Град

zorica-despotov-biblioteka-(2)

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ обележен је Међународни дан дечје књиге, 2. април и 220 година од рођења Ханса Кристијана Андерсена. Заједно са песникињом за децу Зорицом
Деспотов основци школе „Јован Поповић“ разговарали су о чаролији књига.

-Са децом сам причала о томе које бајке читају, да ли уопште читају, шта им свиђа, шта су научили из бајки. Бајке су суштина живота и важне су у одрастању сваког детета. Уче нас да разликујемо добро од злог и даје нам наду да добро увек побеђује. Моја омиљена бајка је „Успавана лепотица“, мада су све сјајне – истакла је Зорица Деспотов.

Овај дан слави љубав према читању и подстиче децу да открију свет маште кроз писану реч, навела је в.д. директорица Народне библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.

-Жеља нам је да ширимо културу и љубав према књизи, да покажемо да је она једнако занимљива, а кориснија је много од телефона и модерних технологија. Трудимо се да обележимо све важне датуме и да подсетимо на све важне писце који су обликовали свет и књижевност до данас. Трудимо се да подстичемо љубав према читању, књизи, библиотеци и развијање писмености – додала је Бркин Трифуновић.

Из Библиотеке подсећају да је ова година у знаку јубилеја, 180 година од оснивања, те ће и програми бити усмерени на значајну годишњицу.

А.Ђ.

jezero-svlacionice-(4)

Комплетна реконструкција свлачионица за дворанске спортове у Културно-спортском центру „Језеро“ је у самом финишу. У то су се уверили Младен Богдан, градоначелник и Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину који су у пратњи в.д. директора Марка Ракина посетили „Језеро“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-По завршетку посла свлачионице ће бити модерне и по стандардима и сигурно ће допринети квалитетнијем бављењу спортом свима који користе халу Културно – спортског центра. Осим наших спортиста ту су и гостујући који долазе на разне спортске турнире и утакмице – истакао је градоначелник Богдан.

Темељна реконструкција прва је овакве врсте од када је изграђен објекат.

-Важно је било да се свлачионице адаптирају, првенствено због спортиста који тренирају у нашим клубовима, али ће нам ова инвестиција омогућити да можемо да се кандидујемо за озбиљна такмичења. Сада ће и овај простор бити уређен по најмодернијим стандардима. У разговору са извођачем радова сазнали смо да ће посао врло брзо бити завршен – навео је Младен Богдан.

Средства је обезбедила Покрајинска влада.

-Инвестиција је вредна нешто више од 11 милиона динара. Хвала нашим партнерима у Покрајини, али и у Републици који нас подржавају и помажу нам да унапредимо све сегменте живота у граду.

Реконструкцијом су обухваћене три свлачионице. Радови подразумевају постављање нових плочица, санитарије и ПВЦ столарије.

А.Ђ.

smeh

Данас, 1. априла, обележава се Светски дан шале. На овај дан људи се традиционално шале једни другима и забављају смишљањем безопасних смицалица и објављивањем лажних новости.

Најранија повезаност између 1. априла и смишљања шала јавља се у Чосеровим Кантерберијским причама из 1392. године.

По једној верзији, 1. април као Дан шале настао је када је у 16. веку померен дан Нове године са 25. марта на 1. јануар.

До тада се у многим европским градовима Нова година обележавала 25. марта, а славље је трајало седам дана, односно до 1. априла.

Према том тумачењу, они који су прихватили нови датум као дан Нове године збијали су шале са онима који су га и даље обележавали до 1. априла.

У 18. веку се за овај дан сматрало да води порекло још од библијске личности Ноја.

Према чланку из једних енглеских новина објављеном 1789. године, тог датума је Ноје први пут послао голубицу, прерано.

Панорама, телевизијска емисија на Би-Би-Сију, 1957. године је објавила познату првоаприлску шалу о томе како Швајцарци врше бербу шпагета са дрвета, када се велики број гледалаца се јављао редакцији како би сазнали како могу сами да узгајају своје шпагете.

Бургер кинг је 1998. године у САД објавио рекламу о хамбургерима за леворуке, који су направљени тако да им садржај цури с десне стране.

Гардијан је у додатку 1977. године објавио чланак који је похвално писао о измишљеном одмаралишту и његова два острва Аперкејс и Лоуеркејс, главном граду Бодони и о његовом вођи Генерал Пику.

Заинтересовани читаоци су били разочарани када су сазнали да су сва места измишљена, а да су њихова имена узета као термини из типографије.

Неки догађаји који су се заиста дешавали 1. априла, често су прихватани са неверицом, као када је Иран 1979. године прогласио 1. април Даном републике, а до данас многи не верују да је то стварни празник.

У данском граду Албертслунду 2009. године је једна школа замало изгорела до темеља јер ватрогасци нису веровали да су прва два позива била права.

dobrovoljni davaoci

На јучерашњу акцију добровољног давања крви Црвеног крста и Завода за трансфузију крви Војводине дошла су 63 потенцијална даваоца од којих је 58 и дало драгоцену течност. Међу њима је било 14 жена, а четири суграђанина крв је даривало први пут.

Прилику за овај хумани чин Кикинђани ће поново имати у уторак, 15. и у понедељак, 28. априла.

biblioteka

Месна библиотека у Башаиду ће сутра, 1. априла у 10 сати бити препуна смеха и забаве на традиционалној „Априлијади“. Програм обухвата маскенбал за прваке, књижевни кутак са препорукама најдуховитијих књига, зид смеха са шаљивим порукама и веселе поруке
пријатељства на балонима.

Малишане очекује и весели квиз, а најбољи виц или шала донеће титулу „Смехотворца“.

Већ наредног дана , 2. априла Народна библиотека „Јован Поповић“ обележиће Међународни дан дечје књиге. У 10 часова уз гостоваће песникиње за децу Зорице Деспотов.

Малишани ће имати прилику да уживају у дружењу са ауторком, упознају њене стихове и разговарају о чаролији књига. Овај дан слави љубав према нчитању и подстиче децу да открију свет маште кроз писану реч.

 

mladen-bogdan-7

Потресне слике из Приједора, након катастрофалних поплава, обилазе регион.

“Приједор и његови грађани пролазе кроз велика искушења, али знамо да је снага једног града у његовим људима. Вода може узети много, али не може однети храброст, одлучност и дух заједништва. У овим тешким тренуцима, Кикинда стоји уз вас – не само речима. Знамо да ће Приједор устати, као што је и раније устајао, снажан и непоколебљив. Свака кап зноја уложена у обнову, свака пружена рука помоћи, свако охрабрујуће слово – то су темељи на којима ће се град поново уздићи. Будите јаки, јер нисте сами”- поручио је градоначелник Младен Богдан у писму подршке овом братском граду у Републици Српској.

Aljona-(7)

Аљона Шчетинина је из Сибира, из Кемерова – града са више од пола милиона становника, смештеног око 300 километара – ту, поред, по руским релацијама – од Новосибирска. У Кикинду је први пут стигла пре шест година, са сином Николом, и то – због љубави. Одлично прича српски, каже да је Кикинђанка и да одавде не планира никуда да иде.

Пре тога никада није била у Србији, а највише ју је изненадило што, каже, нема зиме.

– Када сам овде видела мраз први пут, послала сам фотографију сестри, а она ми је одговорила: „Па, то је само иње, то није зима!“ Температура се овде друкчије осећа. Прве моје зиме у Кикинди било је минус десет, гледала сам потпуно умотане људе, само су им очи вириле, а ја сам била у танкој јакни, без капе. Али, сада сам се већ навикла на топлију климу и, када одем у Русију, јако ми је хладно – прича Аљона.

Људи су, каже, срдачнији и више се окупљају него у њеној домовини.

– Иако смо сличног менталитета, постоје разлике. Људи се овде више друже и спремни су да помогну једни другима. Такође, одрасли брзо успостављају контакт са децом својих пријатеља и познаника – у Русији је дистанца много већа – објашњава Аљона и додаје да је приметила да мушкарци овде очекују више послушности од жене и деце него што је то уобичајено у Русији.

Никола, који је овде стигао као ученик првог разреда, брзо се уклопио. Посебно му је лако ишла математика, јер је у Русији тај предмет обимнији, каже Аљона.

– Једина ствар која га је зачудила било је то што има мало распуста. Ми их имамо четири. И инсистира да га зовемо Никола, иако му је име Николај. На контролном се тако потпише, а наставници му само додају „ј“ – смеје се Аљона. – Потпуно се прилагодио.

У биоскоп на -38 степени

Аљона у Русији има две сестре, мајку и старијег сина Максима који је на факултету. Отац јој је трагично настрадао, веома млад. Иначе, право име јој је Јелена, тако јој пише у документима, али за све је, одувек, Аљона. То је, каже, био неки компромис између маме и тате. Иначе је средње дете, оно борбено, а једина потешкоћа коју има у Србији је то што још увек има статус туристе. Да би била држављанин, објашњава, мора прво три пута да добије привремени боравак у трајању од по годину дана, а потом и стални боравак, и тек након тога може да аплицира за држављанство. Ипак, све то је не спречава да се осећа као Кикинђанка и да се, рецимо, чуди руским туристима који долазе да гледају сове.

– Јако ми се свиђа што се овде задржао обичај коринђања, у Русији тога више нема. Мој Никола је одушевљен, после једног коринђања, добио је толико слаткиша да није могао све да их понесе – прича Аљона.

Уз српску културу, заволела је и храну, посебно бурек. Примећује и да слично правимо роштиљ, али су ражњићи, напомиње, у Русији маринирани и много већи, а хлеб има друкчији укус и четвртаст је.


Много воли наш пасуљ који се у Русији не припрема као главно јело, него га има, углавном, у салатама. Њена мајка, каже, припрема рагу од свог могућег поврћа у који може да се дода пасуљ уместо кромпира. Додаје да Руси сваку супу праве са кромпиром, а имају и супу од сувог грашка са димљеним месом. Од традиционалних јела, највише воли сољанку – густу чорбу са различитим врстама меса, и димљеним, кобасицама, маслинама и поврћем. Приликом сервирања, у њу се додаје павлака и парче лимуна.

Аљона примећује и да су неке ствари у Србији скупље него у Русији. Чак су и руске чоколаде овде дупло скупље, каже. Недостају јој руски овсени кекс и пржена хељда, која се у њеном крају припрема онако како се овде спрема пилав.

Време у Србији користи и за креативан рад. Веома је вредна, и воли да шије и прави лутке и украсне предмете, а уметничку црту има и Никола. Сматра да свако ко жели да ради, може да нађе посао, где год да је.

Аљона је, иначе, пре неколико година, приликом боравка у Русији, понела титулу мисице Кемеровске области.  Пријавила ју је другарица, а пристала је, каже, јер је такмичење било организовано у добротворне сврхе.

Кикинду види као мирно место које јој изузетно прија након живота у великом граду.

– Кикинда ми се јако свиђа – мирна је, лепа и одлична за одрастање деце. Имам много пријатеља овде.

Љубав ју је довела у Кикинду, а данас не може да замисли да одавде оде. Мир који је пронашла за њу је непроцењив.

С. В. О.

disko

Трагичан пожар у Северној Македонији подстакао је предузетнике у Кикинди да провере како се у граду поштују мере заштите од пожара у угоститељским објектима.

Иницијатива је потекла од председника Општег удружења предузетника Кикинда, Синише Пашића и јуче је одржан састанак са Павлом Рајковим, начелником Полицијске управе Кикинда, и Зораном Будишом, начелником Одељења за ванредне ситуације. Тема је била примена прописа дефинисаних Правилником о техничким нормативима за заштиту угоститељских објеката од пожара.

Како је истакао Пашић, акценат је стављен на примену свих прописаних мера које се контролишу инспекцијским надзором.

– Хтели смо да, још једном, прегледамо све одредбе Правилника који је на снази од 2019. године и којег се наши угоститељи придржавају. Контролама је обухваћено све – од исправности противпожарних апарата до евакуационих излаза. У угоститељским објектима  у Кикинди примењују се прописане мере, редовно се провера исправности опреме и спремни су за контроле – поручио је Пашић.

Правилник о техничким нормативима за заштиту угоститељских објеката од пожара, између осталог, прописује: грађевинске мере заштите, обезбеђене и проходне евакуационе путеве, исправне електричне инсталације, функционалне системе вентилације, грејања и контроле дима, системе за узбуњивање и гашење пожара, доступност ватрогасним возилима.

Примену прописа надзиру инспектори Министарства унутрашњих послова, а за њихово непоштовање предвиђене су казне и до три милиона динара.

С. В. О.

(Фото: Pixabay, Kikindski portal, Goldfinger-wikipedia)

antibiotici

О неправилној и често неоправданој употреби антибиотика, као и опасностима које она носи за наш портал говорила је др Наташа Недељков Тешин, специјалиста микробиологије са паразитологијом, начелница Центра за микробиологију Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.

– Антибиотици, који се користе у лечењу бактеријских болести, све више се користе неправилно, а често и неоправдано. Ова примена односи се како на оралну употребу, тако и на примену антимикробних лекова локално у виду масти, кремова, капи и слично. Такође, велики број људи не користи антибиотике на правилан начин, не придржавајући се упутства лекара. Често их користе краће или дуже, дозе и фреквенција употребе често није по инструкцијама лекара и фармацеута.  Неопходно је да се ове навике искорене што пре.

Како се, у здравственој пракси, препознаје разлика између вирусне и бактеријске инфекције и када су антибиотици заиста потребни?

Пре почетка примене антимикробног лека неопходно је да лекар, по потреби, уради додатне микробиолошке и биохемијске анализе, како би утврдио етиолошки узрок болести и, на основу тих резултата, одредио даљу терапију. Антибиотици се користе искључиво за лечење инфекција изазваним бактеријама, као и код вирусних инфекција које су се накнадно закомпликовале бактеријским узрочником, што се назива „бактеријска суперинфекција”. Вирусне инфекције (највећи проценат инфекција је без симптома и знакова болести) лече се симптоматском терапијом (лекови за снижавање температуре, против болова, за лакше искашљавање…). Само лекар може проценити о каквој инфекцији је реч.

Како неправилна употреба антибиотика доводи до развоја антибиотске резистенције?

Бактерије су веома паметне када је у питању преживљавање у присуству антибиотика. Оне су склоне мутацијама које доводе до развоја резистенције (отпорности) на антибиотик. На тај начин настаје резистенција на један, два или више антибиотика, када говоримо о мултирезистентним сојевима.

Које су краткорочне, а које дугорочне последице прекомерног коришћења антибиотика по организам?

Антибиотици, нарочито уколико се неправилно користе, могу изазвати различита нежељена дејства – од мучнине, дијареје, осетљивости на сунце, па све до оштећења тетива, нерава и тешких алергијских реакција. Од рођења детета организам настањује велики број различитих микроорганизама, нарочито бактерија, што називамо микробиота. Највећи број бактерија чини микробиоту црева. Коришћењем  антибиотика ми уништавамо нашу микробиоту или такозване добре бактерије које спречавају размножавање патогена, утичу на формирање имуног система, нарочито у цревима, имају многе метаболичке функције и тако даље.

Које инфекције више не реагују на стандардне антибиотике због њихове прекомерне употребе?

Постоје многи бактеријски сојеви који су отпорни на дејство антибиотика. Такав један сој је бактерија Staphylococcus aureus или MRSA. Она је резистентна на све доступне пеницилине и цефалоспорине, а изазива различит спектар инфекција. Од гнојних инфекција коже, поткожног ткива, ока, уха до инвазивних инфекција као што су сепса, менингитис …

Да ли је могуће да организам створи такву резистенцију на антибиотике да они више уопште немају дејство?

Резултат некритичне употребе антибиотика, као и некритична примена у болничким срединама, је пораст отпорности бактерија на примену антибиотика у терапији. Антибиотици и други антимикробни лекови престају да буду ефикасни, па је инфекције тешко или немогуће лечити, чиме се повећава ризик од ширења болести, развоја тешког облика болести, па и смрти. Ова отпорност постала је алармантна последњих неколико деценија, нарочито у југоисточној Европи, где спада и Србија. Крајњи исход отпорности су смртни случајеви најтежих, хоспитализованих пацијената који су оболели од инфекција изазваних отпорним микроорганизмима и за чије лечење више не постоје терапијске опције, односно ниједан доступан антибиотик на нашем тржишту не може да уништи бактерију узрочника инфекције. Тај број смртних случајева у целом свету је око пет милиона годишње, а процена је да ће до 2050. он бити 10 милиона за годину дана, по подацима Светске здравствене организације.

На који начин злоупотреба антибиотика утиче на здравље деце и имунитет у каснијем животу?

Употребом  антибиотика, уништавамо нашу микробиоту, нарочито микробиоту црева. Она има кључну улогу у формирању имуног система деце, а да би се обновила након антибиотске терапије, потребне су и године. Зато се, заједно са антибиотицима, у терапији користе и пробиотици.

Каква је ситуација у Србији у погледу свести о правилној употреби антибиотика? Да ли се пацијенти довољно едукују о томе?

Мислим да пацијентима треба више скретати пажњу о важности правилне употребе антибиотика у току терапије. Такође је неопходна контрола њихове употребе у пољопривреди, сточарству и ветерини. То је, такође, начин на који се резистенција међу бактеријама шири.

Које мере можемо предузети као појединци и друштво како бисмо спречили злоупотребу антибиотика?

Свако од нас може дати мали допринос. Слушањем савета лекара, упутстава фармацеута, прањем руку и одржавањем хигијене. На тај начин дајемо свој допринос спречавању настанка бактеријске резистенције и ширењу резистентних сојева бактерија у популацији.

Србија у врху земаља по антибиотској резистенцији

Улога микробиолошке лабораторије при ЗЗЈЗ Кикинда је да спроводи тестирање осетљивости изолата на антибиотике, према интернационално прихваћеним методама, и да прати резистенцију бактерија на њих, каже др Недељков Тешин.

– Када је наша земља у питању, статистика је поражавајућа. Србија је, са државама региона, у врху земаља по проценту резистентних сојева бактерија на антибиотике. По том питању, најбоље котиране су скандинавске земље, где је и употреба антибиотика најстроже контролисана – каже др Тешин.

С. В. О.

 

 

OIP-(11)

Ученици основних и средњих школа на територији града друго полугодиште похађају, најблаже
речено, шаренолико. Од тога да часови трају 45 и 30 минута, до тога да уопште немају наставу. Од 1.070 просветних радника 130 је и даље у тоталној обустави. У жељи да истражимо како се одвија настава у свим основним и средњим школама позвали смо свих девет сеоских и десет градских школа и сазнали како су радили ове недеље.

Школа „Јован Поповић“ са ђацима ради 30 и 45 минута, а у току је и надокнада пропуштених
часова. У овој образовној установи ниједног момента није било престанка рада и највећи део
просветног кадра радио је пуну минутажу од 20. јануара када је почело друго полугодиште.
У Основној школи „Ђура Јакшић“ учитељи и наставници држе часове 45 и 30 минута и више је оних који раде уобичајено. Започета је и надокнада часова која ће према садашњој динамици бити завршена до краја месеца.

„Вук Караџић“ има три запослена који часове држе 30 минута, а сви остали раде уобичајених 45
минута. Надокнада почиње наредне недеље и то часова за оне запослене који су две недеље у
фебруару били у тоталној обустави. Ове недеље у ОШ „Фејеш Клара“ већина наставног кадра има часове од 45 минута. Мањи део је у тоталној обустави. Поред тога започета је и надокнада часова које су ученици изгубили с обзиром на то да у једном периоду није било наставе из појединих предмета и код појединих учитеља.

И у „Светом Сави“ часови из већине предмета и код учитеља су у трајању од 45 минута. Мањи део
наставника је и даље је у тоталној обустави. Започета је и надокнада пропуштеног градива.
Од 44 наставника и учитеља у ОШ „Жарко Зрењанин“, шест је у обустави. Ради се 30 и 45 минута, а надокнада није почела с обзиром на то да у план треба да буду уврштени и просветари који и
даље не држе часове.

У рускоселској школи „Глигорије Попов“ часови су 30 и 45 минута, а при крају је и надокнада
часова. У тоталној обустави ова школа била је седам дана и до 4. априла надокнадиће се
пропуштено. Ученици школе „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима имају часове од 30 минута. Надокнада није почела, а обустава је била током једне недеље у фебруару.

Наковчани у школи „Петар Кочић“ од почетка недеље имају часове у трајању од 45 минута.
Започета је и надокнада градива, а реализују се и све ван наставне и допунске активности.
Од свих наставника и учитеља у ОШ „Славко Родић“ у Банатском Великом Селу двоје држи часове 30, а остали 45 минута. У овом месецу нема надокнаде пропуштеног.

У најмањој школи „Братство-јединство“ из Банатске Тополе 15 просветара је у обустави, а свега
петоро ради и то држе часове 45 минута. Надокнада ће почети тек када сви који држе часове буду
почели са радом. Школа „1. октобар“ има часове у трајању од 30 и 45 минута. Надокнада још није започета, а у овој школи читав фебруар већина наставника и учитеља била је у обустави.

У иђошкој школи „Миливој Оморац“ шест просветних радника је у обустави, а остали држе часове од 30 и 45 минута. Ни у овој школи још увек се не надокнађује пропуштено.
Највећа сеоска школа „Васа Стајић“ из Мокрина у највећој мери има часове од 30 и 45 минута.
Почела је и надокнада часова. У ОШ „Мора Карољ“ из Сајана часови од почетка другог полугодишта трају 45 минута и ово је једина школа на територији града која је константно радила у пуном обиму.

Када је реч о средњим школама ситуација је другачија.

У Економско-трговинској школи наставни кадар је у делимичној обустави. Већина, 28 професора
не ради, а 19 их држи часове у трајању од 45 минута. Надокнада није почела, а сваког дана у
школи се прави распоред часова за наредни. И у Гимназији „Душан Васиљев“ је делимична обустава. Професора који не држе часове је више у
односу на оне који раде, тако да није могуће започети са надокнадом.

У Техничкој школи од 73 просветна радника, 26 држи часове у трајању од 30 минута. Практична
настава одвија се несметано, међутим око 60 одсто матураната не долази на часове које имају.
У ССШ „Милош Црњански“ сви професори су у обустави.

Р.К.