Sleduje nam četiri dana praznika, te će i radno vreme prodavnica i javnih službi biti prilagođeno Uskrsu.
Maloprodajni objekti „Univereksporta“, „Ideje“, „Maksija“, „Lidla“, sutra, na Veliki petak biće otvorene do 18 sati. Subota i ponedeljak su redovni radni dani, dok se neće raditi u nedelju na Uskrs.
Tokom četiri dana praznika dežura ambulanta u Drugoj zdravstvenoj ambulanti koja će raditi od 7 do 19 časova, dok će lekari u Hitnoj službi dežurati 24 sata. Od petka, zaključno sa ponedeljkom u Dečijem i Školskom dispanzeru radno vreme biće od 9 do 17 sati.
U Javnom prevozu „Autoprevoz“ u petak, nedelju i ponedeljak autobusi će prevoziti putnike po rasporedu od nedelje. Polasci i dolasci autobusa u subotu su po redovnom voznom redu.
I u JP “Kikinda” za vreme uskršnjih praznika radiće se po izmenjenom rasporedu. Neradni dani su počev od petka 18, zaključno sa ponedeljkom 21. aprilom.
Parkiranje u zoniranim delovima grada neće se naplaćivati 18, 19. i 21. aprila.
Službe vodovoda i kanalizacije dežuraće tokom praznika 24 sata, a za sve informacije ili eventualne kvarove na usluzi je broj Pozivnog centra 062/88-44-888.
Gradska pijaca u Kikindi će u petak, subotu i ponedeljak raditi uobičajeno, dok će u nedelju, za dan Uskrsa biti zatvorena.
Radne jedinice „Pošte“ na teritoriji grada neće raditi na Veliki petak, dok će u subotu, od 8 do 14 sati, biti otvorena glavna Pošta. Neradni dan je i u ponedeljak, a od utorka sve radne jedinice rade uobičajeno radno vreme.
A.Đ.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je značaj ovakvih edukativnih događaja za profesionalce u socijalnoj zaštiti, kao i dobru saradnju lokalne samouprave sa partnerskim organizacijama.
Srđan Barac, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naglasio je da je trgovina ljudima i globalni i lokalni problem i da profesionalci koji rade na terenu igraju ključnu ulogu u procesu zaštite.
On je dodao da je u prethodnoj godini formalno identifikovana 71 žrtva, što je najveći broj do sada, kao i da je više od 500 osoba dobilo neku vrstu podrške iz sistema socijalne zaštite. Šesnaest žrtava prošlo je kroz skloništa, a u toku je i uspostavljanje kapaciteta za smeštaj dece.
Robert Bu, vođa tima GIZ-ovog projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, istakao je da je poseban fokus stavljen na žene i devojčice kao najugroženije kategorije.
Predsednica Društva, Silvija Tosegi, nije krila zadovoljstvo uspelom organizacijom i odzivom.
Najbolji rad na temu uskršnjeg zeke izradila je Žoka Kormanjoš iz Sajana, koja je kao prvu nagradu dobila živog zeca, poklon stalnog donatora manifestacije, Lajoša Kaboka. Prvo mesto za najlepše ukrašeno jaje pripalo je Atili Vargi, takođe iz Sajana, koji je dobio poseban uskršnji poklon.
Osim izložbe, program je obuhvatio i tradicionalne uskršnje igre – traženje sakrivenih jaja i nadmetanja sa drvenim jajima. U sali Doma kulture održan je scenski program u kojem su nastupili domaćini, mališani iz vrtića „Medenjak” i iz Osnovne škole „Mora Karolj”, i mnogobrojni gosti: Plesni studio „Step Up” iz Kikinde, Ženski hor Udruženja „Taviroža” iz Sente, KUD „Mokrin”.
– Sjajno je što smo imali mnogo i učesnika i posetilaca – rekla je predsednica „Delibaba“. – Naš cilj je da negujemo tradiciju i da je prenosimo na mlađe generacije, da nauče kako su se nekada farbala jaja u lukovini, kako su se spremali šunka i veliki uskršnji kolač, kako je izgledao praznik u našim domovima. Na izložbi je bilo puno jaja farbanih upravo na tradicionalan način. Mladi prihvataju stare običaje i to je ono što nas najviše raduje – rekla je Tosegi.
Ovogodišnje „Uskršnje narodne igre“ u Sajanu još jednom su dokazale da zajedništvo, kultura i duh tradicije žive zahvaljujući entuzijazmu meštana i gostiju, pre svega najmlađih i najmaštovitijih.
S. V. O.