Ekonomija Arhive | Page 8 of 13

Vučić: Od maja ili juna dodatno povećanje plata

Jelena Trifunović November 19, 2023

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da radnike u javnim preduzećima naredne godine čeka dodatno povećanje plata i minimalne zarade.

Podsetio je da 1. decembra koristinci socijalne pomoći dobijaju 10.000 dinara od države. Od januara će biti veći minimalac i takođe sledi povećanje plata u javnom sektoru od 10 odsto.

„Od maja ili juna možemo da idemo na dodatno povaćanje plata i minimalne zarade“, izjavio je Vučić gostujući na TV Pink.

„Stopa rasta ide bolje nego što smo to očekivali u trećem i četvrtom kvartalu. Sigurnost i stabilnost naših javnih finansija je od presudnog značaja. Za nas je budućnost Srbije ključno pitanje i pitanje života“, istakao je predsednik Srbije.

(Politika)

Za penzionere sa minimalnim penzijama smanjenje računa za struju za 1.000 dinara

Jelena Trifunović October 28, 2023

Vlada Republike Srbije usvojila je predlog Ministarstva rudarstva i energetike i dopunila Uredbu o energetski ugroženom kupcu, kako bi većem broju građana omogućila popust na cenu električnu energiju, gas i grejanje.

Penzioneri kojima je električno brojilo registrovano na njihovo ime, a koji imaju minimalnu penziju, odnosno manju od 21.766 dinara, imaće pravo na dodatno umanjenje računa. U toku grejne sezone, njima će računi biti manji za 1.000 dinara, odlučćila je Vlada.

Pravo na umanjenje računa za električnu energiju imaće i domaćinstva čiji su članovi ostvarili pravo na uvećanu novčanu pomoć. Osim toga, omogućeno je da se pravo na umanjenje računa stiče po službenoj dužnosti.

Tržište preplavljeno falsifikatima – med kupujte od komšije pčelara

Igor Crnogorac September 26, 2023

Iako je odavno jasno da ni med nije kao što je nekada bio, odnosno da je tržište preplavljeno falsifikatima, najnovija analiza ovog proizvoda na našem tržištu pokazala je da, od 25 uzoraka, 22 nisu prošla testove autentičnosti. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.

Različite metode testiranja meda u kuhinjskim uslovima ne mogu da daju pouzdane rezultate, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

– Kad vidite kristalno proziran med, ne kupujte ga – napominje Čolak. – Moja preporuka je da med kupujete od svojih komšija pčelara kojih u Kikindi ima mnogo. U krugu od najviše 500 metara ovde možete naći pčelara, jer se svi poznajemo. Kod nas je takav mentalitet da teško da bi neko od pčelara bio sklon takvoj prevari. Kada med kupujete u prodavnici, dobro pročitajte šta piše sitnim slovima na etiketi, da li piše „sa dodatkom glukozno-fruktoznog sirupa“, na primer, i u kom procentu. Ovaj dodatak nije štetan, ali je u pitanju prevara.

Čolak dodaje da je problem u pravilniku u kojem piše da se u med mogu staviti dodaci.

– Neki su to shvatili kao rupu u propisima, pa su dodaci različiti šećerni i fruktozni sirupi. A kada to i napišu na deklaraciji, onda nije kažnjivo – izričit je Čolak.

U Kikindi ima oko 250 do 300 pčelara. Cena za kilogram meda je 700 dinara sa tendencijom pada, dok su imputi za pčelare poskupeli. Cene na veliko su pale, organizovanog otkupa kakvog je nekada bilo u Srbiji sada nema. Ljudi su očajni, nemaju kome da prodaju, a mnogi žive od toga, objašnjava Saša Čolak.

U Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića.

U Savezu pčelarskih organizacija (SPOS) koji je i objavio rezultate, kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster “Ujedinjeni za kvalitet” radi suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.

– Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza – PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep – rekao je Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, a prenosi „Politika“.

Fabrika “Le Belier” proslavlja 20 godina poslovanja u Kikindi

Aleksandra Djuran September 23, 2023

Zajedno sa zaposlenima, poslovnim partnerima i gostima, među kojima su bili i gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Saša Tanackov, fabrika „Le Belier“ proslavila je dve decenije poslovanja u Kikindi. Značajnom jubileju prisustvovao je i generalni direktor Grupe „Le Belier“ Jan Čen koji se zahvalio gostima što su svojim prisustvom uveličali proslavu.

-Dvadeset godina je značajno u poslovanju svake kompanije. Naša očekivanja su da i naredne dve decenije poslujemo u Kikindi. Nastavićemo da unapređujemo naš pogon, planiramo uvođenje nove opreme kako bi kompanija rasla i razvijala se – istakao je Jan Čen.

Izrada aluminijumskih odlivaka delatnost je kojim se bavi pogon u Kikindi. Sarađaju sa proizvođačima automobila kao što su BMW, Reno i Folksvagen.

-U Kikindi imamo solidno poslovanje i svake godine napredujemo. Pre pet godina izgradili smo novu halu, a u bliskoj budućnosti, već naredne godine, planiramo sličnu investiciju. Zapošljavamo 420 ljudi i svi oni mogu da budu mirni jer posla ima. Sa predstavnicima Grada imamo odličan odnos i na nama je da, kroz donacije vratimo to što poslujemo u Kikindi – dodao je Žan Sebastijan Aks, direktor „Le Beliera“ u Kikindi.

Čestitajući značajnu godišnjicu zaposlenima i menadžmentu gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da će „Le Belier“ u Gradu Kikindi uvek imati kvalitetnog partnera.

-Na zavidnom nivou je saradnja lokalne samouprave sa fabrikom „Le Belier“ jer su u više navrata pokazali da su društveno odgovorni i pritekli su u pomoć. Zaposlenima želim da još dvadeset godina rade, da se poslovno okruženje unapređuje i da se razvija. Poznate su njihove donacije zdravstvu, vrtićima i sportskim klubovima koje smo zajedno realizovali. Raduje nas što imaju planove za naredne dve decenije, što uliva sigurnost svim zaposlenima. U ovoj fabrici itekako znaju da cene i nagrade dobre radnike, a važno im je i da podmlađuju kadar i unapređuju proizvodnju – rekao je Lukač.

„Le Belier“ je francuska grupa koja je specijalizovana za proizvodnju aluminijumskih delova za svetsku automobilsku industriju. Osnovana je 1961. godine u Francuskoj i trenutno je prisutna na tri kontinenta u Americi, Evropi i Aziji. Grupa ima sedište u Francuskoj, a filijale su im u Mađarskoj, Kini i Meksiku. U ovim fabrikama radi ukupno 4.000 radnika, koji svetsku automobilsku industriju snabdevaju delovima za kočione sisteme, turbo i šasijama od aluminijuma.

378121780_282246947925855_8170215883236419629_n

Mini sajam preduzetnika prilika za međusobno povezivanje

Aleksandra Djuran September 16, 2023

U okviru „Dana ludaja” otvoren je 16. Mini sajam preduzetnika. Organizator je Opšte udruženje preduzetnika, a cilj je afirmacija, pre svega lokalnih proizvođača. Tokom dva dana izlaže 60 preduzetnika, a sve njih na otvaranju su pozdravili Boško Vučurević, direktor Privredne komore Vojvodine, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Siniša Pašić, predsednik kikindskih preduzetnika. Sajam je posetio i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, predstavnici Privredne komore Srbije i Kikinde, pokrajinski poslanik Miodrag Bulajić i drugi gosti.

Privredna komora Vojvodine pomaže brojnim podsticajima sa akcentom na žensko preduzetništvo.

-Otvoreni su konkurs za razvoj ženskog preduzetništva, za start apove, kao i za razvoj savremenih i najnovijih tehničko-tehnoloških inovacija. Apelujem na preduzetnike da prate republičke i pokrajinske konkurse, kao i razvojnih agencija i pronađu odgovarajući konkurs koji će im pomoći u napredavanju – rekao je Vučurević.

Lokalna samouprava podržava mala i srednja preduzeća lokalnih preduzetnika koji se suočavaju sa brojnim izazovima, dodala je Dijana Jakšić Kiurski.

-Bez podrške grada i viših instanci oni ne mogu da opstanu. Sve je poskupelo, naročito novac, i nije dobro zaduživati se. Grad je ove izdvojio tri miliona dinara, i u skladu sa potrebama koje su iskazali sami preduzetnici, sredstva su dodeljena za 16 preduzetničkih radnji. Ovakva sajamska manifestacija odlična je prilika da se razmene iskustva, da preduzetnici postanu vidljiviji kupcima, da se međusobno povežu – napomenula je Dijana Jakšić Kiurski.

Siniša Pašić rekao je da je, kao jedini privredni događaj ove vrste u gradu, Mini sajam preduzetnika veoma važan.

-Proizvođači imaju priliku da izlože svoje proizvode i predstave se građanima i gostima grada, kao i da ostvare važne kontakte. Svake godine sajam ima sve više izlagača i interesovanje je sve veće – istakao je Siniša Pašić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika.

Izlažu i gosti iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske koji su raspoloženi za dugoročniju saradnju.

375206238_757862966106266_3422859606540459294_n

Kako do bespovratnih sredstava za razvoj preduzetništva

Aleksandra Djuran September 8, 2023

Aktuelni javni pozivi u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva, sa posebnim akcentom na žensko preduzetništvo, predstavljeni su zainteresovanima u Regionalnoj privrednoj komori. Organizatori su Opšte udruženje preduzetnika i RCR „Banat“, a okupljeni su mogli čuti da je za ove namene opredeljeno 600 miliona dinara. Prezentaciji je prisustvovala i Anamaria Varga koja je odnedavno zaplovila u preduzetničke vode. Nakon 27 godina rada kao medicinska sestra u Hitnoj službi rešila je da se bavi grumingom odnosno šišanjem i sređivanjem pasa.

-I sama sam vlasnica malog šicua i volim pse te otuda i ideja za ovu vrstu posla. Nakon završene obuke dobila sam ponudu da radim u opštinama Ada, Mol i Senta gde je upražnjen salon koji je postojao. Salon „Anikin grumeraj“ ovih dana počeće sa radom, a meni kao početniku svaka pomoć je više nego dobrodošla. Uložila sam svoju ušteđevinu u pokretanje posla, a ono za šta želim da konkurišem su alati i potrošni materijal koji su poprilično skupi. Primera radi, za samo jedno oštrenje makaza neophodno je 1.500 dinara i odlazak u Novi Sad, jer nigde bliže nema kvalitetnog oštrenje makaza – saznajemo od Anamarie Varge.

Milica Nešković pre nekoliko meseci vratila se u Kikindu i otvorila je muški frizerski salon. U startu je na konkursu Pokrajine dobila sredstva za otvaranje sopstvenog biznisa što joj znatno olakšalo sam početak rada.

-Za kupovinu opreme sredstva su uvek neophodna. Novac koji se dodeljuje je bespovratan i meni kao nekome ko još uvek razrađuje posao puno znači jer ne moram da se zadužujem u bankama – istakla je Milica Nešković.

Projekt menadžer RCR „Banat“ Dejan Nenadović napomenuo je da se „Dan otvorenih vrata za preduzetnice“ organizuje u saradnji sa Ministarstvom privrede i Razvojne agencije Srbije. Cilj je da se vlasnice firmi i buduće preduzetnice upoznaju sa podrškama koje su im na raspolaganju.

-Predstavili smo konkurse Fonda za razvoj ženskog preduzetnišva u okviru kog mogu da konkurišu preduzetnice u minimalnom iznosu od 400.000 do maksimalnih šest miliona dinara. Ukoliko firma ima više od pet zaposlenih tada im je na raspolaganju suma do 12 miliona dinara. Sufinasiranje, u zavisnosti od razvijenosti lokalne samouprave, je do 50 odsto, a ostatak se kreditira iz Fonda za razvoj. Novac može da se koristi za ulaganja u opremu, prostor, operativne troškove. Sa teritorije grada dosta je preduzetnika koji su koristli ili još uvek koriste sredstva namenjena razvoju i najčešće se iskoriste za kupovinu opreme – pojasnio je Nenadović.

Konkurs za razvoj ženskog preduzetništva otvoren je prvi put ove godine. Vlada Srbije je 2023. proglasila godinom ženskog preduzetništva.

-Raspisana su tri konkursa: za razvojne projekte, za žensko preduzetništvo i za početnike i mlade do 35 godine. Od 20 do 40 odsto sredstava od ukupne investicije su bespovratna i uslovi su vrlo povoljni. Uputili smo okupljene koja dokumentacija im je neophodna kako bi konkurisali, a većinu oni već poseduju. Potreban je i biznis plan u čijoj izradi ćemo im pomoći. Za sedam dana svi neophodni papiri mogu biti prikupljeni. Rok za konkurisanje je do kraja godine odnosno do utroška sredstava – precizirao je mr ekonomiskih nauka Stanislav Zavišin, saradnik Opšteg udruženja preduzetnika.

Program mentoringa

Predstavljena je i takozvana nefinansijska podrška, program mentoringa. Razvojna agencija Srbije u saradnji sa japanskom Agencijom za međunarodnu saradnju nekoliko godina unazad objavljuje ovaj konkurs, a klijenti imaju podršku kada je reč o analizi poslovanja i njegovom unapređenju. Ovaj konkurs namenjen je svima i trebalo bi da bude raspisan do kraja meseca.

Skočila cena tovljenika i prasića

Aleksandra Djuran August 16, 2023

Cena žive vage tovljenika trenutno iznosi 300 dinara, dok je je prasića od 500 do 550 dinara. Ovako visoke cene direktna su posledica afričke kuge svinja koja je registrovana u skoro svim okruzima u Srbiji, ističe vlasnik farme „Kovačević“, Dalibor Kovačević.

-Rast cena direktno je uslovljen činjenicom da nema svinja, a ni prasića jer nema prometa u mestima gde je registrovana afrička kuga svinja. Moja procena je da će živa vaga biti još skuplja kako dolazi jesen i zima. Sa sadašnjom cenom ima računa uzgajati svinje, a sa cenom koja je bila do pre samo dva meseca, bili smo u minusu – kaže Kovačević.

Na svojoj farmi naš sagovornik ima 18 krmača i pet nerasta. Trenutno ima 50, a do kraja meseca imaće 70 prasića. Uložio je u izgradnju novih prasilišta i uzgoj traženih rasa poput duroka, pijetrena, landrasa i jorkšira.

-Sve prasiće koje sada imam ostavljam za tov, do 20, 25 kilograma i tako ću ih prodavati. Protekla dva meseca bila je ogromna potražanja za malim prasićima koji su se kupovali za dalji uzgoj. Par sam prodavao za 15.000 dinara i javljali su mi se ljudi koji godinama nisu držali svinje jer im se nije isplatilo. Sada su ponovo rešili da tove svinje za svoje potrebe, imaju sve uslove, a postoji bojazan da neće biti svinjskog mesa pa žele da se obezbede na vreme – napominje Dalibor Kovačević.

Kovačević precizira i da se strogo pridržava biosigurnosnih mera. Na sve strane nalaze se dezobarijere, a u obore ne pušta nikoga, samo on je taj koji hrani i održava higijenu kod svinja.

Pokrajina pomaže nabavku pčelinjih društava i opreme za pčelare

Aleksandra Djuran August 13, 2023

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je novi konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke novih pčelinjih društava i nabavku opreme za pčelarstvo, košnica i kontejnera u Vojvodini u 2023. godini, radi unapređivanja pčelarske proizvodnje i proizvodnje meda. Predviđeno je ukupno 10 miliona dinara, a rok za predaju prijava je 24. avgust.

Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstava koja su u aktivnom statusu, i to fizičko lice koje je nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnik koji je nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Pravo imaju i pravno lice, odnosno privredno društvo nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, zemljoradnička zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva i složena zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Za bespovratna sredstva na ovom konkursu mogu da apliciraju fizička lica, preduzetnici i pravna lica čije je gazdinstvo registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kao i žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva ili fizičko lice i osnivač pravnog lica koji je mlađi od 40 godina.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 300.000 dinara, odnosno 350.000 dinara za podnosioce prijava. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 50.000 dinara.

Na drugom konkursu nemaju pravo da apliciraju korisnici koji su u prvom konkursu potpisali ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

U delu atara kiša i led obrali rod

Aleksandra Djuran August 12, 2023

Nevreme je donelo nevolje i poljoprivrednicima čije se njive nalaze u delu atara od Kikinde prema Nakovu. Dva plastenika i parcelu na otvorenom na pomenutom potesu ima i povrtar Dragan Vukobrat kojem je led potukao sve što je zasnovao na otvorenom.

– U dva minuta ostao sam bez godišnje proizvodnje. Potpuno je uništeno pola jutra pod paprikom, krastavci kornišoni zasnovani na 1.400 metara kvadratnih, kao i paradajz. Led je napravio štetu na oba plastenika. Na više mesta probušio je spoljnu foliju – priča Vukobrat. Tokom oluje i kiše Vukobrat je bio na njivi.

– Sve se dogodilo veoma brzo. Dok sam radio u povrtnjaku primetio sam crne oblake i vir. Odjednom je počeo da pada led i otrčao sam do automobila da se sklonim. Nikada nisam doživeo ovako nešto. Pomislio sam da će led upotpunosti izbušiti automobil i da će me vetar odneti. Led je padao, ne duže od dva minuta, ali i to je bilo dovoljno da potuče sav rod u ovom delu atara. Skoro četrdeset godina bavim se poljoprivredom i po čitav dan sam u polju i ovo je prvi put da su oblaci došli iz pravca Ruskog Sela. Uvek je nevreme stizalo iz pravca poljoprivrednog gazdinstva „Kinđa“ – kaže naš sagovornik.

Vetar i led porušili su i 100 metara špalira krastavaca, a maltene nijedan list na povrću nije ostao ceo.

– Ovakav intenzitet nevremena nikada nisam osetio. Njiva izgleda kao da je mašina za branje prošla kroz nju, ništa nije ostalo, nijedan list – pojašnjava Dragan Vukobrat.

Naš sugrađanin krastavce kornišone proizvodi za poznatog kupca, firmu „Maminger“, i oni su osigurani. Dodaje da je na polovini branja i da je do sada vratio ono što je uložio. Ne zna da li će mu biti priznata šteta. Papriku nije osigurao i tu ne može ničemu da se nada. U plastenicima ima papriku i drugo povrće, međutim, ono neće moći da vrati ni ono što je uloženo u proizvodnju.

I na potesu poznatijem kao Oluš, led, kiša i vetar orkanse jačine pokosili su sunckret na delu njiva. Šteta na ovim njivama je stoprocentna i vlasnicima ne preostaje ništa osim da uzoru njive.

Desetkovan rod ludaja – nevreme i grad umanjili prinos

Aleksandra Djuran August 9, 2023

Na jutru zemlje, Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu. Uzgojem bundeva bavi se već 13 godina. Ova jednogodišnja biljka i nije zahtevna za uzgoj, međutim nevreme koje je zadesilo Kikindu u subotu desetkovalo je rod.

– Pored jake kiše bilo je i grada koji je naneo veliku štetu. Ludaja je ostala bez lišća i još uvek je neizvesno da li će se oporaviti. Najpre je udario led, a potom i 50 litara kiše po kvadratu, što je dodatno uništilo biljku. Za manje od sata uništen je trud i rad za ovu godinu. Neke ludaje su sazrele i njih ćemo obrati – kaže Krnić.

Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu zasnovao na manjoj parceli, da bi je, sa godinama, povećavao i ulagao u nju.

– Prve godine rod je bio odličan, a potražnja, prvenstveno ludaja za kolače, bila je jako dobra – dodaje Krnić. – Nakon toga, proširili smo proizvodnju sa ludajama od kojih prodajemo semenke za cepkanje jer smo, u razgovoru s kupcima, shvatili da je i za njima potražnja velika.

Sve do vremenske nepogode, ludaje su bile u odličnom stanju i obećavale su solidan rod.

– Ove godine smo ludaju zasnovali početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Nakon toga usledilo je hladno proleće, tako da su, tek tokom juna, počele da bujaju. Iako je prošla godina imala više sunčanih dana, ove smo je više zalivali, svaksu i drugi ili treći dan. Na njivi imamo sistem kap po kap bez kog ne bismo imali ništa roda –
napominje mladi poljoprivrednik.

Pošto nikne, ludaji su neophodna dva paranja, jedno okopavanje i bacanje đubriva. Najveći neprijatelji ove biljke su plemenjača i vaške, tako da je neophodno i prskanje protiv bolesti i štetočina. Krnić na svojoj parceli najviše uzgaja kikindsku ludaju, „tamburicu“, potom sortu „helovin“, ukrasne ludaje, ali i japansku „hokaidu“ koja je tražena za kolače i čorbe. Odustao je od uljane ludaje jer je potražnja mala.

– Ludaja voli dosta sunca i toplije zemljište, a kako je na mojoj parceli prvenstveno pesak, to joj savršeno odgovara. „Helovin“ sorta je dosta tražena, naročito u Beogradu, jer odmah sa njive može da se rezbari – objašnjava Krnić.

NAJSLAĐA LUDAJA

Krnić je i predsednik udruženja “Kikindska ludaja” koje okuplja proizvođače takmičarskih bundeva. Članovi Udruženja će se, na najvećoj kikindskoj manifestaciji, naći u ulozi sudija.
– U saradnji sa Turističkom organizacijom ove godine biraće se i najslađa kikindska ludaja. Takmičiće se muskatne tikve i „tamburice“, a uz pomoć automatskog reflaktometra, odredićemo slast. Reč je o aparatu koji utvrđuje količinu šećera u voću i povrću. Upravo „tamburica“ je ludaja koju želimo da brendiramo kao kikindsku – istakao je Krnić.

Економија