U Galeriji „Tera“ realizovan je projekat pod nazivom „TERA – Interaktivni ART dijalog“ u kom su učestvovali osnovci iz gradskih škola, uključujući i OŠ „6.oktobar“ . Cilj je povezivanje sa omladinom, budućom aktivnom publikom iz lokalne zajednice, kako bi postali ambasadori primera dobre prakse koju Centar za primenjenu umetnost „Tera“ baštini i razvija. U Galeriji su izložene skulpture kikindskih vajara, a zadatak učenika je izrade crtež dela koje im se najviše svidi.
Anđela Dukatarov, učenica petog razreda Osnovne škole „Feješ Klara“ otkrila nam je da je prvi put u Galeriji „Tera“.
-Prostor je jako lep i drago mi je što sam deo radionice tokom koje ću naučiti da slikam ugljem na natron papiru. Ovo je i prilika da vidim skulpture kikindskih vajara i da više saznam o njihovoj umetnosti – saznali smo od Anđele.
Una Krasić, takođe učenica petog razreda škole „Feješ Klara“, odabrala je da naslika skulpturu Igora Smiljanića.
-Skulptura ima puno detalja i zanimljiva je. Volim da slikam i crtam. Prvo put radim sa ugljenom i za mene je ovo novo iskustvo iz kog ću puno naučiti – dodala je Una.
Svi učenički radovi će biti izloženi u Galeriji „Tera“. Izložba je planirana početkom februara i biće prodajnog karaktera, a sakupljeni novac biće poklonjen u humane svrhe. Vajari čije su skulpture izložene istovremeno će biti i članovi žirija koji će proglasiti i podeliti nagrade za najbolje radove.
A.Đ.
Doktorka Injac ukazuje i na to da nije uvek potrebno, sa prvim simptomima, dolaziti u ambulantu.
Dobra vest je da grip, u ovoj sezoni, nije registrovan, kao ni kovid.
Preporuka je da se ova imunizacija izvrši svake godine jer uvek cirkulišu novi sojevi virusa gripa. Imunitet se stvara tri do šest nedelja, a zaštita traje od od šest do 12 meseci.
– Turnir se održava svake godine, za socijalno ugrožene porodice, za decu ili za paketiće. Kada su me iz Organizacije „28. jun“ pitali da li hoću da učestvujem u pripremi, pristala sam, ali pod uslovom da to bude za moje selo. Mnogo sam srećna i ponosna jer sakupljamo novac za 160 paketića, za sve osnovce u mom rodnom mestu. I svaki put kada se ukaže prilika učestvovaću u projektima koji mogu da pomognu mom selu, jer, koliko god da smo daleko i živimo u lepoj i stabilnoj državi, moje srce je uvek u mom zavičaju. Tamo sam odrasla i provela najlepše godine svog života, u tu školu sam išla i sada imam priliku da uradim nešto za đake koji je danas pohađaju – priča Dragana i dodaje da će paketići u školu u Ruskom Selu stići 20. decembra.
– Veoma smo ponosni jer je ovo već deseti turnir i organizovan je u gradu u kojem nas nema puno. I ove godine angažovali smo se radi obezbeđivanja božićnih paketića, sada za mešovitu školu u Ruskom Selu. Nastavićemo saradnju sa Srpskim kulturnim centrom u Drezdenu i u budućim aktivnostima – rekao je Momčilo Ivančević, predstavnik Humanitarne organizacije „28. jun“ u Nemačkoj, institucije čiji je zadatak povezivanje ljudi širom sveta u humanitarnim, socijalnim i filantropskim projektima.
Srpski kulturni centar u Drezdenu počeo je da radi februara ove godine i već ima dvadesetak članova i mnogo planova.
Pobednik sinoć održanog humanitarnog turnira, Milorad Jovanović iz Leskovca, u Drezden je doputovao samo zbog ove humanitarne akcije.
– Ovde ima dosta ljudi sa Balkana i svi sarađujemo, zajedno radimo na različitim projektima – kaže Dragana i ističe da, uprkos tome što sada radi druge poslove, uspeva i dalje da se bavi svojom strukom.
– Prvi put od kada postoji Kulturni centar organizuje se ovakav stručni skup – rekao je Marko Markovljev, v. d. direktor. – Mi se bavimo i muzikom, imamo hor, orkestar i druge aktivnosti, i smatram da je muzičko obrazovanje u najmlađem uzrastu izuzetno važno i za dalje školovanje, kao i za to da se prepozna i poboljša talenat kako bi deca imala priliku da nastave da se bave muzikom. Slične stručne skupove organizovaćemo i ubuduće, kako bismo što više osnažili čitav sektor radnika u muzičkoj kulturi.
Glavni predavač je prof. dr Biljana Jeremić, dirigentkinja hora „Atendite“ Kulturnog centra.
Agendu konferencije osmislila je Aleksandra Stanković, profesorka muzičke kulture, pedagoška savetnica i predsednica Udruženja nastavnika muzičke kulture Srbije, takođe i jedan od predavača.
U ime lokalne samouprave goste je pozdravila Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
Na dvodnevnom skupu u velikoj sali Kulturnog centra, osim na navedene teme, učesnike očekuju i predavanja „Izazovi i prepreke u nastavi školskog orkestra“ i „Primena veštačke inteligencije u nastavi muzičke kulture“. Predavači će biti i Jelena Milićević, savetnik, koordinator i u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu, Marijana Nedeljković, profesor solfeđa i pedagoški savetnik, i Marija Mišić, profesor muzičke kulture i pedagoški savetnik.
Konferenciju je svečano otvorila prva dama Srbije, Tamara Vučić, u prisustvu ministarke za brigu o porodici i demografiji Milice Đurđević Stamenkovski i direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanje Radojević Škodrić.
„Grad Kikinda je uvek tu za one kojima je pomoć najpotrebnija. Izdvajanja iz budžeta za lečenje dece svake godine su sve veća, što pruža mogućnost da se pomogne najmlađima i njihovim porodicama. Zajedno sa Udruženjem “Deca sa ahondroplazijom Srbije” borimo se svakodnevno da svako dete koje boluje od retke bolesti, dobije neophodnu terapiju, i to ćemo i nastaviti“ – izjavio je gradonačelnik.
– U Srbiji ćemo, po ovom projektu, podržati 20 lokalnih samouprava. Ovde smo jer ćemo, od naredne godine, pomagati u poboljšavanju socijalnih usluga za osetljive grupe stanovništva, posebno za žene – rekao je Engel. – Podržaćemo napore Grada da pomogne romskoj zajednici, naročito Romkinjama, da unapredi mogućnosti njihovog zapošljavanja. U Centru za stručno usavršavanje predviđeno je da neke prostorije budu korišćene za savetovalište. Važno je da se čuje više o njihovim potrebama kako bi moglo ciljano da im se pomogne.
Engel je objasnio da se u razgovorima određuju poslednji koraci da bi projekat mogao da zaživi od februara naredne godine. Cilj je i da ova usluga, uz podršku Gradu, postane održiva i dugoročna, da bi mogla da odgovori na sve potrebe građana. Osim toga, sprovodiće se i obuke na temu antidiskriminacije i druge aktivnosti koje će poboljšati pružanje socijalnih usluga, dodao je Engel.
– Cilj projekta je ekonomsko i socijalno osnaživanje žena iz svih osetljivih grupa, ovde konkretno Romkinja, kao i osnivanje Savetovališta za brak i porodicu. GIZ je izuzetan partner, pomaže i u tehničkom i u finansijskom smislu i ovo je prilika za Gradsku upravu da pokaže da je siguran i pouzdan partner, ne samo u ovoj aktivnosti, nego i za buduće saradnje – rekao je Radu.
Cilj je edukacija populacije o samoj bolesti i njena destigmatizacija, upoznavanje pacijenata o lečenju, kao i poboljšanje saradnje dermatologa na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, rekla je dr Branislava Gajić, dermatovenerolog i onkolog u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV), profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, i predsednica Sekcije dermatovenerologa Srpskog lekarskog društva.
– Oboleli mogu da žive i bez psorijaze, ali je potrebno da se to stanje održava. Postoje brojne terapijske opcije, međutim, naši pacijenti, kada jednom dobiju dijagnozu psorijaze kao neizlečive bolesti, odustaju od lečenja. Psorijaza nosi i rizik od drugih oboljevanja i često je udružena sa drugim bolestima – metaboličkim disbalansima – navela je profesorka Gajić i objasnila zašto je neophodno poboljšanje saradnje lekara na različitim nivoima zdravstvene zaštite.
– Kada pacijent dođe na pregled zbog psorijaze, potrebno je da se tačno zna smer kojim se dalje taj pacijent leči, da se napravi dobra klasifikacija – koji pacijenti mogu da se leče u toj zdravstvenoj ustanovi, koji moraju da se šalju dalje, u ustanove u kojima postoje uslovi za efikasniju fototerapiju, koji su kandidati za sistemsku terapiju i, potom, za biološke lekove. Ta komunikacija i put koji pacijent treba da prođe treba da bude sa što manje poteškoća kako bi mu se obezbedili bolji uslovi i olakšao pristup svim mogućnostima za lečenje i kontrolu ove bolesti.
– Većina, ipak, ima blaže oblike koji adekvatno mogu da se leče lokalnom terapijom bez velikih sistemskih rizika. Svi ti različiti modusi terapije kod psorijaze treba dobro da se iskombinuju da bismo postigli optimalnu efikasnost, uz što manje nuspojava. Drugi problem je u tome što su pacijenti dosta inertni jer je psorijaza dugo smatrana neizlečivom, doživotnom bolešću. Zato ih treba motivisati da poboljšaju svoje zdravstveno stanje. Naša želja je da se olakša pacijentu, da se promeni način prepisivanja lekova, da neki, koji se sada prepisuju samo na tercijarnom nivou, budu dostupni i u bolnicama – rekla je profesorka Gajinov.
Ova bolest može da se pojavi u svakoj životnoj dobi, ali se, najčešće, ispoljava kod mladih odraslih osoba. U 30 odsto slučajeva je nasledna, ali ne mora da se ispolji generacijama. Najčešći okidač za njeno pojavljivanje je stres, rečeno je na skupu.
– Nadam se da ćemo, ovim poboljšanjima, našim pacijentima koji imaju jedno od najtežih hroničnih oboljenja u dermatologiji, omogućiti da dobiju najadekvatnije lekove, najbolje lečenje, i da se sam postupak ubrza i pojednostavi. To je i promotivna kampanja, pa će oni koji su na različitim vrstama terapije imati priliku da se informišu i da se uključe u najbolje terapijske modalitete koje, od pre nekoliko godina, možemo da sprovodimo i u Srbiji – naveo je dr Jolić. – Sve više pacijenata je svesno da, i sa ovim oboljenjem, mogu da uđu u remisiju i da poboljšaju kvalitet života. Naša misija je da im to prenosimo jer je veoma važan i psihološki faktor – oboleli su skloni samoizolaciji iz društva i zato je bitno da ih edukujemo i podržavamo i u tom smislu.
Profesorke iz Novog Sada su, sa doktorom Jolićem, danas i pregledali pacijente koji su se javili da učestvuju u ovom projektu i za svakog od njih su razmatrane najbolje terapijske opcije.