Градска кућа и ове године на Бадње вече, отворила је врата коринђашима који су шаљивим песмицама домаћинима су пожелели срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. Више стотина малишана стрпљиво је чекало да коринђају градоначелника Младена Богдана и његове сараднике. Заузврат су добили воће и слаткише.
Међу њима је био и дванаестогодишњи Вања Радин.
-Ја сам мали Бата, отворте ми врата, да вам видим јелку и пољубим ћерку – овако је Вања коринђао. -И прошле године био сам у Градској кући и свидело ми се како изгледа, па сам дошао опет. Коринђам у својој улици код комшија и сакупим пуно слаткиша. Овом обичају се највише радујем.
Анђела Мирков (14) такође, воли да коринђа.
-Прво дођем код градоначелника, а после тога идем у комшилук и код другара. Накупим слаткиша и трудим се да их распоредим, да их не поједем све за једно вече.
Коринђање је обичај који је опстао још једино на северу Баната, те је и наш задатак да га сачувао, рекао је овом приликом градоначелник Богдан.
-Важно нам је да коринђање преносимо на све генерације. Годину у Градској кући почињемо тако што дарујемо нашу децу. Деца нам уносе радост, али и дају мотивацију и снагу и енергију да у свим данима који нам долазе радимо још боље и више. – додао је први човек града.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година. Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.
A.Ђ.
Божић, као један од највећих хришћанских празника заузима посебно место у срцима нашег народа, рекла је Маријана Мирков, чланица Градског већа која је, у име локалне самоуправе, присуствовала догађају.
Обративши се присутнима, и честитајући предстојећи празник, протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, рекао је да је смисао обичаја да, колико год је то могуће, живимо са њима.
Игор Попов, главни уметнички руководилац АДЗНМ „Гусле“, подсетио је да Друштво у овом храму наступа већ пети пут, овога пута са три певачке групе и једним мушким дуетом.
Изузетан наступ свих чланова певачких група у посебној атмосфери Храма увео је све присутне у највећи хришћански празник који се прославља у уторак. У понедељак, на Бадњи дан, од 15 сати у овом, као и у осталим православним храмовима, уносиће се бадњаци који ће, после чина освештавања, бити дељени верницима. Божићно јутрење почеће у 7 сати. Од 9 сати служиће се Света литургија, после које ће се ломити божићна чесница.
Миланка, која се, како каже, бави продајом цвећа, припремила је симболично украшене бадњаке.
На пијаци је данас била и Боса, која каже да долази само два пута годишње, када продаје Ивањске венчиће и бадњаке. На овој тезги бадњаци су, такође, 150 динара, 250 динара је пола килограма ораха у љусци, жито је 100 динара, а жито у саксији украшеној малим бадњаком – 150 динара. Боса је направила и занимљиву божићну корпицу која кошта 500 динара.
Поред бадњака и жита, посебне аранжмане са свим симболима Бадњег дана и Божића пронашли смо код Бориславе.
Према хришћанској симболици, бадњак представља храст који су пастири донели у витлејемску пећину где је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.
Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи. Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст. У Војводини и Хрватској Срби уносе бадњак у кућу.
Следећа акција добровољног давалаштва заказана је за четвртак, 23. јануар.
Тања из Швајцарске:
Милан, пензионер:
Драгослава, пензионерка:
Срећна вам нова година!