April 22, 2026

Град

LUDAJE-KRNIC-1-obr

Suša uticala na prinos – berba kikindske ludaje dve nedelje ranije

Igor Crnogorac August 26, 2024

Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu na jutru zemlje. Uzgojem ludaja bavi se bezmalo 15 godina. Ova jednogodišnja biljka nije zahtevna za uzgoj, međutim suša je doprinela da rod bude desetkovan.

-I pored toga što sam redovno zalivao, jer na njivi imamo sistem kap po kap, rod će biti ispod proseka. Tamburice su bolje rodile u odnosu na ukrasne i „helovin“ ludaje. One nisu mogle da se oplode tokom jula kada cvetaju jer su temperature bile visoke – kaže Nikola Krnić.

Ludaja je zasnovana početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu počeo da uzgaja na manjoj parceli da bi je sa godinama povećavao i ulagao u nju.

– Ludaje za kolače uvek se traže i bile su jako dobre. Prodajemo i semenke za cepkanje jer sam u razgovoru sa kupcima shvatio da je i za njima potražnja velika. Iako ludaja voli dosta sunca i toplije zemljište ove godine imamo ekstremno toplo vreme koje ne odgovara nijednoj kulturi. Na mojoj parceli je prvenstveno pesak to joj savršeno odgovara, kada su temperature prosečne. Ove godine to nije prednost jer se pesak puno više zagreje  – kaže Nikola Krnić.

Ludaja pošto nikne neophodna su dva paranja, jedno okopavanje i bacanje đubriva. Najveći neprijatelj ove biljke je plemenjača i vaške, tako da je neophodno i prskanje protiv bolesti štetočina.

Nikola Krnić je i predsednik udruženja “Kikindska ludaja” koje okuplja proizvođače takmičarskih bundeva. Članovi udruženja na najvećoj kikindskoj manifestaciji naći će se u ulozi sudija.

-U saradnji sa Turističkom organizacijom i ove godine biraće se najslađa kikindska ludaja. Takmičiće se muskatne tikve i tamburice, a uz pomoć automatskog reflektometra odredićemo slast.  Reč je o aparatu koji utvrđuje količinu šećera u voću i povrću. Upravo tamburica je ludaja koju želimo da brendiramo kao kikindsku. Prošle godine ovo nadmetanje organizovali smo prvi put. Na takmičenju je učestvovalo deset proizvođača, a prvu nagradu osvojio je Radovan Zakić, član našeg udruženja – istakao je Krnić.

I ove godine najstarija kikindska manifestacija je u međunarodnoj asocijaciji „Great Pumpkin Commowealth“. Sve ludaje koje se nađu na „Danima ludaje“ mogu da se takmiče za svetski rekord.

A.Đ.

 

jysk

Otvaranje JYSK-a u sredu: Najavili značajne popuste i poklon iznenađenja za prvih 100 kupaca

Jelena Trifunović August 26, 2024

Poznati skandinavski lanac maloprodaje za uređenje doma stiže u Kikindu!

JYSK-ova 46. prodavnica otvoriće se ove srede, 28. avgusta u 9 časova, na adresi Miloša Velikog 54.

Povodom otvaranja svoje prve prodavnice u Kikindi, JYSK je pripremio značajne popuste do 70 odsto, a tokom prva dva dana, prvih 100 kupaca može očekivati posebne poklone iznenađenja.

Nova prodavnica koja zapošljava 7 novih radnika, prostire se na nešto više od 1000 m2, a uređena je prema novom skandinavskom konceptu 3.0 koji nudi još inspirativnije izlaganje proizvoda, uređenje i osvetljenje, što će kupcima omogućiti novo iskustvo kupovine.

Rusko-Selo-Pasuljijada

Na Pasuljijadi u Ruskom Selu kuvalo se u 20 kotlića, domaćini ubedljivo najbolji

Igor Crnogorac August 25, 2024

Četvorodnevna manifestacija, Velikogospojinski dani kojom se, u Ruskom Selu, obeležavaju i seoska i crkvena slava, započela je danas i druženjem na tradicionalnoj Pasuljijadi. Podrška je stigla i iz lokalne samouprave – programima je prisustvovao predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Podržavamo Velikogospojinske dane i sve manifestacije u svim selima. Ovakve prilike mnogo znače i učesnicima, domaćinima i gostima da se druže, da podele svoja iskustva, i, takođe, pokazuju da imamo dobru saradnju i da širimo veze i van Kikinde – rekao je Bogdan.

Na sportskim terenima pored stadiona, u kuvanju se takmičilo čak 20 ekipa.

– Tu su nam prijatelji iz susednih sela i iz Stare Moldave sa kojom smo zbratimljeni i posećujemo se već 18 godina. Važno nam je da se poštujemo i družimo što više, to nam je milina – kaže Milan Kesić iz Udruženja „Rusko Selo zavičaj moj“, organizatora manifestacije.

Iako je, svi su se složili, rezultat najmanje važan, valja istaći da su pobedu odneli domaćini, ekipa Mesne zajednice. Drugoplasirani su bili kuvari iz JP „Kikinda“, dok je treće mesto pripalo organizatorima, Udruženju „Rusko Selo  zavičaj moj“.Sutra, u ponedeljak, 26. avgusta, od 19 sati, u Domu kulture će svoja dela predstaviti književnica Ranka Tanasić Barlov iz Ruskog Sela koja živi i radi u Beogradu. Na istom mestu, u utorak, takođe od 19 sati, biće priređena izložba slika i stripova meštanina Milivoja Vukojevića.

S. V. O.

Foto: Čedomir Vujanić i Ruskoselski glasnik

Colak-(1)

Pčelari u Kikindi beleže relativno dobre prinose meda – privode se kraju i pripreme za mirovanje

Igor Crnogorac August 25, 2024

Suša nije u velikoj meri poremetila prinose meda i pčelari sa našeg područja beleže od 12 do 17 kilograma izvrcanog meda po košnici. Med dobijen od uljane repice, tamo gde je bilo, bio je dovoljan da pčele dočekaju suncokret koji je glavna paša na ovom terenu, ocenjuje Saša Čolak, iskusni i poznati pčelar iz Banatskog Velikog Sela. Čolak je, takođe, i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, prvi na tom mestu iz Kikinde i okoline.

– Kada je počela suša i suncokret počeo da cveta, mislio sam da će sve izgoreti, što se i dogodilo, ali su pčele uspele da nakupe što im je bilo potrebno i  ja sam zadovoljan – kaže Čolak. – Uz to, godina je prošla bez ozbiljnijih bolesti. Nije bilo ni trovanja jer su apeli urodili plodom, poljoprivrednici su uvažili naše molbe u vezi sa primenom pesticida otrovnim za pčele.

Med je izvrcan krajem jula, početkom avgusta, i pristupilo se utvrđivanju zdravstvenog stanja pčelinjih zajednica. Pripreme za zimu su uveliko u toku, negde su i završene.

– Rešavali su se problemi sa pčelinjim krpeljima, varoom, koja je najgora za pčele. Rade se tretmani, podeljeni su lekovi i pčele su očišćene od štetočina. Sam ću, u svojim košnicama, izvršiti još jedan, kontrolni pregled, eventualno ću dopuniti zimsku rezervu hrane uoči perioda mirovanja i to je kraj poslova pre mirovanja – objašnjava Čolak.

Kada je u pitanju prihrana pčela, ovaj pčelar koji već 38 godina ubira med izuzetnog kvaliteta, kaže da se ne bi usudio da proizvede nešto što ne bi moglo da se nazove medom, te savesno i pametno dodavanje hrane u košnice, bez dileme, ne smatra lošim, na protiv.

– Pčele prihranjujem šećernim sirupom u razmeri 1:1, koji im dajem u obrocima, da bi ih one blagovremeno povukle u saće i potrošile ih u toku jeseni i zime. Pčele prvo jedu hranu koju su poslednje unele. Znači, ako sam rešio da nekoj zajednici dam sirup, on ide ispod meda i u sto odsto slučajeva potroši se već do novembra ili decembra, i tek onda pčele počinju da jedu med. Ako ne obezbedimo prihranu, sasvim sam siguran, nismo samo na gubitku, već i pčelama ne činimo dobro, one mogu, u krajnjem slučaju, i da uginu od gladi.

Kaže da on lično ostavlja od 13 do 16 kilograma meda po košnici i primenjuje formulu po kojoj na 15 kilograma meda dodaje tri litre sirupa. Ne škodi ni da se pčelama za zimu ostavi i do 20 kilograma meda, napominje. Važno je da imaju dovoljno hrane za zimu i za rani prolećni razvoj, kada je potrošnja zimskih rezervi hrane najveća, od marta do početka cvetanja.

Prema neki procenama, na području grada ima oko 300 pčelara sa 12 do 13 hiljada košnica. Kilogram meda se od kuće prodaje za 600 do 700 dinara, dok cena na veliko, što je, kako ukazuje Čolak, dugogodišnji problem, drastično pada, i sada je samo 1,8 evra za kilogram.

S. V. O.

Sasla-susreti-(2)

Uprkos žegama koje su uzrokovale rano branje, grožđe je solidnog kvaliteta

Igor Crnogorac August 24, 2024

Iako se činilo da će rod grožđa biti desetkovan dugotrajnom sušom, na danas održanim Susretima vinogradara i vinara Vojvodine u Iđošu ocenjeno je da će godina, ipak, biti zapamćena kao relativno dobra. Domaćini i gosti su, posle obilaska vinograda, razmenili iskustva i saslušali savete stručnjaka o preradi grožđa u ovim uslovima.

– Mnogo truda uloženo je u vinograde, ali je žega učinila svoje. U grožđu ima previše šećera, ali ne i kiseline i ne možemo očekivati stabilna vina – ukazao je Laslo Horvat, sertifikovani enolog iz Temerina. – Prošla godina bila je kišovita, bilo je i pepelnice, ova je ipak bila dobra, i postoje razlike od parcele do parcele, u zavisnosti od toga koliko je bilo kiše. Na ovakvim skupovima čujemo korisne savete o primeni novih metoda i možemo da napredujemo. Mnogo znači i to da jedni od drugih učimo. Nažalost, vreme je takvo već tri, četiri godine, ako se tako i nastavi, na ovim njivama proizvodićemo banane.

Branislav Brojčin, predsednik Upravnog odbora Udruženja vinogradara i vinara “Šasla”, organizatora već 24. Susreta, kaže da, nažalost, upravo zbog vremenskih uslova, nisu mogli da se odazovu svi koji su pozvani, a to su saradnici iz petnaestak udruženja iz Pokrajine.

– Došli su nam vinogradari iz Temerina, Čuruga, Kljajićeva i iz Novog Bečeja, ostali nisu uspeli jer se trude da što pre sklone grožđe sa ovih visokih temperatura – objašnjava Brojčin. – Ova godina je veoma specifična, i mnogo stariji od mene ne pamte nešto slično. Žege su počele pre dva meseca i sve biljne kulture su sazrele brže. Već je veliki deo vinograda obran, grožđe je prerađeno i sve će biti, verujem, završeno do kraja avgusta. Ne očekujem jako loše rezultate, mislim da će biti osrednji, da će godina biti solidna, sa nešto manjim količinama. Grozdovi su izgubili dosta vlage i to će uzrokovati manje vina.

Udruženje „Šasla“ ima dugogodišnju i uspešnu saradnju sa Gradskom upravom, istakao je član Gradskog veća za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Đorđe Tešin.

– Nadležni sekretarijat već godinama intenzivno sarađuje sa ovim udruženjem koje koristi stručne savete i koordinira svoje aktivnosti sa Gradom u smislu korišćenja podsticajnih mera.Zajedno definišemo mere i vinogradari učestvuju u njihovom kreiranju. Nastojaćemo da još više unapredimo tu saradnju – rekao je Tešin.

Posle razgovora, savetovanja i predavanja organizovanih za vinogradare, Susreti su nastavljeni druženjem uz nadu da će, na „Danima vina“ u februaru vredni iđoški vinogradari i vinari još jednom moći da predstave kvalitetne proizvode.

S. V. O.

 

 

Rusko Selo hramovna slava 5

Velikogospojinski dani u Ruskom Selu od nedelje

Igor Crnogorac August 24, 2024

Programi obeležavanja Slave sela i Hramovne slave trajaće četiri dana i počinju sutra (nedelja, 25. avgust), sportskom manifestacijom. Memorijalni turnir u stonom tenisu „Jovan Raičković“, posvećen osnivaču kluba „Arsenije Čarnojević“ počeće u 9 sati u fiskulturnoj sali osnovne škole. Nastupiće takmičari svih uzrasnih kategorija, od najmlađih do veterana, i ove godine imaće međunarodni karakter jer se očekuju i takmičari iz Rumunije i Mađarske.

U 15 sati, na prostoru sportskog kompleksa kod fudbalskog stadiona, počinje „Pasuljijada“ na kojoj će učestvovati 20 ekipa. U okviru ovog programa biće priređena i mini-olimpijada za najmlađe.

U ponedeljak, 26. avgusta, od 19 sati, u Domu kulture će svoja dela predstaviti književnica Ranka Tanasić Barlov iz Ruskog Sela koja živi i radi u Beogradu.

Sutradan, u utorak, na istom mestu, takođe od 19 sati, biće priređena izložba slika i stripova meštanina Milivoja Vukojevića.

Na dan Crkvene slave, Velike Gospojine, u sredu, 28. avgusta, u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice, biće služena Sveta liturgija.

Memorijalni fudbalski turnir „Marinko Petrović“, u čast dugogodišnjem igraču i treneru i u organizaciji njegovog sina Vladimira, održaće se istog dana, od 16.30 do 18.30. U dvema mlađim uzrasnim kategorijama utakmice će igrati FK ŽAK i FK „Crvena zvezda“ iz Ruskog Sela.

U Domu kulture, od 19 sati, nastupiće članovi Plesnog studija „Jefimija“ iz Ruskog Sela sa gostima, folklornim ansamblima iz Novih Kozaraca i iz Banatskog Velikog Sela.

– Očekujemo veliku posećenost, mnogo gostiju, kao i predstavnike Stare Moldave iz Rumunije sa kojom smo pobratimljeni – rekao je predsednik Saveta Mesne zajednice Rusko Selo, Dušan Marjanović.

Velikogospojinske dane organizuje Mesna zajednica u saradnji sa udruženjima i sportskim organizacijama iz ovog mesta.i pod pokroviteljstvom Grada. Pored meštana i gostiju, očekuje se i dolazak zvaničnika iz Pokrajine i iz Gradske uprave.

S. V. O.

Ju-rok-nostalgija

Mnogo nostalgije u novom programu „Kikindskog leta“: Za neka dobra, stara vremena

Igor Crnogorac August 23, 2024

Svi hitovi yu rok i pop scene osamdesetih i devedesetih godina odjekuju večeras iz dvorišta Kurije u koje su privukli veliki broj Kikinđana. Mnogi od njih stigli su sa decom, i unucima. I sve ih je u neka dobra, stara vremena vratio dvadesettrogodišnji sugrađanin Luka Momčilov, poznati di-džej, koji se za ovaj program, kaže, posebno pripremao.

– Prvo sam, na osnovu svog dosadašnjeg iskustva, izdvojio najveće hitove, na Youtub-u sam tražio pesme sa najviše pregleda, i pričao sam sa roditeljima, bakom i dekom, i prijateljima, i tako sam napravio najbolju listu za večeras. Moji favoriti su „Dva dinara, druže“ i „Kad hodaš“, od „Riblje čorbe“, i to ću, naravno, puštati večeras – rekao je Luka koji je, mnogo pre 21 sata, za kada je bilo zakazano veče „YU Rock nostalgije“, počeo dobrim zvukom da privlači Kikinđane.

Jedan od njih, Vanja Piškin, zadovoljan je, kaže, što je ponuđen ovakav program.

– Sviđa mi se, Kikinda nije mali grad, ima dosta mladih koji bi rado došli na ovakve događaje. Volim i ovu muziku, mada smo mi slušali „Šedous“, „Bitlse“, „Enimalse“, tu vrstu muzike.

Dalibor Stojanović je na veče „dobrih, starih stvari“ stigao sa sinom u naručju.

– U pitanju je taj bit koji se mnogo promenio od devedesetih do sad – tvrdi Dalibor. – Te devedesete nikada neće biti zaboravljene, po mnogim stvarima, pa i po muzici.

Dok Dalibor neće zaboraviti poslednju deceniju prošlog veka, jugonostalgičari će uvek u srcu nositi malo stariju muziku svoje mladosti.

– Uvek sam nostalgična kad čujem ovakvu muziku, „Bijelo dugme“, „Plavi orkestar“, Čolu. Setim se odmah i naše Mikinice i Đorđa Marjanovića, koji nikada neće biti zaboravljen – rekla je Anica Spasić.

U ime organizatora „Kikindskog leta“, Turističke organizacije, poziv da isprate i naredne događaje, sve do kraja avgusta, uputila je Tatjana Vuković koja nam je priznala da je njen favorit bila i ostala Viktorija.

Bez obzira na to da li, u sjajnoj atmosferi u dvorištu Kurije, odjekuju zvuci pesama Olivera Mandića, „Fosila“, „Divljih jagoda“, grupe „Leb i sol“, „Zane“ ili nekog drugog izvođača iz vremena kada je kvalitetne muzike bilo na pretek, i uprkos generacijskim razlikama prisutnih i tome što se nekih izvođača nismo setili iz prve, muzika, ritam ili bit koji vraća u mladost doneli su sjajno raspoloženje. Ako postoji terapija muzikom, ovo veče „YU Rock nostalgije“, više je nego lekovito. Program će trajati do jedan sat iza ponoći, još uvek ima vremena za povratak lepih, zaboravljenih, emocija i da nekom, možda, kažete onaj refren iz hita “Novih fosila”.

S. V. O.

Toplana-radovi-1

„Toplana“ remontuje još jedan deo toplovoda – u toku su radovi u Braće Tatić ulici

Igor Crnogorac August 23, 2024

U drugoj fazi remonta, Javno preduzeće „Toplana“ upravo preduzima radove u Braće Tatić ulici, na trasi između brojeva 8 i 10, što je ukupno 160 metara cevi.

– U Mikronaselju smo, takođe, zamenili 160 metara iza Ritejl parka – kaže direktor „Toplane“, Dušan Marjanović. – Završili smo i rekonstrukciju četiri podstanice, zamenu vitalnih delova, i predstoji nam automatizacija tri podstanice, uz remont kotlarnica u Mikronaselju, u centru, Hajduk Veljkovoj i u ulici Svetozara Miletića, kao i u Banatskom Velikom Selu, uz sitne intervencije na mestima na kojima je uočeno da je to potrebno.

Zahvaljujući redovnom održavanju i obnavljanju toplovoda, i prošla sezona prošla je sa minimalno intervencija, jednom havarijom i nekoliko popravki pojedinačnih priključaka, kaže Marjanović i podseća da se svi radovi finansiraju sopstvenim sredstvima.

Već u septembru će ovo javno preduzeće imati pripremljen plan i program za narednu sezonu.

– Ukoliko uspemo da obezbedimo sredstva, spojićemo potez iza „Univera“ sa delom koji smo radili kod Gimnazije, i završićemo remont u Nemanjinoj od „Etalona“ do Kurije – napominje Marjanović. – U pitanju je magistrala i time bismo završili kompletan „prsten“ jer su prethodno remontovani delovi voda u Vuka Karadžića, Đoke Radaka i u delu Nemanjine ulice.

On dodaje da je, u budućim planovima, povezivanje sa toplovodom zgrade pijace i produžavanje voda u Dositejevoj ulici, prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U prethodnih četiri, pet godina veći deo remonta je urađen, bilo je mnogo manje problema u grejnim sezonama, što je, kako ocenjuje, rezultat dobrog planiranja i rada ovog javnog preduzeća.

S. V. O.

vinograd-Sasla

Susreti vinogradara i vinara Vojvodine u Iđošu – razmena iskustava i saveti stručnjaka

Igor Crnogorac August 23, 2024

Vinogradari i vinari iz čitave Vojvodine srešće se u subotu u Iđošu, u organizaciji Udruženja „Šasla“. Radni sastanak, obilazak vinograda i predavanje neće izostati ni ovoga puta, što je posebno važno u sušnoj godini u kojoj je berba počela dosta ranije, kaže predsednik Upravnog odbora Udruženja vinogradara i vinara „Šasla“, organizatora susreta, Branislav Brojčin.

– Pozvali smo naše članove i predstavnike petnaest udruženja sa kojima sarađujemo. Obići ćemo dva vinograda, u jednom ćemo održati sastanak, sagledati situaciju, razmeniti iskustva kako bismo što uspešnije prevazišli uticaj vremenskih okolnosti na vinograde, i razgovaraćemo o tome šta možemo da preduzmemo u situacijama ovakvih žega i suša – kaže Brojčin.

Na Susrete vinogradara i vinara Vojvodine pozvani su i stručnjaci, profesori sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, iz kikindske Poljoprivredne stručne službe i Gradske uprave, pa je u planu i da se razgovara o predstojećim konkursima. O procesu i tehnologiji prerade grožđa u ovakvim okolnostima, predavanje će održati tehnolog Goran Adžić, stručni saradnik „Šasle“.

– Kako je berba već u toku, mnogi već i prerađuju grožđe, nadam se da će moći da se odazovu svi naši prijatelji i saradnici iz drugih udruženja – dodaje Brojčin.

On napominje da, iako postoje procene da je rod podbacio, prinosi neće biti značajno manji. Takođe, ove godine procenat šećera je veći, ali će se, kako ocenjuje, kvalitet vina održati.

Udruženje vinogradara i vinara „Šasla“ u Iđošu postoji 24 godine i isto toliko organizuje susrete na vojvođanskom nivou. Svakog februara, takođe, organizatori su već tradicionalnih i izuzetno posećenih „Dana vina“.

S. V. O.

JYSK-Bolnica-(3)

Bolnici uručen vaučer kompanije JYSK: biće zamenjene stolice u čekaonicama i ambulantama

Igor Crnogorac August 22, 2024

Povodom otvaranja svoje prodavnice u Kikindi, predstavnici kompanije JYSK danas su Opštoj bolnici uručili vaučer u vrednosti sto hiljada dinara. Bolnica je jedna od ustanova i udruženja iz našeg grada koji su konkurisali za donaciju koju ova trgovina dodeljuje po svom programu društveno odgovornog poslovanja – uključenosti u lokalne zajednice. Ova zdravstvena ustanova odabrana jer je dobila najveću poršku korisnika Instagrama na kojem se odvijalo glasanje.

Zaposleni u JYSK-u ček su uručili zameniku direktora Bolnice, doktoru Vladimiru Pruniću.

– Svaka donacija je dobrodošla. Ovu ćemo iskoristiti da zamenimo stare stolice u čekaonicama, sestrinskim i lekarskim sobama, ambulantama, na Odeljenju hemodijalize i u drugim prostorijama gde je to potrebno – rekao je doktor Prunić.

Svečano otvaranje prvog prodajnog salona u Kikindi ove danske kompanije koja posluje u 51 državi u svetu, zakazano je za sredu, 28. avgust, u 9 sati. Prodajni objekat u Miloša Velikog 54 će, na 1.030 kvadrata, ovdašnjim kupcima ponuditi pun asortiman svojih proizvoda – nameštaja, pokućstva, upotrebnih i ukrasnih predmeta prepoznatljivog, skandinavskog dizajna. Prodavnica će biti otvorena svakog dana od ponedeljka do subote, od 9 do 21 sata.

S. V. O.