Učenice OŠ „Žarko Zrenjanin“ Lena Davidović i Sara Živkov dobile su nagrade za Mali naučni rad u 2024. godini na temu temu „Preko cveta do sveta“. Konkurs je organizovalo udruženje naučnica Srbije „SRNA“ u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam.
– Naše učenice Sara i Lena pisale su naučni rad o „Zastupljenosti fanerofita u flori Deliblatske peščare“ odnosno „Sličnosti i razlike između vegetacije stepe i pašnjaka Deliblatske peščare“. U izradi su im pomogli mentori Lidija Pribelja i David Fic. U okviru istraživanja juna prošle godine posetile se Deliblatsku peščaru, nakon čega su pisale radove koje je komisija svrstala u najbolje. Cilj projekta je promovisanje nauke i osnaživanje, pre svega devojčica, da se bave naučnim radom. Učestvovanjem na konkursu obe su naučile kako se piše naučni rad, upoznale su se sa asistentima i profesorima sa fakulteta i stekle su novo iskustvo – istakla je nastavnica Branislava Dilber Kosić koja ih je prijavila za takmičenje.
Sara je u svom radu opisala najzastupljenije vrste žbunja i listopadnih drveća.
-Drago mi je što je moj rad prepoznat. Iskustvo koje sam stekla puno će mi značiti, kao i to što sam upoznala vršnjake sličnih iteresovanja – kazala je Sara.
Lena Davidović već ima nagradu za naučni rad iz fizike koji je osvojila prošle godine.
– Savete koje sam dobila i sve što sam naučila tokom istraživanja i pisanja rada moći ću da koristim tokom daljeg školovanja. Svako novo znanje je dragoceno i vredno – napomenula je Lena Davidović.
Na konkursu je, sa naučnim radovima, učestvovalo 75 učenika iz 12 osnovnih škola, a projekat je podržao i Centar za promociju nauke .
A.Đ.
– Već smo dobili jednom poklon, imamo i trogodišnjeg Novaka – kaže tata Goran. – Znači nam puno ova vrsta pomoći i to što Grad misli na nas.
Pavle je jedan od 132 mališana, rođenih u protekla tri meseca kojima su danas predstavnici Grada uručili poklon-pakete u tradicionalnoj akciji darivanja novih sugrađana.
– Nadam se da će vam pokloni značiti u prvim mesecima podizanja deteta. Uvek se trudimo da što više novca ulažemo u populacionu politiku, da nas bude što više. I vama hvala na tome – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan, pozdravljajući roditelje.
Danas je svečana sala Gradske kuće najlepše mesto u Kikindi, dodao je Željko Radu, član Gradskog veća.
Samo za ovu vrstu pomoći Grad je, na godišnjem nivou, opredelio oko pet miliona dinara, za oko 500 bebi-paketa i, kako je rečeno, u Gradskoj upravi nadaju se da će, već sledeće godine, izdvojiti još veći iznos za još više novih sugrađana.
Ovo muzičko takmičenje predstavnika do sada najviše gradova – 25, sa ukupno 90 učesnika, direktno će prenositi Prva TV i nekoliko regionalnih TV stanica.
– Srpska napredna stranka je velika politička porodica koja već 16 godina ima ideju i misiju kako treba da izgleda Srbija i koja marljivo radi na ostvarenju tog cilja. Sveta Petka je naša zaštitnica i zaštitnica žena, ona je sto godina počivala i u našoj zemlji i mi smo vrlo ponosni na to što nas ona čuva i prati u ovim vremenima koja su još izazovnija nego što mi to možemo da sagledamo. U ovom trenutku je važno i da negujemo sabornost, jedinstvo i istrajnost u idejama koje nas vode i okupljaju. Svima koji danas slave krsnu slavu čestitam, želim im dobro zdravlje, i želim da im kažem da su naša vrata otvorena za one koji danas žele da čestitaju, a od sutra za sve koji imaju dobre ideje ili imaju probleme koje potencijalno možemo da rešimo – rekla je Stanislava Hrnjak.
U prisustvu velikog broja stranačkih funkcionera i članova, slavski kolač je rezao protojerej Boban Petrović, koji je čestitao slavu domaćinima i svim prisutnima.
– Promenili smo, prvo, način razmišljanja, rada i ophođenja prema ljudima, prema zajednici i porodici, što je doprinelo da imamo ovakve rezultate i siguran sam da ćemo postići još više. Drago mi je što ste se odazvali u ovolikom broju, da budemo zajedno, kao porodica, jer jedino tako možemo da opstanemo – rekao je gradonačelnik Bogdan. – Pozivam vas da se tako i držimo u ovim izazovnim vremenima i sigurno ćemo, u narednom periodu, imati još više uspeha i moći ćemo da odolimo svim iskušenjima koja su pred nama. Mnogo dobrih stvari smo već uradili i tako će biti i ubuduće, i zato je potrebno da budemo jedinstveni
Bogdan je zaključio da je važno da se sledi put koji su zacrtali predsednik Aleksandar Vučić i premijer i predsednik Srpske napredne stranke, Miloš Vučević, kao i da se nastavi borba za našu Kikindu, naše porodice i za našu Srbiju.
Posle radionice o inkluziji i povezivanju predškolskih ustanova i roditelja, druženja i razmene iskustava, posađeno je 30 mladica četinara, što je broj dece kojoj je u Srbiji trenutno potrebna terapija za ahondroplaziju koja, između ostalog, uzrokuje koštane displazije i izrazito nizak rast.
– U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju savršeno smo svesni da, kada oboli dete, boluje čitava porodica i zato smo ovde, da im pokažemo da nisu sami, da je njihova država tu za njih i da ćemo sve uraditi da što manje pate. Na inicijativu predsednika države formirana je Grupa za retke bolesti u Ministarstvu i obolele pomažemo na više nivoa. Sada je u toku akcija podele vaučera za rehabilitaciju, za kupovinu medikamenta i za jednokatnu pomoć, a država sistemski pomaže za lečenje retkih bolesti. Grad Kikinda je pravi primer kako treba da se ophodimo prema porodicama sa decom sa retkim bolestima. Važno je da kažem – oni nisu retki, oni su posebni – rekao je državni sekretar Ministarstva, Radoš Pejović.
On je istakao da je briga države evidentna jer je 2012. godine za retke bolesti ukupno davala oko 130 miliona dinara, a sada je to izdvajanje u iznosu od 7,2 milijarde. Pre 12 godina lečila se samo jedna retka bolest i samo dva pacijenta dobijala su terapiju, dodao je dr Željko Popović, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
– Danas lečimo oko 730 pacijenata sa više od 40 retkih bolesti, što je ogroman napredak – naveo je dr Popović. – Srbija je, u ovom trenutku, među prvim zemljama u Evropi kada su u pitanju neke od terapija. Na osnovu odluke naše komisije, za ahondroplaziju terapiju prima osmoro dece, i imamo zahteve za još 13 do 15 dece. Mislim da ćemo sledeće godine povećati broj pacijenata na terapiji i da ćemo, u narednom periodu, doći do toga da svi kojima je to potrebno, i dobiju adekvatnu i najnoviju terapiju.
Cena terapije za ahondroplaziju, novog leka koji pospešuje rast i razvoj, za jedno dete je 270 hiljada evra na godišnjem nivou.
Davor i Slađana Terzin bili su inicijatori i osnivači udruženja čiji je Slađana predsednik. Njihova petogodišnja devojčica Staša rođena je sa ovim oboljenjem.
– Naša Staša prima terapiju osam meseci i za to vreme je porasla 4,6 centimetara. Deca sa ahondroplazijom porastu godišnje, u proseku, dva do tri centimetra – kaže Slađana Terzin. – To su odlični rezultati i naša lekarka, genetičar dr Mijović u Beogradu, veoma je zadovoljna. U saradnji sa Fondom, našim lekarima i Nacionalnim savezom retkih bolesti Srbije uspeli smo da izdejstvujemo da, od ovog meseca, više ne idemo svakog meseca po terapiju u Beograd, nego će nam ona stizati u našu bolnicu, u kojoj su nam izašli u susret.
Terapija uspešno deluje i kod devojčice Lenke, rekla je njena majka Jelena Hađasija, takođe članica Udruženja.
Danas posađeno drveće je i logo Udruženja, i oplemenilo je prostor za decu u našem gradu. Neka njihov rast simbolično prati razvoj i naše dece, rečeno je na današnjem skupu.
– Upisali smo 50 studenata, od toga su dva studenta na budžetu i 48 je samofinansirajućih, i time smo popunili kvotu predviđenu akreditacijom. Danas će imati i upoznavanje sa nastavnicima i uvodna predavanja – navela je direktorica Škole, Angela Mesaroš Živkov.
Master-studije traju dve godine, posle čega vaspitači dobijaju zvanje strukovni master-vaspitač. Una Rodić iz Zrenjanina ove godine je završila osnovne studije na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta.
– Upisala sam dalje školovanje zbog ličnog usavršavanja. Zaposlila sam se u Predškolskoj ustanovi u Zrenjaninu kao vaspitač. Važno mi je da se nadograđujem i prikupljam nova znanja, kako bih što više toga mogla da prenesem mališanima sa kojima radim – rekla je Una. 
U amfiteatru Škole svečanosti je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala članica Gradskog veća Melita Gombar. U programu su učestvovali studenti sa smera vaspitač za tradicionalne igre i mališani iz vrtića „Miki“ i iz vrtića ustanove „Nikola Tesla“ u Deski u Mađarskoj, sa kojim je visokoškolska ustanova u Kikindi nedavno uspostavila saradnju.