Ekonomija Arhive | Stranica 9 od 11

Poslodavcima predstavljeni javni pozivi Nacionalne službe za zapošljavanje

Igor Crnogorac mart 9, 2023

Ovogodišnje javne pozive za dodelu finansijske pomoći nezaposlenima i poslodavcima, Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) raspisala je 20. februara. U kikindskoj filijali danas je organizovano njihovo predstavljanje potencijalnim korisnicima-poslodavcima.

– Praksa je pokazala da ovakva predstavljanja daju rezultate jer tako otklanjamo eventualne nedoumice i smanjujemo broj odbijenih zahteva – kaže direktorica kikindske filijale NSZ, Jelena Mitrović. – Pozvali smo, uglavnom, poslodavce iz privatnog sektora jer se na njih odnosi najveći broj javnih poziva, kao i nove poslodavce, kako bismo ih upoznali sa benefitima koje mogu da ostvare i što više ih uključili u korišćenje pomoći.

Predstavljanju programa prisustvovalo je tridesetak pozvanih poslodavaca. Javni pozivi imaju različite rokove i veoma je važno da potencijalni korisnici apliciraju na vreme.

– Kikindska Služba ima određenu kvotu za svaki javni poziv, pa se zainteresovanima preporučuje da se što pre prijave za korišćenje sredstava. Prošle godine imali smo 14 javnih poziva i potrošena je celokupna kvota, čak smo tražili i proširenje. Finansirano je 389 osoba, što je doprinelo smanjenju broja nezaposlenih na evidenciji. Na kraju decembra 2022, u odnosu na isti mesec 2021. godine, nezaposlenost je u gradu smanjena za 19 odsto – kaže Jelena Mitrović.

Kako su javni pozivi dostupni već duže od dve sedmice, prema pokazanom interesovanju poslodavaca procena je da će i ove godine biti mnogo korisnika.

Svaki poziv ima određene ciljne grupe nezaposlenih na koje se odnosi. To su, uglavnom, stariji od 50 godina, mlađi od 30 godina bez srednje stručne spreme, nezaposleni duže od godinu dana, Romi, invalidi, korisnici socijalne pomoći i mladi u domskom smeštaju ili u hraniteljskim porodicama.

U Nacionalnoj službi očekuju da će, i ove godine, javni pozivi doprineti smanjenju nezaposlenosti. Pored već aktivnih mera podsticanja zapošljavanja, očekuje se i objavljivanje pokrajinskih i javnih poziva Gradske uprave Kikinda.

Popust na januarske račune za struju ostvarilo 44 odsto domaćinstava u Srbiji

Jelena Trifunović februar 24, 2023

Popust za racionalnu potrošnju električne energije u januaru ove godine ostvarilo je 1,38 miliona ili 44 odsto domaćinstava u Srbiji.

Najveći popust od 30 odsto, koji se odobrava za uštede od 30 i više odsto električne energije, u odnosu na isti mesec prethodne godine, na januarskim računima ostvarilo je 15 odsto domaćinstava.

Popust od 20 odsto, za uštedu električne energije između 20 i 30 odsto, ostvarilo je devet odsto domaćinstava, dok je 20 odsto domaćinstava imalo manju potrošnju u rasponu od pet do 20 odsto u odnosu na isti mesec 2022. godine i ostvarilo je popust od 15 odsto.

Domaćinstva koja su ostvarila pomenuti popust smanjila su potrošnju električne energije u januaru 2023. godine za 11 odsto, odnosno za 160 GWh u odnosu na januar prethodne godine. Najveće uštede ostvarene su u Beogradu, Nišu, Smederevu, Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.

Našu mobilnu aplikaciju za android uređaje možete preuzeti OVDE.

Raspisani javni pozivi i konkursi NSZ za 2023.

Igor Crnogorac februar 20, 2023

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 13 javnih poziva/konkursa, putem kojih će, kroz direktnu finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenima, biti uključeno 21.205 osoba, od kojih 2.285 sa invaliditetom.

Kao i prethodnih godina, u fokusu će biti teže zapošljive kategorije: mladi do 30 godina, bez završenog srednjeg obrazovanja, stariji od 50 godina, Romi, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni, korisnici novčane socijalne pomoći i osobe u statusu viška zaposlenih.

Većina javnih poziva/konkursa biće otvorena do 30. novembra 2023. godine.

Rok za podnošenje zahteva za mere namenjene osobama sa invaliditetom je do kraja godine.

Javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje biće otvoren do 10. aprila.

Potencijalni izvođači javnih radova prijave mogu da podnesu do 27. marta.

Javni poziv za učešće u finansiranju mere obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog, na raspolaganju do 31. oktobra.

Zahtevi za učešće u merama podnose se nadležnim organizacionim jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje, prema mestu rada nezaposlenog ili sedištu poslodavca, neposredno, poštom ili elektronskim putem.

Za ove namene planirano je 6,3 milijardi dinara i, kao i prethodnih godina, 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom. Dodatna sredstva biće obezbeđena iz budžeta Autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave za učešće u realizaciji mera aktivne politike zapošljavanja, predviđenih lokalnim planskim dokumentima.

Sve informacije za učešće u merama aktivne politike zapošljavanja, podrška, i podnošenje zahteva prema aktuelnim javnim pozivima biće dostupne na sajtu www. nsz.gov.rs i na zvaničnoj stranici na društvenoj mreži LinkedIn.

316219945_710748603714866_1133851849906035372_n

Uprkos krizi: privreda Kikinde u razvoju

Igor Crnogorac februar 5, 2023

U Kikindi je u porastu broj privrednih subjekata, pokazuju podaci Regionalne privredne komore (RPK) Severnobanatskog okruga.

– Više firmi se otvara nego što prestaje s radom – kaže Tibor Horvat, predsednik RPK. – U Kikindi radi više od 470 privrednih društava i gotovo 1.500 preduzetnika. Broj preduzetnika konstantno raste – u prvih deset meseci 2022. veći je za 60 u odnosu na isti period prethodne godine. U porastu je i broj privrednih društava i preduzetnika, znači da privreda ne stagnira, nego se razvija.

Ističe da je najjači deo i nosilac privrede metalski sektor, pre svega proizvodnja delova za auto-industriju, a prati ga hemijska industrija.

Snalaženje u krizi i nova ulaganja

Horvat navodi da je privreda je, u prethodnom periodu, imala tri osnovna problema.

– Prvi problem bio je porast cene energenata – ovde je država reagovala i ograničila te cene, zatim šokantan skok cena sirovina, i problem radne snage, posebno sezonske i najviše u proizvodnji semenske robe. Uz to, jako je poskupela logistika, odnosno prevoz robe. Svuda u svetu očekivao se veliki privredni rast posle pandemije. Međutim, počeo je rat, i usledile su visoka inflacija i energetska kriza koje niko nije očekivao u tako velikoj meri. Po tome je prethodna godina bila veoma teška, posebno za poljoprivredu. Porast cena sirovina i veštačkog đubriva, loša sezona i vremenski uslovi, izazvali su rast cena u poljoprivredi i usledila je lančana reakcija.

Predsednik RPK, Tibor Horvat i direktor „Le Belier“ Kikinda, Paskal Marmua

Procene su, dodaje, da ni ova godina neće biti laka. Uz postojeće probleme sa cenama, i dalje će poskupljivati hrana jer sirovine potiču iz prošle godine. Najbrže se oporavlja i najmanje oseća IT sektor i, na drugom mestu, logistika.

– Ohrabruje podatak da se u mnogim našim firmama planiraju investicije, posebno u onima sa inostranim vlasnicima. Trend je da lanci snabdevanja budu lokalnog i regionalnog karaktera i tu su mogućnosti da se naše firme uključe, da budu snabdevači većim firmama.

Kao primer, Horvat izdvaja „Le Belier“ koji je, kako kaže, veoma pozitivno orijentisan prema Kikindi. U ovoj kompaniji nameravaju da u naš grad prebace više segmenata proizvodnje iz inostranstva. Plan je da livenje, mašinska obrada i montaža budu u Kikindi u kojoj će se, na taj način, dolaziti do finalnog proizvoda.

Ekologija nije zanemarena

Takođe, u fabrici „Le Belier“, vodi se računa i o životnoj sredini. Kako navodi Horvat, orijentisali su se ka „big green“ politici i smanjenju karbonskog otiska – gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte i doprinose globalnom zagrevanju.

Da li se odustalo od izgradnje ritejl parka u Distričkoj ulici?

Jelena Trifunović februar 1, 2023

Da se od najavljene izgradnje ritejl parka u Distričkoj ulici, u blizini „Lovca“, nije odustalo, napomenuo je na današnjoj sednici gradske skupštine Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije.

-Izvesni zastoj je nastao zbog Agencije za restituciju, nakon informacije da tamo možda postoji zahtev za vraćanjem dela parcele koji čini otprilike dva posto od ukupne površine. Procedura je pri kraju, problema nema, ali je čitav postupak zastao dok se procedura u potpunosti ne izvede na čistac. Pokušali smo maksimalno da ubrzamo proceduru- istakao je Tanackov.

-Neće biti iznenađenje da imamo dva ritejl parka. Ritejl park u Distričkoj imaće drugačije sadržaje. U Mikronaselju biće manji objekti, a tamo lokali veće kvadrature. Tržište diktira sve. Neki postojeći trgovinski lanci otkupljuju parcele i kuće u privatnom vlasništvu da bi širili poslovanje, a neki iz drugih gradova kako bi gradili različite trgovinske objekte. Neko ko ima novac procenjuje da ovde treba ulagati i da je Kikinda prosperitetno mesto da se ovde investira- naglasio je član GV za privredu i investicije.

Zeleno svetlo za izgradnju tržnog centra u Mikronaselju

Jelena Trifunović februar 1, 2023

Gradska skupština je na današnjoj sednici dala zeleno svetlo da se parcela u Bloku D u Mikronaselju ponudi na prodaju investitorima zainteresovanim da tu otvore ritejl park. Više potencijalnih ulagača iskazalo je interesovanje da izgradi manji tržni centar na građevinskom zemljištu u ulici Jovana Jovanovića Zmaja, gde se nalaze ostaci temelja stambene zgrade započete pre 23 godine za mlade parove i pripadnike vojske i policije. Da podrže predloženo rešenje, odbornike je pozvao gradonačelnik Nikola Lukač.

– Perspektiva koju svi stvaramo, realizujući kapitalne projekte od brze saobraćajnice do graničnog prelaza i industrijskih zona, pa do investitora koji žele da dođu ovde potvrđuje da grad nastoji da zadrži ljude i da dobijemo nova radna mesta. Nastojimo da komunalno i infrastrukturno poboljšamo situaciju u gradu i to radimo zajedno sa pokrajinom i republikom, a investitori će ovde sigurno pronaći partnera. Obezbeđujemo potencijalne lokacije i za stanogradnju. U prethodnoj godini u Kikindi je bilo preko 70.000 noćenja, turisti ovde imaju šta da vide. Kikinda krupnim koracima ide napred, gradimo bolju budućnost- poručio je prvi čovek grada.

Član Gradskog veća Saša Tanackov je ukazao da je bilo pokušaja da se prostor ponudi za nastavak izgradnje stanova ili stambeno poslovnog objekta, ali da zainteresovanih ulagača nije bilo što je potvrdio i konkurs u junu 2020. godine kada je parcela bila ponuđena po ceni od 160.000 evra.

-Razvojem industrije, raste interesovanje za sadržaje iz oblasti uslužnih delatnosti. U proteklih četiri, pet godina imamo veći broj otvorenih ugostiteljskih objekata. Prateći tendenciju rasta zarada i zaposlenosti javljaju se investitori koji žele da otvore trgovinske sadržaje. Reč je o mini tržnom centru formata ritejl park, koji bi promenio izgled tog dela grada i komunalnim uređenjem prostora koji se proteže od ugla Zmaj Jovine, ulicom Mihajla Pupina pa do OMV pumpe. Tendencija gradskih vlasti nije prodaja zemljišta radi prodaje, već da na tom prostoru dobijemo sadržaj neophodan gradu i građanima. Ovlašćeni procenitelj Ministarstva finansija je utvrdio početnu cenu od 260.000 evra što je u odnosu na vrednost od pre tri godine 100.000 evra više. Ponuđači će dostavljati zatvorene ponude, očekujemo da će biti veće od početne cene- rekao je Tanackov.

Na primedbu odbornika DSS Ladislava Tomića da bi celishodnije bilo da se na tom prostoru izgradi višespratnica za mlade bračne parove umesto tržnog centra, odgovorili su šef odborničke grupe naprednjaka Srđan Sivčev i odbornik SNS Dušan Popeskov, kao i član Gradskog veća Saša Tanackov, koji je temeljno argumentovao opredeljenje grada.

-Čekalo se 23 godine da se nešto desi i nije se desilo. Taj deo je ruglo. Ritejl park doneće nova radna mesta. U Vojvodini imamo nekoliko tipova ritejl parka poput Biga u Zrenjaninu i Novom sadu, Šopija u Subotici, možemo pretpostaviti da će se nešto slično i ovde otvoriti. Tržni centar pratiće i novi mobilijar, parking mesta, uređene staze. Zašto da građani odlaze u Zrenjanin ili Suboticu da kupuju, i da troše gorivo, ako mogu da kupuju ovde- ukazao je Sivčev.

Odbornik Dušan Popeskov je napomenuo da parcela u Mikronaselju stoji već godinama u ovakvom stanju i da nijedna vlast nije imala rešenje šta sa tim.

-Sad kad smo došli do rešenja, ajde da nađemo zamerke. Dobićemo tržni centar u Mikronaselju, što je po meni odlično. Kikinda je pre deset godina izgledala skoro poput te parcele u Mikronaselju. SNS je našla rešenje za industrisjke zone, za dovođenje investitora i novih radnih mesta kako bismo zadržali ljude ovde- istakao je Popeskov.

Tanackov je objasnio da imena potencijalnih investitora grad ne može da obelodani dok se još vode pregovori.

-Čak se potpisuje i izjava o poslovnoj tajni dok se vode pregovori jer otkrivanje poslovne namere može da iskoristi konkurencija. Oglas kada bude objavljen, svako u skladu sa uslovima može da konkuriše. Mogu da kažem da potencijalni investitori koji su iskazali interesovanje posluju u branši već nekoliko godina u Srbiji, takođe,rade i u državama u okruženju i u centralnoj Evropi.

Tanackov: Stanogradnju diktira tržište

– Tržište određuje investitora, mada intenzivno radimo na tome da dovedemo investitore koji će graditi stanove. Stanogradnja u Kikindi jeste zamrla, iako tržište nekretnina traži stanove, ali činjenica je da za isto ulaganje u Zrenjaninu ili Subotici potencijalni investitori mogu da zarade 500 ili više evra po kvadratu. Ako u Kikindi možete da prodate stan za 1.100, 1.200 ili 1.300 evra, u Zrenjaninu ćete ga prodati za 1.800 evra. Matematika je jasna. Vlasnici pojedinačnih stambenih jedinica u Mikronaselju dobiće na ceni izgradnjom ritejl parka. Veoma veliki trošak je i uklanjanje stubova koji su izgrađeni, a kupac će o svom trošku ukloniti te stubove- istakao je član Gradskog veća Saša Tanackov.

Više investitora zainteresovano za izgradnju tržnog centra u Mikronaselju

Jelena Trifunović januar 31, 2023

Na parceli u ulici Jovana Jovanovića Zmaja na kojoj je još 2000. godine započeta izgradnja zgrade za mlade parove, pripadnike vojske i policije, ali nikada nije odmakla, više investitora zainteresovano je za izgradnju tržnog centra. Kako Kikinda još nema moderan šoping centar sa poznatim brendovima na jednom mestu, nema sumnje da će ovaj poslovni potez biti pun pogodak, a šoping destinacija posećena . Parcelu će Grad ponuditi na prodaju, a prethodno će se rešenje kojim su definisani kupoprodajni uslovi naći pred odbornicima na sutrašnjoj sednici, potvrdio je za Kikindski portal član Gradskog veća Saša Tanackov.

-Grad ima više zainteresovanih potencijalnih investitora za tu lokaciju, ali ne za stanogradnju, već za poslovni objekat za različite maloprodajne objekte tipa ritejl parka odnosno tržnog centra otvorenog tipa. Stoga je zaključeno da bi bilo korisno da oglasimo prodaju tog zemljišta u cilju dobijanja onih sadržaja koje grad u ovom momentu nema. Time ćemo u Mikronaselju, možda i najmnogoljudnijem delu grada, komunalno i infrastrukturno rešiti taj deo dodatnih sadržaja maloprodajnih objekata i drugih objekata iz uslužnih delatnosti, ali i komunalnog uređenja dodatnih parking mesta kojih nedostaje u Mikronaselju- navodi Tanackov.

Građevinsko zemljište je ukupne površine 11.383 m2. Biće ponuđeno na prodaju prikupljanjem pisanih ponuda, po početnoj ceni od 260.000 evra, koju je utvrdio licencirani procenitelj.

Rok za izgradnju i puštanje u rad objekta je 15 meseci od dana solemnizacije Ugovora kod javnog beležnika. Troškove uklanjanja postojećih temelja snosiće kupac.

Savez samostalnih sindikata: minimalna zarada da se usklađuje svakih šest meseci

Igor Crnogorac januar 23, 2023

Savez samostalnih sindikata Srbije dogovorio se sa predsednicom Vlade, Anom Brnabić, da se minimalna zarada usklađuje sa minimalnom potrošačkom korpom dva puta godišnje, rekao je za Kikindski portal Ilija Drljić, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata za Kikindu, Čoku, Novi Kneževac i Novu Crnju,

– Shvatili smo da nije dovoljno samo jednom u toku godine usklađivati rast najnižee zarade, s obzirom na to da vrednost potrošačke korpe neprestano raste zbog opšte ekonomske situacije izazvane ratom u Ukrajini. Minimalna zarada od 40.020 dinara počela je da se primenjuje 1. januara, a bila je deplasirana još u novembru, kada je najniža vrednost potrošačke korpe bila 50 hiljada dinara. Znači da već sada zaostajemo 25 odsto, što je, zapravo samo desetak hiljada dinara. Na to još treba dodati rast troškova života za januar; očekuje nas viša cena struje, što povlači i druga poskupljenja – kaže Drljić.

U Savezu samostalnih sindikata sada čekaju objavljivanje zvaničnog podatka o vrednosti minimalne januarske potrošačke korpe i porastu troškova života, što će biti objavljeno u drugoj polovini sledećeg meseca. Ovi podaci biće reper za pregovore o usklađivanju minimalne zarade.

– Treba podsetiti da je u pitanju samo minimalna potrošačka korpa – precizirao je Drljić. – Ozbiljna potrošačka korpa dostigla je vrednost od preko 80 hiljada dinara.

On dodaje da, od minimalne zarade, u našoj zemlji živi između 350 hiljada i 400 hiljada ljudi, a dobar deo njih radi u javnom sektoru, u državnoj službi. Na području Kikinde na minimalcu je, kaže, nekoliko stotina zaposlenih, ali niko od njih nije zaposlen u stranim firmama.

– Situacija je još kompleksnija od 1. januara jer nije izvršena korekcija koeficijenata, nije počeo obračun zarada po platnim grupama i platnim razredima – objašnjava Drljić. – Kada se koeficijent pomnoži sa vrednošću, dobije se manji iznos od minimalne zarade, izgubio se smisao raspona između zarada. Radi rešavanja obog problema, država je donela zakon koji je, skupštinskom odlukom, stavila van snage do 2025. godine jer nema sredstava. Mi smo ponudili prelazno rešenje, ali još uvek nismo dobili odgovor od resornog ministarstva.

Od februarskih pregovora sa premijerkom, u Savezu samostalnih sindikata svakako očekuju smanjenje razlike između najniže zarade i minimalne potrošačke korpe.

– Očekujemo usklađenje u iznosu od najmanje 15 odsto. Ipak, naša želja je da se uopšte više ne priča o minimalnoj zaradi, nego da se ona stalno pratsi naajnižu vrednost potrošačke korpe.

Zbog ekonomske migracije koja je već dugo prisutna, napominje Drljić, poslodavci bi morali da razmišljaju ne samo o tome da obezbede minimalac, nego i zarade u mnogo većem obimu, kako bismo zadržali mlade ljude, stručnjake, u svojoj zemlji.

Kikindska privreda dobro podnela energetsku i krizu sa sirovinama

Igor Crnogorac januar 22, 2023

Uprkos energetskoj krizi i porastu cena energenata i sirovina, kikindska privreda beleži povećanje ukupne spoljnotrgovinske razmene, a indikovan je i razvoj pojedinih segmenata, pokazuju podaci Regionalne privredne komore (RPK) Severnobanatskog okruga sa sedištem u Kikindi.

– Kikindske firme su se, prošle godine, suočile sa izazovima kakve nisu imale ni 80-ih i 90-ih godina. Ipak, privreda je sasvim dobro reagovala – kaže predsednik RPK u Kikindi, Tibor Horvat. – Izvoz je, prošle godine bio manji jer nije bilo metanola i sirćetne kiseline koje smo ranije izvozili u vrednosti od gotovo 80 miliona evra. Ipak, spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za oko 30 miliona evra.

Ukupna spoljna trgovina, u prvih deset meseci 2022. godine bila je 275 miliona evra – izvoz je bio u vrednosti od preko 152 miliona evra, a uvoz 122 miliona, odnosno izvoz je bio 25 odsto veći od uvoza. Iako MSK nije izvozio, drugi proizvođači nadomestili su, jednim delom, tu razliku.

– Porastao je izvoz delova gasnih turbina za sto procenata, delova za motorna vozila za 24 procenta. Fabrika „Toza Marković“ je, u odnosu prvih devet meseci 2021, prošle godine do oktobra zabeležila porast od 64 procenta i godišnju proizvodnju od 35 miliona komada crepa. Uz to, „Šoletovi“ kontejneri za čvrste materijale čine 40 odsto izvoza. I Livnica automobilska industrija je, takođe, povećala proizvodnju – kaže Horvat.

Važno je napomenuti da je izvoz bio realno veći jer u ovaj zbir ne ulaze bilansi „Tisa automotiva“, „Gordona“ i, jednim delom, „Baninija“ jer su sedišta ovih fabrika u drugim opštinama.

Čoka – apsolutni rekorder

Privreda u opštini Čoka pokrila je, prošle godine, uvoz izvozom za čak 340 procenata. Više od 15 miliona evra bilo je spoljnotrgovinsko poslovanje ove opštine do novembra 2022. godine.

Čitav okrug napravio mnogo bolje rezultate prošle godine nego 2021. Spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je preko 837 miliona evra, od toga 462 miliona evra bila je vrednost izvoza; bilans je u plusu za više od 87 miliona evra.

Opšte udruženje preduzetnika Kikinda obeležilo slavu

Jelena Trifunović januar 19, 2023

Opšte udruženje preduzetnika Kikinda je, u prisustvu svojih članova i gostiju, crkvenim obredom i rezanjem slavskog kolača obeležilo svoju slavu Bogojavljenje. Kum slave bio je Stefan Felbab.

-Svima bih poželeo najpre zdravlja, a zatim i uspeha i još više posla nego prethodne godine. Za preduzetnika je važno da bude odgovoran, pošten i da se trudi da što bolje radi posao koji je izabrao- navodi Felbab.

Predsednik OUP Kikinda Siniša Pašić poželeo je da članstvo ostane složno i da se udruženje uveća.

-Jedno smo od najjačih udruženja preduzetnika u Srbiji po broju članova i aktivnostima. Imamo oko 80 članova. Mini sajam preduzetnika je jedna od naših najvažnijih manifestacija, svake godine održava se tokom Dana ludaje. To je odlična prilika za preduzetnike da se predstave sa svojim proizvodima. Želim i da dođu mlađi naraštaji i da uspešno stvaraju u ovim kriznim vremenima, doći će i bolja. Trudimo se i da animiramo mlade preduzetnike koji nisu naši članovi, da to postanu- ukazuje Pašić.

Na teritoriji Grada Kikinde ima više od 1.300 registrovanih preduzetničkih radnji što je značajan privredni potencijal, napominje član Gradskog veća Saša Tanackov.

-Ne možemo da se oslanjamo samo na veliku privredu. Jako nam je važno da postoji snažan i razvijen sektor preduzetništva i male privrede jer su oni kompatibilni. Šo je jača velika privreda, ima veću potrebu za uslugama i podrškom male privrede i preduzetnika. U ovoj godini, u gradskoj kasi opredeljeno je tri miliona dinara kao podrška granta za nabavku mašina i opreme, podsetiću da je to do sada bilo dva miliona. Rad OUP Kikinda finansiran je kroz konkurse grada, a grad takođe finansijski podržava manifestaciju Mini sajam preduzetnika. Važno je da preduzetnici budu organizovanisaša tanacko, kao udruženje, ali i u smislu sektorskog udruživanja zato što će na taj način biti sposobni da uzimaju veće poslove i da zajednički rade, što pojedinačno ne bi mogli. To je i najvažnija poruka našim preduzetnicima, da jedni druge ne doživljavaju uvek kao konkurenciju, nego kao partnere u osvajanju novih tržišta i većih poslova, poručio je Tanackov.

Економија