После великог успеха на Светском првенству фризера у Паризу прошлог месеца када је, са својим колегама из Новобеоградског фризерског клуба освојила бронзу, Вања Беседеш, мушки фризер из Кикинде, потпуно је покорила конкуренцију на Отвореном шампионату фризера „Никола Бизумић”, одржаном протеклог викенда у Смедереву.
У надметању најбољих из Србије и земаља региона, Вања је освојила титулу Првак Шампионата освојивши злато у чак трима категоријама, „comercial fade cut“-у, „skin fade cut“-у и „street style“-у што јој је, у укупном пласману обезбедило прво место.
– Очекивала сам добар пласман али нисам мислила да ћу да освојим баш сва прва места – каже Вања. – Имали смо ограничено време, од 25 до 35 минута по фризури. У зависности од категорије, радило се на луткама и на моделима.
На овом такмичењу опробала се и у новој дисциплини која не улази у укупан скор, „full fashion look“-у, у којој се стилизује комплетан изглед, и заузела треће место. Њен модел имао је дуге зелене локне, а на избријаном („fade“) делу, израдила му је мандалу.
Вања је, иначе, међу многобројним такмичарима, у двема дисциплинама била једина жена, а на целом Шампионату наступиле су још само три њене колегинице.
Истог дана, први пут, одржан је и ревијални Меморијални Куп “Бранислав Бабић“, у част недавно преминулог председника Савеза фризерских клубова Србије, тренера репрезентације мушких фризера и супервизора такмичења у региону. Овај куп био је хуманитарног карактера, наступио је велики број фризера из земље и окружења и, уплатом котизације, обезбедио опрему за фризерске средње стручне школе.
После изузетно успешне године, Вања и њене колеге су на паузи до краја јануара, када већ почињу припреме за такмичења и, наравно, поново, Светско првенство у Паризу. У међувремену, у свом салону, неуморно улепшава Кикинђане који још увек, каже, највише воле „fade“.
„Труд, рад, упорност и љубав према свом позиву обавезно доносе успех. Овим завршавам једно поглавље и у следећу годину улазим са још више елана и ентузијазма“, поручује шампионка из нашег града.
С. В. О.
На свечаности уручења награда, на Међународни дан детета, говориле су министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и шефица канцеларије УНФПА (Популационог фонда Уједињених нација) у Србији, Борка Јеремић, а награђени радови, међу којима је и Виолина фотографија, чинили су поставку изложбе.
Њен нескривени таленат препознат је, до сада, на сваком такмичењу на који је послала једну од фотографија. Поред дара да уочи и овековечи лепоту тренутка, Виола је сјајна ученица, талентована је за глуму и одлична је спортисткиња – чланица је Драмске групе своје школе која наступа у „Еђшегу“ и тренира одбојку. Иако још увек није одабрала своје професионално усмерење, сигурно је да ћемо се и у будућности радовати њеним успесима, из које год области да долазе.
– На том месту треба да се ослика лоза Немањића. Концерт смо организовали како би сви који то желе могли да дају свој допринос јер ми смо светосавски народ – рекао је јереј Васић. – До сада је, уз помоћ донатора, осликан већи део цркве, урађен је мозаик Господа Исуса Христа у куполи, купљени су полијелеј и нове одежде, и све је то урађено за годину и по дана. Много тога смо већ успели да завршимо и ово је још једна прилика да се, прилозима, сви уградимо у Храм.
Храм Светог Кнеза Лазара посетили су градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града, Душан Попесков.
Последњи део радиће професор Мирослав Лазовић који је осликао и зидове цркве чија је изградња трајала од 1997. до 2004. године. Црква је освештана годину дана касније, па ће, већ следеће године, на Видовдан, обележити две деценије постојања. У овој црквеној општини надају се да ће, до тада, Храм бити у потпуности завршен.
На добротворном концерту одржаном у биоскопској сали, мештанима се обратио градоначелник Младен Богдан.
У програму су наступили Дечији хор „Свети Николај Српски“ који чине деца из Руског Села и Кикинде, солисткиње Хора Анђела Дукатаров и Ксенија Дивљаков, чланови млађе фолклорне групе КУД „Извор“ из Накова и специјална гошћа из Лознице, солисткиња Катарина Васиљевић.
А добри су били сви, међу њима и осмогодишњи Јован Илић.
Јованова другарица из разреда, Леонора Варга, знала је своје писмо напамет.
Доласку Деда Мраза у кочијама и постављању „кутије жеља“ присуствовао је и градоначелник Младен Богдан са сарадницима, који је деци обећао лепа изненађења за Нову годину.
– Ми смо једини град у Србији који има ову лепу акцију, ово је наша најлепша активност у току године, поред беби-пакета и посете првој беби рођеној у новој години – рекао је градоначелник. – Заиста ћемо се потрудити да сваку њихову жељу испунимо јер су сва ова деца била добра, слушала родитеље и заслужила да добију пакетић за Нову годину. Вечерас шаљемо из Кикинде најлепшу слику – слику радости и весеља, а Град ће се и убудуће трудити да наша деца одрастају безбедно и мирно, а родитељима најбоље услове за њихово одгајање. Ове године изненадићемо дечицу и пакетићи ће бити богатији него ранијих година, али нећемо да откривамо, нека то буде наше изненађење.
У „Кутију жеља“ испред Градске куће писма ће малишани узраста до 10 година, моћи да убаце сваког дана до 22 сата, све до 9. децембра. Поред жеље, у писму треба да буду и имена родитеља и детета, адреса и број телефона. Затим следи отварање писама и припремање пакетића које ће добити баш свако дете које је своју жељу у писму послало Деда Мразу. И уз то, изненађење од свог Града.
С. В. О.
Како би се фонд дивљачи сачувао и одржао у доброј кондицији, у зимском периоду важна је правовремена набавка хране за дивљач – кабаста за срнећу и зрнаста за пернату дивљач.
Колико је стање озбиљно, показује и податак да је активна срнећа дивљач, са 650, опала на само 500 јединки. Јако је лош и прираштај зечева, подмлатка је све мање; зечице се коте два до три пута годишње и имају три до пет младунаца, наводи Веселинов и додаје да Ловачко удружење, упркос томе што имају чак 83 активна и посвећена члана, опстаје само захваљујући ловном туризму.
За цело ловиште задужен је и један ловочувар, а у Ловачком удружењу забринути су, кажу, и због опадања чланства. У Иђошу и Сајану има и мање становника, па је, каже Веселинов, и број чланова овог ловачког удружења све мањи.
У међувремену, у свим основним школама на територији града и у свим огранцима Народне библиотеке „Јован Поповић“, за основце и предшколце одржана су предавања и “Совембарски читањци”, а проглашени су и најбољи дечији ликовни и литерарни радови на конкурсу Туристичке организације.
„Свет сова ушара“, квиз знања, биће одржан у Културном центру од 10 сати, а пола сата касније и догађај који се највише ишчекује – “Сова патрола – путем станишта сова ушара” – прво бројање сова уз помоћ чланова Друштва за заштиту птица Србије.
– Програме смо започели научним скупом, али смо, у претходном периоду, укључивали ученике који су код нас у радионицама израђивали копије грбова места која су припадала Дистрикту и на тај начин се упознавали са овим делом наше историје – рекао је Сивчев. – Ово дело не базира се стриктно на историографији, потрудили смо се да представимо повеље, укупно их има пет, које се односе и на Дистрикт, тако и на сам град. Сада су се, први пут, све нашле на једном месту, са упоредним преводима на модеран српски језик и са кратким објашњењима. Дело је капитално због габарита и квалитета, као и због обиља фотографија и информација, и драго ми је што можемо да га понудимо свим грађанима и истраживачима.
Поред Сивчева, Монографију потписују и Драган Белеслић и Владимир Дудић из кикиндског архива. Рецензент, др Борис Булатовић из Архива Војводине, такође ангажован и на Институту за словенску филологију универзитета у Вроцлаву, истакао је да је постојање привилегија које су Срби имали у Хабсбуршкој монархији, као изузетна чињеница, готово потпуно непознато широј јавности.
– Постојање Великокикиндског привилегованог дистрикта је, само на први поглед, податак из локалне историје и потпуно је нерасветљен у јавној културној и политичкој свести код Срба. Ово је једна од тема од изузетног националног значаја јер је подручје Дистрикта, у времену у којем је постојао, уз Потиски крунски дистрикт, био једини простор у Европи који су насељавали Срби, а који је имао некакав вид аутономног статуса у политичком, економском, културном и верском смислу. Оно што делује као маргинално и локално, заправо је важна тема за целокупни српски културни простор – навео је др Булатовић. – Никада се, на једном месту, нису нашле све повеље које се односе и на Дистрикт и на Велику Кикинду. Често се овакви подухвати заврше скромном публикацијом која нема значајан ефекат ни у научној ни у културној јавности, тако да је важно и то да Монографија буде овако капитално дело.
Издавач монографије „Повеље Великокикиндског привилегованог дистрикта“ је Историјски архив, а њено објављивање помогли су Град Кикинда, организација „Српски лоби”, и донатори, Петер Вишњеи и Бојан Пањевић.