Економија Архиве | Page 9 of 13 | Кикиндски портал

Производња кукуруза шећерца захтевна, али исплатива

Aleksandra Djuran August 5, 2023

Дејан Карановић из Кикинде бави се производњом кукуруза шећерца на отвореном. Пола јутра под шећерцем, на њиви у Банатском Великом Селу, засадио је први пут пре седам година и од тада га узгаја свакe године.

– Прве године када сам засадио шећерац биле су поплаве. Род је био изванредан јер овај кукуруз тражи пуно воде и од тада је део наше производње. Сваке године научим нешто ново о узгоју ове биљке јер је свака другачија и самим тим специфична – наводи Карановић.

Кукуруз шећерац припада посебној подврсти кукуруза чија је одлика већи садржај шећера у зрну. Зато је и тражен.

– Шећерац сејем почетком априла, а берем половином јула. Семе набављам у Футогу од овлашћеног увозника јер је то први услов за добар род. Узгој је доста захтеван. Треба му посебна нега, вештачко ђубриво, прихрана, третмани против болести и штеточина. Овом кукурузу потребно је пуно воде, тако да је на парцели постављен систем за наводњавање који обезбеђује сигуран род – каже наш саговорник.

Под заливним системом Карановић има јутро и по земље. Улагање, каже, није било мало, али се на дужи период исплати.

– Имамо 10.000 комада шећерца на њиви. У току је брање и продаја, а за сада успевамо да се покријемо сопственим снагама. Помажу супруга Јелена и синови Живко и Марко. Сваког дана смо на њиви и увек имамо свежу робу. Имамо редовне купце, а цена је као и ранијих година – три кукуруза за 100 динара. Ова цена се исплати – истиче Карановић.

Важно је и одморити земљу, тако да са кукурузом шећерцем комбинује сетву поврћа.

– Од једног и по јутра, на ком имам све услове за сетву, сваке године других пола јутра је под овим усевом. На преосталом земљишту узгајам купус и кромпир. Они најбоље врате земљи оно што јој кукуруз узме. Када се неко заинтересује да сади шећерац прво што га саветујем је да мора да га наводњава, тако да они који немају бунар на парцели, не треба ни да се упуштају у већу производњу – прецизира Карановић.

По завршетку ове бербе, биће још једна у септембру. Кукуруз је сејан сукцесивно да га има током читавог лета.

Род пшенице солидан, кукуруз и сунцокрет у добром стању

Aleksandra Djuran August 4, 2023

Жетва пшенице у потпуности је завршена прошле недеље и просечан принос је око шест тона. Скидање хлебног зрна било је отежано јер је скоро на свакој парцели било полога услед олујних ветрова и киша, сазнајемо од Александра Папа, саветодавца Пољопривредне стручне службе.

– Пшеница је полегла раније него што смо навикли и жетва се одвијала спорије. То је довело до лошијег квалитета зрна, а нарочито је то изражено на парцелама где није добро избалансирана исхрана. Ове године пшенице је било више на уштрб кукуруза који је заснован на најмање њива у протеклих неколико деценија. Разлог томе је што је прошла година била катастрофална за кукуруз и пољопривредници су се окренули стрнинама – рекао је Александар Пап.

Род јечма сличан је пшеници и такође износи око шест тона по хектару.

– Имали смо и више уљане репице на нашем подручју која је заузела између пет хиљада и шест хиљада хектара. – додаје Пап – Принос је био око 3,5 тоне по хектару и она је интересантна због цене која је на нивоу цене сунцокрета.

Јаре културе, кукуруз и сунцокрет, у солидном су стању. Кукуруз је у доброј кондицији и креће ка зрењу.

– Пре две недеље пало је око 40 литара кише по квадратном метру и она је више него добродошла пролећним културама. За кукуруз би било добро да падне још једна киша коју називамо илијинска јер је има за или око Светог Илије. Она ће допринети бољој вегетацији, али и наливању зрна – казао је Александар Пап.

Сунцокрет је у фази воштане зрелости и, како сада изгледа, треба да донесе добар род. На мањем броју парцела било је штете од града и кише, а жетва ове уљарице на најлошијим земљиштима почеће за две недеље.

Докле ће рате стамбених кредита расти?

Jelena Trifunović August 1, 2023

На основу макроекономских прогноза, закључак је да се рате за стамбене кредите неће значајније смањивати до половине 2025. године, када би требало да дође до силазног тренда, каже за Кикиндски портал Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације у Београду.

Европска централна банка је рефентну каматну стопу повећала нa 4,25 %. Свака промена референтне каматне стопе ЕЦБ утиче на каматну стопу на међубанкарске позајмице – еурибор, а висина еурибора кључна је за висину месечне рате за отплату стамбених кредита у Србији.

Тренутна вредност еурибора је безмало 4 одсто. Та вредност последњи пут је забележена током економске кризе 2008. године. Шестомесечни еурибор (6М) износи 3,945 одсто, док тромесечни еурибор 3,587 одсто (3М).

Све указује да ће каматне стопе остати високе до друге половине 2025. године, каже за наш портал Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације у Београду.

– Када ЕЦБ повиси своју референтну каматну стопу, а она то чини константно од половине прошле године како би обуздала инфлацију, еурибор расте, а како су српске банке и стамбени кредити готово у потпуности везани за евре, расте и камата за кредит. Код неких стамбених кредита рата је порасла и за 60 одсто. Уколико дође до смањења инфлације у еурозони, доћи ће до спуштања и еурибора, као и рата за кредите- напомиње Јевтовић.

Кретање референтне каматне стопе зависиће од постизања циља ЕЦБ који подразумева осигурање стабилности цена и циљане инфлације од два одсто. Тренутно је инфлација далеко од циљaне вредности, па се користи подизање референте каматне стопе као најефикаснији механизам у њеном обуздавању.

Према пројекцијама ЕЦБ, инфлација у 2023. години износиће 5,4%, у 2024. години 3%, а онда ће се приближити у 2025. циљаној и бити 2,2%. На основу макроекономских прогноза, закључак је да се рате на стамбене кредите неће значајније смањивати до половине 2025. године, када би требало да дође до силазног тренда.

И након смањења, не би требало очекивати да буду на нивоу као у периоду од 2016. до половине 2022. године, јер је тада еурибор био на историјском минимуму.

Еурибор највећу вредност имао 2008. године

Највиша забележена вредност еурибора била је у септембру 2008. године и износила је 5,37. Наредних месеци, еурибору је падала вредност тако да је 2010. године износио 0,99. Негативна вредност еурибора забележена је 2016. године и и задржала се до маја прошле године. Стагнацију на најнижој вредности, имао је 2018. када је износио – 0,189 одсто.

Синдикална академија у Аустрији: Међу представницима 16 држава, Кикинђанка Данијела Абази, председница секције младих Већа ССС

Jelena Trifunović July 29, 2023

У Аустрији је од 2. до 12. јула одржана обука за младе лидере и представнике синдиката из 16 држава и пет континената. Представница наше земље била је Данијела Абази, председница Секције младих при Савезу самосталних синдиката Србије за Град Кикинду и општине Нови Кнежевац, Нова Црња и Чока.

– Обука је имала више сегмената, један је обухватио комуникацијске вештине, а а други писање пројеката и рад на синдикалним кампањама. Одабрала сам да радим на јачању структуре синдиката и већем укључивање младих. Разменом разноврсних искустава у дискусији са колегама из различитих држава, култура, друштвених уређења и синдикалних структура, дошла сам до корисних информација за даљи рад. Од посебног значаја издвајам део обуке који је био посвећен детаљном начину развоја синдикалног пројекта, који је веома користан за унапређење будућег синдикалног рада и организовање што већег броја људи у синдикално деловање, које ћу се трудити да пренесем својим колегама у секцији младих СССС. Млади својом енергијом и идејама чине садашњост и креирају будућност уз помоћ знања и искуства старијих чланова синдиката- наводи Абази.

Обуци су присуствовали представници Италије, Украјине, САД, Аустралије, Бахреина, Индонезије, Филипина, Индије, Нигерије, Гане, Зимбабвеа, Палестине, Доминиканске Републике, Вијетнама, Намибије и Србије. Организатори пројекта били су аустријски синдикат, Радничка комора Аустрије и Међународна синдикална конфедерација.

– Циљ презентованог пројекта секције младих је јачање наше синдикалне организације путем које ћемо добити већу видљивост, информисаност и едукованост младих и радити на укључивању нових чланова. Учесници су упознати са развојним планом секције младих СССС, активностима, структуром нашег синдиката, начином рада, као и недавним новинама које смо увели у самом раду ради бољег повезивања и информисања чланова, а то су апликације ,,Радна права за тебе“ и систем е-Синдикат, који обухвата три алата: веб портал, базу података чланова и мобилну апликацију- прецизира Абази.

Обука је одржана у Бечу, Грацу и Фладмицу, а свечана додела сертификата у аустријском парламенту.

Фриленсери до 31. јула да пријаве и плате порез

Jelena Trifunović July 28, 2023

Мање од недељу дана остало је да фриленсери пријаве и плате порез преко посебног портала Пореске управе. Први пут Пореска им не шаље решења, већ су дужни да сами пријаве приход и уплате одговарајући порез. До сада је стигло око 2.500 пријава.

На основу питања на порталу свако најпре сазнаје да ли спада у категорију фриленсера. Онај ко изабере први модел опорезивања, на тромесечни приход до 96.000 динара не плаћа порез, а преко тог износа стопа је 20 одсто. Здравствено и пензијско осигурање плаћа ако жели.

Процењује се да је за оне који приходују до 160.000 динара то исплативије.

За оне који зарађују више, бољи је други модел, неопорезиво је 57.000 динара, остало се опорезује са 10 одсто, уплата пензијског доприноса је обавезна.

„За сада неких 60 одсто фриленсера се определило за модел 2, што значи да плаћају себи доприносе за пензијско осигурање. Са једне стране можемо рећи да су заправо и чекали успостављање овог система како би сами себи могли да уплаћују доприносе”, каже Ирена Ђорђевић из НАЛЕДА-а.

Уз оне који раде за стране послодавце, на овај начин порез и доприносе могу платити и они који код нас пружају услуге физичким лицима, попут бебиситерки или мајстора.

Иако рок истиче 31. јула, до сада је стигло око 2.500 пореских пријава, а према ранијим проценама у Србији ради најмање 70.000 фриленсера. Међу до сада поднетим пријавама, предњаче они са вишим примањима.

(РТС)

Од 20. августа почињу пријаве за новчану помоћ од 10.000 динара

Aleksandra Djuran July 22, 2023

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали позвао је родитеље да се од 20. авугуста до 20. септембра пријаве за 10.000 динара. Право на на новачну помоћ имају имају сва деца старости до 16 година.

-До краја септембра исплатићемо свим мајкама 10.000 динара за свако дете до 16 година. На тај начин помажемо најмлажима. Очекујемо да ће милион и скоро 200 хиљада деце добити ову помоћ. Желимо да покажемо бригу о најмлађима – рекао је Мали.

Предлогом закона је дефинисано да право на уплату новчане помоћи у износу од 10.000 динара има мајка детета, али и отац, старатељ или хранитељ. Хранитељима детета за које се исплаћује новчана помоћ и примаоцима новчане социјалне помоћи, 10.000 динара за свако дете ће бити уплаћено без подношења пријаве.

Као и у случају ранијих пријава грађана за помоћи државе, пријава на порталу Управе за трезор ће бити веома једноставна и трајаће свега неколико минута. Како је предвиђено, подносилац пријаве, односно мајка, ће уносити број личне карте, свој матични број, матични број за свако дете и назив банке у којој жели да јој буде уплаћен новац. Исплата ове помоћи почеће од 25. септембра.

Право је време за анализу плодности земљишта

Aleksandra Djuran July 22, 2023

У Војводини се скоро две деценије раде анализе плодности земљишта које пољопривредним произвођачима умногоме помажу да имају боље и квалитетније приносе. Узоркoвање земљишта најбоље је урадити у ово доба године, по скидању озимих култура са њива.

-Агрохемијска испитивања треба радити најмање једном у четири године. Нарочито је то сада мудро, с обзиром на поскупљење свих инпута неопходних у пољопривредној производњи. – сазнајемо од Младена Ђурана, директора ПСС – Произвођачи ће добити препоруку за ђубрење у наредне четири године, а наша саветодавна служба на располагању је за све додатне савете.

Анализа земљишта је неопходна и једна је од најважнијих агрохемијских мера. Испитивање земљишта даје пољопривредницима информације о хемијском саставу њихових обрадивих површина.

-Испитује се пе ха вредност земљишта, садржај карбоната и макроелемената фосфора, азота, калијума, као и садржај хумуса. Пољопривредници пошто добију резултате знају тачну количину хранљивих материја која им је потребна, јер висок или низак ниво ђубрива може негативно утицати на њихову земљу, усеве, подземне воде, па чак и ваздух – додао је Ђуран.

Земљиште на територији града углавном има вишак калијума, фосфор је у дефициту, а стање азота је променљииво. Са годинама хумус опада тако да се препоручује заоравање жетвених остатака и ђубрење стајњаком.

Цена једног узорка је 2.640 динара, а уколико то раде запослени Пољопривредне стручне службе, то се додатно наплаћује. Редовним тестирањем земљишта, пољопривредници производе више, што позитивно утиче на њихов приход, а такође им помаже и да лакше управљају приносима и побољшају их.

Од 1. јула: Родитељски додатак за прво дете 366.122,62 динара

Jelena Trifunović July 15, 2023

Предвиђено је да од 1. јула 2023. године родитељски додатак за прво дете износи 366.122,62 динара, наведено је у Решењу о номиналним износима родитељског додатка, паушала за набавку опреме за дете, једнократне помоћи за рођење другог и трећег детета и дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак, које је потписала министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић.

Како је саопштило Министарство за бригу о породици и демографију, родитељски додатак за друго дете, који се исплаћује у 24 рате, сада износи 324.772,08 динара, за треће дете, који се исплаћује у 120 рата, 1.948.632,48 динара, а за четврто дете 2.922.948,72 динара у 120 рата.

Једнократна помоћ за рођење другог и трећег детета за децу рођену 1. јула 2023. године и касније износи 122.040,87 динара, док паушал за набавку опреме за дете износи 6.766.09 динара.

Износи родитељског додатка и паушала за набавку опреме за дете, цензус за остваривање права на дечији додатак и износ дечијег додатка усклађују се два пута годишње – 1. јануара и 1. јула, на основу података републичког органа надлежног за послове статистике, са кретањем индекса потрошачких цена на територији Републике Србије, у претходних шест месеци, наводи Министарство.

Косидба жита као некад окупила младе и старе косце

Aleksandra Djuran July 1, 2023

Чувари традиције окупили су се и ове године у ручној косидби жита са жељом да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. У организацији КУД-а “ Ади Ендре” и МЗ Сајан одржане су 26. Севернобанатске жетелачке свечаности. Учествовало је шест екипа, а циљ манифестације је да се очува традиција ручне косидбе хлебног зрна. До парцеле са житом косци су стигли у поворци.

Најстарији косац био је 86-годишњи Ференц Хереши из Сенте. Испричао нам је како је то некада било.

-Нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито је везивано у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији био добар алат, коса, која је морала да буде оштра – истакао је Ференц Хереши

Са екипом из Сенте био је и најмлађи косац 13-годишњи Криштоф Сабо. Лајко Маћаш из Аде део је сајанских жетелачких свечаности од самог почетка. Оваква окупљања, каже, враћају га у прошлост , у лепша времена.

-У њиву сам први пут ушао са пет, шест година. Мој задатак био је да везујем снопове жита, носили смо воду косцима и били смо од користи. Пре него што је дошла механизација, косило се пола јутра на дан, толика је била норма – присећа се Лајко Маћаш.

Међу екипама су били жетеоци из: Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде. Домаћини из Сајана имали су две екипе које су се први пут опробале у ручном кошењу жита. Ричард Фекете (19) предводио је екипу средњошколаца.

-Моји родитељи учествовали су дуго година у овој манифестацији и као мали долазио сам са њима. Одувек сам желео да се опробам у кошењу жита као некада и заједно са три другара, такође средњошколаца, оформио сам екипу како би и ми дали допринос најстаријој манифестацији у селу – сазнајемо од Ричарда Фекете.

Тешко је замислити данас да се жетва обавља као пре много година.Некада се устајало у четири ујутро и кретало на жетву. Радило се док не падне мрак, а за време ручка било је одмора од сат времена. Да би косци имали снаге да читав дан раде, припремао се жетелачки фруштук који је и ове године био веома сличан оном када се хлебно зрно скидало са њива ручно.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовале су чланице Градског Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Манифестација чува и негује традицију и обичаје. Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице – напоменула је Мелита Гомбар.

Млади се прикључују манифестацији и то је веома важно јер ће тако и даље да траје, напоменула Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“. Не изостаје ни подршка Месне заједнице чији је циљ да она буде још боља и масовнија, рекао је Золтан Тот, председник Савета МЗ Сајан.

Дан поља – жетва јечма на прагу, косидба пшенице од краја јуна

Igor Crnogorac June 14, 2023

На огледном пољу Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, у оквиру Дана поља стрних жита и хербицидних огледа у кукурузу, представљена је 81 сорта жита, јечма, тритикалеа и ражи. Произвођачи су могли да виде и како у нашим микроклиматским условима успева 14 нових сорти пшенице.

Перо Латиновић (83), пољопривредник из Банатског Великог Села ратарством се бави 60 година и каже да не памти овакву годину.

– Боље године није било, ни за раст, ни за ницање. Ако буде лепих, сунчаних дана, и род ће бити врхунски. Жетву планирам да почнем око 1. јула, а пшенице имам на око сто хектара – казао је Латиновић.

Очекују се приноси изнад просека, а жетва пшенице могла би да почне за десетак дана.

– Од сетве, па све до сада, када смо на прагу жетве, пољопривредници су се сусрели са пуно изазова. Већ у октобру рађен је третман против цикаде и свих врсти вашију, зима је била блага и топла, тако да је донела болести, исто као и честе пролећне кише – рекао је Зоран Симић, саветодавац у ПСС. – Од октобра до сада имамо просек је 444 литре воденог талога по квадрату, док су делови атара у Башаиду и Банатској Тополи имали знатно више падавина. Кише су условиле полегање жита на 25 до 30 процената засејаних њива.

Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, посету на Дану поља искористио је да позове пољопривреднике да конкуришу за средства. Ове године буџет је већи и износи 1,4 милијарду динара, а уврштени су и нови програми, на захтев пољопривредника.

– На Данима поља сусрећу се струка и наука и то је помоћ пољопривредницима за планирање наредних производњи – напоменуо је Младен Ђуран, директор ПСС.

И локална самоуправа ослушкује потребе произвођача и у складу са тим расписује јавне конкурсе, додао је градоначелник Никола Лукач.

– У току су јавни позиви за унапређење пољопривредне производње за локалне произвођаче. Одвојено је око 15 милиона динара за двадесетак конкурса, а окренути смо такозваним малим произвођачима који теже добијају средства када аплицирају код Покрајине и Републике – прецизирао је Лукач.

За конкурсне линије је једноставно аплицирати и добити подстицај. Пшенице ове године има више за 10 одсто у односу на вишегодишњи просек – ова култура заузима око 17.000 хектара.