Posle velikog uspeha na Svetskom prvenstvu frizera u Parizu prošlog meseca kada je, sa svojim kolegama iz Novobeogradskog frizerskog kluba osvojila bronzu, Vanja Besedeš, muški frizer iz Kikinde, potpuno je pokorila konkurenciju na Otvorenom šampionatu frizera „Nikola Bizumić”, održanom proteklog vikenda u Smederevu.
U nadmetanju najboljih iz Srbije i zemalja regiona, Vanja je osvojila titulu Prvak Šampionata osvojivši zlato u čak trima kategorijama, „comercial fade cut“-u, „skin fade cut“-u i „street style“-u što joj je, u ukupnom plasmanu obezbedilo prvo mesto.
– Očekivala sam dobar plasman ali nisam mislila da ću da osvojim baš sva prva mesta – kaže Vanja. – Imali smo ograničeno vreme, od 25 do 35 minuta po frizuri. U zavisnosti od kategorije, radilo se na lutkama i na modelima.
Na ovom takmičenju oprobala se i u novoj disciplini koja ne ulazi u ukupan skor, „full fashion look“-u, u kojoj se stilizuje kompletan izgled, i zauzela treće mesto. Njen model imao je duge zelene lokne, a na izbrijanom („fade“) delu, izradila mu je mandalu.
Vanja je, inače, među mnogobrojnim takmičarima, u dvema disciplinama bila jedina žena, a na celom Šampionatu nastupile su još samo tri njene koleginice.
Istog dana, prvi put, održan je i revijalni Memorijalni Kup “Branislav Babić“, u čast nedavno preminulog predsednika Saveza frizerskih klubova Srbije, trenera reprezentacije muških frizera i supervizora takmičenja u regionu. Ovaj kup bio je humanitarnog karaktera, nastupio je veliki broj frizera iz zemlje i okruženja i, uplatom kotizacije, obezbedio opremu za frizerske srednje stručne škole.
Posle izuzetno uspešne godine, Vanja i njene kolege su na pauzi do kraja januara, kada već počinju pripreme za takmičenja i, naravno, ponovo, Svetsko prvenstvo u Parizu. U međuvremenu, u svom salonu, neumorno ulepšava Kikinđane koji još uvek, kaže, najviše vole „fade“.
„Trud, rad, upornost i ljubav prema svom pozivu obavezno donose uspeh. Ovim završavam jedno poglavlje i u sledeću godinu ulazim sa još više elana i entuzijazma“, poručuje šampionka iz našeg grada.
S. V. O.
Na svečanosti uručenja nagrada, na Međunarodni dan deteta, govorile su ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i šefica kancelarije UNFPA (Populacionog fonda Ujedinjenih nacija) u Srbiji, Borka Jeremić, a nagrađeni radovi, među kojima je i Violina fotografija, činili su postavku izložbe.
Njen neskriveni talenat prepoznat je, do sada, na svakom takmičenju na koji je poslala jednu od fotografija. Pored dara da uoči i ovekoveči lepotu trenutka, Viola je sjajna učenica, talentovana je za glumu i odlična je sportistkinja – članica je Dramske grupe svoje škole koja nastupa u „Eđšegu“ i trenira odbojku. Iako još uvek nije odabrala svoje profesionalno usmerenje, sigurno je da ćemo se i u budućnosti radovati njenim uspesima, iz koje god oblasti da dolaze.
– Na tom mestu treba da se oslika loza Nemanjića. Koncert smo organizovali kako bi svi koji to žele mogli da daju svoj doprinos jer mi smo svetosavski narod – rekao je jerej Vasić. – Do sada je, uz pomoć donatora, oslikan veći deo crkve, urađen je mozaik Gospoda Isusa Hrista u kupoli, kupljeni su polijelej i nove odežde, i sve je to urađeno za godinu i po dana. Mnogo toga smo već uspeli da završimo i ovo je još jedna prilika da se, prilozima, svi ugradimo u Hram.
Hram Svetog Kneza Lazara posetili su gradonačelnik Mladen Bogdan i predsednik Skupštine grada, Dušan Popeskov.
Poslednji deo radiće profesor Miroslav Lazović koji je oslikao i zidove crkve čija je izgradnja trajala od 1997. do 2004. godine. Crkva je osveštana godinu dana kasnije, pa će, već sledeće godine, na Vidovdan, obeležiti dve decenije postojanja. U ovoj crkvenoj opštini nadaju se da će, do tada, Hram biti u potpunosti završen.
Na dobrotvornom koncertu održanom u bioskopskoj sali, meštanima se obratio gradonačelnik Mladen Bogdan.
U programu su nastupili Dečiji hor „Sveti Nikolaj Srpski“ koji čine deca iz Ruskog Sela i Kikinde, solistkinje Hora Anđela Dukatarov i Ksenija Divljakov, članovi mlađe folklorne grupe KUD „Izvor“ iz Nakova i specijalna gošća iz Loznice, solistkinja Katarina Vasiljević.
A dobri su bili svi, među njima i osmogodišnji Jovan Ilić.
Jovanova drugarica iz razreda, Leonora Varga, znala je svoje pismo napamet.
Dolasku Deda Mraza u kočijama i postavljanju „kutije želja“ prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan sa saradnicima, koji je deci obećao lepa iznenađenja za Novu godinu.
– Mi smo jedini grad u Srbiji koji ima ovu lepu akciju, ovo je naša najlepša aktivnost u toku godine, pored bebi-paketa i posete prvoj bebi rođenoj u novoj godini – rekao je gradonačelnik. – Zaista ćemo se potruditi da svaku njihovu želju ispunimo jer su sva ova deca bila dobra, slušala roditelje i zaslužila da dobiju paketić za Novu godinu. Večeras šaljemo iz Kikinde najlepšu sliku – sliku radosti i veselja, a Grad će se i ubuduće truditi da naša deca odrastaju bezbedno i mirno, a roditeljima najbolje uslove za njihovo odgajanje. Ove godine iznenadićemo dečicu i paketići će biti bogatiji nego ranijih godina, ali nećemo da otkrivamo, neka to bude naše iznenađenje.
U „Kutiju želja“ ispred Gradske kuće pisma će mališani uzrasta do 10 godina, moći da ubace svakog dana do 22 sata, sve do 9. decembra. Pored želje, u pismu treba da budu i imena roditelja i deteta, adresa i broj telefona. Zatim sledi otvaranje pisama i pripremanje paketića koje će dobiti baš svako dete koje je svoju želju u pismu poslalo Deda Mrazu. I uz to, iznenađenje od svog Grada.
S. V. O.
Kako bi se fond divljači sačuvao i održao u dobroj kondiciji, u zimskom periodu važna je pravovremena nabavka hrane za divljač – kabasta za srneću i zrnasta za pernatu divljač.
Koliko je stanje ozbiljno, pokazuje i podatak da je aktivna srneća divljač, sa 650, opala na samo 500 jedinki. Jako je loš i priraštaj zečeva, podmlatka je sve manje; zečice se kote dva do tri puta godišnje i imaju tri do pet mladunaca, navodi Veselinov i dodaje da Lovačko udruženje, uprkos tome što imaju čak 83 aktivna i posvećena člana, opstaje samo zahvaljujući lovnom turizmu.
Za celo lovište zadužen je i jedan lovočuvar, a u Lovačkom udruženju zabrinuti su, kažu, i zbog opadanja članstva. U Iđošu i Sajanu ima i manje stanovnika, pa je, kaže Veselinov, i broj članova ovog lovačkog udruženja sve manji.
U međuvremenu, u svim osnovnim školama na teritoriji grada i u svim ograncima Narodne biblioteke „Jovan Popović“, za osnovce i predškolce održana su predavanja i “Sovembarski čitanjci”, a proglašeni su i najbolji dečiji likovni i literarni radovi na konkursu Turističke organizacije.
„Svet sova ušara“, kviz znanja, biće održan u Kulturnom centru od 10 sati, a pola sata kasnije i događaj koji se najviše iščekuje – “Sova patrola – putem staništa sova ušara” – prvo brojanje sova uz pomoć članova Društva za zaštitu ptica Srbije.
– Programe smo započeli naučnim skupom, ali smo, u prethodnom periodu, uključivali učenike koji su kod nas u radionicama izrađivali kopije grbova mesta koja su pripadala Distriktu i na taj način se upoznavali sa ovim delom naše istorije – rekao je Sivčev. – Ovo delo ne bazira se striktno na istoriografiji, potrudili smo se da predstavimo povelje, ukupno ih ima pet, koje se odnose i na Distrikt, tako i na sam grad. Sada su se, prvi put, sve našle na jednom mestu, sa uporednim prevodima na moderan srpski jezik i sa kratkim objašnjenjima. Delo je kapitalno zbog gabarita i kvaliteta, kao i zbog obilja fotografija i informacija, i drago mi je što možemo da ga ponudimo svim građanima i istraživačima.
Pored Sivčeva, Monografiju potpisuju i Dragan Beleslić i Vladimir Dudić iz kikindskog arhiva. Recenzent, dr Boris Bulatović iz Arhiva Vojvodine, takođe angažovan i na Institutu za slovensku filologiju univerziteta u Vroclavu, istakao je da je postojanje privilegija koje su Srbi imali u Habsburškoj monarhiji, kao izuzetna činjenica, gotovo potpuno nepoznato široj javnosti.
– Postojanje Velikokikindskog privilegovanog distrikta je, samo na prvi pogled, podatak iz lokalne istorije i potpuno je nerasvetljen u javnoj kulturnoj i političkoj svesti kod Srba. Ovo je jedna od tema od izuzetnog nacionalnog značaja jer je područje Distrikta, u vremenu u kojem je postojao, uz Potiski krunski distrikt, bio jedini prostor u Evropi koji su naseljavali Srbi, a koji je imao nekakav vid autonomnog statusa u političkom, ekonomskom, kulturnom i verskom smislu. Ono što deluje kao marginalno i lokalno, zapravo je važna tema za celokupni srpski kulturni prostor – naveo je dr Bulatović. – Nikada se, na jednom mestu, nisu našle sve povelje koje se odnose i na Distrikt i na Veliku Kikindu. Često se ovakvi poduhvati završe skromnom publikacijom koja nema značajan efekat ni u naučnoj ni u kulturnoj javnosti, tako da je važno i to da Monografija bude ovako kapitalno delo.
Izdavač monografije „Povelje Velikokikindskog privilegovanog distrikta“ je Istorijski arhiv, a njeno objavljivanje pomogli su Grad Kikinda, organizacija „Srpski lobi”, i donatori, Peter Višnjei i Bojan Panjević.