еверест, који су недостижни за многе од нас, а ми у Кикинди имамо њих двоје и они су причали о својим искуствима, те је зато и ово вече имало назив „Од Паноније до крова света“ – навео је Грујић.

 

Актив географа има 12 чланова и њихова жеља је да је истакну као науку која је проткана у све сфере живота.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!