Град Архиве | Страница 10 од 315

У Накову очишћене дивље депоније: Упућен апел свима да воде рачуна о средини у којој живе

Aleksandra Djuran новембар 2, 2025

У Накову је организована акција чишћења дивљих сметлишта, која су формирана на више локација. Члан Савета Месне заједнице Бранислав Чубрило и градоначелник Младен Богдан на лицу места уверили су се како напредује санација.

-Очишћена је локација коју зовемо „Мали гај“. На овом месту настала је огромна депонија и она се налази практично у селу јер је преко пута прве куће. Уређено је и друго сметлиште у селу. Овом приликом желим да апелујем на све да не бацају отпад на местима која нису предвиђена за то. Село треба да буде чисто, уређено и лепо, јер ми живимо у њему. Неопходно је да сви схвате да сви морамо да дамо свој допринос како би Наково имало здраву околину, а стварањем дивљих депонија то је немогуће – истакао је Чубрило.

Град и Месна заједница посвећени су да очувају животну средину и преузимају одговорност за уклањање постојећих сметлишта.

-Опсежном акцијом локалне самоуправе и комуналних инспектора рекултивишемо дивљу депонију у Накову, а уредићемо и све остале. Наш циљ је да сва села, али и локације у граду буду очишћене од отпада и разног смећа које се баце. Апелујем на све мештане села и града да не стварају сметлишта. Сви који виде да се отпад баца на местима која нису предвиђена за то треба да се одваже и пријаве надлежним инспекцијама. Ангажовање механизације и неопходних ресурса за уклањање смећа пуно кошта и важно је да сви будемо сагласни у томе да се не дозволи стварање дивљих депонија. Верујем да свима ово смета и сви ми треба да се потрудимо да нам град и села буду што чистији и лепши – прецизирао је Младен Богдан.

Градоначелник Богдан најавио је и чешће контроле како би се спречило настајање дивљих сметлишта уз примену законских одредби и кажњавање.

Школа „Фејеш Клара“ добиће ново рухо: Ускоро почетак комплетне реконструкције

Jelena Trifunović новембар 2, 2025

Ускоро почиње обнова једне од најлепших и најстаријих школских зграда у граду – ОШ „Фејеш Клара“. Захваљујући усвојеном ребалансу буџета и обезбеђених, из покрајинске касе, 100 милиона динара почетних средстава, град покреће јавну набавку, а реконструкција ове школе једна је од највећих инвестиција у области образовања у последњих неколико година. Укупна вредност радова процењена је на око 400 милиона динара.

– Кренули смо у поступак јавне набавке и све иде динамиком коју смо планирали. „Фејеш Клара“ ће бити обновљена у потпуности, а радови ће обухватити сваки сегмент – од конструкције и инсталација до унутрашњег уређења. Циљ је да ученици и наставници добију савремену, безбедну и лепу школу, достојну свог дугог образовног наслеђа – рекао је члан Градског већа задужен за образовање Тихомир Фаркаш гостујући у подкасту Кикиндског портала.

У току су припреме за прерасподелу одељења и обезбеђивање привремених учионица. Простор са пијачнe стране зграде већ је у плану да прихвати млађе разреде, док ће се за више разреде тражити најбоље привремено решење.

– Имамо пет учионица које би у две смене могле да обухвате десет одељења нижих разреда. Ради се о простору који ће бити адекватно опремљен. За ученике старијих разреда тражимо додатни простор, али тај део организације је мање захтеван, јер је број одељења мањи него у средњим школама које су у реконструкцији – објаснио је Фаркаш, уз подсећање да је због радова у згради Гимназије и Економске школе, настава за ученике организована у школама „Јован Поповић“ и „Вук Караџић“.

Како истиче, и реконструкција зграде „Фејеш Клара“ захтеваће посебну пажњу јер је реч о објекту који је под заштитом државе. То значи да ће се радови изводити по строго прописаним стандардима, уз очување изворног изгледа фасаде и архитектонских детаља.

– Ради се о школској згради од посебног значаја, тако да све мора бити урађено у складу с прописима. Када све буде завршено, добићемо школски објекат који ће спајати дух старог и стандардe новог времена – наглашава Фаркаш.

Ако све административне и техничке процедуре буду текле по плану, први радови могли би да почну већ до краја ове календарске године.

– Трудимо се да убрзамо све што је могуће, али све фазе једноставно морају да прођу законом прописану процедуру. Уколико све буде по плану, може се десити да ђаци зимски распуст дочекају у привременим просторијама, али што пре почнемо, пре ћемо завршити – додао је Фаркаш.

Он је упутио и позив ученицима, родитељима и наставницима да својим идејама и разумевањем помогну да се овај период лакше преброди. Потпуна обнова једине двојезичне школе у Кикинди, неће донети само нови изглед, већ и боље услове за учење, боравак и рад.

– Сви ћемо се мало стрпети, али вреди. Када реконструкција буде завршена, бићемо заиста поносни- закључује Фаркаш.

Таленат за песму, плес, рецитовање младе звезде показале у оквиру 10. „Tini Csillag“

Aleksandra Djuran новембар 2, 2025

У организацији удружења грађана „Кекенд“ у просторијама КУД-а „Еђшег“ организовано је такмичење младих талената „Tini Csillag“ односно „Младе звезде“. Манифестација је одржана јубиларни, 10. пут, а Вивијен Фазекаш из „Кекенда“ истиче да су окупили децу и младе из Војводине.

-Имали смо 25 учесника из Кикинде, Сајана, Нове Црње, Торде, Сенте, Чоке и других места. Младе звезде од предшколског узраста до осмог разреда основне школе приредиле су нам одлично вече. Учесници су рецитовали песме, говорили одломке из прозних дела, глумили, плесали, певали, свирали. Наш основни циљ је да се дружимо, али и да се деца и млади међусобно упознају и повежу – напоменула је Вивијен Фазекаш.

Мелита Гомбар, чланица Градског већа присуствовала је такмичењу.

-Манифестација је прилика да деца покажу свој таленат и креативност, али и своју љубав према уметности. Значај овог такмичења је и неговање језика, обичаја и културе Мађара. Уједно ово је прилика да покажу све своје таленте, да стекну нове пријатеље и искуство – истакла је Мелита Гомбар.

Поводом „Halloweena“ сви учесници имали су маске које жири оцењивао. Новина је да је наступио бенд из Суботице „Аломполгарок“ који су увеличали ово вече.

Помоћ у организацији такмичења пружио је и Национални савет мађарске националне мањине.

A.Ђ.

(ВИДЕО) Гост подкаста: Андреј Поповић, млади физичар

Jelena Trifunović новембар 1, 2025

Од античког древног доба до данашњице пред људима и човечанством два су могућа пута: сунчаном страном који осветљавају наука и трагалаштво и пут, тј. странпутица којом лутају „нишчи духом“ вођени опсенама, догмама, предрасудама.

Гост подкаста је млади научник и истраживач Андреј Поповић, добитник многих високих признања међу којима и Светосавске награде.

(ФОТО) Магарац излетео на пут Наково-Кикинда: Девојка одвезена у болницу

Jelena Trifunović октобар 31, 2025

На путу између Накова и Кикинде, у вечерњим сатима, догодила се саобраћајна незгода у којој је учествовало путничко возило и магарац који је изненада излетео на коловоз.

Према речима очевидаца, животиња је највероватније дошла из правца оближњих викендица. Возач, девојка (32) из Накова, није успела да избегне удар. Том приликом је лакше повређена и превезена у кикиндску болницу ради прегледа.

На аутомобилу је причињена велика материјална штета, док је магарац угинуо на месту несреће.

Пензионери из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца уживали у Ивањици

Tijana Despotovski октобар 31, 2025

Шездесет пензионера из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца, чланови Синдикалне организације пензионера, провело је седам дана на рехабилитацији и рекреативном одмору у Ивањици. Путовање, које је трајало од 23. до 30. октобра, организовао је председник организације Радован Субин, а домаћин је био Хотел „Парк“.

Током боравка, пензионери су уживали у садржајима које хотел нуди, али и у лепотама Ивањице и околних крајева. Учесници су имали прилику да посете бројне знаменитости, учествују у излетима и друже се у лепој атмосфери.

-Презадовољан сам, где год да смо путовали, све знаменитости града смо обишли. Мени се то јако допада. Ја бих, искрено, стално путовао са њима – рекао је Милан Шкоро, пензионер из Кикинде.

Суграђанин Петар Мартинов истиче да Синдикална организација има важну улогу у животу старијих грађана:

-Синдикална организација пензионера има један одговоран задатак који извршава сто посто у квалитету, а то је да утичу на наш опоравак и расположење. Мораће да промене назив у Организација „младих пензионера“, јер се овде не стари – нашалио се Мартинов.

Председник Радован Субин најавио је да ће и наредна година бити испуњена бројним путовањима и дружењима. У плану су, између осталог, посете Београду, манастирима у Србији, крстарење Тисом, одлазак на море, као и посета Темишвару и новогодишњем вашару.

Оваква дружења, поручују из Организације, нису само прилика за одмор, већ и за јачање заједништва, добре енергије и виталности међу пензионерима.

Предавање у ПСС: О могућностима прераде воћа и поврћа

Aleksandra Djuran октобар 31, 2025

Предавање на тему „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“ организовано је у Пољопривредној стручној служби. О теми је говорила саветодавац Јелена Кљајић која се осврнула и на законску регулативу која се односи на такозвана мала пољопривредна газдинства и о томе шта је неопходно да од производа које прераде остваре и додатни приход.

-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је правилник којим је тачно утврђено ко може да прерађује производе на газдинству, које услове морају да испуњавају, како изгледа контрола квалитета, како да сертификују производ. Процедура није компликована и подразумева регистрацију у Агенцији за привредне регистре која може да се одради електронским путем. Уписују се у централни регистар малих произвођача пољопривредних производа и тако стичу законску могућност да продају све што произведу – сазнајемо од Јелене Кљајић.

Два је начина продаје производа из воћњака и повртњака.

-Једна је продаја са кућног прага. Махом су то мање количине и реч је о воћу и поврћу које вишак газдинству које га је произвело и они могу да га продају само у својој средини. Са друге стране имамо и произвођаче са малим производним капацитетима који имају просторије за прераду. Њихови производи могу да се продају у читавој земљи. Инспекције проверавају да ли је газдинство испоштовало процедуру прописану Законом и Правилником – истакла је наша саговорница.

Како наводи Јелена Кљајић на територији града има доста суграђана који се баве продајом воћа и поврћа са кућног прага:

-Мали број њих је регистрован и циљ је да им укажемо да не могу да, на пример, скувају пекмез од воћа које им је преостало и да га продају, а да нису уписани у АПР-у.

Ово је четврта година која је, услед временских услова, била лоша за воћаре, поготово за оне који имају мање површине. На територији града у експанзији је производња лешника који је и примарно воће јер заузима највише површина. На другом месту је јабука која је такође у организованој производњи. Код индивидуалних произвођача поред леске, која је такође доминантна, ту је и шљива и све више је засада по дуњама.

Покровитељ предавања је Покрајински фонд за развој пољопривреде.

А.Ђ.

„Матица“ из Банатског Великог Села: Понос вредних пчелара

Jelena Trifunović октобар 31, 2025

У Банатском Великом Селу, већ скоро две деценије делује Удружење пчелара „Матица“, које окупља вредне мештане посвећене пчеларству, природи и здравом животу. Ово удружење је постало место где се искуства и знање несебично деле, а љубав према пчелама спаја различите генерације.

Под вођством Мирка Кнежевића, пчелари „Матице“ не само да брину о својим кошницама, већ активно раде и на унапређењу услова за развој заједнице. Некадашњи стари млин у селу претворили су у пријатан пчеларски кутак – место сусрета, дружења и учења. Тамо се данас одржавају предавања, радионице и разговори о најбољим начинима да се очувају пчеле, али и традиција пчеларења у овом крају.

Са сродним организацијама негују плодотворну сарадњу, а са Удружењем пчелара из Сурдулице побратимили су се пре десетак година.

– Удружење је основано 2006. године, сасвим једноставно – мештани који су имали по коју кошницу решили су да се удруже. Пре короне нас је било око шездесет, данас је активних тридесетак чланова. Сваке недеље се окупљамо, размењујемо искуства, учимо једни од других. Организујемо „Дане меда“, дружења, долазе нам пчелари и из Кикинде и из околних места. То је више од хобија, то је заједништво – каже за „Комуну“ Мирко Кнежевић, председник Удружења.

Каква је била ова година за пчеларе, питамо га.

– Искрено, тешка. Многи су изгубили целе пчелињаке. Неко је остао на десетак кошница, чисто да не одустане. Главни проблем био је недостатак полена током зиме. Пчеле нису имале снаге да издрже и већ у марту смо гледали како друштва страдају. Али, сунцокрет је ове године добро медио, па је принос ипак био солидан – не као некада, али довољан да останемо у игри.

Пчеларство је неизвесно јер свака сезона доноси своје изазове и нова искуства. Ипак, овим вредним пчеларима, не мањка посвећености. Сваки килограм произведеног меда сведочи о њиховом труду и стрпљењу, а спона која их повезује је и љубав према свом селу.

– Нашли смо један стари млин у распадању, потпуно га обновили и сада ту одржавамо састанке. Просторију користе и друга удружења, фудбалски клуб, сликари… Сачували смо један објекат од пропадања, и то нам је важно. Укључујемо се и у акције уређења села, средили смо трибине на фудбалском терену, учествовали у пролећном чишћењу парка – каже Кнежевић.

„Матица“ није само група пчелара – то је мала заједница која показује да се труд и упорност исплате, али и колико је важно чувати природу и неговати заједништво. Њихов рад је подсетник да вредноћа, знање и љубав према природи дају најслађе плодове — баш као и њихов мед.

ПРИРОДНИ МЕД НАСУПРОТ ШЕЋЕРНОМ СИРУПУ

Са нашим саговорником разговарали смо и о разлици између природног и вештачког меда.

– Најбољи савет је једноставан: купујте мед директно од пчелара. То је мед који једу наша деца, и не бисмо никада пустили у продају нешто што није здраво. Због мањег броја пчела цена ће свакако расти, али бар знаш шта добијаш. Боље је дати коју стотину динара више, него јести шећерни сируп- указује Кнежевић.

Ј. Ц.

Манифестација „Гужаљош“,која окупља пет места из четири државе, наредне године у Руском Селу

Aleksandra Djuran октобар 31, 2025

Рускоселци, њих педесетак, протеклог викенда боравили су у месту Апатфалва у Мађарској где су учествовали на манифестацији „Гужаљош“ која је организована 22. пут. Програм је осмишљен ради промоције мађарске културе и обичаја. Са својим мештанима био је и председник Савета Месне заједнице Руско Село Душан Марјановић којем је уручен такозвани „штап пријатељства“.

-Следеће године домаћин „Гужаљоша“ биће Руско Село. Манифестација окупља Мађаре из четири државе и пет места који су побратимљени. Част нам је што ћемо моћи да угостимо учеснике из Мађарске, Румуније и Словачке. Ово је јединствена манифестација и ми ћемо дати све од себе да буде и једна од најбољих. Сваке године организује се у другом месту и 2026. је дошао ред на нас – истакао је Марјановић.

Становници Руског Села из Србије, Апача и Чанадапача из Румуније, Апатфалва из Мађарске и Черни Брода из Словачке побратимили су пре три деценије. Искрен

– Манифестација има своје корене и традицију, а свака даља сарадња све више учвршћује односе нашег села са другим местима. „Гужаљош“ траје три дана и свако место представља своју традицију и обичаје кроз фолклор, песму, плес, глуму. Организује се и изложба рукотворина које негују удружења, традиционалне хране – појаснио је наш саговорник.

Планирано је да „Гужаљош“ у Руском Селу буде организован у јуну или јулу.

-За наше мештане врло је важно неговање како српских , тако и мађарских обичаја. Управо је оваква манифестација добар пример да смо село које признаје различитост у култури, језику и традицији. Поносан сам што смо јединствени на територији града, пре свега, због добрих односа у нашој заједници. Руско Село важи за мултикултуралну средину , у којој се промовишу различитости. Следеће године очекујемо између 250 и 300 гостију које ћемо, осим са самим местом упознати са свим знаменитостима на територији града, туристичким и историјским дестинацијама – закључио је Душан Марјановић.

А.Ђ.

Спашен млади лабуд захваљујући хуманости и брзој реакцији наших суграђана

Tijana Despotovski октобар 30, 2025

У кругу кикиндске фирме Зопас данас је пронађен млади лабуд који се исцрпљен од свог вероватно првог дужег лета, спустио у двориште предузећа. Нажалост, уместо одмора, наишао је на псе који су могли да угрозе његов живот. Међутим, захваљујући брзој реакцији портира фирме, ова прича добила је срећан крај.

Након дојаве, реаговала је ветеринарка Mирјана Пилиповић, која је одмах контактирала Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој града Кикинде. Млади лабуд је пажљиво ухваћен без повреда, и пребачен у ветеринарску амбуланту на преглед, где је утврђено да је исцрпљен али потпуно здрав.

После кратког опоравка, лабуд је враћен у природу, тачније на Старо језеро, где ће Кикинђани моћи и да га виде наредних дана.